Пређи на садржај

Кључ (Унско-сански кантон)

Координате: 44° 32′ 02″ С; 16° 46′ 29″ И / 44.53398° С; 16.77475° И / 44.53398; 16.77475
С Википедије, слободне енциклопедије
Кључ
Панорама Кључа
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонУнско-сански кантон
ОпштинаКључ
Становништво
 — 2013.Пад 4.898
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 02″ С; 16° 46′ 29″ И / 44.53398° С; 16.77475° И / 44.53398; 16.77475
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кључ на карти Босне и Херцеговине
Кључ
Кључ
Кључ на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број79280
Позивни број037
Веб-сајтwww.opcina-kljuc.ba

Кључ је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у северозападној Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Сане и припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Кључу је пописано 4.898 лица.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Кула тврђаве Кључ

Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је 1463. турска војска заробила последњег краља Босне Стјепана Томашевића.[2] Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Крајишки надпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти Марко Будисављевић је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж Пљешевице. Нарочито се истакао у рату између Аустрије и Турске 1787, када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина (Томо и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа.[3] Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон Приједор. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.[4]

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

Град Кључ, а нарочито центар вароши где су биле српске куће и радње и скоро сва села кључке парохије укључивши и Копјеницу, спаљена су до темеља.[5]

У кључком срезу спаљен је Доњи Рибник и неколико кућа Ђукића из Горњег Рибника.[6]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Православна црква у Кључу
Састав становништва – насеље Кључ
2013.[7]1991.1981.[8]1971.[9]
Укупно4 898 (100,0%)7 869 (100,0%)4 948 (100,0%)3 426 (100,0%)
Бошњаци4 641 (94,75%)3 036 (38,58%)11 629 (32,92%)11 709 (49,88%)1
Срби86 (1,756%)4 107 (52,19%)2 097 (42,38%)1 387 (40,48%)
Муслимани36 (0,735%)
Босанци35 (0,715%)
Неизјашњени25 (0,510%)
Хрвати20 (0,408%)181 (2,300%)169 (3,416%)214 (6,246%)
Роми18 (0,367%)
Албанци12 (0,245%)22 (0,445%)7 (0,204%)
Босанци и Херцеговци10 (0,204%)
Непознато10 (0,204%)
Словенци3 (0,061%)3 (0,061%)4 (0,117%)
Југословени1 (0,020%)419 (5,325%)980 (19,81%)69 (2,014%)
Остали1 (0,020%)126 (1,601%)15 (0,303%)21 (0,613%)
Црногорци30 (0,606%)14 (0,409%)
Мађари2 (0,040%)
Македонци1 (0,020%)1 (0,029%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013”. Агенција за статистику БиХ. 5. 11. 2013. Приступљено 7. 4. 2021. 
  2. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
  3. ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, стр. 159. Нови Сад. 
  4. ^ Plešnik, Marko (2007). Bosnien-Herzegowina entdecken. Trescher Verlag. стр. 182. 
  5. ^ Ђорђе Мачкић, свештеник из Кључа, 20. 8. 1947. године.
  6. ^ Владимир Д. Бањац, свештеник из Горњег Рибника, 14. 9. 1947. год.
  7. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  9. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]