Александар Шапић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Шапић
Лични подаци
Име при рођењуАлександар Шапић
Датум рођења(1978-06-01)1. јун 1978. (45 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија
РелигијаСрпска православна црква
Породица
СупружникМилица
ДецаМаксим и Федор
Политичка каријера
Политичка
странка		Српска напредна странка (од 2021)
Раније:
Српски патриотски савез (2018—2021)
Независни политичар
(2014—2018)
Демократска странка
(2006—2014)
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. јуна 2022.
Избори2022.
ПретходникЗоран Радојичић
Председник општине Нови Београд
27. јун 2012 — 20. јун 2022.
Избори2012.
Реизбор(и)2016. и 2020.
Ватерполо каријера
Јуниорска каријера
ГодинеКлубови
1984—1991 Црвена звезда
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1991—1992 Партизан
1992—1994Црвена звезда
1994—2001Бечеј
2001—2004Камољи
2004—2006Савона
2006—2009Штурм
Репрезентативна каријера
1997—2008  Србија и Црна Гора
Србија Србија
Награде и медаље
Ватерполо
Представљајући Савезна Република Југославија СР Југославију
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 2000. Сиднеј
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 1998. Перт
Сребрна медаља — друго место 2001. Фукока
Бронзана медаља — треће место 2003. Барселона
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1997. Севиља
Златна медаља — прво место 2001. Будимпешта
Светски куп
Бронзана медаља — треће место 2002. Београд
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1997. Бари
Представљајући Србија и Црна Гора Србију и Црну Гору
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2004. Атина
Светско првенство
Златна медаља — прво место 2005. Монтреал
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2003. Крањ
Златна медаља — прво место 2006. Београд
Светска лига
Сребрна медаља — друго место 2004. Лонг Бич
Златна медаља — прво место 2005. Београд
Златна медаља — прво место 2006. Атина
Светски куп
Златна медаља — прво место 2006. Будимпешта
Представљајући Србија Србију
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 2008. Пекинг
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2008. Малага
Светска лига
Златна медаља — прво место 2007. Берлин Србија
Златна медаља — прво место 2008. Ђенова Србија

Александар Шапић (Београд, 1. јун 1978) је српски политичар и тренутни градоначелник Београда. Потпредседник је Главног одбора Српске напредне странке. Био је председник општине Нови Београд и бивши ватерполиста.

Званично је најбољи стрелац у историји бивше Југославије. Многи га и данас сматрају једним од најбољих светских ватерполиста свих времена.

Ватерполо каријера[уреди | уреди извор]

Ватерполом почео да се бави 1984. године у ватерполо клубу „Црвена звезда” у коме је прошао све млађе категорије. У ВК „Партизан” прелази 1991. године а 1992., са непуних 14 година, дебитује за први тим Партизана. 1993. се враћа у ВК „Црвена звезда” да би 1994. године каријеру наставио у ВК „Бечеј”. 2001. године одлази у Италију у ватерполо клуб „Камољи” из ког након три сезоне прелази у ВК „Рари Нантес Савона”. 2006. године одлази у руски ВК „Штурм 2002”, где потписује уговор који га је учинио најплаћенијим играчем у историји ватерпола. 2009. завршава професионалну ватерполо каријеру.

У својој ватерполо каријери укупно је постигао 2675 голова. Од тога у клупској каријери постигао је 1694 гола, док је у репрезентативној био стрелац укупно 981 гола.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

У богатој клупској каријери има 21 трофеј и то девет националних првенстава од којих је шест освојио у Савезној републици Југославији, два у Русији и једно у Италији. Освајач националних купова био је девет пута, са освојених седам купова СРЈ и два купа Русије. Трон Лиге шампиона освојио је једном, као и две медаље у ЛЕН купу.

У периоду од 1996. до 2009. године освојио је 14 узастопних титула голгетера лиге, шест пута у СРЈ, пет у Италији и три пута у Русији.

Током клупске каријере постигао је 1.694 голова од којих је највећи број њих 924 постигао за клубове у СРЈ, у италијанској лиги мрежу је погодио 494 пута, а у Русији 276.

Клупске титуле[уреди | уреди извор]

  • 9 националних првенстава — 6 СРЈ, 2 Русије, 1 Италије
  • 9 националних купова — 7 СРЈ, 2 Русије
  • 2 ЛЕН купа
  • 1 Лига шампиона

Титуле голгетера лиге[уреди | уреди извор]

14 узастопних титула голгетера лиге: 1996—2009. године:

  • 6 пута СРЈ
  • 5 пута Италије
  • 3 пута Русије

Број постигнутих голова[уреди | уреди извор]

  • СРЈ (Црвена звезда, Бечеј) — 924
  • Италија (Камољи, Рари Нантес Савона) — 494
  • Русија (Штурм 2002) — 276

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

За национални тим Југославије први пут је наступио у децембру 1995. године као седамнаестогодишњак. Од тада до 2008. године играо је за националну репрезентацију. На самом почетку репрезентативне каријере са тимом Југославије освојио је два Јуниорска првенства Европе и то 1995. године у Еслингену, као и 1996. године у Истанбулу. На оба такмичења проглашен је за најбољег играча и стрелца.

Прво велико такмичење на коме је наступио са 18 година за репрезентацију Југославије, биле су Летње олимпијске игре 1996. у Атланти. Четири пута је учествовао на Олимпијским играма, освојивши једну сребрну и две бронзане медаље.

Са репрезентацијом Југославије, Србије и Црне Горе, а касније и Србије наступао је на 22 спортске манифестације, освојио 20 медаља, од којих пет на Европским првенствима, четири на Светским и три на Олимпијским играма. Златну медаљу са Светског купа освојио је два пута, са такмичења Светске лиге има укупно пет медаља као и злато са Медитеранских игара одржаних 1997. године у Барију.

За националну селекцију постигао је 981 гол у укупно 385 наступа за национални тим, два пута је проглашен за најбољег стрелца Олимпијских игара, четири пута је био најбољи стрелац Светског првенства и, такође, четири пута најбољи стрелац Европског првенства. На такмичењима Светске лиге најбољи стрелац био је четири пута, док је 2 пута ову титулу понео и са Светских купова.

Током репрезентативне каријере осам пута је биран у идеалан тим на такмичењима на којима је учествовао, и то три пута на Европским и Светским првенствима као и два пута на Олимпијским играма.

Један је од најтрофејнијих и најуспешнијих спортиста у историји српског спорта, који је у целокупној играчкој каријери постигао, за сада недостижних, 2675 голова. Најбољи је стрелац свих времена на просторима бивше Југославије.

Светска првенства[уреди | уреди извор]

  • 1998 — Бронза — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим СП
  • 2001 — Сребро — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим СП
  • 2003 — Бронза — Најбољи стрелац првенства
  • 2005 — Злато — Најбољи играч и стрелац првенства — Идеалан тим СП
  • 2007 — 4. место

Европска првенства[уреди | уреди извор]

  • 1997 — Сребро
  • 2001 — Злато — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ЕП
  • 2003 — Злато — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ЕП
  • 2006 — Злато — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ЕП
  • 2008 — Сребро — Најбољи стрелац првенства

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

  • 1996 — 8. место
  • 2000 — Бронза — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ОИ
  • 2004 — Сребро — Најбољи стрелац првенства — Идеалан тим ОИ
  • 2008 — Бронза

Светска лига[уреди | уреди извор]

  • 2004 — Сребро — Најбољи стрелац првенства
  • 2005 — Злато — Најбољи стрелац првенства
  • 2006 — Злато
  • 2007 — Злато — Најбољи стрелац првенства
  • 2008 — Злато — Најбољи стрелац првенства

Светски куп[уреди | уреди извор]

  • 2002 — Бронза — Најбољи стрелац првенства
  • 2005 — Злато — Најбољи стрелац првенства

Медитеранске игре[уреди | уреди извор]

  • 1997 — Злато

Број постигнутих голова[уреди | уреди извор]

  • Репрезентација (СРЈ, СЦГ, Србија) — 981
  • Укупно голова у каријери — 2675

Најбољи стрелац[уреди | уреди извор]

  • 2 пута најбољи стрелац Олимпијских игара ОИ
  • 4 пута најбољи стрелац Светског првенства СП
  • 4 пута најбољи стрелац Европског првенства ЕП
  • 4 пута најбољи стрелац Светске лиге СЛ
  • 2 пута најбољи стрелац Светског купа СК

Идеалан тим[уреди | уреди извор]

  • 8 пута биран у идеалан тим (ОИ, СП, ЕП)

Спортске организације[уреди | уреди извор]

Поред трофејне ватерполо каријере, допринос српском спорту пружио је и кроз ангажовање у спортским организацијама. Председник ватерполо клуба „Црвена звезда” био је од 2003. до 2004. године.

Након завршетка играчке каријере у италијанском клубу „Рари Нантес Савона”, за исти клуб наставља да обавља функцију спортског менаџера за европска такмичења у периоду од 2006. до 2014. године.

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Захваљујући изузетној спортској каријери носилац је многобројних спортско-друштвених признања те је, између осталог, 2000. године проглашен за спортисту године Аутономне покрајине Војводина.

Имао је ту част да два пута буде одликован Орденом Немање првог степена за заслуге у представљању државе и њених грађана. Први пут 2001. године а затим и 2004.

Награду за најбољег спортисту у избору Олимпијског комитета Србије и Црне Горе добио је 2004., а годину дана касније, 2005. године, проглашен је за лауреата Октобарске награде Града Београда.

Више од деценије је важио за једног од најбољих играча света, а 2005. године званично је проглашен за најбољег светског ватерполисту.

Највеће спортско-друштвено признање које Спортски савез Србије традиционално сваке године додељује спортистима, спортским савезима и стручњацима који су својим резултатима обележили историју српског спорта и тиме афирмисали нашу земљу у свету, Мајска награда, додељена му је 2008. године.

У 2010. години изабран је за трећег најбољег спортисту у 21. веку у избору ФИНА.

Октобра 2016. године уручена му је повеља за допринос развоју и раду Спортске академије као награда за најуспешнијег студента од оснивања ове институције.

Светска федерација спорта и културе са седиштем у Минеаполису (Минесота) јула 2017. године прогласила га је за најбољег ватерполисту „нападача” свих времена.[1] У том избору је освојио 4.045 гласова што је још једна потврда његове успешне голгетерске каријере.[2][3]

Награду „Најевропљанин” за област политике у 2020. години доделила му је Прва европска кућа у Београду у децембру 2020. године.[4][5][6]

Образовање[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 2003. године, магистрирао 2009. а докторирао 2012. године у области индустријског менаџмента.

Хуманитарни рад[уреди | уреди извор]

Хуманитарна организација „Буди хуман - Александар Шапић” основана је 2014. године, а почела са радом јуна месеца. Фондација „Буди хуман” бави се прикупљањем средстава за помоћ деци, одраслима, установама и удружењима са територије Србије.

Фондација „Буди хуман” је врло брзо након оснивања израсла у једну од најкредибилнијих хуманитарних фондација у региону која за циљ има да помогне у лечењу и обезбеђивању неопходних терапија, пре свега деце.

Од оснивања до данас, кроз Хуманитарну фондацију - Буди хуман прошло је више хиљада корисника, од којих је највише деце, а за које је прикупљено више десетина милиона евра. У фебруару 2016. године све медаље које је освојио у играчкој каријери је преко сајта Хуманитарне фондације — Буди хуман приложио аукцијској продаји, а сав новац од продатих медаља биће уплаћен за лечења и терапије корисника Фондације.

Добитник је великог броја признања за друштвено-користан и хуманитарни рад, којим су му многе институције у земљи исказале захвалност за све што је у области хуманитарног рада радио као активни спортиста, али и за хуманитарни рад којим је интензивније и одговорније наставио да се бави након играчке каријере.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Био је помоћник градоначелника Града Београда од 2009. до 2012. године. За председника општине Нови Београд изабран је на изборима 2012. године, а реизабран на изборима 2016. године. Свој трећи мандат председника општине Нови Београд започео је након избора 2020. године а завршио се 2022. године.

На београдским изборима 2018. године био је трећепласирани, са освојених нешто преко 9% подршке Београђана, а најбоље пласирана организација која је самостално наступила на изборима.

На седници Скупштине Српског патриотског савеза, одржаној 21. јула 2018. године, Александар Шапић је једногласно изабран за председника ове новоформиране политичке организације која ће убудуће наступати на републичком нивоу.[7] Српски патриотски савез први пут постаје парламентарна странка након избора 2020. године.[8][9]

Након уједињења Српског патриотског савеза са Српском напредном странком, 29. маја 2021. године, изабран је за потпредседника Главног одбора Српске напредне странке.[10]

На конститутивној седници Скупштине града Београда, 20. јуна 2022. изабран је на место градоначелника Београда.

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Плагирани докторат[уреди | уреди извор]

Види још: Афера Докторати § Докторат Александра Шапића

Александар Шапић, председник општине Нови Београд, је одбранио докторску дисертацију на Факултету за пословни и индустријски менаџмент Универзитета Унион. Овај случај карактеришу дуготрајна немогућност универзитета да нађе чланове за комисију која би испитивала докторат, а када је она формирана притисци на исту и одлука да обустави свој рад пре достављања коначног извештаја. Иако су два члана пронашла више него двотрећинске плагијате текста у својим прелиминарним извештајима, нова комисија никад није сачињена. Факултет 2016. године мења име у Пословни и правни факултет и прелази у састав Универзитета МБ, а ни до 2022. Шапић није промовисан у доктора наука нити му је додељена диплома.

Кенткарт скандал[уреди | уреди извор]

У априлу 2023. године Александар Шапић се суочио са оптужбама за корупцију и злоупотребу положаја након што су јавности процурели аудио снимци његовог шефа кабинета Ненада Милановића који нуди посао турској компанији Кенткарт, која пружа услуге издавања карата за јавни превоз у Београду. Како се види на снимцима, Милановић је предложио да Кенткарт пристане да раскине постојећи уговор од 2021. године и заузврат да за њих организује нову јавну набавку. Кенткарт је одбио понуду и оптужио Милановића да је покушао да их увуче у незаконите радње. Шапић је негирао било какву неправду и рекао да је срећан што ће тужилаштво испитати случај. Такође је тврдио да је Кенткарт годинама пренаплаћивао град и да намерава да раскине њихов уговор и тужи их за одштету.[11][12][13]

Спорна имовина[уреди | уреди извор]

Вила у Звечанској улици[уреди | уреди извор]

Шапић је власник виле у Звечанској улици од 580 квадрата у вредности од 1.100.000 евра недалеко од центра Београда, али не живи тамо – већ у стану у власништву његовог оца који је на Бежанијској коси. Он је новинарима КРИК-а рекао да је пре 20-ак година купио стару кућу у Звечанској, коју је потом срушио и изградио нову. Један спрат куће, како је објаснио, чека на легализацију. Делови куће налазе се на парцели која је укњижена као власништво Града Београда. Шапић је у дворишту ове куће без дозволе за градњу направио базен, помоћни објекат, теретану и надстрешницу на неколико градских парцела. Уписана је вредност куће са свим изграђеним објектима и земљом.[14]

Градња на Бежаниској коси[уреди | уреди извор]

Крајем јула 2022, нешто више од месец дана након што је постао градоначелник Београда (20. јуна 2022), Александар Шапић је добио решење општине Нови Београд којим се озакоњује објекат на Бежанијској коси – седмособни стан од 340 квадрата корисне површине.[15]

Општина је донела ово решење упркос чињеници да објекат којег је озаконила, у овом облику и овим габаритима није постојао на сателитском снимку Републичког геодетског завода из 2015. године, што је основни предуслов да нелегално изграђени објекти уопште уђу у процедуру за озакоњење, према Закону о озакоњењу објеката.[15]

Према званичној документацији и јавно доступним сателитским снимцима, инвеститор, односно власник објекта Александар Шапић је најпре током 2021. године без грађевинске дозволе доградио већ постојећи стан на три нивоа, тако што је од косог крова на првом спрату и поткровљу направио “коцкицу”, а у нивоу приземља је саградио и нови, једноетажни део објекта, са кровом у стаклу.[15]

Вила у Трсту[уреди | уреди извор]

Александар Шапић купио је 2018. године вилу у Трсту вредну 820.000 евра и прекршио закон не пријавивши је Агенцији за спречавање корупције. Шапић, који је у то време као председник општине Нови Београд живео и радио у Београду, на основу пријаве о пребивалишту коју је имао у Трсту, судећи по уговору, намеравао је да у Италији искористи пореску олакшицу која омогућава умањење пореза на куповину те виле. Вила има 387 квадрата и 13 просотрија. Друга некретнина која се води на Шапића на истој адреси је гаража/помоћна просторија, површине 127 квадрата. Порекло новца за куповину ове виле је упитно пошто са примањима којима је имао у то време није могао да пријушти да купи вилу, а није имао ни било какву пријављену уштеђвину.[16]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је, отац двоје деце. Живи и ради у Београду. Његова жена живи у инострансву јер како он каже она не жели да буде овде докле год је он бави политиком, не жели да се разведе јер би онда мање виђао децу.[17]

Говори енглески, италијански и руски језик.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У филму „Кад порастем бићу кенгур” одиграо је улогу Гангуле по којој га многи и данас памте. Имао је ту срећу да је филм у којем је глумио, а сниман 2004. године, несумњиво обележио српску кинематографију и код омладине је остао популаран до данас.

Учествовао је у хуманитарном шоу програму „Плес са звездама”.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Marković, Nemanja. „Aleksandar Šapić: Najbolji svih vremena”. Dnevni list Danas. Приступљено 02. 8. 2017. 
  2. ^ „NAJBOLJI NA SVETU SVIH VREMENA: Veliko priznanje za Aleksandra Šapića!”. Kurir. Приступљено 02. 8. 2017. 
  3. ^ „Amerikanci proglasili Srbina za najboljeg svih vremena: Niko ne može da nadmaši Šapića!”. Telegraf. Приступљено 02. 8. 2017. 
  4. ^ „Aleksandru Šapiću uručena nagrada „Najevropljanin“”. Beogradski. Архивирано из оригинала 05. 08. 2021. г. Приступљено 6. 3. 2021. 
  5. ^ „Nedimoviću i Šapiću uručene nagrade „Najevropljanin””. Blic. Приступљено 6. 3. 2021. 
  6. ^ „EVROPSKA KUĆA DODELILA PRIZNANJA JUBILARNI 20. PUT: “Najevropljani“ Vesna Vučurević i Davor Milićević”. Novosti. Приступљено 6. 3. 2021. 
  7. ^ „Formiran Srpski patriotski savez – SPAS, vodi ga Šapić”. N1. Приступљено 6. 3. 2021. 
  8. ^ „Izbori u Srbiji: Ubedljiva pobeda naprednjaka, u parlamentu još SPS, Spas i manjinske stranke”. BBC news. Приступљено 6. 3. 2021. 
  9. ^ „Kako će izgledati budući parlament: SNS 189, SPS 32, SPAS 12 mandata”. RTV. Приступљено 6. 3. 2021. 
  10. ^ Уједињење СНС-а и СПАС-а до краја маја
  11. ^ Petrović, Jelena (2023-04-12). „Da li će Šapić podneti ostavku ako je snimak autentičan? Kako kaže, ne samo to”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-06-16. 
  12. ^ Tanjug (2023-04-12). „Tužilaštvo ispituje slučaj Kentkart: Formiran predmet nakon objavljivanja snimaka razgovora iz Skupštine Grada”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-16. 
  13. ^ „Šapić: Kentkart ćemo izbaciti iz svega, snimci me neće zaustaviti da rasturim i zaustavim pljačku Beograda”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-06-16. 
  14. ^ „PROFIL: Aleksandar Šapić”. imovinapoliticara.krik.rs. Приступљено 2023-06-16. 
  15. ^ а б в Marković, Radmilo. „Aleksandru Šapiću nezakonito ozakonjen nelegalno dograđeni objekat”. BIRN (на језику: српски). Приступљено 2023-06-16. 
  16. ^ Veljković, Jelena; Đorđević, Aleksandar. „Šapić nije prijavio vilu u Trstu vrednu 820.000 evra”. BIRN (на језику: српски). Приступљено 2023-06-16. 
  17. ^ „Šapić: Srbija nije bogata, ali ima novca da sahrani svoju decu”. www.021.rs (на језику: српски). 2023-05-11. Приступљено 2023-06-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Александар Шапић на Викимедијиној остави.


градоначелник Београда
20.6.2022 —
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Шапић&oldid=26109031”