Exit (фестивал) — разлика између измена
м →Спољашње везе: категорија |
|||
| Ред 99: | Ред 99: | ||
* [http://www.nme.com/reviews/white-stripes/7718 EXIT 05] Јул 2005. |
* [http://www.nme.com/reviews/white-stripes/7718 EXIT 05] Јул 2005. |
||
[[Категорија:Музички |
[[Категорија:Музички фестивали]] |
||
[[Категорија:Нови Сад]] |
[[Категорија:Нови Сад]] |
||
[[Категорија:Петроварадинска тврђава]] |
[[Категорија:Петроварадинска тврђава]] |
||
Верзија на датум 10. август 2006. у 00:41
Егзит (Exit) је годишњи летњи музички фестивал који се одржава на Петроварадинској тврђави у Новом Саду. Одржава се једном годишње од 2000. године и обично траје четири дана. Егзит је брзо израстао у велики и признати фестивал. Данас је познат широм Европе. За то је делимично заслужно и живописна тврђава из 18. века која се налази одмах поред Дунава.
Фестивал су покренули Душан Ковачевић и Бојан Бошковић као покушај да младима Србије пруже нешто добро, неку врсту излаза (exit = излаз) из иначе лоше ситуације која је тада владала у земљи. И поред финансијских и других проблема који су га пратили, фестивал је ипак истрајао и развио се оно што данас представља и наставља да обезбеђује релевантну забаву не занемарујући важна друштвена питања (нпр: борба против трговине људима). Душан и Бојан су касније основали Удружење Егзит које запошљава десетак људи и надгледа организовање фестивала.
Историја
Егзит 00
Првобитни Егзит је трајао 100 дана током лета 2000. на разним сценама смештених између зграде Филозофског факултета Универзитеа у Новом Саду и леве обале Дунава. У почетку је фестивал имао политичку позадину, представљајући још један облик анти-Милошевићевског протеста. Иако је, због страха од репресија режима, његова активност прекривена маском да би се омладина заинтересовала за политички процес, везе фестивала са Отпором и осталим снагама који су тражили промену режима су биле јасне за све који су га посетили.
Кроз вишеструке појаве домаћих група попут Дарквуд Даба, Ортодокс Келтса, Ајзбурна, Ван Гога, Атеист Репа, Деце лоших музичара, као и разне уметничке представе, маса је била охрабривана да се укључи. Фестивал се завршио неколико дана пре општих избора 24. септембра, чији је крај постао први корак у збацивању Милошевића, у смислу да су они обезбедили легалну основу за евентуално насилно уклањање Милошевића са власти у Булдожерској револуцији 5. октобра.
Егзит 01
Након сређивања неких проблема са градским властима око употребе Петроварадинске тврђаве [1], Егзит је прешао Дунав и сместио се на историјско место. Фестивал из 2001. (6. јул-14. јул) је био постављен као слављење пада Милошевића са власти, као и поновно отварање државе свету након година међународне изолације. Овогодишњи догађај се такође одвијао под слоганом "EXIT - Noise Summer Fest".
На много начина Егзит је постао чедо нових власти. Различити нивои влада (градске, покрајинске и републичке) су се побинуле да догађај добије довољне количине новца поред већ успостављеног тима спонзора. Присуство политичара је такође било велико - фестивал је отворио председник Скупштине Војводине Ненад Чанак и градоначелник Новог Сада Борислав Новаковић. Даље, оно што је било веома чудно видети је да су министар финансија Божидар Ђелић и гувернер Народне банке Млађан Динкић извели обраде песама Екатарине Велике пред промуклом публиком. Ипак, ни политичари жељни за рекламирањем нису могли побећи од опипљивог осећаја узбуђења. Егзит 01 је је био огроман успех.
Он је био скраћен на више згуснутих 9 дана са наступима странаца као што су Финли Квеј, Банко де Гаија, Кошин, Тони Ален, Менчилд, Максимум Роч, Фор Хиро који су свирали на главној и ди-џеј сцени. Ипак, једнако, ако не и занимљивије за српске посетиоце је била прилиа да се поново виде извођачи из бивше Јуославије, као што су Дарко Рундек или КУД Идијоти, који нису много раније почели турнеју по Србији након одсуствовања скоро деценију.
Ово је такође била година када су организатори фестивала почели да развијају његов музички профил. Уз Главну сцену резервисану за најкомерцијалније извођаче (домаће и стране), такође су увели Ди-џеј и Рок сцене, јасно назначивши да ће фестивал бити отворен за све врсте музике.
Као додатак музици, Егзит 01 је имао драмске наступе различити регионалних позоришта, као и радионице и социо-политичке округле столове дискутујући о питањима као што су помирење народа бивше Југославије.
Егзит 02
Издање Егзита из 2002. (5. јул - 13. јул) је на много начина било понављање претходне године, што је значајно одступало од новог маркетиншког слогана фестивала "Србијо, јеси ли спремна за будућност?". Иако је довео много нових ди-џеј талената попур Дејвида Моралеса, Дарена Емерсона, ЛТЈ Букема, Лоти, Маршала Џеферсона, Ерика Мориље, као и наступима на Главној сцени Ејжн Даб Фондејшна, Трансглобал Андерграундa, Смоук Сити-ја, Плавих држава, итд. Егзит 02 је укључивао превише већ виђених извођача попут Тонија Алена, Менчилда, Банко де Гаије, Дарка Рундека, Рони Сајза, Ван Гога и Лав Хантерса.
Иако је посећеност још једном била импресивна (више од 250.000 посетилаца за 9 дана), многи посетиоци су били помало разочарани одсуством стварно великих и важних имена. Додатно, прихваћено мишљење је било да 9 дана фестивала без прекида неибежно разблажава његов укупан ефекат.
Одмах након краја Егзита 02, организатори су објавили губитак од 300.000 евра за тај догађај.
Ово је довело до критика и оптужби за лоше пословање од стране новосадског одбора Демократске Странке Србије. Странка је објавила планове за оснивање специјалне комисије у скупштини Новог Сада који ће прегледати пословање фестивала. [2]
Eгзит 03
Eгзит 03 се одржао од 3. јула до 6. јулa 2003. Организатори су услишили претходне савете публике дајући фестивалу велике организационалне и концептуалне промене. Он се скраћен на четири дана уз нову "State of EXIT" маркетнишку кампању. Даље, они су уклонили већину не-музичког особља означавајући почетак комерцијалног облика фестивала. Ово се видљиво одразило на агресивно присуство реклама, од којих се фестивал издржавао више од финансирања владе. Свака од седам сцена је имала различитог спонзора, а цене улазница су подигнуте.
Оправдано, постава је била много више наклоњенија ширем укусу публике са извођачима попут Ролинс Бенда, Трикија, Молоко, Стерео МЦ'сја, Дирти Вегаса, Чамбауамбе, Соул II Соулa, Шејна МекГована, Мисти ин Рутс, Пит Тонга, Тима Делукса, Џефа Милса, Рамба Амадеуса, Мизара, заједно са старим знанцима Рони Сајзом, Дареном Емерсоном, Лотијем, итд.
Егзит 04
Догађаји који су претходили Егзиту EXIT 04 (1. јул - 4. јул 2004) су били скоро интересантни као сам четвородневни фестивал. 7. јуна, три недеље пре предвиђене уводне вечери фестивала четворо организатора је ухапшено због наводне проневере 12. милиона динара кривотворењем финансијских папира. [3]
Двоје њих (сестре Деана и Ивана Глигорић), осумњичине за помагање су пуштене скоро тренутно, док су Душан Ковачевић, председник Удружења Егзит и Бојан Бошковић, генерални менаџер Егзита задржани у тридесетодневном притвору да би били спречени да утичу на могуће сведоке пошто су сада били осумњичени да нису пријавили стварни приход од продаје карата за Егзит 03 пишући лажне фактуре.
Тим Егзита на челу сам гласноговорницом Александром Колар чврсто је порекао оптужнице, тврдећи да је фестивал био мета политичког прогона. Хапшење је била толико велика вест у српским новинама да су чак и председнички кандидати који су били у кампањи у то време, учествовали у контроверзи.
15 јуна, након испитивања седам сведока који су потврдили раније полицијске исказе Ковачевића и Бопковића, њих двојица су пуштена након седам дана затвора. [4]Ниједна оптужница никад није подигнута.
Након отприлике недељу дана када је изгледало као да ће фестивал можда бити отказан, он је ипак одржан. Комерцијализација је узела маха са свуда присутним спонзорима, а чак је и свуда присутан МТВ дошао на Петроварадинску тврђаву по први пут да сними документарац о Новом Саду, као и да публикује опасност од трговине људима. [5] Незасита британска музичка штампа је такође открила фестивал, што је резултовало врло афирмативним критикама у часописима НМЕ и Моџо.
Егзит 04 је увео Балкан фјужен сцену за разне регионалне наступе. Главна сцена је била резервисана за главне госте Масив Атак, Соулфлај, Иги енд Стуџис (који су свирали сат времена углавном песме са своја прва два албума), Сајпрес Хил као и за Бренд Њу Хевис, Голдфрап, Вејлерсе, Пичис, Рамба Амадеуса, Партибрејкерсе, Дарквуд Даб, Обојени програм, Адама Фриленда, Фоур Хиро, Нене Чери, и поновно окупљене за једну ноћ миљенике Новог Сада током осамдесетих Луну.
Ди-џеј сцена је садржала нека велика имена попут Тима Маса, Сандера Клејненберга, Роџера Санчеза, док је на Балкан фјужен сцени виђен повратак Канде, Коџе и Небојше након три године одсуствовања и незабораван наступ можда најнеобичнијег учесника Егзита икада -Звонка Богдана.
Eгзит 05
2005. (од 7. јула до 10. јула ), Егзит је примио додатну подршку када је ББС Радио 1 објавио да ће уживо пратити фестивал. Уз тим ди-џејева Ени Мак, Ени Најтинејл, Жила Питерсона и ФабиоФабија који су дошли у Нови Сад, британски слушаоци као и слушаоци Би-Би-Сија широм света су могли да чују наступ уживо. МТВ се такође вратио другу годину заредом.
Уз додатак сјајној музици, Егзит 05 је садржао и много политике пре и током фестивалских дана. На много начина ово је било очекивано од септембра 2004, када је кандидант Српске Радикалне Странке Маја Гојковић изабрана за градоначелницу Новог Сада. Видевши Егзит као међународни (неки од његови противника би рекли и про-западни), многи су очекивали проблеме од странке попут СРС која је чврсто националистичка и традиционална. Било је чак и приче о преласку фестивала у Београд. [6] Многи су се плашили додатних препрека од стране власти Новог Сада, посебно када дође до питања попут увек актуелног финансирања од стране града или коришћења тврђаве, али, можда изненађујуће, није било никаквих угрожавања. Напротив, директор Егзита Душан Ковачевић и градоначелница Маја Гојковић су чак потписали једногодишњи "протокол о сарадњи" крајем марта 2005, утврдивши услове финансијског доприноса града фестивалу у количини од 13 милиона динара.
У чудном обрту, ово је одмах привукло бес неких левичарских невладиних организација [7], као и левичарских политичара, попут бившег председника Скупштине Војводине Ненада Чанка који је оптужио организаторе да су "гладни за новцем". Такође је додао: "коначно је очигледно да Егзит није фестивал који промовише анти-ратну, анти-националистичку политику, ни да подржава демократију и европске вредности" и чак је рекао да му је жао што је учествовао у церемонији отварања фестивала 2001.[8]
Ковачевић je одбацио такве тврдње, док је менаџер Егзита Бојан Бошковић протествовао што су камере и новинари били присутни током потписивања протокола, што је према њему СРС-у дало непотребан бесплатан публицитет.
Проблеми су пратили фестивал од самог почетка. Двадесетседмогодишњи посетилац фестивала је нађен мртав у свом шатору у привременом кампу Егзита на десној обали Дунава поред тврђаве. Узрок смрти је било предозирање дрогом.
Такође, идеја организатора о комеморацији неких болних догађаја из недавне историја Балкана није ишла како је очекивано. Првобитна намера да се посвети минут ћутања жртвама Сребреничког масакра у поноћ задњег дана фестивала и јутра 11. јула - десетогодишњице Сребрнице. Ипак, након побуне масе на једној од мањих позорница коју је изазвао Дубиоза колектив пар дана раније, када је ова група која се састојала од Босанских Mуслимама, пустио колаж Сребреничких јаука на екрану иза њих, провоцирајући масу, коју су углавном чинили Срби, да гађа извођаче на сцени пластичним флашама за воду, као и сталан притисак СРС којa је протествовала према оном што би било слављење жртава Босанских муслимана над жртвама Босанских Срба, организатори су избацили минут ћутње плашећи се још проблема са публиком. Уместо тога, објавили су да ће пустити песму Ени Ленокс I Saved the World Today као успомену свим жртвама уз многе видео-бимове око места фестивала који би показивали поруку мира "Десет година после, обећајмо својој деци и унуцима своје деце и деци унука своје деце, да се неће поновити Сребреница, Братунац, Вуковар, Олуја, Ахмићи, Ђаковица, Старо Гацко. Никад више". [9]
Али је и овај план напуштен на препоруку полиције након што се за пар ранијих претњи бомбом испоставило да су лажне. Коначна одлука је остављена организаторима и они су одлучили да би могућа претња по безбедност била превелика. Ово је још више призвало бес левичарских кругова српског друштва који су у основи оптужили организаторе да су се продали. [10]
Потом је и Маја Гојковић открила да је примила анонимна претње које су јој наређивале да се клони тврђаве током фестивала, иначе...
Што се тиче саме музике, постава је била далеко најјача икад. Уз главне Апокалиптику, Гарбиџ, Вајт Страјпс и Фетбој Слима, врло популаран Слејер, Андерворлд, Јана Брауна, Детсанс, Карла Кокса, Феликс да Хаусекат, ди-џеј Маркија & ди-џеј Патифа, Ту мени ди-џејс, ди-џеј Сашу и регионалних фаворита Еда Маајка, Дисциплин а Кичме, Лајбах, Архангел публика је уживала у истински различитој музици. На несрећу, време није сарађивало, два пута приморавши фестивал да се прекине због провале облака, али ништа није могло пригушити ентузијазам публике.
Више од 150.000 људи је прошло кроз капије тврђаве за четири дана. По први пут од свог оснивања, Егзит је видео велико присуство странаца (изван бивше СФРЈ. Дошло је више од хиљаду Британаца, што је било резултат изузетно ниских цена улазница за просечног западњака, као и позитивних извештаја које је фестивал добио у британској штампи.
Eгзит 06
Половином априла 2006, организатори Егзита су потписали уговор са градоначелницом Мајом Гојковић утврдивши услове трогодишње сарадње са стране градске владе.
Егзит 06 се одржао између 6. јула - 9. јула 2006. Отварању Егзита 06 је присуствовао и Европски комесар за проширење Оли Рен који је одржао трибину о могућностима олакшавања визног режима. Ове године је наступало више од 600 извођача на 26 бина.
По првим, незваничним, проценама Егзит 06 је посетило око 150.000 људи. [11] Највише посетилаца било је трећег дана фестивала када је на Петроварадинској тврђави било чак 45.000 људи и то на концерту Билија Ајдола. Ове године на Тврђави је било странаца више него икада пре и то највише Енглеза и Немаца.
Први извођач на главној бини је била Лара Би из Словеније, а на истом месту исте вечери су наступили и Кардиганс, Калт и Франц Фердинанд
Од осталих, вреди истаћи наступе Макса Кавалере, Дог Ит Дога, Шабана Бајрамовића, Дарквуд Даба, Морисија, Хима, Пет Шоп Бојса и Сизор Систерса.
На Денс Арени (која је добила оцену најбоље овогодишње бине) су наступали између усталих и Дејвид Гета, Ерик Придз, Дејв Кларк, Дерик Меј, Џеф Милс, Стив Лолер, Џејмс Холден, Ник Ворен, Џејмс Забиела и многи други.
Част да заствори овогодишњи Егзит је припала македонском музичару Кирилу Џајковском. Иако је била најаваљена, Есма Реџепова се није појавила на велику жалост њених поштовалаца.
Посетиоцима је било омогућено да прате полуфунале и финале Светског првенства у фудбалу 2006. између Португала и Француске као и Италије и Француске респективно.