Навара — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 17: | Ред 17: | ||
| службене_странице = www.navarra.es |
| службене_странице = www.navarra.es |
||
}} |
}} |
||
'''Навара''' ({{јез-шп|Comunidad Foral de Navarra}}; [[баскијски језик|баск:]] ''-{Nafarroako Foru Komunitatea o Nafarroa}-'') је једнопровинцијска [[Аутономне покрајине Шпаније|аутономна шпанска покрајина]] на северу [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]]. Граничи се на северу са [[Француска|Француском]], на истоку са [[Арагон]]ом, на југу са [[Риоха|Риохом]] и на истоку са [[Баскија|Баскијом]]. |
'''Навара''' ({{јез-шп|Comunidad Foral de Navarra}}; [[баскијски језик|баск:]] ''-{Nafarroako Foru Komunitatea o Nafarroa}-'') је једнопровинцијска [[Аутономне покрајине Шпаније|аутономна шпанска покрајина]] на северу [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]]. Граничи се на северу са [[Француска|Француском]], на истоку са [[Арагон]]ом, на југу са [[Риоха|Риохом]] и на истоку са [[Баскија (вишезначна одредница)|Баскијом]]. |
||
Састоји се од 272 општине, и има 601.874 становника ([[2006]]), од којих отприлике трећина живи у главном граду [[Памплона|Памплони]]. Навара је тзв. једнопровинцијална аутономна покрајна. |
Састоји се од 272 општине, и има 601.874 становника ([[2006]]), од којих отприлике трећина живи у главном граду [[Памплона|Памплони]]. Навара је тзв. једнопровинцијална аутономна покрајна. |
||
Ред 33: | Ред 33: | ||
== Енергетска политика == |
== Енергетска политика == |
||
Навара је водећа у Европи по коришћењу еколошких извора енергије. У плану је да се до [[2010]]. године у потпуности пређе на коришћење еколошких извора енергије. У [[2004]]. години, 61 % потребне енергије долазило је из еколошких извора (43,6 % из 28 [[ветроелектрана]], 12 % из 100 малих хидроелектрана и 5,3 % из биоелектрана). Такође, у овој покрајини се налази и највећа шпанска соларна електрана, капацитета 1,2 -{MWs}-, заједно с још неколико мањих. |
Навара је водећа у Европи по коришћењу еколошких извора енергије. У плану је да се до [[2010]]. године у потпуности пређе на коришћење еколошких извора енергије. У [[2004]]. години, 61 % потребне енергије долазило је из еколошких извора (43,6 % из 28 [[ветрогенератор|ветроелектрана]], 12 % из 100 малих хидроелектрана и 5,3 % из биоелектрана). Такође, у овој покрајини се налази и највећа шпанска соларна електрана, капацитета 1,2 -{MWs}-, заједно с још неколико мањих. |
||
Програм развоја од [[2004]]. укључује и нове соларне електране Ларион (0.25 -{MWs}-) и највећу шпански Кастејон (2.44 -{MWs}-). |
Програм развоја од [[2004]]. укључује и нове соларне електране Ларион (0.25 -{MWs}-) и највећу шпански Кастејон (2.44 -{MWs}-). |
Верзија на датум 24. март 2014. у 10:12
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:41_23_N_2_11_E_type:city(1593075)_region:ES-CT
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
Навара Navarra Nafarroa | |
---|---|
Држава | Шпанија |
Админ. центар | Памплона |
Службени језик | шпански, баскијски |
Председник | Мигел Санз Сесма (UPN) |
Површина | 10.391 km2 |
— број ст. | 601.874 |
— густина ст. | 57,92 ст./km2 |
Број посланика (конгрес/сенат) | 5/5 |
Званични веб-сајт |
Навара (шп. Comunidad Foral de Navarra; баск: Nafarroako Foru Komunitatea o Nafarroa) је једнопровинцијска аутономна шпанска покрајина на северу Иберијског полуострва. Граничи се на северу са Француском, на истоку са Арагоном, на југу са Риохом и на истоку са Баскијом.
Састоји се од 272 општине, и има 601.874 становника (2006), од којих отприлике трећина живи у главном граду Памплони. Навара је тзв. једнопровинцијална аутономна покрајна.
Садашња управно-правна организација има за основу Статут аутономије из 1982, који укључује традиционални састав историјски стечених права и слобода (фуерос), призатих и шпанским Уставом из 1978.
Навара, као и друге аутономне покрајине, има свој парламент и владу. Здравство, запошљавање, образовање и социјална помоћ, заједно са изградњом станова, урбаним планирањем, политиком заштите животне средине, налазе се у надлежности аутономних институција Наваре. За разлику од других аутономних покрајина (осим Баскије), Навара има и аутономију при убирању пореза, иако мора да следи неке смернице које утврђује шпанска влада.
Традиционално, Навара је била мала аграрна и слабо развијена регија. Данас је једна од богатијих аутономних покрајина с друштвено-економским благостањем, захваљујући прије свега развоју индустрије и услужних делатности у Памплони, главном граду покрајине. Стопа незапослености је међу најнижима у Шпанији (7,41 % 2005), а доходак по глави становника међу највишим.
Језици
Према закону из 1986. којим је уређено говорно подручје где баскијски језик има статус службеног језика, Навара је језично подељена на три зоне: баскофону, мешовиту и хиспанофону.
У баскофоној и мешовитој зони баскијски има службени статус, заједно са шпанским, док у хиспанофоној зони нема статус службеног језика. Статус службеног језика претпоставља да, између осталог, географски називи буду исписани на баскијском, ка о и гаранцију права грађана да се служе баскијским у комуникацији са јавном управом.
Енергетска политика
Навара је водећа у Европи по коришћењу еколошких извора енергије. У плану је да се до 2010. године у потпуности пређе на коришћење еколошких извора енергије. У 2004. години, 61 % потребне енергије долазило је из еколошких извора (43,6 % из 28 ветроелектрана, 12 % из 100 малих хидроелектрана и 5,3 % из биоелектрана). Такође, у овој покрајини се налази и највећа шпанска соларна електрана, капацитета 1,2 MWs, заједно с још неколико мањих.
Програм развоја од 2004. укључује и нове соларне електране Ларион (0.25 MWs) и највећу шпански Кастејон (2.44 MWs).