Шалитра — разлика између измена
м додана категорија Оксидационо средство помоћу геџета HotCat |
м r2.7.1) (Робот мења: pl:Azotan potasu |
||
Ред 88: | Ред 88: | ||
[[no:Kaliumnitrat]] |
[[no:Kaliumnitrat]] |
||
[[nn:Salpeter]] |
[[nn:Salpeter]] |
||
[[pl:Azotan |
[[pl:Azotan potasu]] |
||
[[pt:Nitrato de potássio]] |
[[pt:Nitrato de potássio]] |
||
[[ro:Salpetru de India]] |
[[ro:Salpetru de India]] |
Верзија на датум 23. децембар 2011. у 21:30
Називи | |
---|---|
Други називи
Шалитра
| |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.028.926 |
Е-бројеви | E252 (конзерванси) |
MeSH | Potassium+nitrate |
Својства | |
KNO3 | |
Моларна маса | 101,1032 |
Агрегатно стање | бели прах |
Густина | 2,109 g·cm−3 (16 °C) основно |
Тачка топљења | 334 °C |
Тачка кључања | 400 °C разлаже се |
Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
O |
R-ознаке | R8 |
S-ознаке | S17, S24/25 |
NFPA 704 | |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
Калијум-нитрит |
Други катјони
|
Литијум-нитрат Натријум-нитрат Рубидијум-нитрат Цезијум-нитрат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Калијум нитрат познат и као шалитра је со чија је молекулска формула KNO3. Раствара се у води (на температури 20°C - 31,6 g/100 cm³; на температури 100°C - 246 g/100 cm³).[1][2]
Калијум нитрат се јавља у природи у малим количинама у облику минерала нитрокалита у крајевима са сувом и топлом климом између осталог у Кини и Индији. Из ових држава је доношен у Европу, због чега је и добио име „индијска шалитра“. Сада се углавном добија реакцијом натријум нитрата и калијум хлорида:
- NaNO3 + KCl → KNO3 + NaCl
Калијум нитрат је безбојна или бела кристална супстанција. Њена температура топљења износи 334°C. При загревању до 400°C разлаже се на калијум нитрит и кисеоник:
- 2KNO3 → 2KNO2 + O2
Калијум нитрат је оксиданс, који се од давнина користи за прављење барута. Такође се у пиротехници користи и мешавина KNO3 са шећером у размери 1:1 за прављење дима. До почетка XX века користио се за добијање азотне киселине. Сада се углавном користи за производњу калијум нитрита, као ђубриво (садржи 13% азота и 45% калијум оксида), и за конзервисање хране (E252).
Види још
Литература
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.