Европско првенство у ватерполу 2006.

С Википедије, слободне енциклопедије
Европско првенство у ватерполу 2006.
Домаћин Београд,  Србија
Време одржавања 1. септембра - 10. септембра 2006.
Издање 27.
Екипа 12
Базени 1 (у 1 граду)
Шампион  Србија (4 титула)
Други  Мађарска
Трећи  Шпанија
Најбољи играч Тамаш Кашаш  Мађарска
Најбољи стрелац Александар Шапић  Србија
Најбољи голман Денис Шефик  Србија
Утакмица 44

Европско првенство у ватерполу 2006. је 27. Европско првенство, одржано у Београду, Србија од 1. септембра до 10. септембра 2006. године. Такмичење је одржано у организацији ЛЕНа и Шпанске пливачке федерације.

Квалификације[уреди | уреди извор]

Квалификације за Европско првенство у ватерполу за мушкарце 2006. године подељене су на три такмичарске групе у различитим државама домаћинима како би се одредило последњих шест такмичарских тимова. Квалификациони турнир у све три групе одржан је од 7. до 9. априла 2006. године. У Крању су се такмичили тимови групе А - Француска, Словенија, Словачка и Малта. Група Б коју су чиниле Грчка, Холандија, Пољска и Молдавија играле су у Ајндховену, док се такмичење у групи Ц одржало у италијанској Империји. Италијани су играли заједно са Белорусијом, Италијом, Румунијом и Турском.

Учесници[уреди | уреди извор]

Поред домаћина Србије, директан пласман освојиле су и репрезентације Хрватске, Шпаније, Немачке и Русије. Кроз квалификационе турнире на такмичење у Београд пласирале су се и Италија, Грчка, Словенија, Словачка, Холандија, Румунија.

Формат такмичења[уреди | уреди извор]

На првенству је учествовало 12 репрезентација подељених у две групе, у којима су играло по једноструком лига систему (свако са сваким једну уткмицу). Победници група су директно ушли у полуфинале, а друголасиране и трећепласиране екипе су играле четвртфинале. Парови су били А2:Б3 и А3:Б2. Остале утакмице за пласмансу се играле како што су последњи из група играли за 11. место, а четвртопласирани и петопласирани су играли утакмице за пласмам од 5 до 7 места. Парови су били А4:Б5 и А5:Б4. Поражени су играли за седмо место а победници за пето.

Базен[уреди | уреди извор]

Београд као домаћин Европског првенства одлучио је да се утакмице играју на Ташмајдану.

Групна фаза такмичења[уреди | уреди извор]

Група А

И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Србија 5 5 0 0 78 34 +44 15
2.  Шпанија 5 3 0 2 59 54 +5 9
3.  Румунија 5 2 1 2 41 48 -7 7
4.  Русија 5 2 0 3 49 53 -4 6
5.  Холандија 5 1 2 2 46 58 -12 5
6.  Словачка 5 0 1 4 36 62 -26 1

Група Б

И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Мађарска 5 5 0 0 82 41 +41 15
2.  Италија 5 3 0 2 57 50 +7 9
3.  Грчка 5 2 1 2 59 48 +11 7
4.  Немачка 5 2 1 2 52 54 -2 7
5.  Хрватска 5 1 2 2 57 52 +5 5
6.  Словенија 5 0 0 5 33 95 -62 0


Првенство је освојила Србија, која је у финалу победила репрезентацију Мађарске резултатом 9:8.

Коначан пласман[уреди | уреди извор]

Место Репрезентација
Злато  Србија
Сребро  Мађарска
Бронза  Шпанија
4.  Румунија
5.  Италија
6.  Грчка
7.  Хрватска
8.  Немачка
9.  Русија
10.  Холандија
11.  Словачка
12.  Словенија

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

 Србија
Денис Шефик
Петар Трбојевић
Живко Гоцић
Вања Удовичић
Дејан Савић
Данило Икодиновић
Слободан Никић
Филип Филиповић
Александар Ћирић
Александар Шапић
Владимир Вујасиновић
Бранко Пековић
Слободан Соро
Душко Пијетловић
Андрија Прлаиновић
селектор Дејан Удовичић-
 Мађарска
Золтан Сзеци
Даниел Варга
Норберт Мадараш
Адам Стеинмец
Тамаш Кашаш
Мартон Сзивос
Гергељи Киш
Норберт Хошњански
Сандро Сукно
Иван Крапић
Рајмунд Фодор
Денеш Варга
Габор Киш
Тамаш Молнар
Петар Бирош
Миклос Гор-Наги
Габор Јасзберњи
селектор Денеш Камењи
 Шпанија
Инаки Агилар
Марио Гарсија
Давид Мартин
Рикардо Пероне
Гиљермо Молина
Серђио Мора
Оскар Реј
Хосе Родригез
Хавијер Ваље
Фелипе Пероне
Иван Перез
Хавијер Гарсија
Ангел Андрео
Марк Мингел
Блаи Маларах
селектор Рафаел Агилар

Најбољи стрелци[уреди | уреди извор]

Играч Број голова
Александар Шапић 33
Михо Бошковић 21
Тамаш Кашаш 20
Гиљермо Молина 18
Георгијус Носкас 18

Укупно постигнутих голова: 915[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Србија, мислим медаља, Дејан Стевовић

Спољашњи извори[уреди | уреди извор]