Гуштер (сазвежђе)
Сазвежђе | |
![]() | |
Латинско име | Lacerta |
---|---|
Скраћеница | Lac |
Генитив | Lacertae |
Симболизује | гуштера |
Ректасцензија | 22,5 |
Деклинација | +45 |
Површина | 201 sq. deg. (68) |
Најсјајнија звезда | Алфа Гуштера (3,78m) |
Метеорски ројеви | нема |
Суседна сазвежђа | |
Видљиво у распону +90° и −40°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у октобру. |
Гуштер (лат. Lacerta) је мало сазвежђе на северној хемисфери, које нема сјајних звезда. Због свог облика, који подсећа на латинично слово W, понекад се назива и „мала Касиопеја“. Сазвежђе је крајем 17. века дефинисао пољски астроном Јоханес Хевелије.
Звезде[уреди | уреди извор]
Једино најсјајнија звезда овог сазвежђа — Алфа Гуштера — са магнитудом 3,78 је сјајнија од 4. магнитуде. Осим ње, значајне звезде су још Roe 47 — систем који се састоји од 5 звезда; и ADS 16402 — бинарни звездани систем чије су компоненте налик Сунцу, а око секундарне компоненте система кружи екстрасоларни врели гасовити џин неуобичајено мале густине.
Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]
У сазвежђу Гуштер нема Месјеове објекте, сјајне галаксије нити збијена звездана јата. Има неколико расејаних јата, укључујући NGC 7243 које се налази на око 2800 светлосних година од Сунчевог система и састоји се махом од плавих и белих звезда.
BL Гуштера је прототип блазара, по коме је ова класа објеката и добила име (од BL и квазар). Када је откривен, мислило се да је у питању променљива звезда, отуд и ознака као код променљивих.
Извори[уреди | уреди извор]
- Сазвежђе Гуштер Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2012) на TopAstronomer.com (језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Гуштер на Викимедијиној остави. |