Шпанска кухиња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Шпанска кухиња се може подвести као једна од медитеранских кухиња јер су јој две основне особености елементи кухиња средоземља-маслиново уље и бели лук.

Интернационална шпанска јела[уреди]

Шпанске кобасице

Нека шпанска јела постала су захваљујући развоју туризма у Шпанији интернационална. Светку славу су стекле ″паеља″, ″фабада″, ″тортиља″ али условно речено шпанско национално јело је јело аналогно ″босанском лонцу″, зависно од краја у ком се спрема зове се ″касидо″. ″оља″, ″поте″ , ″пучеро″. Једна шпанска изрека каже да за Шпанца храна долази непосредно после драгог бога. ″Косидо еспањол″ (шп. Espanyol Kosidосе) увек спрема од неколико врста меса, махунастог поврћа и поврћа карактеристичног за одређени крај Шпаније. На југу су обавезне леблебије а на северу ″алубијас″-огромни бели пасуљ.

Кастиља[уреди]

Кастиља је у фолклорном и културном смислу веома компактна целина, пре свих других јела за кастиљане је карактеристично јагњеће и прасеће печење. Познато јело је јагњетина из Сеговије која се надева сланином а приликом печења прелива само сланом водом. Специјалитет су и сасвим мали прасићи, не старији од 20 дана и не већи од 3-4 килограма који се пеку да омекшају у тој мери да их кувар дели у порције самим тањиром, режући их ивицом тањира, ово је иначе спектакл и саставни део традиције. Одавде потичу и познате кобасице , које су обавезни састојак многих јела широм Шпаније. У овим крајевима су још популарна јела од изнутрица. Чувени мадридски специјалитет је ″каљос″-шкембићи спремљени у сосу од парадајза, црног лука, мајчине душице и лолбера, чувена је и супа од белог лука (шп. De aho castellano).

Каталонија[уреди]

Каталонија је регија за коју се сматра да има најфинију кухињу. Сосови су кључни састојак каталонске кухиње. Заснована највећим делом на пиринчу, живини и риби она тек кроз сосове добија прави сјај, ″софрито″ је апсолутно најпознатији сос Каталоније али ту су и ″самфана″ (аденте скувана мешавина патлиџана, парадајза и паприка) ″пикада″ (сос од белог лука, першуна и печеног бадема) ″али-оли″ (класична медитеранска мешавина маслиновог уља и белог лука која се мути док не постане кремаста) или ″ромеско″ назван тако по једној врсти паприка из Тарагоне.

Валенсија[уреди]

Валенсија је данас најпознатија по ″паељи″. Тајна паеље је у текстури пиринча после кувања, зрна су истовремено растресита, сува и сочна. У паељу слободно могу да се комбинују свињетина и дагње, јагњетина и јегуље, пасуљ и шкампи, практично све врсте меса, поврће и рибе. Само без једне ствари по мишљењу нема добре паеље а то је шафран.

Спољашње везе[уреди]