Ибрахим од Османског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ибрахим I)
Ибрахим I
Ibrahim I.jpg
Ибрахим I
Пуно име Ибрахим I
Датум рођења (1615-11-05) 5. новембар 1615.
Место рођења Османско царство
Датум смрти 18. август 1648.(1648-08-18)(32 год.)
Место смрти Истанбул
Османско царство
Династија Османлије
Отац Ахмед I
Мајка Косем
Супружник Турхан Хатиџе
Салиха Дилашуб
Потомство Сулејман II
Мехмед IV
Ахмед II
18. Султан Османског царства
Период 16401648.
Претходник Мурат IV
Наследник Мехмед IV

Ибрахим (5. новембар 161518. август 1648), турски султан 1640—1648

Ибрахим је дошао на престо Османског царства фебруара 1640. године као најмлађи син султана Ахмеда I. Он је растао потпуно повучен, у вечитом страху да ће га браћа убити. Није био способан да врши владарске дужности.

Његов велики везир Кара Мустафа је проводио реформе у финансијској и пореској политици, те је на тај начин омогућавао прилив новчаних ресурса за Ибрахимов раскошни живот у палати. Мајка и султанија су се бринуле да владар буде забављан и увек су проналазиле нове харемске даме за њега. Када се прочуло да једна од конкубина има однос са једним дворским слугом, султан нареди одмах да се из харема 280 жена удави.

Високе државничке послове је самовољно додељивао неспособним људима.

Ране године на власти[уреди]

Један од најзлогласнијих османских султана, Ибрахим, био је затвореник у Кавезу, пре него што је наследио свог брата Мурата IV 1640. године. Његова четворица браће су били погубљени од стране Мурата, а Ибрахим је стално живео у страху од погубљења. Његов живот је спасила Султанија Косем, његова и Муратова мајка.

Након Муратове смрти, Ибрахим је остао једини преживели принц династије. Када је постао султан, Ибрахим је посумњао да је Мурат још увек жив. Велики везир Кеманкеш Кара Мустафа-паша га је лично одвео до беживотног тела његовог брата и Ибрахим је прихватио престо.

Кара Мустафа-паша је остао велики везир прве четири године Ибрахимове владавине, држећи царство стабилним. Споразумом у Зону (15. марта 1642. године), он је обновио мир са Аустријом и током исте године повратио Азов од Козака. Кара Мустафа је стабилизовао валуту реформом кованица, настојао је стабилизовати економију са новим земљишњим поседима, смањио је број јањичара и обуздао је моћ непослушних покрајинских гувернера. Током тих година, Ибрахим је показао забринутост правилним владаљем царством. Кара Мустафа је заузврат написао меморандум о јавним пословима. Одговор Ибрахима на извештаје Кара Мустафе показује да је имао добро образовање. Ибрахим је често прерушен вршио инспекцију тргова у Истанбулу у наређивао је великом везиру да исправи проблеме које је уочавао.

Декаденција и кризе[уреди]

Ибрахим је често имао главобоље и нападе физичке слабости, које су можда узроковане траумама из његових раних година. Пошто је био једини преживели мушки члан османске династије, Ибрахим је био отац три будућа султана: Мехмеда IV, Сулејмана II и Ахмеда II.

Ибрахим је дошао под утицај конкубине, која се претварала да лечи његову болест. Он се заједно са својим савезницима Силахдар Јусуф-агом и Султаназадом Мехмед-пашом обогатио на миту и на крају је узурпирао довољно снаге да осигура погубљење великог везира Кара Мустафе-паше. Џинџи Хоче је постао кадиаскер (велики судија) Анадолије, Јусуф-ага је постао Капудан-паша (велики адмирал), а Султаназад Мехмед-паша је постао велики везир.

Малтешки гусарски бродови су 1645. године запленили брод који је превозио ходочаснике у Меку. Разјарени султан је одлучио да истеби све хришћане у свом царству, али под притиском својих министара одлучио је да смањи број римокатоличких свештеника. Уместо тога, сви хришћански амбасадори су стављени у кућни притвор. Будући да су гусари пристали на Криту, Капудан Јусуф-паша је охрабрио Ибрахима да нападне острво. Ово је био почетак дугог рата са Венецијом, који је трајао 24 године; Крит није у потпуности потпао под османској доминацији до 1669. године. Упркос паду Ла Серинизиме, венецијски бродови су остварили победе у Егејском мору, заузимајући Теодос (1646. године) и блокирајући Дарданеле. Капудан Јусуф-паша је имао привремени успех освајајући Канеу, започевши љубоморно ривалство са великим везиром које је довело до његовог погубљења у јануару 1646. године и уклањања великог везира у децембру 1645. године.

Са својим сарадницима на власти, Ибрахимова екстравагантна тенденција је била неповерена. Направио је од осам конкубина хасеки султаније (краљевске супруге) дајући им богатство и земљишта. Након што се законски оженио конкубином Тели, наредио је да јој се да палата великог везира Ибрахима.

Погубљење[уреди]

Венецијска блокада Дарданела створила је оскудицу у главном граду и наметање тешких пораза како би се наставио рат. 1647. године велики везир Салих-паша, Султанија Косем и шејхулислам Абдурахим ефендија безуспешно су покушавали да свргну султана и замене га са неким од његових синова. Салих-паша је био погубљен, а Султанија Косем протерана из харема.

Наредне године су се јањичари побунили. 8. августа 1648. године покварени велики везир Ахмед-паша је задављен и искидан на комаде од љуте гомиле, чиме је добио посмртни надимак "Хазарпаре" ("хиљаду комада"). Истог дана, Ибрахиму је одузета титула и био је затворен у Топкапи палати. Султанија Косем је дала сагласност за одузимање титуле сину рекавши: "На крају нећемо остати ни ви ни ми у животу. Читаво друштво је у рушевинама. Нека се одмах уклони са престола."

Ибрахимов седмогодишњи син Мехмед IV је постао султан. Нови велики везир Софу Мехмед-паша издао је петицију шејхулисламу за фетву како би смакнуо Ибрахима. То је било одобрено, са поруком "Ако постоје два халифа, један од њих мора бити убијен". Ибрахим је убијен 18. августа 1648. године испред своје палате. Он је постао други султан који је убијен у историји Османског царства.

Постоји апокрифна прича у којој се шејхулислам придружио побуни због Ибрахимове чувене одлуке да се удави свих 280 чланова његовог харема, али је само једна Ибрахимова конкубина преживела. То је била Турхан Хатиџе, која је била одговорна три године касније за погубљење Султаније Косем (тада је султан био Турханин син Мехмед IV). Ова прича је вероватно кружила након побуне како би се оцрнило Ибрахимово име.

Лични живот[уреди]

Ибрахимове најистакнутије конкубине су биле: Турхан Хатиџе (мајка Мехмеда IV), Салиха Дилашуб (мајка Сулејмана II) и Хатиџе Муазез (мајка Ахмеда II).

У једном тренутку, Ибрахим је давао велику наклоност новорођенчету једне робиње. Турхан, Мехмедова мајка, била је изузетно љубоморна и осећала је бес према Ибрахиму, он је потом упао у бес и узео Мехмеда из Турханине руке и бацио га у базен. Мехмед би се удавио да га слуга није спасио. Од тог тренутка је имао стални ожиљак на челу.



Литература[уреди]

  • Енциклопедијски речник Брокгауза и Ефрона [1] Санкт Петербург (1890—1907)


Претходник:
Мурат IV
турски султан
16401648
Наследник:
Мехмед IV
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}