Навара — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 17: Ред 17:
| службене_странице = www.navarra.es
| службене_странице = www.navarra.es
}}
}}
'''Навара''' ({{јез-шп|Comunidad Foral de Navarra}}; [[баскијски језик|баск:]] ''-{Nafarroako Foru Komunitatea o Nafarroa}-'') је једнопровинцијска [[Аутономне покрајине Шпаније|аутономна шпанска покрајина]] на северу [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]]. Граничи се на северу са [[Француска|Француском]], на истоку са [[Арагон]]ом, на југу са [[Риоха|Риохом]] и на истоку са [[Баскија|Баскијом]].
'''Навара''' ({{јез-шп|Comunidad Foral de Navarra}}; [[баскијски језик|баск:]] ''-{Nafarroako Foru Komunitatea o Nafarroa}-'') је једнопровинцијска [[Аутономне покрајине Шпаније|аутономна шпанска покрајина]] на северу [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]]. Граничи се на северу са [[Француска|Француском]], на истоку са [[Арагон]]ом, на југу са [[Риоха|Риохом]] и на истоку са [[Баскија (вишезначна одредница)|Баскијом]].


Састоји се од 272 општине, и има 601.874 становника ([[2006]]), од којих отприлике трећина живи у главном граду [[Памплона|Памплони]]. Навара је тзв. једнопровинцијална аутономна покрајна.
Састоји се од 272 општине, и има 601.874 становника ([[2006]]), од којих отприлике трећина живи у главном граду [[Памплона|Памплони]]. Навара је тзв. једнопровинцијална аутономна покрајна.
Ред 33: Ред 33:


== Енергетска политика ==
== Енергетска политика ==
Навара је водећа у Европи по коришћењу еколошких извора енергије. У плану је да се до [[2010]]. године у потпуности пређе на коришћење еколошких извора енергије. У [[2004]]. години, 61 % потребне енергије долазило је из еколошких извора (43,6 % из 28 [[ветроелектрана]], 12 % из 100 малих хидроелектрана и 5,3 % из биоелектрана). Такође, у овој покрајини се налази и највећа шпанска соларна електрана, капацитета 1,2 -{MWs}-, заједно с још неколико мањих.
Навара је водећа у Европи по коришћењу еколошких извора енергије. У плану је да се до [[2010]]. године у потпуности пређе на коришћење еколошких извора енергије. У [[2004]]. години, 61 % потребне енергије долазило је из еколошких извора (43,6 % из 28 [[ветрогенератор|ветроелектрана]], 12 % из 100 малих хидроелектрана и 5,3 % из биоелектрана). Такође, у овој покрајини се налази и највећа шпанска соларна електрана, капацитета 1,2 -{MWs}-, заједно с још неколико мањих.


Програм развоја од [[2004]]. укључује и нове соларне електране Ларион (0.25 -{MWs}-) и највећу шпански Кастејон (2.44 -{MWs}-).
Програм развоја од [[2004]]. укључује и нове соларне електране Ларион (0.25 -{MWs}-) и највећу шпански Кастејон (2.44 -{MWs}-).

Верзија на датум 24. март 2014. у 10:12

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:41_23_N_2_11_E_type:city(1593075)_region:ES-CT
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Навара
Navarra
Nafarroa

Положај провинције Наваре
Држава Шпанија
Админ. центарПамплона
Службени језикшпански, баскијски
ПредседникМигел Санз Сесма (UPN)
Површина10.391 km2
 — број ст.601.874
 — густина ст.57,92 ст./km2
Број посланика
(конгрес/сенат)
5/5
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Навара (шп. Comunidad Foral de Navarra; баск: Nafarroako Foru Komunitatea o Nafarroa) је једнопровинцијска аутономна шпанска покрајина на северу Иберијског полуострва. Граничи се на северу са Француском, на истоку са Арагоном, на југу са Риохом и на истоку са Баскијом.

Састоји се од 272 општине, и има 601.874 становника (2006), од којих отприлике трећина живи у главном граду Памплони. Навара је тзв. једнопровинцијална аутономна покрајна.

Садашња управно-правна организација има за основу Статут аутономије из 1982, који укључује традиционални састав историјски стечених права и слобода (фуерос), призатих и шпанским Уставом из 1978.

Навара, као и друге аутономне покрајине, има свој парламент и владу. Здравство, запошљавање, образовање и социјална помоћ, заједно са изградњом станова, урбаним планирањем, политиком заштите животне средине, налазе се у надлежности аутономних институција Наваре. За разлику од других аутономних покрајина (осим Баскије), Навара има и аутономију при убирању пореза, иако мора да следи неке смернице које утврђује шпанска влада.

Традиционално, Навара је била мала аграрна и слабо развијена регија. Данас је једна од богатијих аутономних покрајина с друштвено-економским благостањем, захваљујући прије свега развоју индустрије и услужних делатности у Памплони, главном граду покрајине. Стопа незапослености је међу најнижима у Шпанији (7,41 % 2005), а доходак по глави становника међу највишим.

Језици

Према закону из 1986. којим је уређено говорно подручје где баскијски језик има статус службеног језика, Навара је језично подељена на три зоне: баскофону, мешовиту и хиспанофону.

У баскофоној и мешовитој зони баскијски има службени статус, заједно са шпанским, док у хиспанофоној зони нема статус службеног језика. Статус службеног језика претпоставља да, између осталог, географски називи буду исписани на баскијском, ка о и гаранцију права грађана да се служе баскијским у комуникацији са јавном управом.

Енергетска политика

Навара је водећа у Европи по коришћењу еколошких извора енергије. У плану је да се до 2010. године у потпуности пређе на коришћење еколошких извора енергије. У 2004. години, 61 % потребне енергије долазило је из еколошких извора (43,6 % из 28 ветроелектрана, 12 % из 100 малих хидроелектрана и 5,3 % из биоелектрана). Такође, у овој покрајини се налази и највећа шпанска соларна електрана, капацитета 1,2 MWs, заједно с још неколико мањих.

Програм развоја од 2004. укључује и нове соларне електране Ларион (0.25 MWs) и највећу шпански Кастејон (2.44 MWs).


Спољашње везе