Роспи Ћуприја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роспи Ћуприја
Panorama Karaburme.JPG
Панорама Карабурме и Роспи Ћуприје
Административни подаци
Град Београд
Општина Палилула
Становништво
Становништво
 — 2002. 4.661
Географске карактеристике
Координате 44°49′00″ СГШ; 20°32′00″ ИГД / 44.816667° СГШ; 20.533333° ИГД / 44.816667; 20.533333Координате: 44°49′00″ СГШ; 20°32′00″ ИГД / 44.816667° СГШ; 20.533333° ИГД / 44.816667; 20.533333
Роспи Ћуприја на мапи Београда
Роспи Ћуприја
Роспи Ћуприја
Месна заједница Роспи Ћуприја у урбаном делу Београда у општини Палилула

Роспи Ћуприја је једно од београдских насеља, налази се у градској општини Палилула.

Име[уреди]

По једном објашњењу, подстиче од отоманско-турског израза rospı(lı) köprü ("мост роспија“ тј. курви), јер су ту наводно убијане жене из харема високих турских достојанственика, оптужене за неверство. По другом[1], заиста је постојао неки мостић, а подигла га је нека блудница ("роспија") како би искупила грехе.

Положај[уреди]

Роспи Ћуприја се налази на десној (источној) обали Миријевског потока, пред његово изливање у дунавски Рукавац (десна обала Дунава, раздвојен Адом Хујом од главног тока реке), заузимајући западни крај Вишњичког поља. Граничи се са Карабурмом на западу (дуж ул. Миријевски булевар), Ћалијама на југу и Вишњичком Бањом на североистоку (дуж Сланачког пута).

Карактеристике[уреди]

С надморском висином од 66 метара, Роспи Ћуприја је најнижа тачка ужег дела града.

Роспи Ћуприја је делом стамбено подручје, али је најпознатија по низу циглана ("Полет“, „Тежак“, „Јединство“, „Козара“, „Рекорд“ и „Балкан"), које заузимају знатан простор на северозападном и северном рубу Вишњичког поља и чији се високи димњаци виде издалека. Према подацима из 2002., насеље има 4661 становника.

Историја[уреди]

Келтски Скордисци су основали Сингидунум у 3. веку п. н. е., на локалитетима Карабурме и Роспи Ћуприје је пронађена некропола из тог периода, са вредним артефактима који су припадали њиховим ратницима.[2]

У време аустријске окупације 1717-39, између Вишњице и Роспи Ћуприје је постојало насеље "панчевачких каменорезаца“ (Steinmetz Hütten nach der Panschova) са осам колиба (постојали су мајдани камена код Вишњице — Stein Bruch von Panschova — и на старој Карабурми — Stein Bruch). Приближно код данашњег панчевачког моста је постојала циглана (Ziegel Offen). На карти капетана Амана из 1721-22 су од београдских млинова именована три, међу којима и млин пекара Јохана Офнера на доњем току Миријевског потока јужно од Роспи Ћуприје (претпоставка је да је он био закупник млина чији је власник била београдска општина).[3]

Вишњичко Поље[уреди]

У 2007. је предвиђења градња насеља Вишњичко Поље, првог планског насеља после двадесетак година у Београду. Регулисан је простор површине 81 хектар, између Сланачког пута (север), заштитне зоне према гробљу Лешће (исток и југоисток), Миријевског брда (југ) и планиране саобраћајнице између Ауто-пута и будућег моста преко Аде Хује (запад). Могућа је градња 900.000 m2, углавном за 7.500 станова. .[4] Реконструисане циглане „Рекорд“ и „Козара“ би биле центри насеља, рупа настала експлоатацијом глине би постала резерват биљног и животињског света.[5]

Према Ђенералштабној карти Србије из 1894.[6], брдо Лешће је означено као „Липар“, а његове падине према Роспи Ћуприји, данас означене као Вишњичко поље, називају се „Лешје“.

Референце[уреди]

  1. Београд кога више нема, Миленко Тодоровић, Ванредно издање Издавачке делатности НИП "Политика" и листа "Политикин Забавник" (1990-92?)
  2. Антички период, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. Мапа једног дела Београдског дистрикта из 1721 (ћирилица), из Годишњака града Београда, Књ. XVII — 1970, стр. 52-53 (стр. 10-11 PDF фајла)
  4. http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1277463
  5. http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/11/01/srpski/BG05103101.shtmlhttp://www.yu-build.rs/index.php/200706082437/Gradjevinarstvo/Grad-u-Visnjickom-polju.htm
  6. Ђенералштабна карта, секција Д1 Београд, 1894, Приступљено 24. 4. 2013.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]