Хумашах-султанија (ћерка Мурата III)
| Хумашах-султанија | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1582 |
| Место рођења | Истанбул, Османско царство |
| Датум смрти | 1656-1662 |
| Гроб | Аја Софија |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Родитељи | Мурат III султанија Сафије |
| султанија Османског царства | |
Хумашах-султанија (тур. Hümaşah Sultan; 1582, Истанбул) је била најмлађа ћерка Мурата III и Сафије-султаније.
Рођење и први брак
[уреди | уреди извор]Султанија Хумашах је првобитно тумачена као прворођено дете Мурата III и султаније Сафије. Она је добила име по очевој сестри од стрица, Хумашах, која је подарила Сафије Мурату 1563. године. Историчар Алдерсон је назива Хума и уочава да је била узастопно удата за Лала Кара Мустафа-пашу (умро 1580),[1] и Нишара Мехмед-пашу (умро 1586).[1]
Како је познато да је Лала Кара Мустафа-паша био ожењен султанијом Хумашах, сестром од стрица Мурата III, јасно је да је Алдерсон погрешио са навођењем првог брака истоименој султанији. У другу руку, историчар Неџет Сакаоглу је назива Хумашах, потврђује брак са Нишар Мехмед-пашом и закључује да је ова султанија рођена доста рано — чак док је њен отац био принц. Како је у то време Мурат имао само једну конкубину, Сафије-хатун, Сакаоглу закључује да је Хумашах морала бити Сафијина кћерка.[2] Међутим, утврђено је да је најстарија кћи Мурата III била Михримах-султанија.[3]
Живот
[уреди | уреди извор]Хумашах-султанија је била најмлађе дете султаније Сафије. Именована је у част унуке Сулејмана Величанственог, Хумашах-султаније, која је обучила њену мајку и подарила је њеном оцу док је још био шехзаде.
Према наводима аустријских амбасадора из 1614. године, један од везира султана Ахмеда, Накаш Хасан-паша, био је супруг тетке султана Ахмета, коју је према њиховим тврдњама њен преминули брат Мехмед III удао последњих година своје владавине. Међутим, из тврдњи других историчара налазимо да је Хасан-паша оженио Хумашах-султанију у фебруару 1605. године.
Хумашах је била најближа тетка султана Ахмета; најпре 28. фебруара 1606. године, Ахмед I је на захтев своје тетке Хумашах наредио редовне исплате еминентних начелника града и одговарајуће додатаке из царске кухиње[4]. Такође, Хумашах се помиње у документима из архиве палате из 1617, када је султан Ахмед послао двоје кетуда које му је дала његова тетка Хумашах да зароби санџак-бега провинције Нигде, чија даља судбина остаје непозната[5].
Из харемских регистара из времена Мурата IV и Ибрахима, Муратова кћи Хумашах је још била жива и примала је дарове као супруга покојног Накаш Хасан-паше[6][7]. Последњи пут је примила дарове 1655. године[8].
У популарној култури
[уреди | уреди извор]У серији Величанствени век: Косем њен лик је приказала глумица Вилдан Атасевер. Приказано је да је она била удата за Јеменли Хасан-пашу и Зулфикар-пашу, али то су нетачне историјске чињенице. Оно што јесте истинито јесте њено само постојање као ћерке Султаније Сафије и њена присутност за време владавине свог братанића.[тражи се извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Alderson 1956, table XXXII.
- ^ Sakaoğlu 2015, стр. 697.
- ^ Sakaoğlu 2015, стр. 289.
- ^ İstanbul Bostancı Ocağı. Osmanlı Devletinin Saray Teşkilatı. Uzunçarşılı, İbrahim, p. 165.
- ^ Yusuf Sarinay (2000). „82 Numaralı Mühimme Defteri'nin (H.1026-1027/1617-1618) Transkripsiyonu ve Değerlendirilmesi” (на језику: турски). İstanbul: T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü. стр. 7.
- ^ Dumas 2013, стр. 480.
- ^ Miović 2018, стр. 168.
- ^ Inasce sultana moglie di Hassan passa
Литература
[уреди | уреди извор]- Alderson, A. D. (1956). The Structure of the Ottoman Dynasty. Oxford: Clarendon.
- Pedani, M. P. (2000). „Safiye's Household and Venetian Diplomacy”. Turcica. 32: 29. doi:10.2143/TURC.32.0.460.
- Peirce, Leslie Penn (1993). The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire. Studies in Middle Eastern History. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507673-8.
- Kohen, Elli (2007). History of the Turkish Jews and Sephardim: Memories of a Past Golden Age. University Press of America. ISBN 9780761836001.
- Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları: Vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler. Oğlak Yayıncılık. ISBN 978-9-753-29623-6.
- Uluçay, Mustafa Çağatay (2011). Padişahların kadınları ve kızları. Ankara: Ötüken. ISBN 978-9-754-37840-5.
