Споменик хајдук Вељку Петровићу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Споменик Хајдук Вељку Петровићу
Spomenik Hajduk Veljku Petrovicu u Negotinu (1).jpg
Споменик Хајдук Вељку Петровићу
Опште информације
МестоНеготин
ОпштинаНеготин
Држава Србија
Време настанка1892.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеНиш
АдресаДобричка 18000

Споменик хајдук Вељку Петровићу у Неготину, у склопу такозване Влашке махале, у данашњој Хајдук Вељковој улици, на кобишничком путу, подигнут је 18. јула 1892. године, под заштитом је државе и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Историјат[уреди]

На месту садашњег споменика, налазио се један од пет шанаца подигнутих за одбрану Неготина од Турака 1813. године познат Ка Абрамов шанац. У изворима се наводи да је Хајдук Вељко ту погинуо 18. јула 1813. године обилазећи устанике. [1]

Изглед[уреди]

Споменик је рађен по пројекту београдског архитекте Јована Илкића, израђен је од црвеног лепеничког мермера, висине 4,5 метара. Споменик је, заправо, изграђен од једне врсте гранита који се може нађи на простору између Плавне, Танде и Црнајке, у различитим нијансама боја, али не тако чврст и постојан као прави мермер. [2]

Пирамидалног је облика са квадратним постољем, на чијим странама стоје записи са посветом у стиховима песника Драгомира Брзака и Љубе Ненадовића, а испод попрсја речи Хајдук Вељкове: "Главу дајем, Крајину не дајем!".

Рељефно попрсје Хајдук Вељка, изливено у бронзи, у облику медаљона

На предњој страни је посвета:

На источној страни су Ненадовићеви стихови:

Брзакови стихови су са западне стране и они гласе:

Порука захвалности стиховима Љубомира П. Ненадовића исписана је на северној страни:

Споменик Хајдук Вељку

На споменику се налази и рељеф са попрсјем Хајдух Вељка рад је вајара Ђорђа Јовановића, изливено у Монцовој радионици у Паризу. Споменик је ограђен ланцем преко четири пирамидаста стуба са гвозденом куглом на врху, симболом одбране Неготина. Подигнут је прилозима грађана, а највише од средстава која је Општина Неготин приложила Одбору за подизање споменика.[3]

Споменик је у време када је подигнут био први споменик у јавном простору. На свечаном отварању 19. јула 1892. ђенералштабни пуковник Димитрије Ђурић, министар војни, који је у име краља Александра Обреновића присуствовао церемонијалу свечаног откривања споменика рекао је, том приликом:[4]

Церемонијал свечаног откривања споменика увеличало је и Београдско певачко друштво са својим хоровођом, Неготинцем, Стеваном Стојановићем Мокрањцем, које је, том приликом, премијерно извело Мокрањчеву Шесту руковет, посвећену Хајдук Вељку.[5]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ РТС/ времеплов (18. јул)
  2. ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 162. 
  3. ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 163. 
  4. ^ Михајловић Јовановић, Сузана. „Обележена 205. годишњица погибије Хајдук Вељка”. НГ Портал. 
  5. ^ Михајловић Јовановић, Сузана. „Вељко и Мокрањац: Шеста руковет, ода Неготину”. НГ Портал. 

Спољашње везе[уреди]