Белегишка култура — разлика између измена
м prot |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Белегиш – Кручени група''' је група [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала област [[Срем]]а, [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадију]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је лококалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распростарњена, има велики значај, јер је спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак није најјаснији. |
'''Белегиш – Кручени група''' је група [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала област [[Срем]]а, [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадију]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је лококалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распростарњена, има велики значај, јер је спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак није најјаснији. |
||
⚫ | |||
На основу [[керамика|керамичких]] налаза уочене су две фазе: |
На основу [[керамика|керамичких]] налаза уочене су две фазе: |
||
Ред 7: | Ред 5: | ||
*Белегиш -{II}- (Кручени) |
*Белегиш -{II}- (Кручени) |
||
==Распростирање== |
|||
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронка [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе[[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија|Турије]] су откривени појединачни налази ове културе) и [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а)-, али на овом подручју простирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]] код [[Београд]]а на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>. |
|||
⚫ | |||
==Сахрањивање== |
|||
⚫ | |||
Најзначајније некрополе су Стојића Гумно (поред [[Белегиш]]а), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и [[Војловица]] (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд). |
|||
==Насеља== |
==Насеља== |
||
Насеља су делимично истражена. У Јакову на локалитету Економија Сава отривене су [[земуница|земунице]] и јаме, али без надземне констукције. |
Насеља су делимично истражена. У [[Јаково|Јакову]] на локалитету [[Економија Сава]] отривене су [[земуница|земунице]] и јаме, али без надземне констукције. |
||
⚫ | |||
== Покретни материјал== |
== Покретни материјал== |
||
Ред 24: | Ред 28: | ||
*[[Ватинска култура]] |
*[[Ватинска култура]] |
||
*[[Бронзано доба]] |
*[[Бронзано доба]] |
||
==Референце== |
==Референце== |
||
{{извори}} |
|||
==Литература== |
|||
*Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983. |
*Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983. |
||
Верзија на датум 11. новембар 2009. у 20:37
Белегиш – Кручени група је група бронзаног доба која је захватала област Срема, Баната и Шумадију, а у југоисточној Румунији је лококалитет Кручени. Ова култура, иако мало распростарњена, има велики значај, јер је спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак није најјаснији.
На основу керамичких налаза уочене су две фазе:
- Белегиш I
- Белегиш II (Кручени)
Распростирање
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном некропола. На западу је граница Босут, а на истоку се простире до југозападних обронка Карпата. На северу је граница културеБачка (у близини Оџака и Турије су откривени појединачни налази ове културе) и Банат (налази из Иђоша)-, али на овом подручју простирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз Дунав код Београда на локалитетима на Карабурми (Роспи Ћуприја) и Ритопеку[1].
Главна налазишта су насеља на Гомолави, у Јакову, некрополе у Белегишу - Стојића гувно, Сурчину, Војиловици, Ковачици и Карабурми.
Сахрањивање
У овој култури присутна је кремација. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.
Најзначајније некрополе су Стојића Гумно (поред Белегиша), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и Војловица (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).
Насеља
Насеља су делимично истражена. У Јакову на локалитету Економија Сава отривене су земунице и јаме, али без надземне констукције.
Покретни материјал
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке. Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти орнаменти, на врату и трбуху посуде. Млађа фаза обухвата црно глачану керамику са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. Канелуре се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани. Од металних налаза појављују се:
- луналасти привесци,
- издужена секира са дугметастом дршком
Види још
Референце
- ^ Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128
Литература
- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.