Јаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаково
Jakovo.JPG
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаСурчин
Становништво
 — 2011.Раст 6.393
Географске карактеристике
Координате44°45′15″ СГШ; 20°15′36″ ИГД / 44.75411° СГШ; 20.25990° ИГД / 44.75411; 20.25990Координате: 44°45′15″ СГШ; 20°15′36″ ИГД / 44.75411° СГШ; 20.25990° ИГД / 44.75411; 20.25990
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Јаково на мапи Србије
Јаково
Јаково
Остали подаци
Поштански број11276
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Јаково је насеље у градској општини Сурчин, у граду Београду. До 2004. године и формирања нове општине припадало је општини Земун. Јаково се налази у југоисточном Срему, 24 километара југозападно од центра Београда, 4 километара од обале реке Саве. Код села се налази манастир Фенек.

Према попису из 2011. у Јакову је живело 6.393 становника.

Историја[уреди]

На овом простору живот је био развијен у најстарија времена, о чему сведоче археолошка налазишта са ових простора. Материјални докази потврђују да су ови простори били насељени још у камено и гвоздено доба. Касније су овде живели Илири и Келти. Најзначајнији је проналазак Германске некрополе, где су пронађени добро очувани пехари, накит од ћилибара, предмети од керамике.

По предању, назив се везује за име строчара Јакова, који је живео на брдашцету у колиби од трске. Тада није било заштитног насипа, па је Сава плавила простор. Током лета, кад би се вода повукла, до Јакова би долазили чобани из околних села и говорили „идемо до Јакова“.

Јаково се у списима помиње од почетка 15. века (1404. године у једном мађарском спису). Постанак насеља везује се за манастир Фенек, удаљен два километра југозападно од Јакова, а најранији писани помен о манастиру датира из 1563. године. Јаково се као насеље помиње и у турско доба. После повлачења Турака 1718. године улази у састав земунског властелинства, а након склапања мира са Турском Јаково је прикључено Војној граници.

Крај 18. века обележио је и почетак рада школе. Православни храм, посвећен Вазнесењу Господњем (Спасовдан), подигнут је у периоду од 1804. до 1810. године.[1], а у периоду од 1855. до 1860. године, његове унутрашње зидове осликао је Живко Петровић (1806—1869), кога историчари уметности оцењују као осредњег сликара у стилу раног романтизма[2] Сеоска слава је Света Петка, која се прославља 27. октобра. Такође се слави и пренос моштију Св. Петке (26. јул/8. август)[3], у оквиру „Дана месне заједнице“, од 6—8. августа. У знак сећања на 20 родољуба и мештана села Јакова, које су Немци страљали 1943. године, као одмазду за једног убијеног Немца, 7. августа, за партизанску славу, полажу се венци код споменика палим борцима и жртвама фашизма из Другог светског рата, који се налази преко пута храма.[4]

Демографија[уреди]

У насељу Јаково живи 4656 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,3 код мушкараца и 37,3 код жена). У насељу има 1685 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5]
Година Становника
1921. 1.911
1931. 2.015
1948. 2.096
1953. 2.249
1961. 2.624
1971. 3.123
1981. 4.619
1991. 5.483 5.423
2002. 5.949 6.066
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 5.665 95,22 %
Роми
  
 48 0,80 %
Југословени
  
 40 0,67 %
Словаци
  
 24 0,40 %
Хрвати
  
 19 0,31 %
Црногорци
  
 16 0,26 %
Мађари
  
 8 0,13 %
Македонци
  
 7 0,11 %
Албанци
  
 6 0,10 %
Словенци
  
 4 0,06 %
Руси
  
 3 0,05 %
Чеси
  
 2 0,03 %
Румуни
  
 2 0,03 %
Немци
  
 2 0,03 %
Бугари
  
 2 0,03 %
Бошњаци
  
 2 0,03 %
Муслимани
  
 1 0,01 %
непознато
  
 58 0,97 %


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 31
  
  
 32
80+ 19
  
  
 41
75—79 34
  
  
 60
70—74 84
  
  
 113
65—69 135
  
  
 142
60—64 160
  
  
 154
55—59 152
  
  
 144
50—54 217
  
  
 239
45—49 273
  
  
 246
40—44 207
  
  
 226
35—39 208
  
  
 180
30—34 210
  
  
 208
25—29 234
  
  
 239
20—24 248
  
  
 227
15—19 234
  
  
 208
10—14 191
  
  
 190
5—9 176
  
  
 181
0—4 142
  
  
 164
Просек : 36,3 37,3
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 432 493 634 831 1.261 1.439 1.685

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 207 287 326 453 213 131 43 15 5 5 3,53
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.446 738 1.545 91 61 11
Женски 2.459 521 1.553 300 79 6
УКУПНО 4.905 1.259 3.098 391 140 17
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.225 152 1 1 387
Женски 869 62 1 1 227
УКУПНО 2.094 214 2 2 614
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 37 83 179 17 169
Женски 5 11 165 27 36
УКУПНО 42 94 344 44 205
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 4 55 48 25 22
Женски 14 43 20 69 146
УКУПНО 18 98 68 94 168
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 31 0 0 14
Женски 32 2 0 8
УКУПНО 63 2 0 22

Галерија[уреди]

  • Центар Јакова

  • Бољевачка улица

  • Булевар пивопија у Јакову

  • Основна школа Вожд Карађорђе

  • Споменик у знак сећања на стрељане Јаковљане 1943. године

  • Улаз у Јаково

  • Силос у Јакову

  • Улица Вожда Карађорђа

  • Раскрсница Сурчинске и улице Вожда Карађорђа

Референце[уреди]

  1. ^ Градска општина Сурчин: Стратегија одрживог развоја 2011—2021 Архивирано на сајту Wayback Machine (март 25, 2016) (на језику: енглески), pp. 72, (Београд) април 2012, приступ 10.5.2013
  2. ^ Православље — новине Српске патријаршије, часопис бр. 1019: „Црква Светог оца Николаја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 16, 2009) (на језику: енглески), Смиљана Ћурчић, приступ 10.5.2013
  3. ^ Манастир Фенек: Манастирска слава[мртва веза], приступ 10.5.2013
  4. ^ Општина Сурчин: „Дани Месне заједнице Јаково“ Архивирано на сајту Wayback Machine (април 16, 2015) (на језику: енглески), приступ 10.5.2013
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај. 2004. ISBN 978-86-84433-14-7.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Мапе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јаково&oldid=21842524”