Јован Станојевић (прота неготински) — разлика између измена
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
| држава_смрти = {{застава|Краљевина Југославија}} |
| држава_смрти = {{застава|Краљевина Југославија}} |
||
}} |
}} |
||
'''Јован Станојевић''' ([[Мокрање]], [[1845]] — [[Неготин]], [[1927]]), [[протојереј]] округа крајинског, [[ |
'''Јован Станојевић''' ([[Мокрање]], [[1845]] — [[Неготин]], [[1927]]), [[протојереј]] округа крајинског, [[батаљон]]ски и бригадни [[свештеник]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Прота Јован Станојевић рођен је [[ |
Прота Јован Станојевић рођен је [[мај]]а [[1845]]. године у селу [[Мокрање|Мокрању]] код Неготина. |
||
По завршетку основне школе и гимназије у Неготину, уписао се на [[Богословија|богословију]] у [[Београд |
По завршетку основне школе и гимназије у Неготину, уписао се на [[Богословија|богословију]] у [[Београд]]у, коју је завршио 1867. године. |
||
За [[ |
За [[ђакон]]а је рукоположен [[29. децембар|29. децембра]] [[1867]]. а рад је започео као [[вероучитељ]]. Ту је дужност обављао до [[30. јул]]а [[1869]]. године. |
||
Исте године рукоположен је за [[ |
Исте године рукоположен је за [[свештеник]]а и [[13. август]]а 1869. постављен је за капелника проте неготинског. |
||
[[Парох]] неготински постао је [[1. април |
[[Парох]] неготински постао је [[1. април]]а [[1872]]. године, а [[протојереј]] округа крајинског [[3. јануар]]а [[1893]].<ref>{{cite book |last=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|year=2002 |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |pages=141.}}</ref> |
||
== Црквени и друштвени рад == |
== Црквени и друштвени рад == |
||
Прота Јован Станојевић, поред црквене службе, обављао је и бројне црквене и световне дужности, па је тако [[1875]]. године постављен је за почасног члана Неготинске конзисторије, а од [[1904 |
Прота Јован Станојевић, поред црквене службе, обављао је и бројне црквене и световне дужности, па је тако [[1875]]. године постављен је за почасног члана Неготинске конзисторије, а од [[1904]]. до [[1909]]. године био је редован члан великог Духовног суда. |
||
[[Датотека:Negotinska kasarna "Hajduk Veljko" (2).jpg|мини|лево|У неготинској касарни прота Јован Станојевић обављао је свештеничку дужност до 1912.]] |
[[Датотека:Negotinska kasarna "Hajduk Veljko" (2).jpg|мини|лево|У неготинској касарни прота Јован Станојевић обављао је свештеничку дужност до 1912.]] |
||
И у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турском рату]] [[1876]]-[[1877 |
И у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турском рату]] [[1876]]-[[1877]]. године обављао је свештеничку дужност, као батаљонски, па као бригадни свештеник и ту дужност наставио и у миру, све до [[1885]]. Обављао је и војно-свештеничку дужност у неготинском гарнизону [[1896]]. до [[1912]]. године. Од [[1887]]. године радио је као вероучитељ у нижој неготинској гимназији. <ref>{{cite book |last=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|year=2002 |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |pages=142.}}</ref> |
||
[[Датотека:Istorijski arhiv Negotina, Depo (1).jpg|мини|десно|Задужбина Јелке и Јована Станојевића, данас зграда Историјског архива у Неготину]] |
[[Датотека:Istorijski arhiv Negotina, Depo (1).jpg|мини|десно|Задужбина Јелке и Јована Станојевића, данас зграда Историјског архива у Неготину]] |
||
Био је члан Црквеног удружења, затим добротворног Удружења за сиромашне, члан [[Црвени крст|Црвеног крста]] и [[Друштво Свети Сава|Друштва Свети Сава]] и један од оснивача прве неготинске Земљорадничке задруге [[1899]]. године. Био је и председник Одбора за подизање [[Споменик хајдук Вељку Петровићу|споменика Хајдук Вељку Петровићу]], који је по нацрту [[Архитектура|архитекте]] Илкића подигнут [[1892]]. године. <ref>{{cite book | |
Био је члан Црквеног удружења, затим добротворног Удружења за сиромашне, члан [[Црвени крст|Црвеног крста]] и [[Друштво Свети Сава|Друштва Свети Сава]] и један од оснивача прве неготинске Земљорадничке задруге [[1899]]. године. Био је и председник Одбора за подизање [[Споменик хајдук Вељку Петровићу|споменика Хајдук Вељку Петровићу]], који је по нацрту [[Архитектура|архитекте]] Илкића подигнут [[1892]]. године. <ref>{{cite book |last=Станојевић |first=Тихомир |title=Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године |year=1972 |publisher=Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”|location=Неготин |pages=163.}}</ref> |
||
Прота Јован Станојевић преминуо је августа [[1927 |
Прота Јован Станојевић преминуо је августа [[1927]]. године и сахрањен је на неготинском гробљу у близини капеле. |
||
== Одликовања == |
== Одликовања == |
||
За своје многобројне заслуге у духовном и световном животу, у миру и рату, прота Јован Станојевић је [[1885 |
За своје многобројне заслуге у духовном и световном животу, у миру и рату, прота Јован Станојевић је [[1885]]. године одликован високим црквеним одликовањем, Црвеним појасом. После тога следила су још виша одликовања; 1892. године Kамилавка а [[1894]]. [[Орден Светог Саве]] трећег степена. |
||
За обављање војно-свештеничких дужности војска га је одликовала [[Напрсни крст|Напрсним крстом]] и [[Орден Белог орла|Орденом белог орла.]] |
За обављање војно-свештеничких дужности војска га је одликовала [[Напрсни крст|Напрсним крстом]] и [[Орден Белог орла|Орденом белог орла.]] |
||
== Задужбина == |
== Задужбина == |
||
Прота Јован је са супругом Јелком имао ћерку Зорицу удату за Петра Типу, угледног [[ |
Прота Јован је са супругом Јелком имао ћерку Зорицу удату за Петра Типу, угледног [[математичар]]а и просветног инспектора. Зорица Типа је у договору са супругом завештала кућу у тада Душановој улици број 7, а данас у улици [[Бранко Перић|Бранка Перића]] број 13 под условом да четири просторије у њој служе за смештај Музеја „Хајдук Вељко”, да у осталом простору живе њени условно речено наследници и да се на згради истакне табла са натписом „Задужбина Јелке и Јована Станојевића окружног проте крајинског”. |
||
Музеј је те просторије користио кратко, у њима је од [[30. октобар|30. октобра]] [[1957 |
Музеј је те просторије користио кратко, у њима је од [[30. октобар|30. октобра]] [[1957]]. решењем Народног одбора среза Неготин смештен [[Историјски архив Неготин]]. На фасади од [[1982]]. стоји табла, истакнута на видном месту према улици, а како после Другог светског рата задужбине нису биле предвиђене законом, [[Задужбина]] Јована и Јелке Станојевић, оснивача Петра Типе основана је [[1991]]. |
||
Архив се бринуо о наследницима породице Станојевић, Николи и Јелену све до њихове смрти, а знак поштовања према породици Станојевић Историјски архив Неготина узео је да славу [[Свети Никола|Светог Николу]], [[Крсна слава|крсну славу]] ове племените породице.<ref>{{cite book | |
Архив се бринуо о наследницима породице Станојевић, Николи и Јелену све до њихове смрти, а знак поштовања према породици Станојевић Историјски архив Неготина узео је да славу [[Свети Никола|Светог Николу]], [[Крсна слава|крсну славу]] ове племените породице.<ref>{{cite book |last=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|year=2002 |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |pages=144, 145.}}</ref> |
||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 9. фебруар 2020. у 06:43
Овај чланак је написан или допуњен у Историјском архиву у Неготину у оквиру програма стажирања, које је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. |
Јован Станојевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1845. |
Место рођења | Мокрање, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 1927. |
Место смрти | Неготин, Краљевина Југославија |
Јован Станојевић (Мокрање, 1845 — Неготин, 1927), протојереј округа крајинског, батаљонски и бригадни свештеник.
Биографија
Прота Јован Станојевић рођен је маја 1845. године у селу Мокрању код Неготина. По завршетку основне школе и гимназије у Неготину, уписао се на богословију у Београду, коју је завршио 1867. године. За ђакона је рукоположен 29. децембра 1867. а рад је започео као вероучитељ. Ту је дужност обављао до 30. јула 1869. године. Исте године рукоположен је за свештеника и 13. августа 1869. постављен је за капелника проте неготинског. Парох неготински постао је 1. априла 1872. године, а протојереј округа крајинског 3. јануара 1893.[1]
Црквени и друштвени рад
Прота Јован Станојевић, поред црквене службе, обављао је и бројне црквене и световне дужности, па је тако 1875. године постављен је за почасног члана Неготинске конзисторије, а од 1904. до 1909. године био је редован члан великог Духовног суда.
И у српско-турском рату 1876-1877. године обављао је свештеничку дужност, као батаљонски, па као бригадни свештеник и ту дужност наставио и у миру, све до 1885. Обављао је и војно-свештеничку дужност у неготинском гарнизону 1896. до 1912. године. Од 1887. године радио је као вероучитељ у нижој неготинској гимназији. [2]
Био је члан Црквеног удружења, затим добротворног Удружења за сиромашне, члан Црвеног крста и Друштва Свети Сава и један од оснивача прве неготинске Земљорадничке задруге 1899. године. Био је и председник Одбора за подизање споменика Хајдук Вељку Петровићу, који је по нацрту архитекте Илкића подигнут 1892. године. [3]
Прота Јован Станојевић преминуо је августа 1927. године и сахрањен је на неготинском гробљу у близини капеле.
Одликовања
За своје многобројне заслуге у духовном и световном животу, у миру и рату, прота Јован Станојевић је 1885. године одликован високим црквеним одликовањем, Црвеним појасом. После тога следила су још виша одликовања; 1892. године Kамилавка а 1894. Орден Светог Саве трећег степена. За обављање војно-свештеничких дужности војска га је одликовала Напрсним крстом и Орденом белог орла.
Задужбина
Прота Јован је са супругом Јелком имао ћерку Зорицу удату за Петра Типу, угледног математичара и просветног инспектора. Зорица Типа је у договору са супругом завештала кућу у тада Душановој улици број 7, а данас у улици Бранка Перића број 13 под условом да четири просторије у њој служе за смештај Музеја „Хајдук Вељко”, да у осталом простору живе њени условно речено наследници и да се на згради истакне табла са натписом „Задужбина Јелке и Јована Станојевића окружног проте крајинског”.
Музеј је те просторије користио кратко, у њима је од 30. октобра 1957. решењем Народног одбора среза Неготин смештен Историјски архив Неготин. На фасади од 1982. стоји табла, истакнута на видном месту према улици, а како после Другог светског рата задужбине нису биле предвиђене законом, Задужбина Јована и Јелке Станојевић, оснивача Петра Типе основана је 1991.
Архив се бринуо о наследницима породице Станојевић, Николи и Јелену све до њихове смрти, а знак поштовања према породици Станојевић Историјски архив Неготина узео је да славу Светог Николу, крсну славу ове племените породице.[4]
Референце
- ^ Група аутора (2002). Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”. Неготин: Историјски архив Неготин. стр. 141.
- ^ Група аутора (2002). Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”. Неготин: Историјски архив Неготин. стр. 142.
- ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 163.
- ^ Група аутора (2002). Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”. Неготин: Историјски архив Неготин. стр. 144, 145.