Јаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаково
Jakovo.JPG
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Сурчин
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 6393
Географске карактеристике
Координате 44°45′14″ СГШ; 20°15′23″ ИГД / 44.753833° СГШ; 20.256333° ИГД / 44.753833; 20.256333Координате: 44°45′14″ СГШ; 20°15′23″ ИГД / 44.753833° СГШ; 20.256333° ИГД / 44.753833; 20.256333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Јаково на мапи Србије
Јаково
Јаково
Остали подаци
Поштански број 11276
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Јаково је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. До 2004. године и формирања нове општине је припадало општини Земун. Јаково се налази у југоисточном Срему, 24 километара југозападно од центра Београда, 4 километара од обале реке Саве. Код села се налази манастир Фенек.

Према попису из 2011. у Јакову је живело 6393 становника.

Историја[уреди]

На овом простору живот је био развијен у најстарија времена, о чему сведоче археолошка налазишта са ових простора. Материјални докази потврђују да су ови простори били насељени још у камено и гвоздено доба. Касније су овде живели Илири и Келти. Најзначајнији је проналазак Германске некрополе, где су пронађени добро очувани пехари, накит од ћилибара, предмети од керамике.

По предању, назив се везује за име строчара Јакова, који је живео на брдашцету у колиби од трске. Тада није било заштитног насипа, па је Сава плавила простор. Током лета, кад би се вода повукла, до Јакова би долазили чобани из околних села и говорили „идемо до Јакова“.

Јаково се у списима помиње од почетка XV века (1404. године у једном мађарском спису). Постанак насеља везује се за манастир Фенек, удаљен два километра југозападно од Јакова, а најранији писани помен о манастиру датира из 1563. године. Јаково се као насеље помиње и у турско доба. После повлачења Турака 1718. године улази у састав земунског властелинства, а након склапања мира са Турском Јаково је прикључено Војној граници.

Крај XVIII века обележио је и почетак рада школе. Православни храм, посвећен Вазнесењу Господњем (Спасовдан), подигнут је у периоду од 1804. до 1810. године.[1], а у периоду од 1855. до 1860. године, његове унутрашње зидове осликао је Живко Петровић (1806—1869), кога историчари уметности оцењују као осредњег сликара у стилу раног романтизма[2] Сеоска слава је Света Петка, која се прославља 27. октобра. Такође се слави и пренос моштију Св. Петке (26. јул/8. август)[3], у оквиру „Дана месне заједнице“, од 6—8. августа. У знак сећања на 20 родољуба и мештана села Јакова, које су Немци страљали 1943. године, као одмазду за једног убијеног Немца, 7. августа, за партизанску славу, полажу се венци код споменика палим борцима и жртвама фашизма из Другог светског рата, који се налази преко пута храма.[4]

Демографија[уреди]

У насељу Јаково живи 4656 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,3 код мушкараца и 37,3 код жена). У насељу има 1685 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5]
Година Становника
1921. 1.911
1931. 2.015
1948. 2.096
1953. 2.249
1961. 2.624
1971. 3.123
1981. 4.619
1991. 5.483 5.423
2002. 5.949 6.066
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
5.665 95,22 %
Роми
  
48 0,80 %
Југословени
  
40 0,67 %
Словаци
  
24 0,40 %
Хрвати
  
19 0,31 %
Црногорци
  
16 0,26 %
Мађари
  
8 0,13 %
Македонци
  
7 0,11 %
Албанци
  
6 0,10 %
Словенци
  
4 0,06 %
Руси
  
3 0,05 %
Чеси
  
2 0,03 %
Румуни
  
2 0,03 %
Немци
  
2 0,03 %
Бугари
  
2 0,03 %
Бошњаци
  
2 0,03 %
Муслимани
  
1 0,01 %
непознато
  
58 0,97 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Градска општина Сурчин: Стратегија одрживог развоја 2011—2021 Архивирано на сајту Wayback Machine (март 25, 2016) (на језику: енглески), pp. 72, (Београд) април 2012, приступ 10.5.2013
  2. ^ Православље — новине Српске патријаршије, часопис бр. 1019: „Црква Светог оца Николаја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 16, 2009) (на језику: енглески), Смиљана Ћурчић, приступ 10.5.2013
  3. ^ Манастир Фенек: Манастирска слава[мртва веза], приступ 10.5.2013
  4. ^ Општина Сурчин: „Дани Месне заједнице Јаково“ Архивирано на сајту Wayback Machine (април 16, 2015) (на језику: енглески), приступ 10.5.2013
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај. 2004. ISBN 978-86-84433-14-7.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Мапе[уреди]