Владимир Ајдачић

Владимир Ајдачић
Лични подаци
Датум рођења	11. септембар 1933.
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти	19. октобар 2021.
Место смрти	Београд, Србија
Научни рад
Поље	нуклерна физика, екологија, култура
Институција	Нуклеарни инситут Винча

Владимир Ајдачић (Београд, 11. септембар 1933 — Београд, 19. октобар 2021) био је српски физичар светског угледа, популаризатор науке, еколог, књижевник и енциклопедиста.

Постаје истакнути антинуклеарни активиста 1980-их.

Један је од оснивача Википедије на српском језику.

Биографија

Основно и средње образовање стекао је у родном граду. Студирао је на Универзитету у Београду и Торонту.

Каријеру је започео на студијама Физичке хемије са атомистиком на београдском Природно-математичком факултету.

Научним радом бавио се у Институту у Винчи, СФР Југославија, као и на Универзитету Торонта и на Универзитету МекМастер у Хамилтону, оба у Канади.

У Институту Винча је радио на великом реактору активираном 1959. године. Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција.

Током 1970-их постаје познат у најширим слојевима СФР Југославије, као популаризатор науке на телевизији и у другим медијима, а посебно у часопису Галаксија.

Постаје истакнути еколог и антинуклеарни активиста 1980-их, због чега је са породицом и колегама трпео последице од титоистичког режима у СФРЈ.

Током НАТО рата против Југославије 1999. и после њега основна преокупација проф. Ајдачића је помоћ жртвама осиромашеног уранијума.

Паралелно са научним радом, дуже од шест деценија година се бавио популаризацијом науке. Посебно је био у трећем добу утицајан као књижевник за децу на тему науке („Наука као бајка", „Небеска позорница", „Космичка бајка" и „Пиколино дете циркуса").

Из брака са истакнутом научницом Надеждом Ајдачић имао је двоје деце. Његов син је филолог и слависта Дејан Ајдачић.

Између осталог, професор Ајдачић је добитник прве „Невенове“ награде за популаризацију науке као и „Златног беочуга“ за животно дело. Био је члан Удружења књижевника Србије по позиву.

Сахрањен је 21. 10. 2021. на Новом гробљу у Београду.

Ставови

Ајдачић је говорио да је први задатак човека трећег миленијума усклађивање са природом и другим људима. Да би се то постигло, приоритет морају да буду друштвене и хуманистичке, а не природне и техничке науке. „Пресудно ће бити објаснити самог човека, јер он себи још представља највећу непознаницу - и казну. Дакле: душа пре звезда", рекао је Ајдачић у серијалу РТС-а Европа и Срби.

По Ајдачићу ће питања човекове душе, осећања и смисла живота бити предмети од највећег научног значаја и прави истраживачки изазов трећег миленијума.

Библиографија

Публицистика

• Ајдачић, Владимир (2009): Не за нуклеарне електране у Србији, Балкан Магазин, 21. септембар 2008.
• Ајдачић, Владимир (2010): Свесрпска академија. Политика, Београд, 27. 2. 2010.
• Ајдачић, Владимир (2010): Пет пута „не” за НЕ. Политика, Београд, 6. 2. 2010.

Књиге за децу

• „Наука као бајка",
• „Небеска позорница",
• „Космичка бајка",
• „Пиколино дете циркуса".

Литература

• Ристановић, Дејан (2021): IN MEMORIAM: Проф. Владимир Ајдачић (1933-2021). PC Press, 21. 10. 2021.
• BBC News на српском (2021): Преминуо Владимир Ајдачић: Човек посвећен науци и човек који је дубоко веровао у науку. 22. 10. 2021.

Спољашње везе

• Лични сајт Ајдачића на Антић.орг
• Ајдачић, Владимир (2009): Не за нуклеарне електране у Србији, Балкан Магазин, 21. септембар 2008.
• Ајдачић, Владимир (2010): Свесрпска академија. Политика, Београд, 27. 2. 2010.
• Ајдачић, Владимир (2010): Пет пута „не” за НЕ. Политика, Београд, 6. 2. 2010.