Буковица (област) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 10. мај 2021. у 19:02

Буковица је кршевит крај у сјеверној Далмацији, у троуглу између Бенковца, Обровца и Книна, Република Хрватска.

Географија

На сјеверу је омеђен ријеком Зрмањом, на западу Каринским морем, а на истоку и југоистоку Крком. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга Задар - Книн. У рељефном погледу, ријеч је о кречњачкој заравни надморске висине 250 - 300 метара, прошараној мањим узвишењима (Јуришинка - 674 м).

Назив

Претпоставља се да је Буковица име добила по некадашњем обиљу букове шуме која је нестала у 17. веку када су Млечани посјекли буково дрво и од њега градили Венецију.

Клима

На подручју Буковице осјећа се утицај континенталне и медитеранске климе. Зиме су хладне и с доста вјетрова, нарочито буре која траје и по неколико дана. Бура долази са сјевера и сјеверозапада, а испољава се снажним ударима. У току буре вријеме је ведро. За разлику од буре, југо углавном доноси пуно влаге и кишу. Понекад дува и суво југо који осуши земљу и штети усјевима. Снијег све рјеђе пада.

Топли дани и суше преовлађују у току љета. Темпетатуре су високе али због мале влажности су издржљиве.^[1]

Привреда

Обрадивих површина је мало па се становништво оријентисало углавном на сточарство, посебно овчарство, и у мањој мјери ратарство. Вегетацијом и пољопривредом се ово подручје јасно разликује од сусједних плодних Равних котара, у које се стално исељавало буковичко становништво.

И прије војне акције Олуја то је био привредно заостао и депопулацијски простор, што је процес који је рат само убрзао.

Насеља

Честа је подјела на Горњу или Обровачку Буковицу те Доњу или Кистањску Буковицу. Највеће насеље унутар саме Буковице су Кистање, а на њеном сјеверном рубу се налази Обровац. Већа буковичка села су: Билишане, Бјелина, Ервеник, Ђеврске, Ивошевци, Карин, Крушево, Медвиђа, Мокро Поље, Радучић, Пађене и Жегар.

Референце

^ Бјелина Далматинска (језик: српски), Приступљено 14. 4. 2013.

Литература

Vukšić, Dragan (2015). Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje. Zagreb: Srpsko narodno vijeće.
Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска книжевна задруга.
Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ.
Јачов, Марко (1990). Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
Шарић, Борислав (1998). Буковица и Котари. Београд: Завичајни клуб ђеврсачког краја Сава Бјелановић.

Спољашње везе

[1] Бјелина Далматинска (језик: српски), Приступљено 14. 4. 2013.

[1]

@@ Ред 6: / Ред 6: @@
 == Географија ==
-На сјеверу је омеђен ријеком [[Zrmanja|Зрмањом]], на западу [[Каринско море|Каринским морем]], а на истоку и југоистоку [[Крка|Крком]]. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга [[Задар]] - [[Книн]]. У рељефном погледу, ријеч је о [[кречњак|кречњачкој]] заравни надморске висине 250 - 300 метара, прошараној мањим узвишењима (Јуришинка - 674 м).
+На сјеверу је омеђен ријеком [[Zrmanja|Зрмањом]], на западу [[Каринско море|Каринским морем]], а на истоку и југоистоку [[Крка (Јадранско море)|Крком]]. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга [[Задар]] - [[Книн]]. У рељефном погледу, ријеч је о [[кречњак|кречњачкој]] заравни надморске висине 250 - 300 метара, прошараној мањим узвишењима (Јуришинка - 674 м).
 == Назив ==
-Претпоставља се да је Буковица име добила по некадашњем обиљу [[буква|букове]] шуме која је нестала у 17. веку када су Млечани посјекли буково дрво и од њега саградили [[Венеција|Венецију]].
+Претпоставља се да је Буковица име добила по некадашњем обиљу [[Букве (род)|букове]] шуме која је нестала у 17. веку када су Млечани посјекли буково дрво и од њега градили [[Венеција|Венецију]].
 == Клима ==