Афирмативна акција — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Сређивање using AWB
Израда чланка је у току.
Ред 2: Ред 2:
{{Мало редних референци}}
{{Мало редних референци}}


'''Афирмативна акција''' (познатија као '''резервација''' у [[Индија|Индији]] и [[Непал]]у и '''позитивна дискриминација''' у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]; у ужем контексту такође знана као '''правичност при запошљавању''' у [[Канада|Канади]] и [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој републици]]) јесте политика фаворизовања чланова депривилегованих група који су трпели, или и даље трпе, [[Дискриминација|дискриминацију]] унутар одређене културе. Често су ови људи депривилеговани услед историјских разлога, као што су репресија или [[ропство]]. Историјски и на међународном плану, подршка афирмативној акцији тежи циљевима као што су премошћавање неједнакости при запошљавању, повећање могућности образовања, промоција разноврсности и исправљање очитих грешака и сметњи у прошлости. Природа политике афирмативних акција варира у зависности од регија. Неке државе, као што је Индија, користе квотни систем, где одређени постотак владиних послова, политичких позиција и радних места у школству мора бити резервисан за припаднике неке мањинске групе. У другим регијама где квотни систем није заступљен, [[Национална мањина|мањине]] имају тзв. преференцијални третман.
'''Афирмативна акција''' (познатија као '''резервација''' у [[Индија|Индији]] и [[Непал]]у и '''позитивна дискриминација''' у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]; у ужем контексту такође знана као '''правичност при запошљавању''' у [[Канада|Канади]] и [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој републици]]) јесте политика фаворизовања чланова депривилегованих група који су трпели, или и даље трпе, [[Дискриминација|дискриминацију]] унутар одређене културе.<ref>{{cite web|title=positive discrimination|url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/positive-discrimination?q=positive+discrimination|work=Oxford Dictionaries|publisher=Oxford University Press|accessdate=13 February 2014}}</ref><ref>{{cite web|title=affirmative action|url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/affirmative-action?q=affirmative+action|work=Oxford Dictionaries|publisher=Oxford University Press|accessdate=13 February 2014}}</ref><ref name="The Federal Register">{{cite web
| publisher = The Federal Register
| title = Executive Order 11246—Equal employment opportunity
| url = http://www.archives.gov/federal-register/codification/executive-order/11246.html
| accessdate =5 February 2010| archiveurl= https://web.archive.org/web/20100330083544/http://www.archives.gov/federal-register/codification/executive-order/11246.html| archivedate= 30 March 2010 | deadurl= no}}</ref><ref name="Stanford Encyclopedia of Philosophy">{{cite web
| publisher = Stanford University
| title = Affirmative Action
| url = http://plato.stanford.edu/entries/affirmative-action/
| accessdate =4 June 2012}}</ref> Често су ови људи депривилеговани услед историјских разлога, као што су репресија или [[ропство]].<ref name="Christophe Jaffrelot pg. 321">Christophe Jaffrelot, India's Silent Revolution: The rise of lower castes in northern India, p. 321. 2003</ref> Историјски и на међународном плану, подршка афирмативној акцији тежи циљевима као што су премошћавање неједнакости при запошљавању, повећање могућности образовања, промоција разноврсности и исправљање очитих грешака и сметњи у прошлости. Природа политике афирмативних акција варира у зависности од регија. Неке државе, као што је Индија, користе квотни систем, где одређени постотак владиних послова, политичких позиција и радних места у школству мора бити резервисан за припаднике неке мањинске групе. У другим регијама где квотни систем није заступљен, [[Национална мањина|мањине]] имају тзв. преференцијални третман.


Године 1989, „Међународном конвенцијом за елиминацију свих облика расне дискриминације” прописано је (члан 2, став 2) да програме афирмативне акције треба да спроводе све државе потписнице, како би се дискриминација искоренила. У Конвенцији се такође наводи да програми „ни у ком случају неће захтевати одржање неједнаких или засебних права за чланове различитих социјалних група, када се мере због којих су предузети, остваре”.
Године 1989, „Међународном конвенцијом за елиминацију свих облика расне дискриминације” прописано је (члан 2, став 2) да програме афирмативне акције треба да спроводе све државе потписнице, како би се дискриминација искоренила. У Конвенцији се такође наводи да програми „ни у ком случају неће захтевати одржање неједнаких или засебних права за чланове различитих социјалних група, када се мере због којих су предузети, остваре”.<ref name="unhchr.ch">United Nations Committee on Human Rights, [http://www.unhchr.ch/tbs/doc.nsf/(Symbol)/3888b0541f8501c9c12563ed004b8d0e?Opendocument General Comment 18 on Non-discrimination, Paragraph 10]</ref>


⚫
Поједине државе, као што је Индија, резервишу политичка места, као и места у струци и образовном систему за чланове депривилегованих група. Постотак се креће од 30 (на националном нивоу) до 70 (у провинцији [[Тамил Наду]]). У [[Сједињене Америчке Државе|САД]], афирмативна акција у сфери запошљавања и едукације била је предмет судских и политичких контроверзи, а 2003. године, паром одлука [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава|Врховног Суда САД]] (''Гратер и Болинџер'' и ''Грац и Болинџер'') дозвољено је образовним институцијама да [[Раса|расу]] узимају у обзир при упису студената, док је коришћење квота забрањено. У другим државама, као што је Уједињено Краљевство, афирмативна акција сматра се незаконитом јер не третира све расе подједнако. Овај приступ једнаком третману описан је као „слеп за боје''”''. У таквим државама, фокус јесте на пружању једнаких шанси, на пример - циљане рекламне кампање које охрабрују припаднике мањина да ступе у радни однос у полицији. Ово је понекад описивано као „позитивна акција”.


⚫
Поједине државе, као што је Индија, резервишу политичка места, као и места у струци и образовном систему за чланове депривилегованих група.<ref>{{cite web|last1=Sakrikar|first1=Dinkar|title=The Mandal Commission Report (August 1994)|url=http://www.pucl.org/from-archives/Dalit-tribal/mandal-2.htm|website=www.pucl.org|publisher=PUCL – Peoples Union for Civil Liberties|accessdate=2 November 2016}}</ref> Постотак се креће од 30 (на националном нивоу) до 70 (у провинцији [[Тамил Наду]]<ref name="pucl2">{{cite web|last1=Singh|first1=Aruna|title=A comment on the application of the mandal commission report – (August 1984)|url=http://www.pucl.org/from-archives/Dalit-tribal/mandal-2.htm|website=www.pucl.org|publisher=PUCL – People's Union for Civil Linerties|accessdate=2 November 2016}}</ref>). У [[Сједињене Америчке Државе|САД]], афирмативна акција у сфери запошљавања и едукације била је предмет судских и политичких контроверзи, а 2003. године, паром одлука [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава|Врховног Суда САД]] (''Гратер и Болинџер'' и ''Грац и Болинџер'') дозвољено је образовним институцијама да [[Раса|расу]] узимају у обзир при упису студената, док је коришћење квота забрањено.<ref name="Supct.law.cornell.edu">{{cite web|url=http://supct.law.cornell.edu/supct/03highlts.html#2 |title=Highlights of the 2002–2003 Supreme Court Term |publisher=Supct.law.cornell.edu |date= |accessdate=1 September 2013}}</ref> У другим државама, као што је Уједињено Краљевство,<ref name="personneltoday.com">Personneltoday.com [http://www.personneltoday.com/Articles/2006/01/17/33430/is-there-a-case-for-positive-discrimination.html "Is there a case for positive discrimination?"] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080105095039/http://www.personneltoday.com/Articles/2006/01/17/33430/is-there-a-case-for-positive-discrimination.html |date=5 January 2008 }}</ref> афирмативна акција сматра се незаконитом јер не третира све расе подједнако. Овај приступ једнаком третману описан је као „слеп за боје''”''. У таквим државама, фокус јесте на пружању једнаких шанси, на пример - циљане рекламне кампање које охрабрују припаднике мањина да ступе у радни однос у полицији. Ово је понекад описивано као „позитивна акција”.
⚫
Противници афирмативне акције, као што је Џорџ Шер, верују да афирмативна акција девалвира постигнућа људи изабраних на основу припадништва одређеној друштвеној групи пре него на основу њихових квалификација, што је чини контрапродуктивном. Противници, који понекад афирмативну акцију карактеришу као „обрнуту дискриминацију”, даље тврде да она ствара и одређене нуспојаве, поред неуспеха у остварењу зацртаних циљева. На пример, идеја „неусаглашеност” сугерише да афирмативна акција може да пласира студенте на факултете за њих претешке, увећавајући њихове шансе да се са истих испишу.

⚫
Противници афирмативне акције, као што је Џорџ Шер, верују да афирмативна акција девалвира постигнућа људи изабраних на основу припадништва одређеној друштвеној групи пре него на основу њихових квалификација, што је чини контрапродуктивном.<ref name="Sher, George 1983, p.40">Sher, George, "Preferential Hiring", in Tom Regan (ed.), Just Business: New Introductory Essays In Business Ethics, Philadelphia, Temple University Press, 1983, p. 40.</ref> Противници,<ref name="American Civil Rights Institute">{{cite web|url=http://www.acri.org/ |title=American Civil Rights Institute |publisher=Acri.org |accessdate=11 April 2012}}</ref> који понекад афирмативну акцију карактеришу као „обрнуту дискриминацију”, даље тврде да она ствара и одређене нуспојаве, поред неуспеха у остварењу зацртаних циљева.<ref name="Cultural Whiplash 2006">''Cultural Whiplash: Unforeseen Consequences of America's Crusade Against Racial Discrimination'' / Patrick Garry (2006) ISBN 1-58182-569-2</ref> На пример, идеја „неусаглашеност” сугерише да афирмативна акција може да пласира студенте на факултете за њих претешке, увећавајући њихове шансе да се са истих испишу.<ref name="latimes.com">[http://www.latimes.com/news/opinion/la-oe-sander26sep26,0,3998908.story?coll=la-opinion-center Does affirmative action hurt minorities?], ''Los Angeles Times'', 26 September 2007</ref><ref name="Quotas on trial">[http://www.jewishworldreview.com/cols/sowell010803.asp Quotas on trial], by Thomas Sowell, 8 January 2003</ref>
{{tocleft}}
{{tocleft}}


==Порекло==
==Порекло==


Термин „афирмативна акција” први пут је употребљен у САД у „Извршној наредби број 10925”, коју је потписао тадашњи председник [[Џон Кенеди]], 6. марта 1961. године. Наредба је укључивала меру обавезујућу за све владине службенике, који „треба да предузму афирмативну акцију како би осигурали запослење апликаната, док се запослени морају третирати подједнако, без обзира на расу, вероисповест или националност”. Коришћена је за промоцију акција које за резултат имају недискриминацију. Године 1965, председник [[Линдон Џонсон]] издао је „Извршну наредбу број 11246” где су владини службеници били у обавези да предузму афирмативну акцију, која би омогућила апсолутну једнакост при запошљавању. Ова наредба је спречила послодавце да дискриминишу припаднике депривилегованих група. Године 1967. и пол је додат на листу против дискриминације.
Термин „афирмативна акција” први пут је употребљен у САД у „Извршној наредби број 10925”,<ref>{{cite web | url=http://shfg.org/shfg/wp-content/uploads/2011/01/4-MacLaury-design4-new_Layout-1.pdf | title=President Kennedy’s E.O.10925: Seedbed of Affirmative Action | publisher=Society for History in the Federal Government | accessdate=27 September 2015}}</ref> коју је потписао тадашњи председник [[Џон Кенеди]], 6. марта 1961. године. Наредба је укључивала меру обавезујућу за све владине службенике, који „треба да предузму афирмативну акцију како би осигурали запослење апликаната, док се запослени морају третирати подједнако, без обзира на расу, вероисповест или националност”.<ref name="oeod.uci.edu">[http://www.oeod.uci.edu/aa.html A Brief History of Affirmative Action], University of California, Irvine (access date 16 May 2015)</ref> Коришћена је за промоцију акција које за резултат имају недискриминацију. Године 1965, председник [[Линдон Џонсон]] издао је „Извршну наредбу број 11246” где су владини службеници били у обавези да предузму афирмативну акцију, која би омогућила апсолутну једнакост при запошљавању. Ова наредба је спречила послодавце да дискриминишу припаднике депривилегованих група. Године 1967. и пол је додат на листу против дискриминације.<ref name="clinton2.nara.gov">{{cite web|url=http://clinton2.nara.gov/WH/EOP/OP/html/aa/aa02.html|title=Affirmative Action: History and Rationale|date=19 July 1995|publisher=Clinton Administration's Affirmative Action Review: Report to the President}}</ref>


⚫
Афирмативна акција тежи да омогући једнаке шансе мањинским групама унутар неког друштва и тако им пружи све погодности које уживају они у већини.<ref>{{cite web|title=Affirmative Action |url=http://blogs.law.harvard.edu/sharamkohan1/affirmative-action/ |website=Harvard Blogs |publisher=Harvard Law School |accessdate=30 April 2015 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150518061955/http://blogs.law.harvard.edu/sharamkohan1/affirmative-action/ |archivedate=18 May 2015 |df=dmy }}</ref>


⚫
Често је на [[Влада|влади]] и образовним институцијама велика одговорност - да обезбеде мањинама активну партиципацију у свим сферама једног друштва.<ref>{{cite web|title=Equal Opportunity & Affirmative Action Policy Statement|url=http://www.chatham.edu/about/legal_nondiscrimination.cfm|website=chatham.edu|accessdate=30 April 2015}}</ref>
⚫
Афирмативна акција тежи да омогући једнаке шансе мањинским групама унутар неког друштва и тако им пружи све погодности које уживају они у већини.


⚫
Често је на [[Влада|влади]] и образовним институцијама велика одговорност - да обезбеде мањинама активну партиципацију у свим сферама једног друштва.


Заговорници афирмативне акције исту оправдавају тврдњом да она помаже да се исправе неправде нанете дискриминацијом, прогоном или експлоатацијом од стране владајуће класе, као и постојање намере да се на ту дискриминацију скрене пажња широј јавности.
Заговорници афирмативне акције исту оправдавају тврдњом да она помаже да се исправе неправде нанете дискриминацијом, прогоном или експлоатацијом од стране владајуће класе,<ref>Sowell, Thomas (2004). Affirmative Action Around the World: An Empirical Study, Yale University Press, ISBN 0-300-10199-6</ref> као и постојање намере да се на ту дискриминацију скрене пажња широј јавности.<ref name="Affirmative Action">{{cite web|url=http://plato.stanford.edu/entries/affirmative-action/|title=Affirmative Action|publisher=Stanford Encyclopedia of Philosophy|date=1 April 2009}}</ref>


==Жене==
==Жене==


Неколико различитих студија бавило се истраживањем ефекaта афирмативне акције на женама. Куртулус, у свом прегледу афирмативне акције и професионалног унапређења мањина и жена у периоду од 1973. до 2003. године, показује да је ефекат афирмативне акције на аванзовање црних, Латино и белих жена у [[Руковођење|менаџменту]], професионалним и техничким занимањима узео маха током 70-их и 80-их година прошлог века. Током овог периода, предузетници су увећавали удео ових група брже него непредузетници, због имплементације афирмативне акције. Међутим, позитифни ефекат афирмативне акције нестао је у потпуности у касним 80-им годинама. Куртулус наводи да је могући узрок застоја политичка промена афирмативне акције започета од стране председника [[Роналд Реган|Регана]]. Поставши федерални предузетници, беле жене су повећале свој удео у професионалним занимањима за 7,3 посто у просеку за ове три декаде, док су црне жене повећале свој удео за 3,9 посто. Латино жене и црнци су увећали свој удео за 7,7 и 4,2 посто. Ово представља суштински допринос афирмативне акције трендовима аванзовања жена и мањина у претходне три декаде, када је вршено истраживање. Даља студија спроведена од стране ''Ким и Ким'', узела је у обзир утицај четири примарна фактора која подржавају програме афирмативне акције за жене: пол, политички фактори, психолошки фактори и социјална структура. Открили су да „афирмативна акција коригује постојеће неправично поступање и даје женама једнаке шансе у будућности”.
Неколико различитих студија бавило се истраживањем ефекaта афирмативне акције на женама. Куртулус, у свом прегледу афирмативне акције и професионалног унапређења мањина и жена у периоду од 1973. до 2003. године, показује да је ефекат афирмативне акције на аванзовање црних, Латино и белих жена у [[Руковођење|менаџменту]], професионалним и техничким занимањима узео маха током 70-их и 80-их година прошлог века. Током овог периода, предузетници су увећавали удео ових група брже него непредузетници, због имплементације афирмативне акције. Међутим, позитифни ефекат афирмативне акције нестао је у потпуности у касним 80-им годинама. Куртулус наводи да је могући узрок застоја политичка промена афирмативне акције започета од стране председника [[Роналд Реган|Регана]]. Поставши федерални предузетници, беле жене су повећале свој удео у професионалним занимањима за 7,3 посто у просеку за ове три декаде, док су црне жене повећале свој удео за 3,9 посто. Латино жене и црнци су увећали свој удео за 7,7 и 4,2 посто. Ово представља суштински допринос афирмативне акције трендовима аванзовања жена и мањина у претходне три декаде, када је вршено истраживање.<ref>Fidan Ana Kurtulus, "Affirmative Action and the Occupational Advancement of Minorities and Women During 1973–2003," ''Industrial Relations: A Journal of Economy and Society'' (2012) 51#2 pp 213-246. [https://web.archive.org/web/20140116090925/http://economics.lafayette.edu/files/2011/04/kurtulus.pdf online]</ref> Даља студија спроведена од стране ''Ким и Ким'', узела је у обзир утицај четири примарна фактора која подржавају програме афирмативне акције за жене: пол, политички фактори, психолошки фактори и социјална структура. Открили су да „афирмативна акција коригује постојеће неправично поступање и даје женама једнаке шансе у будућности”.<ref>{{Cite journal | last1 = Kim | first1 = Sunhee | last2 = Kim | first2 = Seoyong | title = Exploring the effect of four factors on affirmative action programs for women | journal = [[Asian Journal of Women's Studies]] | volume = 20 | issue = 1 | pages = 30–69 | publisher = [[Ewha Womans University Press]] | date = March 2014 | url = http://itlboard.ewha.ac.kr/ys_board/view.htm?oid=26&mcode=56&page=2&serial=96605 | ref = harv | postscript = .}} [http://ajou.ac.kr/~seoyong/paper/2014-Exploring%20the%20Effect%20of%20Four%20Factors Pdf.]</ref>



==Квоте==
==Квоте==


Закон о квотама и афирмативној акцији разликује се од нације до нације. Квоте базиране на кастама користе се у Индији за ограђивање. Међутим, илегалне су у САД, где ниједан послодавац, универзитет или било који други ентитет не може да одређује број субјеката у зависности од расе.
Закон о квотама и афирмативној акцији разликује се од нације до нације. Квоте базиране на кастама користе се у Индији за ограђивање. Међутим, илегалне су у САД, где ниједан послодавац, универзитет или било који други ентитет не може да одређује број субјеката у зависности од расе.<ref>{{cite web|url=http://labor-employment-law.lawyers.com/employment-discrimination/Affirmative-Action.html |title=Affirmative Action |publisher=Labor-employment-law.lawyers.com |accessdate=11 April 2012}}</ref>


2012. године, [[Европска комисија]] одобрила је план где би жене сачињавале 40% неизвршних одбора у великим европским компанијама до 2020. У [[Шведска|Шведској]], Врховни суд је одлучио да етничке квоте афирмативне акције на универзитетима представљају дискриминацију, те су стога незаконите - захтеви при упису треба да буду једнаки за све. Министар правде рекао је да одлука није оставила простора за несигурност.
2012. године, [[Европска комисија]] одобрила је план где би жене сачињавале 40% неизвршних одбора у великим европским компанијама до 2020.<ref>{{cite web |title=The EU's Boardroom Quota Battle Is Over, But Women Cannot Yet Rest |url=http://www.forbes.com/sites/insead/2012/11/19/the-eus-boardroom-quota-battle-is-over-but-women-cannot-yet-rest/ |publisher=Forbes.com}}</ref> У [[Шведска|Шведској]], Врховни суд је одлучио да етничке квоте афирмативне акције на универзитетима представљају дискриминацију, те су стога незаконите - захтеви при упису треба да буду једнаки за све. Министар правде рекао је да одлука није оставила простора за несигурност.<ref>{{cite web |url=http://www.thelocal.se/20061221/5871 |title=Uppsala discriminated against Swedes |publisher= The Local |date= 21 December 2006}}</ref>


==Национални приступи==
==Национални приступи==
Ред 43: Ред 55:
=====Апартхејд=====
=====Апартхејд=====


Влада [[апартхејд]]а, као ствар државне политике, фаворизовала је компаније у поседству белаца, поготово [[Бури|Африканера]]. Раније поменута политика постигла је жељене резултате, али је у том процесу довела до маргинализације или потпуног искључења црнаца. Вичнији послови такође су били резервисани за белце, док су црнци искоришћавани као неквалификована радна снага, подстакнути од стране закона који су само „обогатили палету боја” у јужноафричком послодавству. Касније су белци успешно натерали владу да донесе законе који су знатно ограничавали шансе црнаца да се запошљавају.
Влада [[апартхејд]]а, као ствар државне политике, фаворизовала је компаније у поседству белаца, поготово [[Бури|Африканера]]. Раније поменута политика постигла је жељене резултате, али је у том процесу довела до маргинализације или потпуног искључења црнаца. Вичнији послови такође су били резервисани за белце, док су црнци искоришћавани као неквалификована радна снага, подстакнути од стране закона који су само „обогатили палету боја” у јужноафричком послодавству.<ref>{{cite web|url=http://www.sahistory.org.za/luli-35 |title=White Workers and the Colour Bar |publisher=Sahistory.org.za |accessdate=31 May 2015 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140319002102/http://www.sahistory.org.za/luli-35 |archivedate=19 March 2014 }}</ref> Касније су белци успешно натерали владу да донесе законе који су знатно ограничавали шансе црнаца да се запошљавају.


Од 60-их година прошлог века апардхејдски закони су ослабљени. Консеквентно, од 1975. до 1990. плате црнаца у занатским радионицама порасле су за 50 процената, док су код белаца порасле за само 1 проценат.
Од 60-их година прошлог века апардхејдски закони су ослабљени. Консеквентно, од 1975. до 1990. плате црнаца у занатским радионицама порасле су за 50 процената, док су код белаца порасле за само 1 проценат.<ref name=africa>[http://www.economist.com/node/244570 Race, law and poverty in the new South Africa], The Economist, 30 September 1999</ref>


Економско и политички структурирано друштво током апартхејда изазивало је диспаритете у запошљавању и приходима на тржиштима рада, која су обезбеђивала предности одређеним групама људи. Све ово је било разлог увођења афирмативне акције у Јужној Африци, која је резултирала потпуним поразом апартхејда.
Економско и политички структурирано друштво током апартхејда изазивало је диспаритете у запошљавању и приходима на тржиштима рада, која су обезбеђивала предности одређеним групама људи. Све ово је било разлог увођења афирмативне акције у Јужној Африци, која је резултирала потпуним поразом апартхејда.<ref name=prob>{{cite web |last=Stokes|first= G. |date=15 March 2010 |title=The problem with affirmative action |url=http://www.fanews.co.za/article.asp?Front_Page_Features~25,Stokes_Stage~1145,The_problem_with_affirmative_action~7618 |publisher=Fanews.co.za}}</ref>


=====Пост-апартхејд – Акт о правичности при запошљавању=====
=====Пост-апартхејд – Акт о правичности при запошљавању=====


Након транзиције 1994, влада вођена од стране [[Афрички национални конгрес|Афричког националног конгреса]] донела је законе који би имплементирали афирмативну акцију како би исправили претходне дизбалансе (политика познатија као „правичност при запошљавању”). Сви послодавци били су у обавези да почну са запошљавањем претходно обесправљених група (црнаца, Индијаца, [[Кинези|Кинеза]] и обојених). Повезан, али разнолик концепт јесте „оснаживање црначке привреде”.
Након транзиције 1994, влада вођена од стране [[Афрички национални конгрес|Афричког националног конгреса]] донела је законе који би имплементирали афирмативну акцију како би исправили претходне дизбалансе (политика познатија као „правичност при запошљавању”). Сви послодавци били су у обавези да почну са запошљавањем претходно обесправљених група (црнаца, Индијаца, [[Кинези|Кинеза]] и обојених). Повезан, али разнолик концепт јесте „оснаживање црначке привреде”.<ref>[http://www.ecsecc.org/files/publications/120307130010.pdf ] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140318215653/http://www.ecsecc.org/files/publications/120307130010.pdf |date=18 March 2014 }}</ref>


⚫
Акт о правичности при запошљавању и акт о оснаживању црначке привреде теже да промовишу и остваре једнакост на радним местима, тако што ће људи који припадају одређеним групама узнапредовати на послу. Те групе укључују „обојене”, жене (и беле жене) и инвалиде (и беле инвалиде). Закони о правичности при запошљавању захтевају од компанија да запосле више од 50 људи који би дизајнирали и имплементирали планове који би побољшали демографију радне снаге, као и да те људе пријаве у Министарство рада.<ref>{{cite web|url=http://www.southafrica.info/services/rights/employmentequity.htm |title=Employment Equity FAQ |publisher=Southafrica.info |accessdate=11 April 2012}}</ref>


⚫
Акт о правичности при запошљавању и акт о оснаживању црначке привреде теже да промовишу и остваре једнакост на радним местима, тако што ће људи који припадају одређеним групама узнапредовати на послу. Те групе укључују „обојене”, жене (и беле жене) и инвалиде (и беле инвалиде). Закони о правичности при запошљавању захтевају од компанија да запосле више од 50 људи који би дизајнирали и имплементирали планове који би побољшали демографију радне снаге, као и да те људе пријаве у Министарство рада.


Правичност при запошљавању је саставни део политике „оснаживања црначке привреде” коју води једна компанија и знатно детерминише њен скор: у релативно сложеном систему резултата, који дозвољава одређену флексибилност на начин којим свака компанија остварује своје законске обавезе, од сваке компаније се тражи да оствари минималне захтеве у погледу репрезентације претходно депривилегованих. У минималне захтеве спадају власништво [[капитал]]а, репрезентација на нивоима запослених и менаџера (све до управних одбора), набавка од бизнис програма и програма социјалних инвестиција у власништву црнаца, између осталог.
Правичност при запошљавању је саставни део политике „оснаживања црначке привреде” коју води једна компанија и знатно детерминише њен скор: у релативно сложеном систему резултата, који дозвољава одређену флексибилност на начин којим свака компанија остварује своје законске обавезе, од сваке компаније се тражи да оствари минималне захтеве у погледу репрезентације претходно депривилегованих. У минималне захтеве спадају власништво [[капитал]]а, репрезентација на нивоима запослених и менаџера (све до управних одбора), набавка од бизнис програма и програма социјалних инвестиција у власништву црнаца, између осталог.


Политике правичности при запошљавању и, делимично, оснаживања црначке економије, биле су критиковане и од оних који их виде као дискриминацију над белцима, и од оних који их виде као неуспешне.
Политике правичности при запошљавању и, делимично, оснаживања црначке економије, биле су критиковане и од оних који их виде као дискриминацију над белцима, и од оних који их виде као неуспешне.<ref>{{cite web|url=http://www.mg.co.za/article/2010-02-03-bees-glass-slipper |title=BEE's Glass Slipper |publisher=Mg.co.za |accessdate=11 April 2012}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.moneyweb.co.za/mw/view/mw/en/page292679?oid=346519&sn=2009+Detail+no+image&pid=295799 |title=BEE: A man made disaster |publisher=Moneyweb.co.za |accessdate=11 April 2012}}</ref><ref name="fin24.com">{{cite web|url=http://www.fin24.com/articles/default/display_article.aspx?ArticleId=1518-24_2564628 |title='SAB deal to enrich black elite': Fin24: Companies |publisher=Fin24 |accessdate=29 July 2010 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111003093857/http://www.fin24.com/articles/default/display_article.aspx?ArticleId=1518-24_2564628 |archivedate=3 October 2011 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.busrep.co.za/index.php?fArticleId=5340048 |title=Business Report – Home – Motlanthe warns BEE council has failed |publisher=Busrep.co.za |date=9 February 2010 |accessdate=29 July 2010 }}{{dead link|date=June 2016|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mg.co.za/article/2009-11-20-manyi-vows-to-get-tough-over-bee |title=Manyi vows to get tough over BEE – Mail & Guardian Online: The smart news source |publisher=Mg.co.za |accessdate=29 July 2010}}</ref>


Ови закони су скупо коштали мање компаније и умањиле су њихов [[Привредни раст|економски раст]]. Можда ти закони дају одређену предност „црној средњој класи”, али такође могу да учине још сиромашнијима већ сиромашне црнце. Поврх тога, Врховни суд је утврдио да црнци могу да буду фаворизовани, али у пракси то не би требало да доводи до дискриминације других, иако је немогуће фаворизовати некога без дискриминације осталих.
Ови закони су скупо коштали мање компаније и умањиле су њихов [[Привредни раст|економски раст]]. Можда ти закони дају одређену предност „црној средњој класи”, али такође могу да учине још сиромашнијима већ сиромашне црнце. Поврх тога, Врховни суд је утврдио да црнци могу да буду фаворизовани, али у пракси то не би требало да доводи до дискриминације других, иако је немогуће фаворизовати некога без дискриминације осталих.<ref name=africa/>


=====Сврха афирмативне акције=====
=====Сврха афирмативне акције=====


Као што је раније наведено, афирмативна акција је уведена преко акта о правичности при запошљавању 1998. године, 4 године после краха апартхејда. Овај акт је усвојен како би се промовисало уставно право једнакости и како би ступила на снагу истинска демократија. Идеја је била елиминација дискриминације при запошљавању, осигуравање имплементације правичности при запошљавању како би се умањили ефекти дискриминације и тиме добила разноврсност радне снаге, да би се промовисао [[Привредни развој|економски развој]] итд. Многи су подржавали акт: међутим, неки су дошли до закључка да је акт самом себи противречио. Акт елиминише неправичну дискриминацију у појединим секторима националног тржишта рада тако што је повећава у другим секторима.
Као што је раније наведено, афирмативна акција је уведена преко акта о правичности при запошљавању 1998. године, 4 године после краха апартхејда. Овај акт је усвојен како би се промовисало уставно право једнакости и како би ступила на снагу истинска демократија. Идеја је била елиминација дискриминације при запошљавању, осигуравање имплементације правичности при запошљавању како би се умањили ефекти дискриминације и тиме добила разноврсност радне снаге, да би се промовисао [[Привредни развој|економски развој]] итд. Многи су подржавали акт: међутим, неки су дошли до закључка да је акт самом себи противречио. Акт елиминише неправичну дискриминацију у појединим секторима националног тржишта рада тако што је повећава у другим секторима.<ref name=prob/>


⚫
Увођењем афирмативне акције, даље је оснажена „црначка привреда”. Њен циљ није било пуко моралисање о грешкама у прошлости, већ промоција раста и стратегија које би помогле држави да оствари свој пуни потенцијал. Идеја је била циљање најслабије карике у економији, а то је била неједнакост, и то би потпомогло развоју привреде. Ово је било евидентно у тврдњи Министарства трговине и индустрије: „Као таква, стратегија ставља акценат на процес оснаживања црначке привреде, који је повезан са растом и развојем, а не само прерасподелом постојећег богатства”. Сличности између „оснаживања црначке привреде” и афирмативне акције су очигледне; међутим, постоји разлика. „Оснаживање црначке привреде” више је фокусирано на једнакост при запошљавању него на одузимање постојећег богатства белцима.


⚫
Увођењем афирмативне акције, даље је оснажена „црначка привреда”. Њен циљ није било пуко моралисање о грешкама у прошлости, већ промоција раста и стратегија које би помогле држави да оствари свој пуни потенцијал. Идеја је била циљање најслабије карике у економији, а то је била неједнакост, и то би потпомогло развоју привреде. Ово је било евидентно у тврдњи Министарства трговине и индустрије: „Као таква, стратегија ставља акценат на процес оснаживања црначке привреде, који је повезан са растом и развојем, а не само прерасподелом постојећег богатства”.<ref name=info>{{cite web |title=Black economic empowerment. (n.d.) |url= http://www.southafrica.info/business/trends/empowerment/bee.htm |publisher=Southafrica.info}}</ref><ref>{{cite web |last=Franchi|first= V. |year=2003 |title=The racialization of affirmative action in organizational discourses: A case study of symbolic racism in post-apartheid south africa |work= International Journal of Intercultural Relations, 27(2), 157–87 |url= http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0147176702000913}}</ref> Сличности између „оснаживања црначке привреде” и афирмативне акције су очигледне; међутим, постоји разлика. „Оснаживање црначке привреде” више је фокусирано на једнакост при запошљавању него на одузимање постојећег богатства белцима.<ref name=info/>
⚫
Главни циљ афирмативне акције јесте остварење пуног потенцијала државе. Ова појава резултираће разноврсном радном снагом у привредном и друштвеном сектору, што ће проузроковати ширење економске базе и стимулисати економски раст.

⚫
Главни циљ афирмативне акције јесте остварење пуног потенцијала државе. Ова појава резултираће разноврсном радном снагом у привредном и друштвеном сектору, што ће проузроковати ширење економске базе и стимулисати економски раст.<ref name=dem>{{cite web|last=Edigheji|first= O. |year=2006|title= Affirmative action and state capacity in a democratic South Africa. Policy: issues & actors, 20(4)|url=http://cps.org.za/cps%20pdf/pia20_4.pdf|format=PDF|website=cps.org.za}}</ref>



=====Исходи=====
=====Исходи=====
Ред 73: Ред 89:
Када је примењена, било је много различитих исхода, и позитивних, и негативних.
Када је примењена, било је много различитих исхода, и позитивних, и негативних.


'''Позитивни:''' Пре него што је уведена [[демократија]], апартхејдске владе су дискриминисале све не-белце. Увођењем афирмативне акције, држава је почела да исправља претходне погрешке; била је фокусирана на борбу против структуралног [[Расизам|расизма]] и расне неједнакости, у нади да ће се максимизирати диверзитет на свим друштвеним нивоима. Остваривање овога уздигло би статус ниже класе и омогућило једнак приступ свим друштвеним бенефицијама. 
'''Позитивни:''' Пре него што је уведена [[демократија]], апартхејдске владе су дискриминисале све не-белце. Увођењем афирмативне акције, држава је почела да исправља претходне погрешке; била је фокусирана на борбу против структуралног [[Расизам|расизма]] и расне неједнакости, у нади да ће се максимизирати диверзитет на свим друштвеним нивоима.<ref name=culture>Goga, F. (n.d.). ''A critique of affirmative action: The concept''. Retrieved from {{cite web|url=http://ccms.ukzn.ac.za/index.php |title=Archived copy |accessdate=2012-11-05 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120622114513/http://ccms.ukzn.ac.za:80/index.php |archivedate=22 June 2012 |df=dmy }}</ref> Остваривање овога уздигло би статус ниже класе и омогућило једнак приступ свим друштвеним бенефицијама.<ref name=prob/>
 


'''Негативни:''' Имплементиран је квотни систем, који је настојао да оствари свој циљ диверзитета радне снаге. Ово је утицало на запошљавање и ниво знања радне снаге, што је у крајњој инстанци утицало на слободно [[тржиште]]. Афирмативна акција маргинализовала је „обојене” и Индијце у Јужној Африци, као што је развијала и помагала средњу класу и елите, запостављајући нижу класу. Ово је створило још већи јаз између средње и ниже класе, што је довело до још веће [[Сегрегација|сегрегације]]. Многи верују да је афирмативна акција уствари обрнута дискриминација. Негативне последице афирмативне акције, посебно квотни систем, протерују квалификовану радну снагу, што за последицу има негативни економски раст, због чега постоји мало интересовања за инвестирање у Јужну Африку.
'''Негативни:''' Имплементиран је квотни систем, који је настојао да оствари свој циљ диверзитета радне снаге. Ово је утицало на запошљавање и ниво знања радне снаге, што је у крајњој инстанци утицало на слободно [[тржиште]].<ref name=dem/><ref name=culture/> Афирмативна акција маргинализовала је „обојене” и Индијце у Јужној Африци, као што је развијала и помагала средњу класу и елите, запостављајући нижу класу. Ово је створило још већи јаз између средње и ниже класе, што је довело до још веће [[Сегрегација|сегрегације]].<ref name=culture/> Многи верују да је афирмативна акција уствари обрнута дискриминација. Негативне последице афирмативне акције, посебно квотни систем, протерују квалификовану радну снагу, што за последицу има негативни економски раст, због чега постоји мало интересовања за инвестирање у Јужну Африку.<ref name=culture/>


Из горенаведеног види се да концепт афирмативне акције континуирано еволуира.
Из горенаведеног види се да концепт афирмативне акције континуирано еволуира.<ref name=culture/>


===Азија===
===Азија===
Ред 83: Ред 100:
====Израел====
====Израел====


Политика афирмативне акције заснована на класној припадности инкорпорирана је у пријемној пракси на четири највећа универзитета у [[Израел]]у раних двехиљадитих. Приликом оцењивања подобности кандидата, финансијски статус, национална или етничка припадност не узимају се у обзир. Нагласак је на структурним слабостима, посебно на социо-економском статусу комшилука, крутости средње школе и понеким индивидуалним потешкоћама. Ова политика учинила је наведене четири институције разноврснијим него што би иначе биле. Пораст географског, економског и демографског диверзитета студентске популације сугерише да се план фокусира на структурне детерминанте угрожености.
Политика афирмативне акције заснована на класној припадности инкорпорирана је у пријемној пракси на четири највећа универзитета у [[Израел]]у раних двехиљадитих. Приликом оцењивања подобности кандидата, финансијски статус, национална или етничка припадност не узимају се у обзир. Нагласак је на структурним слабостима, посебно на социо-економском статусу комшилука, крутости средње школе и понеким индивидуалним потешкоћама. Ова политика учинила је наведене четири институције разноврснијим него што би иначе биле. Пораст географског, економског и демографског диверзитета студентске популације сугерише да се план фокусира на структурне детерминанте угрожености.<ref>{{cite web |author=Alon, Sigal |year= 2011 |title=The Diversity Dividends of a Need-blind and Color-blind Affirmative Action Policy |work= Social Science Research, 40(6):1494-1505. |url= http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0049089X11001037}}</ref>



Држављани Израела који су: жене, [[арапи]], црнци или инвалиди имају право на афирмативну акцију при запошљавању у јавним службама и такође им се школовање на универзитетима финансира из државног буџета.
Држављани Израела који су: жене, [[арапи]], црнци или инвалиди имају право на афирмативну акцију при запошљавању у јавним службама<ref name="moital.gov.il">http://www.moital.gov.il/NR/exeres/8C492E47-135C-4B82-84D7-C62254B8BFEF.htm</ref> и такође им се школовање на универзитетима финансира из државног буџета.<ref name="che.org.il">http://che.org.il/wp-content/uploads/2013/10/%D7%94%D7%97%D7%9C%D7%98%D7%AA-%D7%95%D7%AA%D7%AA-%D7%9E%D7%A1-1-%D7%AA%D7%A9%D7%A2%D7%93.pdf</ref>


====Индија====
====Индија====
Ред 93: Ред 111:
====Кина====
====Кина====


Постоји афирмативна акција за националне мањине у образовном систему. Она се односи на смањење минималних норми за пријемне испите на Националном Универзитету, који је мандаторан за све студенте. Неки универзитети одређују квоте за студенте мањина. Мањински студенти који похађају наставу на свом језику финансирани су из државног буџета и добијају месечну стипендију.
Постоји афирмативна акција за националне мањине у образовном систему. Она се односи на смањење минималних норми за пријемне испите на Националном Универзитету, који је мандаторан за све студенте.<ref>[http://www.moe.gov.cn/edoas/website18/30/info26630.htm Graduate Student Admission Ordainment – Ministry of Education, PRC] {{dead link|date=June 2016|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mzzjw.gd.gov.cn/mzjy/ShowArticle.asp?ArticleID=541 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090105011631/http://www.mzzjw.gd.gov.cn:80/mzjy/ShowArticle.asp?ArticleID=541 |dead-url=yes |archive-date=5 January 2009 |title=Ethnic and Religious Affairs Commission of Guangdong Province |publisher=Mzzjw.gd.gov.cn |date=15 October 2007 |accessdate=11 April 2012 }}</ref> Неки универзитети одређују квоте за студенте мањина.<ref>{{cite journal|last1=Hasmath|first1=Reza|title=The education of ethnic minorities in Beijing|journal=[[Ethnic and Racial Studies]]|date=November 2011|volume=34|issue=11|pages=1835–54|doi=10.1080/01419870.2011.553238}}</ref> Мањински студенти који похађају наставу на свом језику финансирани су из државног буџета и добијају месечну стипендију.


====Малезија====
====Малезија====


Малезијска „нова економска политика” јесте још један облик афирмативне акције. [[Малезија]] обезбеђује мере афирмативне акције за већину јер генерално, Малежани имају ниже приходе од Кинеза који традиционално доминирају у подручјима бизниса и индустрије. Малезија је мултиетничка држава, где Малежани сачињавају 52% целокупне популације, Око 23% популације су Малежани кинеског порекла, а 7 посто чине Малежани индијског порекла. Током више од 100 година британске [[Колонизација|колонизације]], Малежани су били дискриминисани при запошљавању, јер су Британци преферирали довођење миграната из [[Кина|Кине]] и Индије.
Малезијска „нова економска политика” јесте још један облик афирмативне акције. [[Малезија]] обезбеђује мере афирмативне акције за већину јер генерално, Малежани имају ниже приходе од Кинеза који традиционално доминирају у подручјима бизниса и индустрије.<ref>{{cite web|url=http://www.nationsencyclopedia.com/economies/Asia-and-the-Pacific/Malaysia-POVERTY-AND-WEALTH.html |title=Encyclopedia of the Nations, "Malaysia Poverty and Wealth" |publisher=Nationsencyclopedia.com |accessdate=11 April 2012}}</ref> Малезија је мултиетничка држава, где Малежани сачињавају 52% целокупне популације, Око 23% популације су Малежани кинеског порекла, а 7 посто чине Малежани индијског порекла. Током више од 100 година британске [[Колонизација|колонизације]], Малежани су били дискриминисани при запошљавању, јер су Британци преферирали довођење миграната из [[Кина|Кине]] и Индије.


Средњи месечни приходи за Малежане, Кинезе и Индијце 1957. године били су 134, 288 односно 228 рингита. Године 1967. ситуација је била: 154, 329 и 245, а 1970. – 170, 390 и 300 рингита. Малежани су остварење независности видели као шансу за повратак на право место у социо-економском поретку сопствене државе, док су се немалежани противили владиним напорима да на прво место у политици и привреди постави Малежане.
Средњи месечни приходи за Малежане, Кинезе и Индијце 1957. године били су 134, 288 односно 228 рингита. Године 1967. ситуација је била: 154, 329 и 245, а 1970. – 170, 390 и 300 рингита.<ref>{{cite journal |last=Perumal |first=M. |year=1989 |title=Economic Growth and Income Inequality in Malaysia, 1957–1984 |journal=Singapore Economic Review |volume=34 |issue=2 |pages=33–46 }}</ref> Малежани су остварење независности видели као шансу за повратак на право место у социо-економском поретку сопствене државе, док су се немалежани противили владиним напорима да на прво место у политици и привреди постави Малежане.


====Тајван====
====Тајван====


Закони донети 2004. године захтевају да фирма која има бар 100 запослених који желе да конкуришу за владине уговоре има бар 1 проценат тајванских [[Абориџини|абориџина]]. Министарство образовања и Концил за абориџинске послове објавили су 2002. да ће ученици абориџинског порекла на [[Тајван]]у бити подигнути за 33% од основног учинка на пријемним испитима, уколико покажу знање на свом племенском језику или култури. Проценат припомоћи је варирао, а тренутно износи 35%.
Закони донети 2004. године захтевају да фирма која има бар 100 запослених који желе да конкуришу за владине уговоре има бар 1 проценат тајванских [[Абориџини|абориџина]].<ref>{{cite web|url=http://minorityrights.org/minorities/indigenous-peoples-7/|title=Indigenous peoples - Minority Rights Group|publisher=}}</ref> Министарство образовања и Концил за абориџинске послове објавили су 2002. да ће ученици абориџинског порекла на [[Тајван]]у бити подигнути за 33% од основног учинка на пријемним испитима, уколико покажу знање на свом племенском језику или култури.<ref name="HolsingerJacob2009">{{cite book|author1=Donald B. Holsinger|author2=W. James Jacob|title=Inequality in Education: Comparative and International Perspectives|url=https://books.google.com/books?id=-lIGaO2-aq4C&pg=PA295|date=29 May 2009|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-90-481-2652-1|page=295}}</ref> Проценат припомоћи је варирао, а тренутно износи 35%.<ref>{{Cite web | url=http://law.moj.gov.tw/LawClass/LawOldVer.aspx?Pcode=H0020031&LNNDATE=20130819&LSER=001 | title=原住民學生升學保障及原住民公費留學辦法(民國 102 年08月19 日 )| trans_title=Aboriginal Students Enrollment Guarantee and Public Funding for Aboriginal Study Abroad Act | publisher=[[Ministry of Justice (Taiwan)]] | language=zh}}</ref>



====Шри Ланка====
====Шри Ланка====


Године 1981. политика стандардизације на универзитетима у [[Шри Ланка|Шри Ланки]] је уведена као програм афирмативне акције за студенте из области са ниском стопом едукације. Владе које су наследиле колонијалне власти гајиле су мит да су Британци фаворизовали [[Хришћани|хришћане]] и [[Тамили|Тамиле]] читавих 200 година, колико је њихова империјална власт трајала. Међутим, [[Синхалежани]] су уствари имали највише користи од трговине и планташких култура, а њихов језик и култура, као и религија [[Будизам у Шри Ланки|будизма]], били су заступљени у школама, за разлику од Тамила који су учили енглески све до остварења независности. Њихово познавање енглеског сеже још од америчких хришћанских мисионара. Ово је забринуло Британце, који су страховали да ће њихове трговинске везе са Синхалежанима бити нарушене, те су их послали у тамилске области да исте подучавају, верујући да неће бити никаквих последица услед њихове малобројности. Тамили, због случајне користи од учења енглеског, стицали су услове за рад у државним службама науштрб Синхалежана. Мит „завади па владај” није истинит. Политика стандардизације захтевала је од Тамила много више оцене како би били примљени на факултете. Да ова политика није уведена, не би дошло до грађанског рата. Та политика чист је пример дискриминације над Тамилима, јер није имала никакву реалну основу.
Године 1981. политика стандардизације на универзитетима у [[Шри Ланка|Шри Ланки]] је уведена као програм афирмативне акције за студенте из области са ниском стопом едукације. Владе које су наследиле колонијалне власти гајиле су мит да су Британци фаворизовали [[Хришћани|хришћане]] и [[Тамили|Тамиле]] читавих 200 година, колико је њихова империјална власт трајала. Међутим, [[Синхалежани]] су уствари имали највише користи од трговине и планташких култура, а њихов језик и култура, као и религија [[Будизам у Шри Ланки|будизма]], били су заступљени у школама, за разлику од Тамила који су учили енглески све до остварења независности. Њихово познавање енглеског сеже још од америчких хришћанских мисионара. Ово је забринуло Британце, који су страховали да ће њихове трговинске везе са Синхалежанима бити нарушене, те су их послали у тамилске области да исте подучавају, верујући да неће бити никаквих последица услед њихове малобројности. Тамили, због случајне користи од учења енглеског, стицали су услове за рад у државним службама науштрб Синхалежана. Мит „завади па владај” није истинит. Политика стандардизације захтевала је од Тамила много више оцене како би били примљени на факултете. Да ова политика није уведена, не би дошло до грађанског рата. Та политика чист је пример дискриминације над Тамилима, јер није имала никакву реалну основу.<ref>{{cite web|url=http://sangam.org/british-divide-rule-ceylon/ |title=Did the British Divide & Rule Ceylon? &#124; Ilankai Tamil Sangam |publisher=Sangam.org |date= |accessdate=1 September 2013}}</ref>
== Види још==
== Види још==
* [[Грађанска права]]
* [[Грађанска права]]

Верзија на датум 22. април 2017. у 01:27

Афирмативна акција (познатија као резервација у Индији и Непалу и позитивна дискриминација у Уједињеном Краљевству; у ужем контексту такође знана као правичност при запошљавању у Канади и Јужноафричкој републици) јесте политика фаворизовања чланова депривилегованих група који су трпели, или и даље трпе, дискриминацију унутар одређене културе.[1][2][3][4] Често су ови људи депривилеговани услед историјских разлога, као што су репресија или ропство.[5] Историјски и на међународном плану, подршка афирмативној акцији тежи циљевима као што су премошћавање неједнакости при запошљавању, повећање могућности образовања, промоција разноврсности и исправљање очитих грешака и сметњи у прошлости. Природа политике афирмативних акција варира у зависности од регија. Неке државе, као што је Индија, користе квотни систем, где одређени постотак владиних послова, политичких позиција и радних места у школству мора бити резервисан за припаднике неке мањинске групе. У другим регијама где квотни систем није заступљен, мањине имају тзв. преференцијални третман.

Године 1989, „Међународном конвенцијом за елиминацију свих облика расне дискриминације” прописано је (члан 2, став 2) да програме афирмативне акције треба да спроводе све државе потписнице, како би се дискриминација искоренила. У Конвенцији се такође наводи да програми „ни у ком случају неће захтевати одржање неједнаких или засебних права за чланове различитих социјалних група, када се мере због којих су предузети, остваре”.[6]


Поједине државе, као што је Индија, резервишу политичка места, као и места у струци и образовном систему за чланове депривилегованих група.[7] Постотак се креће од 30 (на националном нивоу) до 70 (у провинцији Тамил Наду[8]). У САД, афирмативна акција у сфери запошљавања и едукације била је предмет судских и политичких контроверзи, а 2003. године, паром одлука Врховног Суда САД (Гратер и Болинџер и Грац и Болинџер) дозвољено је образовним институцијама да расу узимају у обзир при упису студената, док је коришћење квота забрањено.[9] У другим државама, као што је Уједињено Краљевство,[10] афирмативна акција сматра се незаконитом јер не третира све расе подједнако. Овај приступ једнаком третману описан је као „слеп за боје”. У таквим државама, фокус јесте на пружању једнаких шанси, на пример - циљане рекламне кампање које охрабрују припаднике мањина да ступе у радни однос у полицији. Ово је понекад описивано као „позитивна акција”.

Противници афирмативне акције, као што је Џорџ Шер, верују да афирмативна акција девалвира постигнућа људи изабраних на основу припадништва одређеној друштвеној групи пре него на основу њихових квалификација, што је чини контрапродуктивном.[11] Противници,[12] који понекад афирмативну акцију карактеришу као „обрнуту дискриминацију”, даље тврде да она ствара и одређене нуспојаве, поред неуспеха у остварењу зацртаних циљева.[13] На пример, идеја „неусаглашеност” сугерише да афирмативна акција може да пласира студенте на факултете за њих претешке, увећавајући њихове шансе да се са истих испишу.[14][15] Шаблон:Tocleft

Порекло

Термин „афирмативна акција” први пут је употребљен у САД у „Извршној наредби број 10925”,[16] коју је потписао тадашњи председник Џон Кенеди, 6. марта 1961. године. Наредба је укључивала меру обавезујућу за све владине службенике, који „треба да предузму афирмативну акцију како би осигурали запослење апликаната, док се запослени морају третирати подједнако, без обзира на расу, вероисповест или националност”.[17] Коришћена је за промоцију акција које за резултат имају недискриминацију. Године 1965, председник Линдон Џонсон издао је „Извршну наредбу број 11246” где су владини службеници били у обавези да предузму афирмативну акцију, која би омогућила апсолутну једнакост при запошљавању. Ова наредба је спречила послодавце да дискриминишу припаднике депривилегованих група. Године 1967. и пол је додат на листу против дискриминације.[18]


Афирмативна акција тежи да омогући једнаке шансе мањинским групама унутар неког друштва и тако им пружи све погодности које уживају они у већини.[19]

Често је на влади и образовним институцијама велика одговорност - да обезбеде мањинама активну партиципацију у свим сферама једног друштва.[20]


Заговорници афирмативне акције исту оправдавају тврдњом да она помаже да се исправе неправде нанете дискриминацијом, прогоном или експлоатацијом од стране владајуће класе,[21] као и постојање намере да се на ту дискриминацију скрене пажња широј јавности.[22]

Жене

Неколико различитих студија бавило се истраживањем ефекaта афирмативне акције на женама. Куртулус, у свом прегледу афирмативне акције и професионалног унапређења мањина и жена у периоду од 1973. до 2003. године, показује да је ефекат афирмативне акције на аванзовање црних, Латино и белих жена у менаџменту, професионалним и техничким занимањима узео маха током 70-их и 80-их година прошлог века. Током овог периода, предузетници су увећавали удео ових група брже него непредузетници, због имплементације афирмативне акције. Међутим, позитифни ефекат афирмативне акције нестао је у потпуности у касним 80-им годинама. Куртулус наводи да је могући узрок застоја политичка промена афирмативне акције започета од стране председника Регана. Поставши федерални предузетници, беле жене су повећале свој удео у професионалним занимањима за 7,3 посто у просеку за ове три декаде, док су црне жене повећале свој удео за 3,9 посто. Латино жене и црнци су увећали свој удео за 7,7 и 4,2 посто. Ово представља суштински допринос афирмативне акције трендовима аванзовања жена и мањина у претходне три декаде, када је вршено истраживање.[23] Даља студија спроведена од стране Ким и Ким, узела је у обзир утицај четири примарна фактора која подржавају програме афирмативне акције за жене: пол, политички фактори, психолошки фактори и социјална структура. Открили су да „афирмативна акција коригује постојеће неправично поступање и даје женама једнаке шансе у будућности”.[24]


Квоте

Закон о квотама и афирмативној акцији разликује се од нације до нације. Квоте базиране на кастама користе се у Индији за ограђивање. Међутим, илегалне су у САД, где ниједан послодавац, универзитет или било који други ентитет не може да одређује број субјеката у зависности од расе.[25]

2012. године, Европска комисија одобрила је план где би жене сачињавале 40% неизвршних одбора у великим европским компанијама до 2020.[26] У Шведској, Врховни суд је одлучио да етничке квоте афирмативне акције на универзитетима представљају дискриминацију, те су стога незаконите - захтеви при упису треба да буду једнаки за све. Министар правде рекао је да одлука није оставила простора за несигурност.[27]

Национални приступи

У појединим државама у којима је на снази закон о расној једнакости, афирмативна акција сматра се илегалном јер не третира све расе подједнако. Овај приступ једнаком третману понекад се описује као „слеп за боје”, у нади да је ефективан у борби против дискриминације без појаве обрнуте дискриминације.

У таквим државама, тежи се остваривању једнаких шанси за све и, на пример, циљаним рекламним кампањама које треба да охрабре етничке мањине да се пријаве за послове у полицији. Ово се понекад описује као „позитивна акција”.

Африка

Јужна Африка

Апартхејд

Влада апартхејда, као ствар државне политике, фаворизовала је компаније у поседству белаца, поготово Африканера. Раније поменута политика постигла је жељене резултате, али је у том процесу довела до маргинализације или потпуног искључења црнаца. Вичнији послови такође су били резервисани за белце, док су црнци искоришћавани као неквалификована радна снага, подстакнути од стране закона који су само „обогатили палету боја” у јужноафричком послодавству.[28] Касније су белци успешно натерали владу да донесе законе који су знатно ограничавали шансе црнаца да се запошљавају.

Од 60-их година прошлог века апардхејдски закони су ослабљени. Консеквентно, од 1975. до 1990. плате црнаца у занатским радионицама порасле су за 50 процената, док су код белаца порасле за само 1 проценат.[29]

Економско и политички структурирано друштво током апартхејда изазивало је диспаритете у запошљавању и приходима на тржиштима рада, која су обезбеђивала предности одређеним групама људи. Све ово је било разлог увођења афирмативне акције у Јужној Африци, која је резултирала потпуним поразом апартхејда.[30]

Пост-апартхејд – Акт о правичности при запошљавању

Након транзиције 1994, влада вођена од стране Афричког националног конгреса донела је законе који би имплементирали афирмативну акцију како би исправили претходне дизбалансе (политика познатија као „правичност при запошљавању”). Сви послодавци били су у обавези да почну са запошљавањем претходно обесправљених група (црнаца, Индијаца, Кинеза и обојених). Повезан, али разнолик концепт јесте „оснаживање црначке привреде”.[31]


Акт о правичности при запошљавању и акт о оснаживању црначке привреде теже да промовишу и остваре једнакост на радним местима, тако што ће људи који припадају одређеним групама узнапредовати на послу. Те групе укључују „обојене”, жене (и беле жене) и инвалиде (и беле инвалиде). Закони о правичности при запошљавању захтевају од компанија да запосле више од 50 људи који би дизајнирали и имплементирали планове који би побољшали демографију радне снаге, као и да те људе пријаве у Министарство рада.[32]


Правичност при запошљавању је саставни део политике „оснаживања црначке привреде” коју води једна компанија и знатно детерминише њен скор: у релативно сложеном систему резултата, који дозвољава одређену флексибилност на начин којим свака компанија остварује своје законске обавезе, од сваке компаније се тражи да оствари минималне захтеве у погледу репрезентације претходно депривилегованих. У минималне захтеве спадају власништво капитала, репрезентација на нивоима запослених и менаџера (све до управних одбора), набавка од бизнис програма и програма социјалних инвестиција у власништву црнаца, између осталог.

Политике правичности при запошљавању и, делимично, оснаживања црначке економије, биле су критиковане и од оних који их виде као дискриминацију над белцима, и од оних који их виде као неуспешне.[33][34][35][36][37]

Ови закони су скупо коштали мање компаније и умањиле су њихов економски раст. Можда ти закони дају одређену предност „црној средњој класи”, али такође могу да учине још сиромашнијима већ сиромашне црнце. Поврх тога, Врховни суд је утврдио да црнци могу да буду фаворизовани, али у пракси то не би требало да доводи до дискриминације других, иако је немогуће фаворизовати некога без дискриминације осталих.[29]

Сврха афирмативне акције

Као што је раније наведено, афирмативна акција је уведена преко акта о правичности при запошљавању 1998. године, 4 године после краха апартхејда. Овај акт је усвојен како би се промовисало уставно право једнакости и како би ступила на снагу истинска демократија. Идеја је била елиминација дискриминације при запошљавању, осигуравање имплементације правичности при запошљавању како би се умањили ефекти дискриминације и тиме добила разноврсност радне снаге, да би се промовисао економски развој итд. Многи су подржавали акт: међутим, неки су дошли до закључка да је акт самом себи противречио. Акт елиминише неправичну дискриминацију у појединим секторима националног тржишта рада тако што је повећава у другим секторима.[30]


Увођењем афирмативне акције, даље је оснажена „црначка привреда”. Њен циљ није било пуко моралисање о грешкама у прошлости, већ промоција раста и стратегија које би помогле држави да оствари свој пуни потенцијал. Идеја је била циљање најслабије карике у економији, а то је била неједнакост, и то би потпомогло развоју привреде. Ово је било евидентно у тврдњи Министарства трговине и индустрије: „Као таква, стратегија ставља акценат на процес оснаживања црначке привреде, који је повезан са растом и развојем, а не само прерасподелом постојећег богатства”.[38][39] Сличности између „оснаживања црначке привреде” и афирмативне акције су очигледне; међутим, постоји разлика. „Оснаживање црначке привреде” више је фокусирано на једнакост при запошљавању него на одузимање постојећег богатства белцима.[38]

Главни циљ афирмативне акције јесте остварење пуног потенцијала државе. Ова појава резултираће разноврсном радном снагом у привредном и друштвеном сектору, што ће проузроковати ширење економске базе и стимулисати економски раст.[40]


Исходи

Када је примењена, било је много различитих исхода, и позитивних, и негативних.

Позитивни: Пре него што је уведена демократија, апартхејдске владе су дискриминисале све не-белце. Увођењем афирмативне акције, држава је почела да исправља претходне погрешке; била је фокусирана на борбу против структуралног расизма и расне неједнакости, у нади да ће се максимизирати диверзитет на свим друштвеним нивоима.[41] Остваривање овога уздигло би статус ниже класе и омогућило једнак приступ свим друштвеним бенефицијама.[30]  

Негативни: Имплементиран је квотни систем, који је настојао да оствари свој циљ диверзитета радне снаге. Ово је утицало на запошљавање и ниво знања радне снаге, што је у крајњој инстанци утицало на слободно тржиште.[40][41] Афирмативна акција маргинализовала је „обојене” и Индијце у Јужној Африци, као што је развијала и помагала средњу класу и елите, запостављајући нижу класу. Ово је створило још већи јаз између средње и ниже класе, што је довело до још веће сегрегације.[41] Многи верују да је афирмативна акција уствари обрнута дискриминација. Негативне последице афирмативне акције, посебно квотни систем, протерују квалификовану радну снагу, што за последицу има негативни економски раст, због чега постоји мало интересовања за инвестирање у Јужну Африку.[41]

Из горенаведеног види се да концепт афирмативне акције континуирано еволуира.[41]

Азија

Израел

Политика афирмативне акције заснована на класној припадности инкорпорирана је у пријемној пракси на четири највећа универзитета у Израелу раних двехиљадитих. Приликом оцењивања подобности кандидата, финансијски статус, национална или етничка припадност не узимају се у обзир. Нагласак је на структурним слабостима, посебно на социо-економском статусу комшилука, крутости средње школе и понеким индивидуалним потешкоћама. Ова политика учинила је наведене четири институције разноврснијим него што би иначе биле. Пораст географског, економског и демографског диверзитета студентске популације сугерише да се план фокусира на структурне детерминанте угрожености.[42]


Држављани Израела који су: жене, арапи, црнци или инвалиди имају право на афирмативну акцију при запошљавању у јавним службама[43] и такође им се школовање на универзитетима финансира из државног буџета.[44]

Индија

Резервација у Индији је облик афирмативне акције дизајниран да побољша постојеће стање мање заступљених заједница одређених првенствено кастинском припадношћу.

Кина

Постоји афирмативна акција за националне мањине у образовном систему. Она се односи на смањење минималних норми за пријемне испите на Националном Универзитету, који је мандаторан за све студенте.[45][46] Неки универзитети одређују квоте за студенте мањина.[47] Мањински студенти који похађају наставу на свом језику финансирани су из државног буџета и добијају месечну стипендију.

Малезија

Малезијска „нова економска политика” јесте још један облик афирмативне акције. Малезија обезбеђује мере афирмативне акције за већину јер генерално, Малежани имају ниже приходе од Кинеза који традиционално доминирају у подручјима бизниса и индустрије.[48] Малезија је мултиетничка држава, где Малежани сачињавају 52% целокупне популације, Око 23% популације су Малежани кинеског порекла, а 7 посто чине Малежани индијског порекла. Током више од 100 година британске колонизације, Малежани су били дискриминисани при запошљавању, јер су Британци преферирали довођење миграната из Кине и Индије.

Средњи месечни приходи за Малежане, Кинезе и Индијце 1957. године били су 134, 288 односно 228 рингита. Године 1967. ситуација је била: 154, 329 и 245, а 1970. – 170, 390 и 300 рингита.[49] Малежани су остварење независности видели као шансу за повратак на право место у социо-економском поретку сопствене државе, док су се немалежани противили владиним напорима да на прво место у политици и привреди постави Малежане.

Тајван

Закони донети 2004. године захтевају да фирма која има бар 100 запослених који желе да конкуришу за владине уговоре има бар 1 проценат тајванских абориџина.[50] Министарство образовања и Концил за абориџинске послове објавили су 2002. да ће ученици абориџинског порекла на Тајвану бити подигнути за 33% од основног учинка на пријемним испитима, уколико покажу знање на свом племенском језику или култури.[51] Проценат припомоћи је варирао, а тренутно износи 35%.[52]


Шри Ланка

Године 1981. политика стандардизације на универзитетима у Шри Ланки је уведена као програм афирмативне акције за студенте из области са ниском стопом едукације. Владе које су наследиле колонијалне власти гајиле су мит да су Британци фаворизовали хришћане и Тамиле читавих 200 година, колико је њихова империјална власт трајала. Међутим, Синхалежани су уствари имали највише користи од трговине и планташких култура, а њихов језик и култура, као и религија будизма, били су заступљени у школама, за разлику од Тамила који су учили енглески све до остварења независности. Њихово познавање енглеског сеже још од америчких хришћанских мисионара. Ово је забринуло Британце, који су страховали да ће њихове трговинске везе са Синхалежанима бити нарушене, те су их послали у тамилске области да исте подучавају, верујући да неће бити никаквих последица услед њихове малобројности. Тамили, због случајне користи од учења енглеског, стицали су услове за рад у државним службама науштрб Синхалежана. Мит „завади па владај” није истинит. Политика стандардизације захтевала је од Тамила много више оцене како би били примљени на факултете. Да ова политика није уведена, не би дошло до грађанског рата. Та политика чист је пример дискриминације над Тамилима, јер није имала никакву реалну основу.[53]

Види још

Извори

  1. ^ „positive discrimination”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 13. 2. 2014. 
  2. ^ „affirmative action”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 13. 2. 2014. 
  3. ^ „Executive Order 11246—Equal employment opportunity”. The Federal Register. Архивирано из оригинала 30. 3. 2010. г. Приступљено 5. 2. 2010. 
  4. ^ „Affirmative Action”. Stanford University. Приступљено 4. 6. 2012. 
  5. ^ Christophe Jaffrelot, India's Silent Revolution: The rise of lower castes in northern India, p. 321. 2003
  6. ^ United Nations Committee on Human Rights, General Comment 18 on Non-discrimination, Paragraph 10
  7. ^ Sakrikar, Dinkar. „The Mandal Commission Report (August 1994)”. www.pucl.org. PUCL – Peoples Union for Civil Liberties. Приступљено 2. 11. 2016. 
  8. ^ Singh, Aruna. „A comment on the application of the mandal commission report – (August 1984)”. www.pucl.org. PUCL – People's Union for Civil Linerties. Приступљено 2. 11. 2016. 
  9. ^ „Highlights of the 2002–2003 Supreme Court Term”. Supct.law.cornell.edu. Приступљено 1. 9. 2013. 
  10. ^ Personneltoday.com "Is there a case for positive discrimination?" Архивирано 5 јануар 2008 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Sher, George, "Preferential Hiring", in Tom Regan (ed.), Just Business: New Introductory Essays In Business Ethics, Philadelphia, Temple University Press, 1983, p. 40.
  12. ^ „American Civil Rights Institute”. Acri.org. Приступљено 11. 4. 2012. 
  13. ^ Cultural Whiplash: Unforeseen Consequences of America's Crusade Against Racial Discrimination / Patrick Garry (2006) ISBN 1-58182-569-2
  14. ^ Does affirmative action hurt minorities?, Los Angeles Times, 26 September 2007
  15. ^ Quotas on trial, by Thomas Sowell, 8 January 2003
  16. ^ „President Kennedy’s E.O.10925: Seedbed of Affirmative Action” (PDF). Society for History in the Federal Government. Приступљено 27. 9. 2015. 
  17. ^ A Brief History of Affirmative Action, University of California, Irvine (access date 16 May 2015)
  18. ^ „Affirmative Action: History and Rationale”. Clinton Administration's Affirmative Action Review: Report to the President. 19. 7. 1995. 
  19. ^ „Affirmative Action”. Harvard Blogs. Harvard Law School. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 30. 4. 2015. 
  20. ^ „Equal Opportunity & Affirmative Action Policy Statement”. chatham.edu. Приступљено 30. 4. 2015. 
  21. ^ Sowell, Thomas (2004). Affirmative Action Around the World: An Empirical Study, Yale University Press, ISBN 0-300-10199-6
  22. ^ „Affirmative Action”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 1. 4. 2009. 
  23. ^ Fidan Ana Kurtulus, "Affirmative Action and the Occupational Advancement of Minorities and Women During 1973–2003," Industrial Relations: A Journal of Economy and Society (2012) 51#2 pp 213-246. online
  24. ^ Kim, Sunhee; Kim, Seoyong (март 2014). „Exploring the effect of four factors on affirmative action programs for women”. Asian Journal of Women's Studies. Ewha Womans University Press. 20 (1): 30—69.  Pdf.
  25. ^ „Affirmative Action”. Labor-employment-law.lawyers.com. Приступљено 11. 4. 2012. 
  26. ^ „The EU's Boardroom Quota Battle Is Over, But Women Cannot Yet Rest”. Forbes.com. 
  27. ^ „Uppsala discriminated against Swedes”. The Local. 21. 12. 2006. 
  28. ^ „White Workers and the Colour Bar”. Sahistory.org.za. Архивирано из оригинала 19. 3. 2014. г. Приступљено 31. 5. 2015. 
  29. ^ а б Race, law and poverty in the new South Africa, The Economist, 30 September 1999
  30. ^ а б в Stokes, G. (15. 3. 2010). „The problem with affirmative action”. Fanews.co.za. 
  31. ^ [1] Архивирано 18 март 2014 на сајту Wayback Machine
  32. ^ „Employment Equity FAQ”. Southafrica.info. Приступљено 11. 4. 2012. 
  33. ^ „BEE's Glass Slipper”. Mg.co.za. Приступљено 11. 4. 2012. 
  34. ^ „BEE: A man made disaster”. Moneyweb.co.za. Приступљено 11. 4. 2012. 
  35. ^ „'SAB deal to enrich black elite': Fin24: Companies”. Fin24. Архивирано из оригинала 3. 10. 2011. г. Приступљено 29. 7. 2010. 
  36. ^ „Business Report – Home – Motlanthe warns BEE council has failed”. Busrep.co.za. 9. 2. 2010. Приступљено 29. 7. 2010. [мртва веза]
  37. ^ „Manyi vows to get tough over BEE – Mail & Guardian Online: The smart news source”. Mg.co.za. Приступљено 29. 7. 2010. 
  38. ^ а б „Black economic empowerment. (n.d.)”. Southafrica.info. 
  39. ^ Franchi, V. (2003). „The racialization of affirmative action in organizational discourses: A case study of symbolic racism in post-apartheid south africa”. International Journal of Intercultural Relations, 27(2), 157–87. 
  40. ^ а б Edigheji, O. (2006). „Affirmative action and state capacity in a democratic South Africa. Policy: issues & actors, 20(4)” (PDF). cps.org.za. 
  41. ^ а б в г д Goga, F. (n.d.). A critique of affirmative action: The concept. Retrieved from „Archived copy”. Архивирано из оригинала 22. 6. 2012. г. Приступљено 2012-11-05. 
  42. ^ Alon, Sigal (2011). „The Diversity Dividends of a Need-blind and Color-blind Affirmative Action Policy”. Social Science Research, 40(6):1494-1505. 
  43. ^ http://www.moital.gov.il/NR/exeres/8C492E47-135C-4B82-84D7-C62254B8BFEF.htm
  44. ^ http://che.org.il/wp-content/uploads/2013/10/%D7%94%D7%97%D7%9C%D7%98%D7%AA-%D7%95%D7%AA%D7%AA-%D7%9E%D7%A1-1-%D7%AA%D7%A9%D7%A2%D7%93.pdf
  45. ^ Graduate Student Admission Ordainment – Ministry of Education, PRC [мртва веза]
  46. ^ „Ethnic and Religious Affairs Commission of Guangdong Province”. Mzzjw.gd.gov.cn. 15. 10. 2007. Архивирано из оригинала 5. 1. 2009. г. Приступљено 11. 4. 2012. 
  47. ^ Hasmath, Reza (новембар 2011). „The education of ethnic minorities in Beijing”. Ethnic and Racial Studies. 34 (11): 1835—54. doi:10.1080/01419870.2011.553238. 
  48. ^ „Encyclopedia of the Nations, "Malaysia Poverty and Wealth"”. Nationsencyclopedia.com. Приступљено 11. 4. 2012. 
  49. ^ Perumal, M. (1989). „Economic Growth and Income Inequality in Malaysia, 1957–1984”. Singapore Economic Review. 34 (2): 33—46. 
  50. ^ „Indigenous peoples - Minority Rights Group”. 
  51. ^ Donald B. Holsinger; W. James Jacob (29. 5. 2009). Inequality in Education: Comparative and International Perspectives. Springer Science & Business Media. стр. 295. ISBN 978-90-481-2652-1. 
  52. ^ „原住民學生升學保障及原住民公費留學辦法(民國 102 年08月19 日 )” [Aboriginal Students Enrollment Guarantee and Public Funding for Aboriginal Study Abroad Act] (на језику: кинески). Ministry of Justice (Taiwan). 
  53. ^ „Did the British Divide & Rule Ceylon? | Ilankai Tamil Sangam”. Sangam.org. Приступљено 1. 9. 2013. 

Литература

  • Anderson, Terry H. (2004). The pursuit of fairness: a history of affirmative action. Oxford New York: Oxford University Press. ISBN 9780195157642.
  • Featherman, David L.; Hall, Martin; Krislov, Marvin, eds. (2010). The next twenty-five years: affirmative action in higher education in the United States and South Africa. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 9780472033775. Forewords by: Mary Sue Coleman, President of the University of Michigan and Njabulo Ndebele, Former Vice-Chancellor and Principal of the University of Cape Town. Details.
  • Golland, David Hamilton (2008). Constructing affirmative action: federal contract compliance and the building construction trades, 1956–1973 (Ph.D. thesis). City University of New York. OCLC 279305174. Order No. DA3325474.
  • Vieth-Entus, Susanne (29 December 2008). Sozialquote: Berliner Gymnasien sollen mehr Schüler aus armen Familien aufnehmen. Der Tagesspiegel
  • Bossuyt, Marc (17 June 2002). "United Nations Sub-Commission on the Promotion and Protection of Human Rights". UN Economic and Social Council. Archived from the original on 16 October 2015. E/CN.4/Sub.2/2002/21 Pdf.
  • Riccucci, Norma M. (2002). Managing diversity in public sector workforces. Essentials of Public Policy and Administration Series. Boulder, Colorado: Westview Press. ISBN 9780813398389.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афирмативна_акција&oldid=12511859”