Ганг

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ганг (река))
Jump to navigation Jump to search
Ганг
Varanasiganga.jpg
Ганг у Варанасију
GangesValley&Plain.jpg
Опште информације
Дужина 2.525 km
Басен 1.080.000 km2
Пр. проток 12 015 m3s
Водоток
Извор Утараханд, Индија
В. извора 3.892 m
Ушће Бенгалски залив, Бангладеш
Географске карактеристике
Држава/е Индија Индија, Непал Непал, Бангладеш Бангладеш
Света река Ганг

Ганг или Ганга је једна од најдужих река Индијског потконтинента. Река извире у западном делу Хималаја у индијској савезној држави Утаранчал, тече северним делом Индије, прелази у Бангладеш, и улива се у Бенгалски залив као делта у подручју Сундарбанс. Ганг је трећа река у свету по количини воде на ушћу.

У хиндуизму, Ганг се сматра светом реком.[1] Ова река је такође извор живота за милионе Индијанаца који живе дуж њеног тока и зависе о ње за своје свакодневне потребе.[2] Она се обожава као богиња „Ганг“ у Хиндуизму.[3] Она је исто тако била историјски важна, са мноштвом бивших покрајинским или империјалним престоницама (као што су[4] Канауж, Кампилја, [4] Кара, Алахабад, Каши, Патна, Хажипур, Мунгер, Багалпур, Муршидабад, Бахарампур, Набадвип, Саптаграм, Колката и Дака) лоцираним на њеним обалама.

Ганг је рангиран као пета најзагађенија река на свету 2007. Загађење угрожава не само људе, него и више од 140 рибљих врста, 90 амфибијских врста и угрожену врсту индијског речног делфина.[5] Нивои фекалних колиформи од људског отпада у водама реке у близини Варанасија су више од сто пута већи од званичног лимита Индијске владе.[5] Акциони план Ганга, је једна од иницијатива за заштиту животне средине усмерена на чишћење реке, која до сад није била успешна,[6] услед корупције, недостатка техничке стручности, лошег планирања животног окружења, и недостатка подршке локалних верских власти.

Географске карактеристике[уреди]

Ганг се обликује спајањем пет малих река на јужним обронцима Хималаја; Багирати, Алакнанда, Мандакини, Даулиганга и Пиндар, у индијској држави Утараханд.[7][8] Два највеће су Алакнанда и Багирати, Алакнанда извире 50 км северно од хималајског врха Нанда Деви, а Багирати извире на 3000 м надморске висине, испод ледника Ганготри ког Хиндуси сматрају светим.[9] За извор Ганга се сматра место Гаумук које лежи 21 км југоисточно од Ганготрија, где се спајају Алакнанда и Багирати , тек одатле се река зове Ганг.

Ганг од обронака Хималаја тече готово праволинијски у смеру југоистока према Бенгалском заливу. Поречје Ганга покрива четвртину Индије, дела који је најгушће насељен у ком живи стотине милиона људи. У њему су се рађале и умирале историјске цивилизације као што је Мауријско царство (322. п. н. е.) све до Могулског царства из 16. века. [9] Ганг протиче кроз индијску државу Утар Прадеш где прима своју највећу десну притоку Јамуна код Алахабада, ту добија и три велике леве притоке; Рамгангу, Гомти и Гагару. [9]

Карта слива Ганга и Брамапутре

Након тог река тече кроз државу Бихар где прима притоке са Хималаје; Гандаки, Бури Гандак, Гугри и Коши и најважнију јужну притоку Сон. Након тог река тече кроз последњу индијску државу Западни Бенгал, где прима задњу индијску притоку Махананду. [9]

У свом доњем делу, река тече кроз Бангладеш, ту се спаја са Брамапутром и скреће на југ. Заједничка река се одатле зове Падма, која код главног града Бангладеша Даке добија велику притоку Мегну (одатле се река зове Мегна) и почиње формирати највећу делту на свету - Делта Ганга, којом се улива у Индијски океан преко Бенгалског залива. [9]

Део делте уз море, са највећом шумом мангрове на свету познатом као Сундарбанс и Индија и Бангладеш прогласили су Националним парком, који је УНЕСКО уврстио у Светску баштину, и то 1987. индијски део, а 1997. и део који припада Бангладешу. [9]

Геологија[уреди]

Индијски потконтинент лежи на Индијској тектонској плочи, мањој плочи унутар Индо-аустралијске плоче.[10] Њени дефинициони геолошки процеси почели су пре седамдесет и пет милиона година, када је, као део јужног потконтинента Гондвана, започео североисточно померање - током педесет милиона година - преко тада неформираног Индијског океана.[10] Накнадна колизија потконтинента са Евроазијском плочом и субдукција испод ње, произвели су издизање Хималаја, највишег планинског ланца на планети.[10] У бившем морском дну непосредно јужно од Хималаја, кретање плоча је креирало огромно корито, које, након што је постепено напуњено седиментима које је носиле реке Инд и Ганг са њиговим притокама,[11] сад формира Индо-ганшку низију.[12]

Индо-ганшка низија је геолошки позната као прегибна ивица или прегибни слив.[13]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Alter, Stephen (2001), Sacred Waters: A Pilgrimage Up the Ganga River to the Source of Hindu Culture, Houghton Mifflin Harcourt Trade & Reference Publishers, ISBN 978-0151005857, Приступљено 30. 7. 2013 
  2. ^ „US TV host takes dig at Ganges”. Zeenews.com. 16. 12. 2009. Приступљено 4. 7. 2012. 
  3. ^ Bhattacharji & Bandyopadhyay (1995). стр. 54.
  4. 4,0 4,1 Ghosh (1990)
  5. 5,0 5,1 Rice, Earle (2012), The Ganges River, Mitchell Lane Publishers, Incorporated, стр. 25, ISBN 978-1612283685 
  6. ^ "Clean Up Or Perish", The Times of India, 19 March 2010
  7. ^ „Ganges River”. Encyclopædia Britannica (Encyclopædia Britannica Online Library изд.). 2011. Приступљено 23. 4. 2011. 
  8. ^ Penn (2001). стр. 88.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 „Ganges River”. Encyclopædia Britannica (Encyclopædia Britannica Online Library изд.). 2011. Приступљено 16. 11. 2015. 
  10. 10,0 10,1 10,2 Ali & Aitchison (2005)
  11. ^ Dikshit & Schwartzberg (2007). стр. 7.
  12. ^ Prakash, B.; Kumar, Sudhir; M. Someshwar Rao; S. C. Giri (2000). „Holocene tectonic movements and stress field in the western Gangetic plains” (PDF). Current Science. 79 (4): 438—49. 
  13. ^ Dmowska (2003). стр. 14.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Координате: 30°54′N 79°07′E / 30.900° СГШ; 79.117° ИГД / 30.900; 79.117