Тутњевац (Угљевик)

Тутњевац
Тутњевац;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Угљевик
Становништво
— 2013.	1492
Географске карактеристике
Координате	44° 43′ 17″ С; 18° 56′ 31″ И / 44.721510° С; 18.941888° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина	16,61 km2
	Тутњевац Тутњевац на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	76330
Позивни број	055 ( 799 )

Тутњевац је насељено мјесто у општини Угљевик, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1492 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Тутњевац се налази на сјеверним обронцима Мајевице, те доминира брдски рељеф. Село се граничи на истоку са Забрђем и Коренитом, на југу са Малешевцима, селима општине Угљевик, на западу са Пушковцем и Корајoм а на сјеверу са Бобетиним Брдом, селима општине Лопаре.

Мјесто заузима 16,61 км2, подијељених у пет засеока: Митровићи, Лакићи, Читлук, Крстићи и Шешлићи.

Кроз мјесто пролази регионални пут Р459 Пушковац-Забрђе, локални путеви ка Бобетином Брду, Коренити и Малешевцима и још 30 км некатегорисаних путева.

Средишњим дијелом територије села, у правцу југ-сјевер протиче Крива ријека (алт. Пушковачка/Тутњевачка, Бијели поток), у коју се, западно од Бојића брда, у засеоку Читлук, улива Трначки поток чинећи ријеку Гњицу. На истоку села налазе се извори мањих водотока Црвене, Бијеле и Црне Буковице. Све ријеке и потоци Тутњевца припадају Савском поријечју.

Највећи врх територије села је Лазића брдо (312 м), у засеоку Митровићи. Надморске висине неких тутњевачких топонима и кота: Чардачић - 259 м/, з. Лакићи - 238 м, Бојића брдо - 225 м, з.Шешлићи - 198 м, Црква покрова пресвете Богородице - 181 м, з. Крстићи - 177 м.^[1]

Спорт[уреди | уреди извор]

Тутњевац је сједиште фудбалског клуба Стријелац.

Историја[уреди | уреди извор]

На подручју Тутњевца су пронађена три археолошка локалитета, која датирају из времена Старог Рима. Такође се налазе два споменика на Јовановића брду познатијем као "Ђурин Штаб" подигнут четницима и партизанима.

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност^[2]	1991.	1981.	1971.
Срби	1.469 (98,45%)	1.548 (99,35%)	1.595 (99,50%)
Хрвати	3 (0,20%)	0	0
Муслимани ^[а]	1 (0,06%)	0	4 (0,24%)
Југословени	16 (1,07%)	10 (0,64%)	0
остали и непознато	3 (0,20%)	0	4 (0,24%)
Укупно	1.492	1.558	1.603

^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види још[уреди | уреди извор]

Општина Угљевик

Референце[уреди | уреди извор]

^ Војногеографски институт: топографска карта, размјер 1:50000; Лист "Тузла 4", садржај према стању из 1981, Друго издање, штампано 1982. године
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди | уреди извор]

Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[3] Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

[1] Војногеографски институт: топографска карта, размјер 1:50000; Лист "Тузла 4", садржај према стању из 1981, Друго издање, штампано 1982. године

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[а]