Пређи на садржај

Северни поларник

С Википедије, слободне енциклопедије
Арктички поларни круг (црвена линија) на мапи света
Арктички поларни круг (плава линија) на мапи света

Северни поларник или Арктички поларни круг је једна од пет главних паралела, обележених на мапи Земље[1].

Овај круг се налази на 66° 33 ' 44 " (66,5622°) северно од екватора. Површина северно од арктичког круга се зове Арктик. Слична паралела постоји и у јужној хемисфери и она се назива јужни поларни круг, а подручје јужно од те паралеле називамо Антарктик.

Арктички круг представља јужну границу поларног дана. Било где северно од њега, сунце се може видети изнад хоризонта дуже од 24 сата, најмање једном годишње. Такође, северно од круга, се дешава најмање једном годишње, да светлост није видљива изнад хоризонта за најмање 24 сата. На географској ширини Арктичког круга ови догађаји дешавају се тачно једанпут годишње, у јуну и децембру сунчевих прекретница. Даље на север, ови догађаји трају дуже, на пример, на географској ширини Мурманска, поларна ноћ траје 40 дана, а поларни дан 61. Исти феномен се јавља у пределу антарктичког круга.

Због оштре климе на Арктику, само мали број људи живи унутар и северно од арктичког круга. Три највећа града, која се налазе северно од арктичког круга, се налазе у Русији: Мурманск (305.034 становника), Нориљск (176.189 становника), и Воркута (70.500 становника). Четврти по броју становника је норвешки град Тромсе (69.009 становника).

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Реч арктик потиче од грчке речи ἀρκτικός (арктикос: „близу Медведа, северни“),[2] а она од речи ἄρκτος (арктос: „медвед“).[2]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Арктички круг је јужна граница подручја у којем најмање један дан (или више) сваке године, Сунце уопште не залази (тзв. поларни дан) током летњег солстиција, то је 21. 6.[3] Исто тако постоји и један дан кад сунце уопште не излази за време зимског солстициј а (поларна ноћ), а то је 21. 12. Дужина континуираног дана или ноћи се повећава прогресивно како се иде према северу, тако на почетку Арктичког круга траје један дан, док на Северном полу траје шест месеци.[3]

То се дешава због нагиба Земље, која има отклон од 23,5° од своје вертикале, те је током летњег солстиција Сунце изнад Северног поларног круга, а за време зимског солстиција изван домашаја сунчевих зрака.[3]

Простор северно од овог круга зове се Арктик, а јужно од њега лежи Северна умерена климатска зона.

Северни пол се налази на средишњем делу ледом прекривеног платоа велике водене масе Арктика, који се све више отапа, тако да испуњава све мање подручје унутар Арктичког круга. Дужина било којег дана и ноћи унутар Арктичког круга је обрнута од оног унутар Антарктичког круга.[3]

Историјска открића

[уреди | уреди извор]

До Северног пола први је дошао тек 6. 4. 1909. Американац Роберт Пири, иако је већ од 16. века било истраживача и помораца који су тражили поморске путеве преко Арктика.

Становништво и географија

[уреди | уреди извор]

Унутар Арктичког круга живи релативно мало људи, због изразито хладне климе, али ипак пуно више него на јужном Антарктичком кругу.[4][5] Најбројније су 3 заједнице унутар Русије: Мурманск (325.100 становника), Краснојарски крај Нориљск (135.000) и Воркута (85.000). Затим следи Тромсе у Норвешкој (68.000). За разлику од тога најбројнија северноамеричка заједница унутар Арктичког круга је Сисимиут на Гренланду, који има свега 5000 становника, а на читавом простору Канаде и Сједињених Америчких Држава највеће насеље је Уткиагвик на Аљаски са 4000 становника.

Арктички круг пролази преко територија осам држава: Норвешке, Шведске, Финске, Русије, Сједињених Америчких Држава (Аљаска), Канаде, Данске (Гренланда) и Исланда (само мало острво Гримсеј).

Почевши од нултог меридијана, према истоку Арктички круг пролази кроз;

Географске координате Земља, територија, море Белешке
66° 34′ N 000° 00′ E / 66.567° С; 0.000° И / 66.567; 0.000 (01 Нулти меридијан)  Северни ледени океан Норвешко море
66° 34′ N 012° 48′ E / 66.567° С; 12.800° И / 66.567; 12.800 (02 округ Нортланд, Норвешка)  Норвешка округ Нордланд
66° 34′ N 015° 31′ E / 66.567° С; 15.517° И / 66.567; 15.517 (03 покрајина Норботен, Шведска)  Шведска покрајина Норботен
66° 34′ N 023° 51′ E / 66.567° С; 23.850° И / 66.567; 23.850 (04 регија Лапонија, Финска)  Финска регија Лапонија
66° 34′ N 029° 28′ E / 66.567° С; 29.467° И / 66.567; 29.467 (05 Карелија и Мурманск, Русија)  Русија Република Карелија
Мурманска област
поново Република Карелија
поново Мурманска област
66° 34′ N 033° 25′ E / 66.567° С; 33.417° И / 66.567; 33.417 (06 Кандалакшки залив, Бело море) Бело море Кандалакшки залив
66° 34′ N 034° 28′ E / 66.567° С; 34.467° И / 66.567; 34.467 (07 Мурманска област, Русија)  Русија Мурманска област – у дужини од 7 km
66° 34′ N 034° 38′ E / 66.567° С; 34.633° И / 66.567; 34.633 (08 Кандалакшки залив, Бело море) Бело море Кандалакшки залив
66° 34′ N 035° 00′ E / 66.567° С; 35.000° И / 66.567; 35.000 (09 Мурманска област, Коља, Русија)  Русија Мурманска област (Коља)
66° 34′ N 040° 42′ E / 66.567° С; 40.700° И / 66.567; 40.700 (10 Бело море) Бело море
66° 34′ N 044° 23′ E / 66.567° С; 44.383° И / 66.567; 44.383 (11 Ненецки аутономни округ, Република Коми и Јамало-ненецки аутономни округ, Русија)  Русија Ненецки аутономни округ
Република Коми
Јамало-ненецки аутономни округ
66° 34′ N 071° 05′ E / 66.567° С; 71.083° И / 66.567; 71.083 (12 Обски залив) Обски залив
66° 34′ N 072° 27′ E / 66.567° С; 72.450° И / 66.567; 72.450 (13 Јамало-ненецки аутономни округ, Krasnojarski kraj, Republika Jakutija i Čukotski autonomni okrug, Русија)  Русија Јамало-ненецки аутономни округ
Краснојарски крај
Република Јакутија
Чукотски аутономни округ
66° 34′ N 171° 01′ W / 66.567° С; 171.017° З / 66.567; -171.017 (14 Чукотско море, Северни ледени океан) Северни ледени океан Чукотско море
66° 34′ N 164° 38′ W / 66.567° С; 164.633° З / 66.567; -164.633 (15 Полуострво Сивод, Аљаска САД)  САД Аљаска (полуострво Сивод)
66° 34′ N 163° 44′ W / 66.567° С; 163.733° З / 66.567; -163.733 (18 Zaljev Kotzebue, Северни ледени океан) Северни ледени океан Залив Коцебју
66° 34′ N 161° 56′ W / 66.567° С; 161.933° З / 66.567; -161.933 (17 jezero Selawik, Aljaska, САД)  САД Аљаска – иде у језеро Селавик
66° 34′ N 141° 00′ W / 66.567° С; 141.000° З / 66.567; -141.000 (18 Јукон, Северозападне територије и Нунавут, Канада)  Канада Јукон
Северозападне територије – иде уз Велико медвеђе језеро
Нунавут
66° 34′ N 082° 59′ W / 66.567° С; 82.983° З / 66.567; -82.983 (19 Залив Фокс, Хадсонов залив) Северни ледени океан Залив Фокс
66° 34′ N 073° 25′ W / 66.567° С; 73.417° З / 66.567; -73.417 (20 Језеро Нетилинг, Бафинова земља, Нунавут, Канада)  Канада Нунавут (Бафинова земља – иде уз језеро Нетилинг)
66° 34′ N 061° 24′ W / 66.567° С; 61.400° З / 66.567; -61.400 (21 Дејвисов мореуз, Атлантик) Атлантик Дејвисов мореузl
66° 34′ N 053° 16′ W / 66.567° С; 53.267° З / 66.567; -53.267 (22 Гренланд)  Гренланд
66° 34′ N 034° 09′ W / 66.567° С; 34.150° З / 66.567; -34.150 (23 Дански мореуз, Гренландско море, Атлантик) Атлантик Дански мореуз
Гренландско море
66° 34′ N 018° 01′ W / 66.567° С; 18.017° З / 66.567; -18.017 (24 острво Гримсеј)  Исланд острво Гримсеј
66° 34′ N 017° 59′ W / 66.567° С; 17.983° З / 66.567; -17.983 (25 Гренландско и Норвешко море, Атлантски океан) Атлантик Гренландско море
Норвешко море

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Arctic Circle”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 3. 10. 2017. 
  2. ^ а б Liddell, Henry; Scott, Robert. „Arktikos”. A Greek–English Lexicon. Perseus Digital Library. 
  3. ^ а б в г Arctic Circle (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 9. 04. 2012. 
  4. ^ Nuttall, Mark (2004). Encyclopedia of the Arctic Volumes 1, 2 and 3. Routledge. стр. 115. ISBN 978-1579584368. 
  5. ^ Marsh, William M.; Kaufman, Martin M. (2012). Physical Geography: Great Systems and Global Environments. Cambridge University Press. стр. 24. ISBN 978-0-521-76428-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]