Аутономне покрајине Шпаније

Из Википедије, слободне енциклопедије

Autonomous communities of Spain no names.svg

Flag of the Balearic Islands.svg
Flag of Andalucía.svg
Flag of Castile and León.svg
Flag of the Valencian Community (2x3).svg
Flag of Castile-La Mancha.svg
Flag of Aragon.svg
Flag of the Community of Madrid.svg
Flag of La Rioja (with coat of arms).svg
Flag of Melilla.svg
Flag Ceuta.svg
Flag of Catalonia.svg
Flag of Cantabria.svg
Flag of the Basque Country.svg
Flag of Galicia.svg
Flag of Extremadura.svg
Flag of Navarre.svg
Flag of Asturias.svg
Flag of the Canary Islands.svg
Flag of the Region of Murcia.svg


Аутономна покрајина је територијална јединица која, у оквиру уставног поретка Краљевине Шпаније, поседује правну аутономију и извршне органе, као и могућност да сама себе уређује преко својих представника. Оваква структура шпанске државе подељене на аутономне покрајине је на снази од Устава изгласаног 1978. године. Члан 2 признаје и гарантује право на аутономију свих региона и националности које сачињавају државу. Текст Устава такође успоставља надлежности које су у домену аутономне покрајине, и оне које су искључиво у домену државе.

Политички и административно, Шпанија се састоји од седамнаест аутономних покрајина, поред градова Сеуте и Мелиље, чији статути аутономије им додељују статус аутономних градова.

Проглашење шпанског Устава 1978. године, који даје право аутономије националностима и регионима унутар шпанске државе, представља велику промену у односу на претходни режим, који је почивао на традиционалном централистичком уређењу. Овај Устав је давао одговор на проблем који се понављао кроз историју Шпаније као резултат различитих идентитета на којима почива уједињеност Шпаније.

Након ратификације Устава, и као разултат примене принципа садржаних у Наслову VIII, у року од неколико година заокружен је процес успостављања 17 аутономних покрајина. Такође су изгласани Статути аутономија, и свака аутономна покрајина је добила свој орган власти и одговарајуће институције.

Дана 31. јула 1981. године, Леополдо Калво-Сотело (шп. Leopoldo Calvo-Sotelo), тадашњи премијер, и Фелипе Гонзалес (шп. Felipe González), социјалиста и опозициони лидер, склапају прве Аутономне пактове (шп. Pactos Autonómicos), који предвиђају 17 аутономних покрајина са истим институцијама али са различитим надлежностима, и два аутономна града, Сеута и Мелиља. Године 1992. долази до склапања другог Аутономног пакта који су потописали тадашњи премијер, Фелипе Гонзалес, и опозициони лидер, Хосе Марија Азнар (шп. José María Aznar), да би се 1995. године окончао процес формирања аутономија, и прогласио затвореним за даља проширења и промене.

У оквиру Европске уније од 2003. године на снази су јединице НУТС, које се користе у статистичке сврхе и базиране су на европским нормативама које се равнају према Еуростату (енгл. Statistical Office of the European Communities). Седамнаест шпанских покрајина се налази у групи НУТС-2.

Табела аутономних покрајина Шпаније са провинцијама и главним градовима[уреди]

  Име покрајине Главни град покрајине Провинције Главни град провинције
Андалузија Андалузија Алмерија Алмерија
Кадиз Кадиз
Кордоба Кордоба
Гранада Гранада
Уелва Уелва
Хаен Хаен
Малага Малага
Севиља Севиља
Арагон Арагон Сарагоса Уеска Уеска
Теруел Теруел
Сарагоса Сарагоса
Кнежевина Астурија Кнежевина Астурија Овиједо Кнежевина Астурија Овиједо
Балеарска острва Балеарска острва Палма де Мајорка Балеарска острва Палма де Мајорка
Баскија (покрајина) Баскија Виторија Алава Виторија
Гипускоа Сан Себастијан
Бискаја Билбао
Канарска острва Канарска острва Провинција Санта Круз де Тенерифе Санта Круз де Тенерифе
Лас Палмас Лас Палмас де Гран Канарија
Кантабрија Кантабрија Сантандер Кантабрија Сантандер
Кастиља-Ла Манча Кастиља-Ла Манча Албасете Албасете
Сијудад Реал Сијудад Реал
Куенка Куенка
Гвадалахара Гвадалахара
Толедо Толедо
Кастиља и Леон Кастиља и Леон Ваљадолид Авила Авила
Бургос Бургос
Леон Леон
Паленсија Паленсија
Саламанка Саламанка
Сеговија Сеговија
Сорија Сорија
Ваљадолид Ваљадолид
Замора Замора
Каталонија Каталонија Барселона Барселона Барселона
Ђирона Ђирона
Љеида Љеида
Тарагона Тарагона
Екстремадура Екстремадура Мерида Бадахоз Бадахоз
Касерес Касерес
Flag of Galicia Галиција Сантијаго де Компостела Коруња Коруња
Луго Луго
Оренсе Оренсе
Понтеведра Понтеведра
Покрајина Мадрид Покрајина Мадрид Мадрид Мадрид Мадрид
Регион Мурсија Регион Мурсија Мурсија Мурсија
Навара Навара Памплона Навара Памплона
Риоха Риоха Логроњо Риоха Логроњо
Валенсијанска Покрајина Валенсијанска Покрајина Валенсија Аликанте Аликанте
Кастељон Кастељон де ла Плана
Валенсија Валенсија

Два аутономна града су:

  Аутономни градови Шпаније
Сеута Сеута
Мелиља Мелиља

Табела аутономних покрајина по површини територије[уреди]

Место
Име
Површина
Проценат
1 Кастиља и Леон 94.223 км² 18,6%
2 Андалузија 87.268 км² 17,2%
3 Кастиља-Ла Манча 79.463 км² 15,7%
4 Арагон 47.719 км² 9,4%
5 Екстремадура 41.634 км² 8,2%
6 Каталонија 32.114 км² 6,3%
7 Галиција 29.574 км² 5,8%
8 Валенсијанска покрајина 23.255 км² 4,6%
9 Регион Мурсија 11.313 км² 2,2%
10 Кнежевина Астурија 10.604 км² 2,1%
11 Навара 10.391 км² 2,1%
12 Покрајина Мадрид 8.028 км² 1,6%
13 Балеарска острва 7.447 км² 1,5%
14 Баскија 7.234 км² 1,4%
15 Кантабрија 5.321 км² 1,0%
16 Риоха 5.045 км² 1,0%
17 Канарска острва 4.992 км² 1,0%
Сеута и Мелиља 33 км² 0,01%
УКУПНО 505.988 км² 100%

Табела аутономних покрајина по броју становника[уреди]

Место
Име
Становништво
Проценат
Густина насељености
1 Андалузија 7.849.799 17,80% 89,95 ст/км²
2 Каталонија 6.995.206 15,88% 218,73 ст/км²
3 Покрајина Мадрид 5.964.143 13,5% 740,60 ст/км²
4 Валенсијанска покрајина 4.692.449 10,63% 201,78 ст/км²
5 Галиција 2.762.198 6,28% 93,78 ст/км²
6 Кастиља и Леон 2.510.849 5,69% 26,57 ст/км²
7 Баскија 2.124.846 5,0% 293,73 ст/км²
8 Канарска острва 1.968.280 4,4% 264,30 ст/км²
9 Кастиља-Ла Манча 1.894.667 4,3% 23,84 ст/км²
10 Регион Мурсија 1.335.792 3,03% 118,07 ст/км²
11 Арагон 1.269.027 2,9% 26,18 ст/км²
12 Екстремадура 1.083.879 2,6% 26,03 ст/км²
13 Кнежевина Астурија 1.076.635 2,44% 101,53 ст/км²
14 Балеарска острва 983.131 2,2% 195,55 ст/км²
15 Навара 600.027 1,37% 60,22 ст/км²
16 Кантабрија 562.309 1,3% 105,6 ст/км²
17 Риоха 301.084 0,7% 59,67 ст/км²
18 Сеута 75.276 0,2% 4.068,97 ст/км²
19 Мелиља 65.488 0,2% 5.311 ст/км²
УКУПНО 44.108.530 100% 87,2 ст/км²