Жуч — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 19. децембар 2011. у 02:41

Жуч је жута или зеленкаста течност, производ лучења ћелија јетре код већине кичмењака. Жуч посебним системом жучних канала доспева из жучне кесе у дванаестопалачно црево (дуоденум) где помаже у процесу разлагања масти (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из гуштераче. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен дуоденума.^[1]

Жуч се састоји се од жучних соли, електролита, билирубина (разградни продукт хемоглобина), холестерола, и других липида. Такођер садржи метаболите и разградне продукте ксенобиотика (лекова и отрова). Жуч служи као емулгатор за масти и витамине растворне у уљима у пробавном тракту и омогућава бољу апсорпцију масних материја из црева.

Физиолошке функције

Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући емулзификацију масти из хране. Ањон жучне соли има хидрофилни и хидрофобни дио те има могућност окруживања капљица масти (триглицерида и фосфолипида) при чему се формирају мицеле, код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због лецитина и других фосфолипида који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбсп;μм.

Дисперзија масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање ензима панкреасне липазе, која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две масне киселине и моноглицерид, који се апсорбирају у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбирају се у лимфни систем кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као фекалије.

Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини (Д, Е, К и А). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања билирубина, нуспродукта еритроцита које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи дио танког цријева. Жучне соли такође делују као бактерициди, уништавајући многе микроорганизме присутне у храни.

Референце

^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Литература

Bowen, R. (2001-11-23). „Secretion of Bile and the Role of Bile Acids In Digestion”. Colorado State Hypertextbook article on Bile. Приступљено 2007-07-17.
Krejčí, Z (1983). „A contribution to the problems of the pathogenesis and microbial etiology of cholelithiasis”. Acta Universitatis Palackianae Olomucensis Facultatis Medicae. 104: 279—286. PMID 6222611. Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 0-13-981176-1. Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[Gray's_Anatomy40th-1] Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[1]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 [[Image:Cholestasis 2 high mag.jpg|thumb|225px|Жуч (жути материјал) у [[биопсија|биопсији]] [[јетра|јетре]] у амбијенту жучне стагнације и.е. [[Холестаза|холестазе]]]]
 [[File:Bile1.png|right|225px|thumb|Дејство жучних соли на пробаву]]
-'''Жуч''' је жута или зеленкаста течност, производ лучења [[ћелија (биологија)|ћелија]] [[јетра|јетре]] код већине [[кичмењаци|кичмењака]]. Жуч посебним системом жучних канала доспева из [[жучна кеса|жучне кесе]] у [[дванаестопалачно црево]] (дуоденум) где помаже у процесу разлагања [[масти]] (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из [[гуштерача|гуштераче]]. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен [[дуоденум]]а.
+'''Жуч''' је жута или зеленкаста течност, производ лучења [[ћелија (биологија)|ћелија]] [[јетра|јетре]] код већине [[кичмењаци|кичмењака]]. Жуч посебним системом жучних канала доспева из [[жучна кеса|жучне кесе]] у [[дванаестопалачно црево]] (дуоденум) где помаже у процесу разлагања [[масти]] (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из [[гуштерача|гуштераче]]. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен [[дуоденум]]а.<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 Жуч се састоји се од [[Жучне киселине|жучних соли]], [[електролит]]а, [[билирубин]]а (разградни продукт [[хемоглобин]]а), [[холестерол]]а, и других [[липид]]а. Такођер садржи метаболите и разградне продукте [[ксенобиотик]]а ([[лек]]ова и [[отров]]а). Жуч служи као [[емулгатор]] за масти и витамине растворне у уљима у [[систем органа за варење|пробавном тракту]] и омогућава бољу апсорпцију масних материја из црева.
 == Физиолошке функције ==
+Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући [[емулзија|емулзификацију]] масти из хране. [[анјон|Ањон]] жучне соли има [[хидрофилност|хидрофилни]] и [[хидрофобност|хидрофобни]] дио те има могућност окруживања капљица масти ([[триглицерид]]а и [[фосфолипид]]а) при чему се формирају [[мицела|мицеле]], код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због [[лецитин]]а и других [[фосфолипид]]а који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбсп;-{μм}-.
-Žuč deluje u određenoj meri kao surfaktant, pomažući [[emulzija|emulzifikaciju]] masti iz hrane. [[анјоn|Anjon]] žučne soli ima [[hidrofilnost|hidrofilni]] i [[hidrofobnost|hidrofobni]] dio te ima mogućnost okruživanja kapljica masti ([[triglicerid]]a i [[fosfolipid]]a) pri čemu se formiraju [[micela|micele]], kod kojih je hidrofobni deo okrenut prema unutra. Hidrofilni kraj je pozitivno naelektrisan zbog [[lecitin]]a i drugih [[fosfolipid]]a koji sačinjavaju žuč i ovaj naboj sprečava kapljice masti okružene žuči da se ponovo grupišu u veće čestice. Obično micele u duodenumu imaju prečnik od oko 14-33&nbsp;-{μm}-.
+[[Дисперзија]] масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање [[ензим]]а [[панкреасна липаза|панкреасне липазе]], која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две [[масне киселине]] и моноглицерид, који се апсорбирају у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбирају се у [[лимфни систем]] кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као [[измет|фекалије]].
-[[Disperzija]] masti iz hrane u micele omogućava veću površinu za delovanje [[enzim]]a [[pankreasna lipaza|pankreasne lipaze]], koja razlaže trigliceride i može da dospe u masno jezgro kroz pukotine između žučnih soli. Triglicerid se razlaže u dve [[masne kiseline]] i monoglicerid, koji se apsorbiraju u zidovima creva. Nakon prolaska kroz membranu, masne kiseline ponovo formiraju triglicerid i apsorbiraju se u [[limfni sistem]] kroz limfne kapilare. Bez žučnih soli, većina lipida iz hrane bi nerazgrađena izašla iz organizma kao [[izmet|fekalije]].
+Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини ([[Витамин Д|Д]], [[витамин Е|Е]], [[витамин К|К]] и [[витамин А|А]]). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања [[билирубин]]а, нуспродукта [[еритроцити|еритроцита]] које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи дио танког цријева. Жучне соли такође делују као [[бактерицид]]и, уништавајући многе микроорганизме присутне у храни.
-Kako žuč povećava apsorpciju masti, to predstavlja važan deo apsorpcije supstanci rastvorljivih u mastima, kao što su vitamini ([[Витамин Д|D]], [[vitamin E|E]], [[vitamin K|K]] i [[vitamin A|A]]). Pored uloge u probavi, žuč služi kao put izlučivanja [[bilirubin]]a, nusprodukta [[eritrociti|eritrocita]] koje recikliše jetra. Alkalni žuč ima funkciju neutralizacije viška kiseline, pre dolaska u ileum, zadnji dio tankog crijeva. Žučne soli takođe deluju kao [[baktericid]]i, uništavajući mnoge mikroorganizme prisutne u hrani.
 ==Референце==