Дака

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дака
ঢাকা
Dhaka Bd.jpg
Панорама Даке
Основни подаци
Држава  Бангладеш
Округ Округ Дака
Становништво
Становништво (2016) Раст14,543,124
Густина становништва 423,010[1] ст./km2
Географске карактеристике
Координате 23°44′25″ СГШ; 90°23′41″ ИГД / 23.740278° СГШ; 90.394722° ИГД / 23.740278; 90.394722Координате: 23°44′25″ СГШ; 90°23′41″ ИГД / 23.740278° СГШ; 90.394722° ИГД / 23.740278; 90.394722
Надморска висина 4[2] m
Површина 815.8[3][4] km2
Дака на мапи Бангладеша
Дака
Дака
Дака на мапи Бангладеша
Остали подаци
Градоначелник Анисул Хук
Поштански код 1000, 1100, 1200–1299, 1300–1399
Позивни број 02
Веб-сајт dhakacity.org

Дака (претходно Dacca[5]; бенг. ঢাকা) главни је и највећи град Бангладеша. Налази се на обалама реке Буриганга у делти Ганга. Дака и њена урбана зона имају више од 12 милиона становника, што је чини једном од највећих агломерација на свету.[6][7] Дака је позната као град џамија и светска престоница рикши, јер њеним улицама свакодневно пролази око 400.000 ових возила. Дака је такође један од најгушће насељених градова на свету.[8][9][10][11]

Подручје Даке је непрекидно насељено више од 1.000 година. Стара Дака је основана у 17. веку као престоница региона Бенгал за време Могулске владавине. У то време је била позната као Џанагиров град и била је светски центар трговине муслином.[12][13] Модерна Дака се углавном развила под британском влашћу у 19. веку. Након поделе Британске Индије, Дака је постала адмнистративни центар Источног Пакистана, да би 1971. постала престоница независног Бангладеша.

Дака је седиште законодавне, извршне и судске власти Бангладеша. Један је од два главна индустријска и трговачка центра државе, заједно са јужним лучким градом Читагонг. Град је седиште неколико невладиних агенција земаља у развоју, укључујући банку Грамен, која је 2006. добила Нобелову награду за мир. Иако има развијену градску инфраструктуру, град пати од хроничних проблема сиромаштва, загађења и пренасељености, због растуће миграције из руралних средина у градове. Часопис Форбс уврстио је Даку на пето место „мегаградова“ са најбржим растом броја становника на свету.[14] Дака представља политички, културни и научни центар државе. Место је где се налазе најпознатија национална обилежја, укључујући Jatiyo Sangshad Bhaban, Универзитет у Даки (некад познат под надимком Оксфорд истока), ратни ослободилачки музеј, Национални музеј Бангладеша, Шахид Минар и утврђење Лалбах.[15]

Етимологија[уреди]

Национална скупштина Бангладеша

Реч Dhaka се повезује са именом дака дрвета (лат. Butea monosperma) kоје је некад било врло често у том подручју, док други извори наводе порекло имена од инструмента дак или даки (бенг. ঢাক), великог ударачког инструмента из Јужне Азије којег су наводно користили током церемоније проглашења престолнице 1610. године по наређењу могулског генерала субахдара Ислам кана I.[16] Назив Дака би такође могао да потиче и од Dhakeshwari (скривена божица). Она је 800 година старо божанство Божанске мајке, чији се храм налази у југозападном делу града.[17] Некеи извори наводе да је реч изведена из речи пракритског дијалекта dhaka bhasa или само dhakka, споменутој у древној хроници Рајтарангини као извиђачка или осматрачка станица, или је то заправо Давака споменута у натпису на стубу у Алахабаду као источна граница царства.[18]

Историја[уреди]

Трка слонова у Пилкхани, 1895-1900
Маузолеј Зиаур Рахман - Чаndrima Udan
Језеро младог месеца - Чандрима Удан
Хатирјхил

Прва насеља у области Даке потичу из седмог века. Том облашћу су владала будистичко краљевство Камарупа и Пала царство пре него што је прошла под контролу династије Сена у деветом веку.[19] Многи верују да је име града настало пошто је краљ Балал Сена изградио храм богиње Дакешвари у дванаестом веку. Сам град се сестојао из више централних пијаца као што су Лакшими Базар, Шанкари Базар, Танти Базар, Патуатули, Кумартули, Баниа Нагар и Гоал Нагар. После династије Сена, Даком су владали турски и авганистански гувернери из султаната Делхи пре него што су стигли Могули 1608.[20]

Град је почео значајно да се развија када је проглашен за главни град Бенгала под Могулском влашћу.[17][18][21] Први могулски управник града је био Ислам Кан.[22] Он је променио име града у Џанагир Нагар (Џанагиров град) у част Могулског цара Џанагира, међутим ово име је напуштено убрзо после Џанагирове смрти. Град се највише проширио за време Могулског генерала Шаиста Кана.[18][21] Град је тада мерио 19 са 13 km и имао је скоро милион становника.[23] Град је дошао под контролу Британске Источно Индијске Компаније после битке код Пласија 1765. У овом периоду број становника Даке се драстично смањио због већег значаја Колкате.[23] Модерни систем за снадбевање водом је отворен 1874. а за снадбевање електричном струјом 1878.[23][24] У близини града је изграђена војна четврт за британске и индијске војнике у близини града.[21]

Током поделе Бенгала 1905. Дака је постала главни град новоосноване државе Источни Бенгал и Асам, али је Бенгал поново уједињен 1911. После поделе Индије 1947. Дака је постала главни град Источног Бенгала као део нове муслиманске државе Пакистан.[21] Град је био сведок насиља у којем је хиљаде људи погинуло.[21] Велики део индијског становништва је напустило град за Индију, док је у град дошло стотине хиљада муслиманских имиграната.[25] Усвајање урду језика за једини званични језик Пакистана довео је 1952. до протеста у којима је полиција пуцала на демостранте који су демонстрирали. Током педесетих и шездесети захтеви за независност су се ширили међу становништвом.

Циклон Бола је 1970. опустошио регион убивши око 500.000 људи.[26] 26. марта 1971. проглашена је независност Бангладеша, као одговор на то пакистанска војска је покренула операцију која је довела до хапшеља, мучења и убиства стотина хиљада људи, углавном Индијаца и бенгалских интелектуалаца. Пад града у руке индијске војске 16. децембра означио је стварање независне државе Бангладеш. После независности популација Даке је брзо расла због миграције сеоског становништва из целог Бангладеша. Град се проширио и створена су нова насеља као што су Гулшан, Банани и Мотиџил.

Географија[уреди]

Дака се налази у централном Бангладешу на координатама 23°40'0S, 90°22'30I, и заузима површину од 815,85 km².[27] Град је подељен у седам главних дистрикта (тана): Данмонди, Котвали, Мотиџил, Палтан, Рамна, Мохаматпур, Сутарпур, Тејгаон, и четрнаест мањих дистрикта: Гулшан, Лалбаг, Мирпур, Палаби, Сабуџбаг, Дака Кантонмент, Демра, Хазарибаг, Шиампур, Бада, Кафрул, Камрангир чар, Килагаон и Утара.[28] Свеукупно град је подељен на 130 округа и 725 махала.[29] Дистрикт Дака има површину од 1.463,60 km2 са 18.305.671 становника (стање 2012). Граничи са дистриктима Газипур, Тангаил, Муншигањ, Рајбари, Нарајангањ и Маникгањ.[29] Карактеристика околине Даке је равно и влажно земљиште и тропска вегетација. Због близине мора, она је врло подложна плављењу током сезоне монсуна који доносе обилне падавине и циклоне.[30]

Клима[уреди]

Дака има врло врућу, мокру и влажну тропску климу. По Кепеновој класификацији климе, Дака има тропску саванску климу. У граду је јасно изражена сезона монсуна, са годишњим просечним температурама од око 25 °C, а месечни просеци варирају између 18 °C у јануару и 32 °C у мају.[31] Око 87% просечних годишњих падавина од 2.123 mm дешава се између маја и октобра.[31] Повећање загађености ваздуха и воде узроковано саобраћајним гужвама и одлагању индустријског отпада је врло озбиљан проблем који утиче на јавно здравље и квалитет живота у Даки.[32] Водене површине и мочварно подручје око Даке суочено је са уништавањем, јер се оне затрпавају да би се добило места за вишеспратне зграде и друго земљиште за изградњу некретнина. Заједно са загађеношћу, ерозија природних станишта прети уништењем великог броја регионалних биљних и животињских врста.[32]

Паркови и језера[уреди]

Постоји велики број паркова у граду Дака између осталих парк Рамна, Сухраварђ Удјиан, Шајшу, национални ботанички врт Бангладеша, врт Балда, Чандрима Удан, Гулсхан и зоолошки врт Дака. На територији града постоји и велики број језера као што су језеро „младог месеца“, језеро Данмонди, Баридара-Гулсхан, Банани, Утара Тана и језеро Хатирјхил-Бегунбари.

Хатирјхил-Бегунбари је ново место за рекреацију становника. Хатирјхил обухвата површину од 320 акри (129 ха) и претворен је у место одржавања свечаности и фестивала ноћу и опуштања дању. За реализацију овог пројекта били су ангажирани између осталих одељење за грађевинско инжењерство Универзитета за инжењерство и технологију Бангладеша, бангладешка војска, одељење за путеве и аутопутеве, локална власт и многи други.

Становништво[уреди]

Анимације која показује развој града између 1972. и 2001.[33]

Дака (подручја под управом градске администрације) има око 7 милиона становника.[8] Процењује се да у ширем градском подручју живи око 14,3 милиона људи (подаци из 2013).[34] Број становника расте за око 4,2% годишње, што је једна од највиших стопа раста међу азијским градовима.[34] Један од главних фактора великог раста броја становника је миграција из руралних подручја, на коју је током шездесетих и седамдесетих година 20. века отпадало око 60% укупног пораста. До пораста броја становника долази и због ширења градских граница. На тај начин су граду припојене територије са више од милион становника током осамдесетих година прошлог века.[34] Часопис Далекоисточни привредни преглед процењује да ће у Даки до 2025. живети око 25 милиона становника.[35]

Стопа писмености становништва је такође у порасту. Према процени из 2001. стопа писмености је износила 62,3%, да би до 2010. нарасла на 72,7%, што је знатно више од националног просека од 56,5%.[29]

Привреда[уреди]

Сити сентр, једна од највиших зграда у Даки.

Дака је трговачки центар Бангладеша. Куповна моћ средње класе је значајно већа него у остатку земље, што погодује развоју тржишта луксузне робе и робе широке потрошње.[36] У град долази велики број миграната у потрази за послом.[34] Велики број становника је запослен у малим продавницама и тезгама поред пута, затим као улични продавачи, а у граду има и око 400.000 возача рикши.[37] У текстилној индустрији је запослено око 800.000 људи. Стопа незапосленоти је 19%.[38] Према подацима из 2009, укупни бруто домаћи производ Даке је износио 85 милијарди долара.[39] Са пројектованом годишњом стопом раста од 6,2%, БДП би до 2025. требало да се повећа на 215 милијарди долара.[39] Годишњи доходак по глави становника се процењује на 1.350 долара. Око 34% домаћинстава живи испод границе сиромаштва,[40] укључујући велики број оних који долазе из руралних подручја у потрази за послом. Већина њих преживљава са мање од 5 долара дневно.[41]

Главне трговачке зоне града су Мотијхил, Дилкуша, Палтан, Њу маркет, Шахбаг, Гулшан, Мохакхали, Карван Базар и Фармгејт, док су Тејгаон и Хазарибаг главне индустријске зоне.[42] Башундхара-Баридхара је привредна зона у изградњи у којој ће, када буде завршена, бити смештена високотехнолошка индустрија, корпорације и велики трговачки центри. У граду постоје и две „извозне зоне“, које су успостављене како би подстакле извоз одеће, текстила и друге робе. У овим зонама ради 413 фабрика које запошљавају углавном жене.[43]

У граду се налази берза, као и седишта многих мултинационалних компанија, међународних невладиних агенција,[44] централне банке Бангладеша и Банке Грамен, која је 2006. добила Нобелову награду за мир. Развој града довео је и до грађевинског бума, а изградња високих зграда и облакодера је потпуно изменила изглед панораме града. Економски раст је посебно изражен у областима финансија, банкарства, производње, телекомуникација и у услужним секторима, док туризам, хотели и ресторани и даље имају важну улогу у привреди Даке.

Управа[уреди]

Корпоративна зграда града Дака - Нагар Бхабан

Општина Дака основана је 1. аугуста 1864. године и издигнута до статуса заједнице општина 1978. године.[45] Корпорација града Дака је самоуправна корпорација која се бави пословима од значаја за град. Недавно (2011) ова корпорација је подељена на два управна дела: градска корпорација север и градска корпорација југ да би се квалитетније могла позабавити услугама за грађане. На челу ове две корпорације су два управника. Здружена област је подељена на неколико округа од којих сваки има изабраног управника. Образовни одбор Даке је одговоран за управљање свим јавним школама и већим бројем приватних школа са изузетком школа у којима се настава одвија на енглеском језику и медреса.[46][47] Свим медресама у Бангладешу управља централни одбор, док школе на енглеском имају одвојене образовне и управне структуре.[48]

Метрополска полиција Даке (DMP) је основана 1976. године и тада је запошљавала 6.000 особа распоређених у 12 полицијских станица.[28] Због брзог раста града, број полицајаца је нарастао на 26.661 а број полицијских станица на 49.[28][49]

Град је подељен на 25 (стање 2011.) парламентарне јединице. Две највеће политичке странке су Авами Лега и Бангладешка националистичка странка. У тани Рамна налази се Секретаријат који обухвата већину министарстава владе. Врховни суд Бангладеша и Високи суд Даке такође се налазе у граду. Палата Бангабхабан служила је као резиденција за високе званичнике, прво вицекраља Индије (генерални гувернер Индије), затим гувернера Источног Пакистана, а данас као резиденција Председника Бангладеша.[50] Jatiyo Sangshad Bhaban је зграда коју је пројектовао архитект Луис Кан,[25] и седиште је једнодомног националног парламента. Национална џамија Баитул Мукарам изграђена је по узору на Кабу у Меки.[51] Други историјски споменици у граду су, између осталих, палата Бара Катра, тврђава Лалбаг, Хосени Далан (првобитно је служила као имамска кућа) и палата Ахсан Манзил.[52] Национална влада је недавно усвојила политику за брзу урбанизацију околних подручја и изван њих уводећи десетогодишње ослобађање од пореза на доходак на све грађевине и установе које се изграде изван града, а све у сврху смањења саобраћајних гужви и пренасељености.[53]

Саобраћај[уреди]

Дака је позната као светска пријестолница рикши.[9][54] Дневно у граду саобраћа око 400.000 рикши.[9] Иако су релативно јефтине и због људског погона сличног бициклу не производе загађење, ришке ипак изазивају саобраћајни хаос и у многим деловима града су забрањене. Јавни аутобуси возе по целом граду, а јавним превозом поред приватних компанија и оператера управља и државна Бангладешка корпорација цестовног саобраћаја (BRTC).

Међународна сарадња[уреди]

Држава Град Покрајина / Регион
Кина Кина National Emblem of the People's Republic of China.svg Гуангџоу Гуандонг
Индија Индија Emblem of India.svg Колката Западни Бенгал

Референце[уреди]

  1. „No. 1: Dhaka, Bangladesh - In Photos: The World's Densest Megacities”. Forbes. Приступљено 22. 6. 2013. 
  2. "Dhaka, Bangladesh Map". National Geographic
  3. Partha Pratim Bhattacharjee; Mahbubur Rahman Khan (7. 5. 2016). „Govt to double size of Dhaka city area”. The Daily Star. 
  4. „Dhaka City expands by more than double after inclusion of 16 union councils”. bdnews24.com. 9. 5. 2016. 
  5. „PAKISTAN: Dacca, City of the Dead”. 3. 5. 1971. 
  6. World Bank (30. 7. 2010). Country Assistance Strategy for the People's Republic of Bangladesh for the Period FY11-14. стр. 4.
  7. World Bank (30.7.2010). Country Assistance Strategy for the People's Republic of Bangladesh for the Period FY11-14. стр. 4.
  8. 8,0 8,1 „Statistical Pocket Book, 2008” (PDF). Bangladesh Bureau of Statistics. Приступљено 15. 8. 2009. 
  9. 9,0 9,1 9,2 Lawson, Alastair (5. 10. 2002). „Dhaka's beleaguered rickshaw wallahs”. BBC News. Приступљено 19. 9. 2009. 
  10. „everything about our city”. Dhaka City. Приступљено 8. 5. 2010. 
  11. „everything about our city”. grad Dhaka. Приступљено 8. 5. 2010. 
  12. Historic Dhaka city: Past glory and present crisis
  13. Saving Dhaka’s heritage
  14. The World's Fastest-Growing Megacities
  15. Branding Bangladesh: India's Neighbor Is Becoming A Major Startup Hub | HuffPost
  16. „Islam Khan Chisti”. Banglapedia. Приступљено 4. 2. 2013. 
  17. 17,0 17,1 „Dhaka”. britannica.com. Приступљено 4. 3. 2013. 
  18. 18,0 18,1 18,2 „Dhaka”. Banglapedia. Приступљено 4. 3. 2013. 
  19. Jasimuddin Moudud, Hasna (2001). South Asia: Eastern Himalayan Culture, Ecology and People. Academic Press and Publishers; Dhaka. ISBN 984-08-0165-1. 
  20. Bahl, Taru; M.H. Syed (2003). Encyclopaedia of the Muslim World. Anmol Publications PVT. ISBN 81-261-1419-3. . стр. 55.
  21. 21,0 21,1 21,2 21,3 21,4 Roy, Pinaki (28. 7. 2008). „Golden past of olden Dhaka”. The Daily Star. Приступљено 21. 3. 2009. 
  22. Francis Bradley Bradley-Birt (1906). The Romance of an Eastern Capital. Smith, Elder, & Co. стр. 264. ISBN 1-150-52170-8. 
  23. 23,0 23,1 23,2 M. Atiqullah; F. Karim Khan (1965). Growth of Dacca City: Population and Area (1608–1981). Social Science Research Project, University of Dacca Press. . стр. 6.
  24. Furumai, H; Kurisu, F; Katayama, H (2008). Southeast Asian Water Environment 2: Selected Papers from the Second International Symposium on Southeast Asian Water Environment. IWA Publishing. ISBN 1-84339-124-4. . стр. 205.
  25. 25,0 25,1 Richards, John (27. 9. 2006). „Calcutta and Dhaka: A tale of two cities”. 
  26. Srivastava, H. N.; G. D. Gupta . Management of natural disasters in developing countries. Centre for Science & Technology of the Non-Aligned and other Developing Countries. 2006. ISBN 81-7035-425-0. стр. 14.
  27. „Area, Population and Literacy Rate by Paurashava” (PDF). Bangladesh Bureau of Statistics. 2001. Приступљено 29. 9. 2008. 
  28. 28,0 28,1 28,2 „History of the DMP”. Dhaka Metropolitan Police. Приступљено 18. 10. 2013. 
  29. 29,0 29,1 29,2 Banglapedia (27. 9. 2006). „Dhaka Division”. 
  30. Hough, Michael (2004). Cities and natural process. Routledge. стр. 64—65. ISBN 0-415-29855-5. 
  31. 31,0 31,1 „Weatherbase: Historical Weather for Dhaka, Bangladesh”. weatherbase.com. Приступљено 15. 12. 2008. 
  32. 32,0 32,1 Mondal, M. Abdul Latif (27. 9. 2006). „Our Cities: 15th Anniversary Special”. 
  33. NASA, Scientific Visualization Studio (12. 12. 2001). „Dhaka, Bangladesh Urban Growth” (MPEG). Приступљено 30. 4. 2007. 
  34. 34,0 34,1 34,2 34,3 McGee, Terry (27. 9. 2006). „Urbanization Takes on New Dimensions in Asia's Population Giants”. Population Reference Bureau. 
  35. „Planet of Slums by Mike Davis”. Asia Times. 20. 5. 2006. Приступљено 8. 5. 2010. 
  36. Chowdhury, A.M. (23. 4. 2007). „Dhaka”. Banglapedia. Приступљено 23. 4. 2007. 
  37. Cervero (2000). стр. 39.
  38. Dhaka City Corporation. „Economy” (PHP). Приступљено 27. 2. 2009. 
  39. 39,0 39,1 „Global city GDP rankings 2008–2025”. Pricewaterhouse Coopers. Приступљено 13. 12. 2009. 
  40. „Asian City Development Strategies: Dhaka” (PDF). Fukuoka Conference 2000, Cities Alliance. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 9. 2004. Приступљено 24. 1. 2009. 
  41. Rizwanul (1986). стр. 33.
  42. „Dhaka City State of Environment” (PDF). Regional Resource Center for Asia and the Pacific, United Nations Environment Programme. 2005. Приступљено 24. 1. 2009. 
  43. „Dhaka clothes factories to reopen”. BBC News. 6. 6. 2006. 
  44. „Blind eye to urban poor to spell social disaster:Conference on the poor told”. The Daily Star. 5. 12. 2007. 
  45. Dhaka City Corporation. „City Corporation” (PHP). Приступљено 27. 2. 2009. 
  46. „East Pakistan Intermediate and Secondary Education Ordinance, 1961 (East Pakistan Ordinance No. XXX population III of 1961)”. Ministarstvo pravde, prava i parlamentarnih poslova Bangladeša. Приступљено 31. 3. 2009. 
  47. „Education Board Bangladesh”. Ministarstvo obrazovanja Bangladeša. Приступљено 31. 3. 2009. 
  48. „THE MADRASAH EDUCATION ORDINANCE, 1978 (ORDINANCE NO. IX OF 1978).”. Ministarstvo pravde, prava i parlamentarnih poslova Bangladeša. Приступљено 31. 3. 2009. 
  49. „DMP — New Initiatives”. Dhaka Metropolitan Police. Приступљено 30. 9. 2008. 
  50. „Bangabhaban”. Banglapedia. 
  51. „Baitul Mukarram-the National Mosque of Bangladesh”. Ambasada Bangladeša u Butanu. Приступљено 31. 3. 2009. 
  52. McAdam (2004). стр. 46–52.
  53. „Town planning for Bangladesh: Vision 2020”. The Daily Star. 8. 11. 2008. Приступљено 15. 12. 2008. 
  54. Britannica, Encyclopædia (17. 12. 2008). „rickshaw: Dhaka”. 

Литература[уреди]

  • Jasimuddin Moudud, Hasna (2001). South Asia: Eastern Himalayan Culture, Ecology and People. Academic Press and Publishers; Dhaka. ISBN 984-08-0165-1. 
  • Rizwanul, Islam; M. Muqtada (1986). Bangladesh, selected issues in employment and development. International Labour Organisation, Asian Employment Programme (ARTEP). ISBN 978-92-2-105769-7. 
  • Cervero, Robert (2000). Informal Transport in the Developing World. UN-HABITAT. стр. 39. ISBN 92-1-131453-4. 
  • Rabbani, Golam (1997). Dhaka, from Mughal outpost to metropolis. Dhaka: University Press. ISBN 984-05-1374-5. 
  • Sarkar, Sir Jadunath (1948). History of Bengal (II). Dhaka. 
  • Taifoor, S.M. (1956). Glimpses of Old Dacca. Dhaka. 
  • Sharuf Uddin Ahmed, ур. (1991). Dhaka -past present future. Dhaka: The Asiatic Society. ISBN 984-512-335-X. 
  • Karim, Abdul (1992). History of Bengal, Mughal Period (I). Rajshahi. 
  • Pryer, Jane (2003). Poverty and Vulnerability in Dhaka Slums: The Urban Livelihood Study. Ashgate Publishing. ISBN 0-7546-1864-1. 
  • Bertuzzo, Elisa T. (2009). Fragmented Dhaka: analysing everyday life with Henri Lefebvre's Theory of production of space. Stuttgart: F. Steiner Verl. стр. 226. ISBN 978-3-515-09404-7. 
  • A. Z. M. Iftikhar-ul-Awwal (2003). Photographic album of old Dhaka. Dhaka: Bangladesh National Museum. стр. 132. ISBN 978-984-585006-3. 
  • Khatun, Hafiza (2003). Dhakaiyas on the move. Dhaka: Academic Press and Publishers. стр. 160. ISBN 978-984-080180-0. 
  • Pryer, Jane A. (2003). Poverty and vulnerability in Dhaka slums: the urban livelihood study. Burlington, VT: Ashgate. стр. 203. ISBN 978-0-7546-1864-5. 
  • Joël Le Quément (2010). La pauvreté durable ? : au Bangladesh, à Dhaka et dans le monde. Paris: L'Harmattan. стр. 215. ISBN 978-2-296-12421-9. 
  • Pryer, Jane. Pobreza y vulnerabilidad de los suburbios de Dacca: estudio del sustento urbano. Ashgate Publishing. ISBN 0-7546-1864-1. 
  • Rabbani, Golam (1997). Dacca, de pueblo mongol a avanzada metrópolis. University Press. ISBN 984-05-1374-5. 
  • Ahmed, Sharifuddin (1991). Dacca: Pasado. Dacca: Presente y Futuro. 
  • Sarkar, Jadunath (1948). Historia de Bengala (II). Dacca. 
  • Karim, Abdul (1992). Historia de Bengala, periodo mongol (I). Rajshahi. 

Спољашње везе[уреди]