Пјаченца

Трг Кавали и фасада од Ил Готика у Пјаченци

Фасада катедрале у Пјаченци

Црква светога Антонина, свеца заштитника Пјаченце

Ренесансна црква светога Систа

Пјаченца је град у северној Италији у регији Емилија-Ромања. По процени из 2004. има 99.150 становника.

Историја

Град су најпре настањивали Келти и Лигурци. Етрурци су се бавили овчарством. Пјаченца је основана218. п. н. е. као једна од првих војних колонија античкога Рима. Пре се звала (Placentia ). У Пјаченцу и оближњу Кремону послано је 6.000 колониста. Ханибал је победио у бици код Требије 218. п. н. е. у том подручју, али Пјаченца није била освојена. Територија града је била исушена и основана је лука на реци По, па је град напредовао као центар производње житарица и вуне. Иако је био пљачакан и разаран неколико пута град се увек опорављао, а у 6. веку Прокопије из Цезареје га назива прицезом свих градова на Виа Емилији. У раздобљу касне антике шири се хришћанство. Садашњи светац заштитник града свети Антонин је био бивши римски легионар, који је прешао на хришћанство, а убијен је за време цара Диоклецијана.

Пјаченца је опљачкана током Готскога рата (535.-552.). Након кратког периода власти Византије освојили су је Лангобарди. У граду је било седиште војводе. Након франачких освајања у 9. веку град се почиње опорављати, посебно због тога што се налазио на важном друму Виа Францигеана, који је повезивао Свето римско царство и Рим. Значај града расте после 1000., а власт све више прелази у руке нову градске подузетничке класе. Сабор у Пјаченци је 1095. прогласио Први крсташки рат. Од 1126. Пјаченца је била слободан град и значајан члан Ломбардске лиге. Суделује у рату против цара Фридриха Барбаросе и у бици код Лењана 1176. Борила се и са околним градовима Кремоном, Павијом и Пармом и ширила је своје поседе. Пјаченца је од грофова Маласпина и бискупа Бобија преузела контролу трговачких путева према Ђенови. Иако је водила неуспешан рат против Фридриха II Пјаченца је у 13. веку успела да заузме нека упоришта на ломбардијској обали реке По. Пољопривреда и трговина су цветале, па је Пјаченца постала један од најбогатијих градова Европе. Као и у већини средњовековних италијанских градова од друге половине 13. века у Пјаченци су честе унутрашње борбе, тако да су се смењивали владари. Милански Висконтији су држали град до 1447. Пјаћенца је била под Сфорцама до 1499. Под Французима су до 1521, а онда су кратко били део Папске државе. Коначно 1545. је у новоствореном војводству Парме и Пјаченце под вођством фамилије Фарнезе. Једно време је била главни град војводства. Најтеже године су биле под војводом Одоардом Фарнезеом (1622.-1646.). Око 13.000 становника од укупно 30.000 умрло је од глади и куге. Градом и околицом харале су банде и француски војници. Од 1732. Пармом и Пјаченцом владају Бурбони. Наполеон је 1802, анектирао град Француској, а младићи су регрутовани у Наполеонову војску да се боре по целој Европи. Хабзбуршка влада Марије Лујзе 1816.-1847. је саградила неколико мостова. У Пјаченци је 1848. избила побуна и одржан је плебисцит на коме је 37.089 гласача од 37.585 гласало за припајање краљевини Сардинији.

Важне знаменитости Пјаченце

• Палата Комунале је позната и као ил Готико, а саграђена је 1281. Данас служи као градска већница. Рађена је по Бролето моделу и представља једну од најбоље очуваних примера средњовековних грађевина
• Палата Фарнезе, чија изградња је започела 1568.
• Палата Ланди
• Катедрала Пјаченце грађена је од 1122. до 1233. и један је од најбољих примера романсексне катедрале у северној Италији. Има вредне фреске из 14. до 16. века.
• Црква светога Фрање на тргу Кавали је из 12. века
• Базилика светога Антонина је пример романескне архитектуре. Карактеристична је по октогоналном торњу. Градња је завршена 375.

Спољашње везе

• liberta.it Newspaper of the city of Piacenza
• Comune di Piacenza (језик: италијански)
• Piacentine dialect page from Bettola site
• piacenzareset.it

Становништво

Према процени, у граду је 2010. живело 103.206 становника.

Кретање броја становника

1981.	1991.	2001.
109.039	102.268	95.594