Бенгал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 9. мај 2014. у 14:09

Бенгал (бен বঙ্গ, енгл. Bengal) је историјски регион у североисточном делу јужне Азије. Насељавају га већином Бенгалци, који говоре бенгалски језик. У двадесетом веку Бенгал је подељен на Источни и Западни Бенгал по религијском већинском принципу. Данас је Западни Бенгал једна од савезних држава Индије, док Источни Бенгал чини државу Бангладеш.

Територија

Већина Бенгала лежи у ниској делти река Ганг и Брамапутра, највећој делти на свету. У јужном делу делте налазе се Сундарбани, највећа светска шума мангрова у којима живи угрожена врста бенгалског тигра. Бенгал чини северну обалу Бенгалског залива.

Укупна површина Бенгала је 232.752 км².

Становнштво

Године 2001. у Бенгалу је живело 245.598.679 људи. Од тога 68% живи у Бангладешу.

Регион Бенгала је један од најнасељенијих подручја на свету. Густина становништва прелази 900 становника по километру квадратном.

Иако у овој регији већина становништва живи у селима и бави се пољопривредом, у Бенгалу постоје два мегаполиса: Калкута и Дака.

Већина становништва говори индоаријевске језике, као што је језик бенгали. Остале језичке породице (дравидска, мунда) присутне су у брдским пределима Бенгала.

Муслимани чине 66% становништва (89,7% у Бангладешу, 28% у Западном Бенгалу), а 33% су хиндуисти (9,2% у Бангладешу, 70% у Западном Бенгалу). Остатак чине будисти, хришћани и анимисти.

Историја

После насељавања индоаријеваца у Индију, у данашњим регионима Бенгала и Бихара формирале су се у 10. веку п. н. е. државе Анга, Ванга и Магада. Стари Грци су око 100. године п. н. е. записали да се у подручју Бенгала налазила земља под именом Гангаридаи. Од 3. до 6. века краљевина Магада је била центар империје Гупта. Будистичка империја Пала владала је регионом од 7. до 11. века, и проширила своју власт преко Индијског потконтинента до Авганистана. Њу је заменила хиндуистичка династија Сена. Ислам се у Бенгалу појавио у 12. веку доласком суфистичких мисионара. Наредних векова у Бенгалу су доминирали муслимански владари. Могулски цар Акбар заузео је Бенгал 1576. У периоду доминације Могула у Бенгалу су постојала и независна хиндуистичка краљевства.

Европска колонизација

Трговци из Европе стизали су до Бенгала још у античко доба. Плиније Старији бележи да је било потребно недељу дана пловидбе да се стигне од Цејлона до Бенгала.

У 17. веку Европљани су почели да оснивају трговачке колоније у Бенгалу: Калкута (Енглеска), Чанданагар (Француска), Серампоре (Данска), Хугли-Чинсура (Холандија). Бенгал је био део Могулског царства, али је практично био независан у 18. веку. Британска источноиндијска компанија је преузела власт у Бенгалу 1765. То је постала најзначајнија провинција у Британској Индији. Калкута је био главни град ове провинције и царства Британске Индије (1772—1911). Истовремено, Калкута је постала културни и интелектуални центар. Реформски покрет под именом Бенгалска ренесанса зачео се у 19. веку. Из њега су проистекли модерна индијска књижевност и политика.

Британски вицекраљ Индије Лорд Курзон је 1905. иницирао поделу Бенгала на источни и западни део ради лакшег управљања. Овај покушај није успео због народног отпора и резултовао је 1912. у премештању престонице Британске Индије из националистичке Калкуте у Делхи где су националисти имали мање утицаја. Истовремено су од Бенгала одвојене провинције Бихар, Ориса и Асам.

Подела

Када је Индија стекла независност 1947. Бенгал је подељен по религијском принципу. Већински хиндуистички западни део постао је индијска држава Западни Бенгал. Већински муслимански источни део придружио се Пакистану као провинција Источни Бенгал (од 1956. под именом Источни Пакистан). Овај источни део је 1971. постао независна држава Бангладеш. Подела Бенгала је протекла у крвавим оклоностима религијских нереда.

Галерија

Статуа Буде из времена династије Пала (11. век)
Фолклорни ансамбл у Бангладешу
„Бајт ал Мукрам“ - национална џамија Бангладеша
Бенгалски тигар
Рад у пиринчаним пољима, уобичајена слика широм Бенгала
Сеоски пејзаж

Литература

Baxter C (1997). Bangladesh, From a Nation to a State. Westview Press. стр. 0813336325. ISBN 978-1-85984-121-1.
Bennett A, Hindle, J (1996). London Review of Books: An Anthology. Verso. стр. 63—70. ISBN 978-1-85984-121-1.

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 == Територија ==
-Већина Бенгала лежи у ниској [[Делта|делти]] река [[Ганг (река)|Ганг]] и [[Брамапутра]], највећој делти на свету. У јужном делу делте налазе се [[Сундарбани]], највећа светска шума [[Мангрове|мангрова]] у којима живи угрожена врста [[Бенгалски тигар|бенгалског тигра]]. Бенгал чини северну обалу [[Бенгалски залив|Бенгалског залива]].
+Већина Бенгала лежи у ниској [[rečna delta|делти]] река [[Ганг (река)|Ганг]] и [[Брамапутра]], највећој делти на свету. У јужном делу делте налазе се [[Сундарбани]], највећа светска шума [[Мангрове|мангрова]] у којима живи угрожена врста [[Бенгалски тигар|бенгалског тигра]]. Бенгал чини северну обалу [[Бенгалски залив|Бенгалског залива]].
 Укупна површина Бенгала је 232.752 км².
@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 Регион Бенгала је један од најнасељенијих подручја на свету. [[Густина становништва]] прелази 900 становника по километру квадратном.
-Иако у овој регији већина становништва живи у селима и бави се пољопривредом, у Бенгалу постоје два [[мегаполис]]а: [[Калкута]] и [[Дака]].
+Иако у овој регији већина становништва живи у селима и бави се пољопривредом, у Бенгалу постоје два [[мегаполис]]а: [[Колката|Калкута]] и [[Дака]].
-Већина становништва говори [[Индоаријевски језици|индоаријевске језике]], као што је [[Бенгалски језик|језик бенгали]]. Остале језичке породице ([[Дравидски језици|дравидска]], [[Мунда језици|мунда]]) присутне су у брдским пределима Бенгала.
+Већина становништва говори [[индо-аријски језици|индоаријевске језике]], као што је [[Бенгалски језик|језик бенгали]]. Остале језичке породице ([[Дравидски језици|дравидска]], [[Мунда језици|мунда]]) присутне су у брдским пределима Бенгала.
 Муслимани чине 66% становништва (89,7% у Бангладешу, 28% у Западном Бенгалу), а 33% су хиндуисти (9,2% у Бангладешу, 70% у Западном Бенгалу). Остатак чине будисти, хришћани и [[Анимизам|анимисти]].
 == Историја ==
-После насељавања [[Индоаријевци|индоаријеваца]] у Индију, у данашњим регионима Бенгала и Бихара формирале су се у 10. веку п. н. е. државе Анга, Ванга и Магада. Стари Грци су око 100. године п. н. е. записали да се у подручју Бенгала налазила земља под именом ''Гангаридаи''. Од 3. до 6. века краљевина [[Магада]] је била центар [[Гупта|империје Гупта]]. Будистичка империја [[Пала]] владала је регионом од 7. до 11. века, и проширила своју власт преко Индијског потконтинента до Авганистана. Њу је заменила хиндуистичка [[Сена (династија)|династија Сена]]. Ислам се у Бенгалу појавио у 12. веку доласком [[Суфизам|суфистичких]] мисионара. Наредних векова у Бенгалу су доминирали муслимански владари. [[Могулско царство|Могулски цар]] [[Акбар Велики|Акбар]] заузео је Бенгал 1576. У периоду доминације Могула у Бенгалу су постојала и независна хиндуистичка краљевства.
+После насељавања [[Индоаријевци|индоаријеваца]] у Индију, у данашњим регионима Бенгала и Бихара формирале су се у 10. веку п. н. е. државе Анга, Ванга и Магада. Стари Грци су око 100. године п. н. е. записали да се у подручју Бенгала налазила земља под именом ''Гангаридаи''. Од 3. до 6. века краљевина [[Магада]] је била центар [[Гупта|империје Гупта]]. Будистичка империја [[Пала]] владала је регионом од 7. до 11. века, и проширила своју власт преко Индијског потконтинента до Авганистана. Њу је заменила хиндуистичка [[Сена (династија)|династија Сена]]. Ислам се у Бенгалу појавио у 12. веку доласком [[тасавуф|суфистичких]] мисионара. Наредних векова у Бенгалу су доминирали муслимански владари. [[Mogulsko carstvo|Могулски цар]] [[Ахбар Велики|Акбар]] заузео је Бенгал 1576. У периоду доминације Могула у Бенгалу су постојала и независна хиндуистичка краљевства.
 === Европска колонизација ===
-Трговци из Европе стизали су до Бенгала још у античко доба. [[Плиније Старији]] бележи да је било потребно недељу дана пловидбе да се стигне од [[Цејлон]]а до Бенгала.
+Трговци из Европе стизали су до Бенгала још у античко доба. [[Плиније Старији]] бележи да је било потребно недељу дана пловидбе да се стигне од [[Шри Ланка|Цејлона]] до Бенгала.
-У 17. веку Европљани су почели да оснивају трговачке колоније у Бенгалу: [[Калкута]] (Енглеска), [[Чанданагар]] (Француска), [[Серампоре]] (Данска), [[Хугли-Чинсура]] (Холандија). Бенгал је био део [[Могулско царство|Могулског царства]], али је практично био независан у 18. веку. [[Британска источноиндијска компанија]] је преузела власт у Бенгалу [[1765]]. То је постала најзначајнија провинција у [[Британска Индија|Британској Индији]]. Калкута је био главни град ове провинције и царства Британске Индије (1772—1911). Истовремено, Калкута је постала културни и интелектуални центар. Реформски покрет под именом [[Бенгалска ренесанса]] зачео се у 19. веку. Из њега су проистекли модерна индијска књижевност и политика.
+У 17. веку Европљани су почели да оснивају трговачке колоније у Бенгалу: [[Колката|Калкута]] (Енглеска), [[Чанданагар]] (Француска), [[Серампоре]] (Данска), [[Хугли-Чинсура]] (Холандија). Бенгал је био део [[Mogulsko carstvo|Могулског царства]], али је практично био независан у 18. веку. [[Британска источноиндијска компанија]] је преузела власт у Бенгалу [[1765]]. То је постала најзначајнија провинција у [[Британска Индија|Британској Индији]]. Калкута је био главни град ове провинције и царства Британске Индије (1772—1911). Истовремено, Калкута је постала културни и интелектуални центар. Реформски покрет под именом [[Бенгалска ренесанса]] зачео се у 19. веку. Из њега су проистекли модерна индијска књижевност и политика.
-Британски вицекраљ Индије [[Џорџ Курзон|Лорд Курзон]] је [[1905.]] иницирао поделу Бенгала на источни и западни део ради лакшег управљања. Овај покушај није успео због народног отпора и резултовао је 1912. у премештању престонице [[Британска Индија|Британске Индије]] из националистичке [[Калкута|Калкуте]] у [[Делхи]] где су националисти имали мање утицаја. Истовремено су од Бенгала одвојене провинције [[Бихар]], [[Ориса]] и [[Асам]].
+Британски вицекраљ Индије [[Џорџ Курзон|Лорд Курзон]] је [[1905|1905.]] иницирао поделу Бенгала на источни и западни део ради лакшег управљања. Овај покушај није успео због народног отпора и резултовао је 1912. у премештању престонице [[Британска Индија|Британске Индије]] из националистичке [[Колката|Калкуте]] у [[Делхи]] где су националисти имали мање утицаја. Истовремено су од Бенгала одвојене провинције [[Бихар]], [[Ориса]] и [[Асам]].
 === Подела ===
-Када је Индија стекла независност [[1947.]] Бенгал је подељен по религијском принципу. Већински [[Хиндуизам|хиндуистички]] западни део постао је индијска држава [[Западни Бенгал]]. Већински [[Ислам|муслимански]] источни део придружио се [[Пакистан]]у као провинција Источни Бенгал (од 1956. под именом Источни Пакистан). Овај источни део је [[1971.]] постао независна држава [[Бангладеш]]. Подела Бенгала је протекла у крвавим оклоностима религијских нереда.
+Када је Индија стекла независност [[1947|1947.]] Бенгал је подељен по религијском принципу. Већински [[Хиндуизам|хиндуистички]] западни део постао је индијска држава [[Западни Бенгал]]. Већински [[Ислам|муслимански]] источни део придружио се [[Пакистан]]у као провинција Источни Бенгал (од 1956. под именом Источни Пакистан). Овај источни део је [[1971|1971.]] постао независна држава [[Бангладеш]]. Подела Бенгала је протекла у крвавим оклоностима религијских нереда.
 == Галерија ==