Јохан Хевелије — разлика између измена
м Бот: Селим 38 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q57963 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 22: | Ред 22: | ||
'''Јохан Хевелије''' ({{јез-лат|Johannes Hevelius}}, {{јез-пољ|Jan Hewelcke}}; [[28. јануар]] [[1611]], [[Гдањск]], [[Пољско-литванска унија]] (санашња Пољска) — [[28. јануар]] [[1687]]. Гдањск, Пољско-литванска унија) је био [[астрономија|астроном]] и произвођач инструмената. Мада је рођен и готово цео свој живот проживео у Померанском војводству у оквиру [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]], Хевелије је по рођењу и образовању био Немац, због чега га и [[Немци]] и [[Пољаци]] сматрају својим научником.<ref name="nndb">{{cite web | url=http://www.nndb.com/people/649/000096361/ | title=Johannes Hevelius | publisher=Soylent Communications | accessdate=15. 10. 2012.}}</ref><ref name="eaa">{{cite book|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} | page = 1690 | id = ISBN 0-7503-0440-5}}</ref> |
'''Јохан Хевелије''' ({{јез-лат|Johannes Hevelius}}, {{јез-пољ|Jan Hewelcke}}; [[28. јануар]] [[1611]], [[Гдањск]], [[Пољско-литванска унија]] (санашња Пољска) — [[28. јануар]] [[1687]]. Гдањск, Пољско-литванска унија) је био [[астрономија|астроном]] и произвођач инструмената. Мада је рођен и готово цео свој живот проживео у Померанском војводству у оквиру [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]], Хевелије је по рођењу и образовању био Немац, због чега га и [[Немци]] и [[Пољаци]] сматрају својим научником.<ref name="nndb">{{cite web | url=http://www.nndb.com/people/649/000096361/ | title=Johannes Hevelius | publisher=Soylent Communications | accessdate=15. 10. 2012.}}</ref><ref name="eaa">{{cite book|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} | page = 1690 | id = ISBN 0-7503-0440-5}}</ref> |
||
==Биографија== |
== Биографија == |
||
Хевелије се школовао у Гдањску, да би [[1630]]. завршио права на Универзитету у [[Лајден]]у. Путовао је по свету боравивши у [[Лондон]]у ([[1631]]) и [[Париз]]у ([[1632]] — [[1634]]). На путовању се упознао са радом [[Тихо Брахе|Тиха Брахеа]]. По повратку у Гдањск [[1634]]. године постао је члан [[гилда|гилде]] пивара, а следеће године се оженио Катарином Ребешке, богатом комшиницом (њени родитељи су били власници две куће до куће Хевелијуса).<ref name="galileo">{{cite web | url=http://galileo.rice.edu/Catalog/NewFiles/hevelius.html | title=Hevelius, Johannes | publisher=The Galileo Project | date=1995. | accessdate= |
Хевелије се школовао у Гдањску, да би [[1630]]. завршио права на Универзитету у [[Лајден]]у. Путовао је по свету боравивши у [[Лондон]]у ([[1631]]) и [[Париз]]у ([[1632]] — [[1634]]). На путовању се упознао са радом [[Тихо Брахе|Тиха Брахеа]]. По повратку у Гдањск [[1634]]. године постао је члан [[гилда|гилде]] пивара, а следеће године се оженио Катарином Ребешке, богатом комшиницом (њени родитељи су били власници две куће до куће Хевелијуса).<ref name="galileo">{{cite web | url=http://galileo.rice.edu/Catalog/NewFiles/hevelius.html | title=Hevelius, Johannes | publisher=The Galileo Project | date=1995. | accessdate = 15. 10. 2012. | author=Westfall, Richard S.}}</ref> |
||
Укључен и у локалне послове, Хевелије се од [[1639]]. окреће астрономији као својој основној окупацији. Изградио је у својој кући опсерваторију [[1641]], која је укључивала и [[Оптички телескоп|телескоп]] без тубуса жижне даљине 50 m који је сам конструисао (по Брахеовим идејама).<ref name="nndb" /> Опсерваторију је назвао ''Sternenburg'' или ''Stellaburgum'' и у своје време је била најбоља опсерваторија у свету, док није уништена у пожару [[1679]].<ref name="eaa" /> Након Катаринине смрти, оженио се по други пут [[1663]]. године. Његова супруга, Елизабета, била је и његова сарадница у посматрањима.<ref name="pae">{{cite book | title=Philip's Astronomy Encyclopaedia | editor = Patrick Moore | publisher=Philip's | year=2002 | location=London | isbn=0-540-07863-8}}</ref> |
Укључен и у локалне послове, Хевелије се од [[1639]]. окреће астрономији као својој основној окупацији. Изградио је у својој кући опсерваторију [[1641]], која је укључивала и [[Оптички телескоп|телескоп]] без тубуса жижне даљине 50 m који је сам конструисао (по Брахеовим идејама).<ref name="nndb" /> Опсерваторију је назвао ''Sternenburg'' или ''Stellaburgum'' и у своје време је била најбоља опсерваторија у свету, док није уништена у пожару [[1679]].<ref name="eaa" /> Након Катаринине смрти, оженио се по други пут [[1663]]. године. Његова супруга, Елизабета, била је и његова сарадница у посматрањима.<ref name="pae">{{cite book | title=Philip's Astronomy Encyclopaedia | editor = Patrick Moore | publisher=Philip's | year=2002 | location=London | isbn=0-540-07863-8}}</ref> |
||
Ред 29: | Ред 29: | ||
Хевелије је умро у Гдањску напунивши 76 година, [[28. јануар]] [[1687]].<ref name="nndb" /> |
Хевелије је умро у Гдањску напунивши 76 година, [[28. јануар]] [[1687]].<ref name="nndb" /> |
||
==Рад== |
== Рад == |
||
[[ |
[[Датотека:Hev frontespizio uranographia.jpg|десно|мини|300п|Јохан Хевелије представља свој каталог са новим сазвежђима]] |
||
Јохан Хевелије је отац [[селенографија|селенографије]] (географија [[Месец]]а) објавивши прво дело које се детаљно бавило описом Месечеве површине — ''-{Selenographia}-'' — [[1647]]. године. Хевелије је тамне површине на Месецу назвао морима, што је термин који се и данас користи. Приликом картографисања Месеца, открио је појаву [[либрација|либрације]].<ref name="nndb" /> |
Јохан Хевелије је отац [[селенографија|селенографије]] (географија [[Месец]]а) објавивши прво дело које се детаљно бавило описом Месечеве површине — ''-{Selenographia}-'' — [[1647]]. године. Хевелије је тамне површине на Месецу назвао морима, што је термин који се и данас користи. Приликом картографисања Месеца, открио је појаву [[либрација|либрације]].<ref name="nndb" /> |
||
Ред 48: | Ред 48: | ||
* Mons Maenalus |
* Mons Maenalus |
||
==Извори== |
== Извори == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
{{Commons category|Johannes Hevelius}} |
{{Commons category|Johannes Hevelius}} |
||
* http://www.ianridpath.com/startales/hevelius.htm |
* http://www.ianridpath.com/startales/hevelius.htm |
Верзија на датум 28. март 2013. у 08:49
Јохан Хевелије | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. јануар 1611. |
Место рођења | Гдањск, Пољско-литванска унија |
Датум смрти | 28. јануар 1687. |
Место смрти | Гдањск, Пољско-литванска унија |
Образовање | Правни факултет Универзитета у Лајдену |
Научни рад | |
Поље | астрономија, градња астрономских инструмената |
Познат по | каталогизацији звезда и креирању сазвежђа јужне хемисфере |
Јохан Хевелије (лат. Johannes Hevelius, пољ. Jan Hewelcke; 28. јануар 1611, Гдањск, Пољско-литванска унија (санашња Пољска) — 28. јануар 1687. Гдањск, Пољско-литванска унија) је био астроном и произвођач инструмената. Мада је рођен и готово цео свој живот проживео у Померанском војводству у оквиру Државне заједнице Пољске и Литваније, Хевелије је по рођењу и образовању био Немац, због чега га и Немци и Пољаци сматрају својим научником.[1][2]
Биографија
Хевелије се школовао у Гдањску, да би 1630. завршио права на Универзитету у Лајдену. Путовао је по свету боравивши у Лондону (1631) и Паризу (1632 — 1634). На путовању се упознао са радом Тиха Брахеа. По повратку у Гдањск 1634. године постао је члан гилде пивара, а следеће године се оженио Катарином Ребешке, богатом комшиницом (њени родитељи су били власници две куће до куће Хевелијуса).[3]
Укључен и у локалне послове, Хевелије се од 1639. окреће астрономији као својој основној окупацији. Изградио је у својој кући опсерваторију 1641, која је укључивала и телескоп без тубуса жижне даљине 50 m који је сам конструисао (по Брахеовим идејама).[1] Опсерваторију је назвао Sternenburg или Stellaburgum и у своје време је била најбоља опсерваторија у свету, док није уништена у пожару 1679.[2] Након Катаринине смрти, оженио се по други пут 1663. године. Његова супруга, Елизабета, била је и његова сарадница у посматрањима.[4]
Хевелије је умро у Гдањску напунивши 76 година, 28. јануар 1687.[1]
Рад
Јохан Хевелије је отац селенографије (географија Месеца) објавивши прво дело које се детаљно бавило описом Месечеве површине — Selenographia — 1647. године. Хевелије је тамне површине на Месецу назвао морима, што је термин који се и данас користи. Приликом картографисања Месеца, открио је појаву либрације.[1]
Открио је 4 комете — 1652, 1661, 1672. и 1677. године, и претпоставио да се оне крећу око Сунца параболичним путањама (данас знамо да се комете крећу или елиптичним или хиперболичним путањама, док је парабола гранични сличај ове две класе). Кометама је посветио дела Prodromus cometicus (1665) и Cometographia (1668).[1][4]
Дело Machina coelestis (1673) је посвећено астономским инструметима.[1][2]
Након Хевелијеве смрти, Елизабета је објавила његов каталог звезда, Prodromus astronomiae, и пратећи атлас звезда, Firmamentum Sobiescianum, у којима је Хевелије увео нова сазвежђа:
Извори
- ^ а б в г д ђ „Johannes Hevelius”. Soylent Communications. Приступљено 15. 10. 2012.
- ^ а б в Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 1690. ISBN 0-7503-0440-5.
- ^ Westfall, Richard S. (1995). „Hevelius, Johannes”. The Galileo Project. Приступљено 15. 10. 2012.
- ^ а б Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia. London: Philip's. ISBN 0-540-07863-8.