Диносауруси — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 101: Ред 101:
*[http://www.geol.umd.edu/~tholtz/dinoappendix/HoltzappendixWinter2010.pdf Dinosaur genus list] contains data tables on nearly every published Mesozoic dinosaur genus as of January 2011.
*[http://www.geol.umd.edu/~tholtz/dinoappendix/HoltzappendixWinter2010.pdf Dinosaur genus list] contains data tables on nearly every published Mesozoic dinosaur genus as of January 2011.
*[http://palaeo-electronica.org/ ''Palaeontologia Electronica''] From Coquina Press. Online technical journal.
*[http://palaeo-electronica.org/ ''Palaeontologia Electronica''] From Coquina Press. Online technical journal.

== Литература ==
* Bakker, Robert T. (1986). ''The Dinosaur Heresies|The Dinosaur Heresies: New Theories Unlocking the Mystery of the Dinosaurs and Their Extinction''. New York: Morrow. ISBN 0-688-04287-2.
* Thomas R. Holtz Jr. (2007). ''Dinosaurs: The Most Complete, Up-to-Date Encyclopedia for Dinosaur Lovers of All Ages''. New York: Random House. ISBN 978-0-375-82419-7.
* Gregory S. Paul (2000). ''The Scientific American Book of Dinosaurs''. New York: St. Martin's Press. ISBN 0-312-26226-4.
* Paul, Gregory S. (2002). ''Dinosaurs of the Air: The Evolution and Loss of Flight in Dinosaurs and Birds''. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-6763-0.
* {{citation |last = Randall |first = Lisa |title = Dark matter and the dinosaurs: The astounding interconnectedness of the universe |publisher = Harper Collins Publishers |location = New York |year = 2015 |isbn = 978-0-06-232847-2}}
* Sternberg, C. M. (1966). ''Canadian Dinosaurs'', in ''Geological Series'', no. 54. Second ed. [Ottawa]: National Museum of Canada. 28 p., amply ill.
* {{cite web |url = http://www.worldcat.org/title/humongous-book-of-dinosaurs/oclc/36301321&referer=brief_results |title = ''The Humongous Book of Dinosaurs'' |publisher = New York: Stewart, Tabori & Chang |year = 1997 |accessdate = May 17, 2012 |author = Stewart, Tabori & Chang}} ISBN 1-55670-596-4 (Article: The Humongous Book of Dinosaurs)
* {{cite journal |last1 = Zhou |first1 = Z. |year = 2004 |title = The origin and early evolution of birds: discoveries, disputes, and perspectives from fossil evidence |journal = Naturwissenschaften |volume = 91 |issue = 10 |pages = 455–471 |url = http://www.cisneros-heredia.org/infotrans/usfq/ornitofauna/pdfs/zhou2004.pdf |doi = 10.1007/s00114-004-0570-4 |bibcode = 2004NW.....91..455Z |pmid = 15365634}}


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 17. август 2016. у 01:57

Диносауруси
Временски распон:
231.4–0 Ma
Тријас - данас
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Sauropsida
Надред:
Dinosauria

Owen, 1842.
Редови и подредови:

Диносауруси (лат. Dinosauria) су разграната група животиња која се појавила током Тријаса, прије скоро 250 милиона година. Иако тачно вријеме појаве диносауруса још увијек није директно одређено[1], наука тренутно процјењује да су се појавили између 231 и 243 милиона година[2].

Све до краја 20ог вјека се вјеровало да су све групе диносауруса изумрле прије 65 милиона година; какогод, фосилни остаци диносауруса пронађени 1990их година су потврдиле пријашња мишљења да су се данашње птице убрајају у диносаурусе, и да су потекле од мали диносауруса месождера. Данас се зна да су се прве птице развиле у доба Јуре[3] , да су једина група диносауруса која је преживјела велико изумирање крајем Креде[4], да се за њих користи термин Авијански или птичји диносауруси (енгл. Avian dinosaurs).

Диносауруси су веома разнолика група животиња гледано из таксономских, морфолошких и еколошких ставова. Птице, на више од 10.000 живих врста[5], су најразнолика група кичмењака након риба[6]. Користећи фосилне доказе, палеонтолози су идентификовали више од 500 посебни родова[7] и више од 1000 различитих врста не-птичји диносауруса[8].

Диносауруси су заступљени на свим континентима, било да се ради о живим врстама или изумрлим врстама[9]. Неки од њих су биљоједи, други месождери, а неки и свеждери. Данашње врсте диносауруса се крећу ходајући на двије ноге, док су у прошлости постојале многе изумрле групе које су се кретале на четири ноге или на двије, а неке су биле у стању да се крећу и на двије и на четири ноге. Поједине врсте су имале посебне коштане структуре, као што су то рогови, кријесте или коштане модификације као што су кости оклопа и кичме које су служиле за распознавање припадника исте групе.

Иако су модерни диносауруси (птице) углавном мали због ограничени у величини због тога што су развили способност летења, многи изумрли диносауруси су имали велика тјела, међу којима су највећи били сауроподски диносауруси који су били највеће копнене животиње свих времена[10]. Процјењује се да је најдужи диносаурус био Амфикоелиас алтус (лат. Amphicoelias altus), који је достизао дужину од 58 метара, иако новија истраживања у 2015. години указују да се ради о претјеравању у величини. Осим Амфикоелиаса, за најдужег диносауруса се сматра Аргентиносаурус алтус (лат. Amphicoelias altus), који је достизао дужину између 30 и 39.7 метара. Највиши диносаурус је био Сауропосејдон протелес (лат. Sauroposeidon proteles), који је достизао висину од 18 метара[11]. Најмањи изумрли диносаурус је био Ксиксианикус занги (лат. Xixianykus zhangi), који је био дуг 50 центиметара.

Иако се диносауруси убрајају гмизавце, они нису гуштери, нити су њихови потомци. Уместо тога, диносауруси не посједују особине које се традиционално приписују гмизавцима, као што су раскречен став ногу или хладнокрвност. Иако ријеч диносаурус буквално значи "страшни гуштер", овај назив се често употребљава погрешно за неке изумрле врсте гмизаваца (укључујући: мосасаурусе, ихтиосаурусе, птеросаурусе, плесиосаурусе, као и синапсиде), иако они нису таксономски класификовани као диносауруси.

Људски поглед на ова бића се мјењао током времена. Током прве половине 20ог вјека, прије него што су птице препознате као група диносауруса, већина научне заједнице је вјеровала да су диносауруси били велики, спори, усамљени, троми и хладнокрвни гмизавци који лутају по мочварама и вуку за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година прoшлог вјека са открићем врсте Деиноникус антирхопус (лат. Deinonychus antirrhopus), и са истраживања спроведеним 1970их се дошло до закључка да су сви диносауруси били активне топлокрвне друштвене животиње морфолошки сличније птицама него гмизавцима са повећаним метаболизмом, које су савршено прилагођене условима своје средине.

Још од први фосили остатака који су препознати у раном 19. вјеку, костури диносауруса су постали главне атракције у музејима широм света, и диносауруси су постали трајни дио свјетске културе.

Поријекло и значење назива

Назив диносаурус потиче од двије грчке ријечи: деинос (грч. δεινός) што значи страшан, и саурос (грч. σαῦρος) што значи гуштер или гмизавац[12][13]; а дао га је енглески зоолог сер Ричард Овен 1842. године[12][14].

Еволуција

Почиње у тријасу, пре скоро 250 милиона година, када се од примитивних текодонта почeo дa сe развија диносаурус и неке друге групе архосаурија. Најстарији познати представник диносауруса или Диносауриморфа је еораптор луненсис (Eoraptor lunensis)- што значи јутарњи крадљивац, пронађен у Аргентини 1991. Пронашао га је Паул Серено, палеонтолог из Чикага. Старост овог фосила износи око 235 милиона година. Од тог времена група диносауруса почиње наглу експанзију и заузима све делове тадашњег копна.

Још на почетку свог развоја деле се на две велике групе:

  • Саурисхија (Saurischia), диносаурус са карличним појасом као код данашњих гмизаваца (стидна кост, os pubis, је уперен према напред) и
  • Орнитисхија (Ornitischia), са карличним појасом као код птица (os pubis је окренут уназад, паралелно са седном кости, os ischium).

Обе групе дају низ огранака који заузимају сва копнена станишта и не дозвољавају сисарима да се даље развијају. Сисари су се појавили, приближно, кад и први диносауруси и од тада нису нимало напредовали читавих 170 милиона година, све док диносауруси нису изумрли. У периоду јуре, а можда још и у тријасу, из групe сауришиа рaзвиo сe огранак из кога сунасталe прве птице.

Даље усавршавање диносауруса трајало је и током периода креде када су били на врхунцу свог развоја, а онда мистериозно нестали остављајући за собом једино птице као најприлагођенију групу целуросаурија. Нестанак диносауруса, других крупних мезозојских рептила и уопште 65% тадашњег живог света, доводи се у везу са падом огромног астероида који је пре 65 милиона година пао на полуострво Јукатан у Мексику. Збуњујућа је чињеница да су преживели неки организми врло блиски диносаурусима, као што су њихови примитивнији сродници - крокодили и њихови еволуциони потомци - птице.

Подјела

 
 
 

† Сауроподоморфа

 
 

Теропода

 
 
 
 
 

† Орнитопода

 
 

† Маргиноцефалија

 
 
 

† Тиреофора

 
 
 

Нестанак

Диносауруси су нестали пре око 65 милиона година. Постоје различите хипотезе о њиховом нестанку. Једна од њих је везана за пад огромног метеорита на Земљу. Ако би метеорит био довољно велики, удар би подигао такав облак прашине да би створио заклон између Земље и Сунца. Самим тим сунчеви зраци не би допирали до површине земље и биљке не би могле да себи стварају храну процесом фотосинтезе. Уследило би изумирање хербивора и карнивора услед сукцесивног повећања недостатка хране.

Види још

Спољашње везе

Диносауруси на Викимедијиној остави.
Викицитат има цитате везане за чланак Диносауруси.
Викиврсте имају више информација о чланку Диносауруси.
Потражите dinosaur у Викиречнику, слободном речнику.

Литература

Референце

  1. ^ Nesbitt, Sterling J.; Barrett, Paul M.; Werning, Sarah; Sidor, Christian A.; Charig, Alan J. (5 December 2012). „The oldest dinosaur? A Middle Triassic dinosauriform from Tanzania”. Biology Letters. 9 (1): 20120949. doi:10.1098/rsbl.2012.0949.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Alcobar, Oscar A.; Martinez, Ricardo N. (19 October 2010). „A new herrerasaurid (Dinosauria, Saurischia) from the Upper Triassic Ischigualasto Formation of northwestern Argentina”. ZooKeys. 63: 55—81. PMC 3088398 Слободан приступ. PMID 21594020. doi:10.3897/zookeys.63.550.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Lee, MichaelS.Y.; Cau, Andrea; Naish, Darren; Dyke, Gareth J. (1 August 2014). „Sustained miniaturization and anatomical innovation in the dinosaurian ancestors of birds”. Science. 345 (6196): 562—566. Bibcode:2014Sci...345..562L. doi:10.1126/science.1252243. Приступљено August 2, 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Holtz2007.
  5. ^ „Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2012)” (PDF). IUCN Red List. 2012. Приступљено June 22, 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Alfaroetal2009.
  7. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Wang&Dodson.
  8. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AmosBBC.
  9. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом MacLeod.
  10. ^ Sellers, William Irvin; Margetts, Lee; Coria, Rodolfo Aníbal; Manning, Phillip Lars (2013-10-30). „March of the Titans: The Locomotor Capabilities of Sauropod Dinosaurs”. PLoS ONE. 8 (10): e78733. Bibcode:2013PLoSO...878733S. ISSN 1932-6203. PMC 3864407 Слободан приступ. PMID 24348896. doi:10.1371/journal.pone.0078733. 
  11. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом KC06.
  12. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Owen1842.
  13. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом LSJ.
  14. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом FBS97.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Диносауруси&oldid=11995039”