Ратко Дмитровић — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Биографија |
|||
{{Новинар |
|||
| име = Ратко Дмитровић |
| име = Ратко Дмитровић |
||
| слика = Ratko Dmitrovic-mc.rs.jpg |
| слика = Ratko Dmitrovic-mc.rs.jpg |
||
Верзија на датум 23. октобар 2020. у 13:55
Ратко Дмитровић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Радомир Дмитровић |
| Датум рођења | 1958 |
| Место рођења | Комоговина,  ФНРЈ |
| Политичка странка | Српски патриотски савез |
Радомир Ратко Дмитровић (Комоговина, 1958) је српски новинар, публициста и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.
Биографија
Радомир Ратко Дмитровић је рођен 1958. године у Комоговини, на Банији. Гимназију је завршио у Костајници. Студирао је право, новинарство и историју уметности у Београду и Загребу. Професионалну каријеру новинара је започео 1981. године. Радио је за регионални листу чије је седиште било у Сиску. Убрзо је постао дописник „Политике” са подручја Хрватске, а затим се у другој половини осамдесетих година преселио у Загреб одакле је извештавао. Док је радио у Политици, био је паралелно и новинар „НИН”-а. У Београд је дошао у августу 1991. године и почео да ради за Радио-телевизију Србије. На РТС-у је радио до децембра 1993. године кад га је напустио због покретања сопственог листа.[1]
Почетком 1994. године покренуо је недељник „Аргумент”[2] чији је био главни и одговорни уредник, а који је објављиван до 1999. године. После демонстрација 5. октобра постао је саветник потпредседника Владе Србије, Небојше Човића.[3] Као главни и одговорни уредник франкфуртских „Вести” је радио пет година. Од 2008. године је редовни колумниста листа Печат на тему српско-хрватских односа.[4] Данас је генерални директор и главни уредник компаније „Новости”. На функцију вршиоца дужности је именован једногласно од стране надзорног одбора компаније Новости 16. маја 2013. године.[5]
Званично је на челу Новости именован после гласања у компанији одржаног 26. новембра 2013. године.[6]
На парламентарним изборима 2020. године, изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије, као кандидат Српског патриотског савеза.
Живи у Београду са супругом Наташом и ћеркама Ољом и Ленком.[7]
Књиге
Награде
- Прво место и статуа „Златна Ника” за друштвено одговорну репортажу, додељена 20. октобра 2013. године на 18. „Интерферу - Интернационалном фестивалу репортаже и медија“ у свечаној сали Културног центра у Апатину.[10]
- Награда Капетан Миша Анастасијевић за ангажовано и квалитетно информисање, додељена 7. априла 2015. године у свечаној сали Матице српске у Новом Саду.[11][12]
Референце
- ^ Нови пут. „Ратко Дмитровић: Нема правне државе без добрих медија”. Приступљено 30. 10. 2015.
- ^ Нова српска политичка мисао. „Ратко Дмитровић: Отворено писмо Драгану Ђиласу”. Приступљено 29. 10. 2015.
- ^ Национално вијеће Срба у Хрватској. „Колективна наплата једног личног понижења”. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ Двери српске. „Зашто је смењен Ратко Дмитровић?”. Приступљено 29. 10. 2015.
- ^ Вечерње новости. „Ратко Дмитровић директор и главни уредник „Новости””. Приступљено 30. 10. 2015.
- ^ Курир (новине). „Ратко Дмитровић и званично на челу Новости”. Приступљено 2. 11. 2015.
- ^ Дмитровић 2005, стр. 230.
- ^ Бележница професора Мишковића COBISS.SR 125878796
- ^ Крст на крижу COBISS.SR 225741580
- ^ ИНТЕРФЕР. „Комплетан списак добитника награда 18. ИНТЕРФЕР-а”. Приступљено 2. 11. 2015.
- ^ Вечерње новости. „Признање „Капетан Миша“ уручено Ратку Дмитровићу”. Приступљено 29. 10. 2015.
- ^ Медиа Инвент. „На Благовести у Матици Српској- традиционално проглашење најбољих у Србији”. Приступљено 29. 10. 2015.
Литература
- Дмитровић, Ратко (2005). Бележница професора Мишковића. Чачак: Легенда. ISBN 978-86-7784-029-7.
