Сексизам

Хапшење члана организације за збрињавање у Лондону, 1914. године.

Сексизам је термин који означава дискриминацију супротног пола (најчешће женског) и пресуђивање стереотипним гледањем на мушкарце и жене на основу полних карактеристика. Овај термин је настао у првој половини 20. века и како би се дало име веровању или ставу да је један од полова инфериоран, мање способан и самим тим мање вредан у односу на други. Такође може да се односи и на мржњу или предрасуде ка било ком полу (мизогинија тј. мржња према женама, као и мизандрија тј. мржња према мушкарцима), као и примењивање стереотипа мушкости и женскости. Такође се може назвати и мушким или женским шовинизмом. Из сексизма произилази и полна дискриминација.

Етимологија и дефиниције

Према речима Фреда Р. Шапира, термин "сексизам“ највероватније је био скован 18. новембра 1965. године од стране Паулине М. Лет током „Форума студентских факултета“ на Френклин и Маршал колеџу. Конкретно, реч сексизам се појављује у Летовом доптиносу форуму „Жене и додипломци“ ,а оне га дефинишу упоређивањем са расизмом, делимично наводећи(на страни 3):

• “Када тврите ... да поштовање жена пише добру поезију ово оправдава њихову потпуну искљученост, узимајући положај аналоган оном расистичког- и у овом случају бих вас назвао „сексистом“ и расистички и сексистички се понашају као да се све то што се догодило никада није догодило и обојица доносе одлуке и длазе до закључка о нечијој вредности, позивајући се на факторе који су у оба случаја ирелевантни."

Такође према Шапироу, пви пут се појављује израз сексизам у говору Каролине Бирд „О женама рођеној“ који је обављен 15.новембра 1968. У виталним речима дана(страна 6.). У овом говору она је делимично рекла:,,у иностранству постоји признање да смо на много начина сексистичка земља. Сексуализам процењује људе по свом сексу кад секс није битан. Сексизам има за циљ да се похвали расизмом“.

Сексизам се може дефинисати као идеологија заснована на уверењу да је један пол супериорнији од другог. То је дискриминација, предрасуда или стереотипизација на осноову пола, а најчешће се изражава према девојчицама и женама. Окарактерисана је као ,,мржња према женама и ,,урођена предрасуда према женама“.

Социологија је испитивала сексизам као манифестацију на индивидуалном и институционалном нивоу. Према Сцхаеферу, сексизам се одржава од свих главних друштвених институција. Социолози описују паралеле међу другим идеолошким системима репресије, као што је расизам, који такође функционише и на индивидуалном и на институционалном нивоу. Рани женси социолози Шарлоте Перкинз Гилман, Ида Б. Велс и Харијет Мартинеау, описали су системе родне неједнакости али нису користили термин сексизам који је касније сконцентрисан. Социолози који су усвојили функциоаналистичку парадигму нпр. Талкот Парсонс схватили су родну неједнакост као природни исход диморфног модела пола.

Психолози Мари Крафорд и Рода Унгер дефинишу сексизам као олик предрасуда коју чине појединци који обухвата ,,негативне ставове и вредности о женама као групи“. Петар Глик и Сусан Фиске су изразили амбивалентни сексизам да би описали како стереотипи о женама могу бити и позитивни и негативни и да појединци раздвајају стереотипове о којима се налазе у непријателјском сексизму или добронамерном сексизму.

Феминистички аутор Звоно Куке дефинише сексизам као систем репресије који резултира недостацима за жене. Феминистички филозоф Марилин Фрије дефинише сексизам као „оријентални-концептуално-конгитивно-оријентациони комплекс“, мушке надмоћности, мушког шовинизма и мизогиније.

Историја

Древни свет

Самоповређивање удовица, преовладавало је у хиндуском друштву до почетка 19. века.

Статус жена у древном Египту зависио је од њиховиг очева или мужа, али су имали имовинска права и имали дозволу да присуствују суду укључујући и тужиоца. Жене англосаксонске ере најчешће су имале један статус. Међутим, у доказима недостаје подршка идеји да многа пре- пољопривредна друштва пружају женама виши статус од жена данас. Након усвајања пољопривредних и седенталних култура, успостављен је концепт којим је један род био инфериоран са другим; најчешће је ово наметнуто женама и девојкама. Примери сексизма у древном свету укључују писане законе којима се спречавају жене да учествују у политичком процесу; жене у древном Риму нису могле гласати или држати политичке функције. Други пример је научни текст који индоктринише децу у женској инфериорности; жене у древној Кини су научене Конфунчијанским принципима да жена треба да послуша свог оца у детињству, мужа у браку и сина у удовству.

Лов на вештице и суђење

Насловна страница седмог издања Малеус Малефицарум, 1520. (из Библиотеке Универзитета у Сиднеју).

Сексизам је био подстицај који подстакао суђење за весштине између 15. И 18. Века. У раној савременој Европи и у европским колонијама у Северној Америци тврде да су вештице претња хришћанском. Мизогиније  тог периода играле су улогу у прогону тих жена.

У књизи Малелус Малифицарум, која је играла главну улогу у лову и суђењу вештицама, аутори тврде да жене вероватније вежбају вештине од мушкараца и пишу:

• "Сва злобност је само мало за злоћуду жене... Шта је друга жена, али неријатељ пријатељства, неизбежна казна, неопходно зло, природни искушење, пожељна каттастрофа, домаћа опасност, пријатна штета, золо природе, обојен бојом! Вештице остају незаконите у неколико земаља укључујући Саудијску Арабију где је кажњиво смрћу. 2011. Године, жена је у тој земљи изгнан за „чаробњака и чаробњака“.

Убиства жене након што су оптужене за вештачење остају уобичајене у неким деловима света; на пример, у Танзанији сваке године акон таквих оптужби убија се око 500 старих жена.

Када су жене циљане за оптужбе, за вештице и касније насиље, чест је случај да се више облика дискриминације интерагују- на пример, дискриминација заснована на полу дискиминације засноване на касти, као што је случај у Непалу и Индији где су такви злочини релативно често.

Ковертура и дуги прописи о браку

Главни чланак: Ковертура, Брачна снага, Повраћај брачних снага и брачни бар

До 20. Века, САД-а и закон Енглеске применио је систем укрштања где су „браком, супруг и жена једна особа у праву, то је само баш или законко постојање жене суспендовано током брака“. Жене САД-а нису законски дефинисане као „особе“ до 1875. Године(Минор В. Хаперсет, 88 УС 162). Слична правна доктрина, названа брачна снага, постоја је по римско холандком закону(и још увек је делимично на снази у данашњем Швајцарска).

Ограничења права удатих жена била су уобичајна у западним земља све до пре неколико деценија:на прим ер француске удате жене су стекле право на рад без дозволе свог супруга 1965. Године и у западној Немачкој су жене добијале ово тачно 1977. Током Франково доба, у Шпанији, удата жена је тражила сагласност супруга( названа брак пермисо)  за запошљавање, власништво над имовином и путовања од куће;пермисо брачно је укиут 1975. године у Аустралији, до 1983. Године пасош удате жене морао је да буде овлашћен од сране свог мужа.

Постер против мираза у Бангалору, Индија.

Жене у деловима света и даље гуе своја законска права у браку. На пример, законски прописи из Јемена наводе да супруга мора послушати свог мужа и не сме напутити кућу без његове дозволе. У Ираку, закон дозвољава мужевима да легално“кажњавају“ своје супруге. У Демократској Републици Конго породични закон наводи да је супруг глава домаћинства; жена дугује своју послушност њеном мужу; жена мора да живи са својим мужем где год се одлучила да живи; жене морају имати овлашћење свог мужа да поднесу предмет на суду или покрену друге правне поступке.

Злоупотребе и дискриминаторска пракса према женама у браку су често укорењена у финансијким исплатама као што су мираз, цена невесте и наследство удовици. Ове трансакције често служе за то како легитимисати принудну контролу над супугом од стране њеног мужа и дајући му надлежност над њом;на пример члан 13. Кодекса личног статуса(Тунис) наводи да “муж неће, ни извршење плаћања дораде приморати жену да изврши брак“, што подразумева да ако је дете плаћено дозвољено је брачно силовање(у вези са тим, критичари су доводили у питање наводне добитке жена у Тунису и њен имиџ, прогресивне земље у региону, тврдећи да дискриминација жена остаје веома јака у тој земљи.

ОМЦТ је признала „независност и способност да напусти насилног мужа“, као што је од кључног значаја заустављање злостављања жена. Међутим, у неким деловима света када су удате, жене имају врло мало шансе да напусте насилног мужа:добијање развода је врло тешко у многим јурисдикцијама због потребе да се докаже кривица на суду; док покушај де факто раздвајања(одлазак из брачног дома) такође није могућ због закона који то спречавају. На пример, у Авганистану, супруга која остави свој брачни дом ризикује да буде затворена због „бежања“. Осим тога, многе бивше британсе колоније, укључујући Индију, која одржава концепт повраћаја права брака према коме жена може наредити суду да се врати њеном мужу;ако она то не учини, може се држати непоштовање суда. Остали проблеми се односе на плаћање цене невесте: ако жена жели да оде, њен супруг може захтевати повратак цене невесте коју је платио женској породици, а породица жене често не може или не жели да је врати. Закони, прописи и традиције у вези са браком настављају да дискриминишу жене у многим деловима света и доприносе малтетирању жена, посебно у подручијима везаним за сексуално насиље и самоопредљење у вези са сексуалношћу, кршењем који се сада признаје као повреда женских права;у 2012., Нави Пилаји, тада високи комесар за људска права, изјавио је:

,,Жене се често третирају као имовина, продају се у брак, утрговину људима, у сексуално ропство. Насиље над женама често има облик сексуалног насиља. Жртве таквог насиља често су оптужене за примискуитет и одговорне су за своју судбину, док су неплодне жене добијали мужеви, породице и заједнице. У многим земљама, удате жене удате жене не смеју одбити сексуалне односе са својим мужевима а често не знају ништа од тога да ли користе контрацепцију.. Осигурати да жене имају потпуну аутономију над њиховим телима је први круцијални корак ка постизању сештинске једнакости између жена и мушкараца. Лична питања-као када, како и са ким они одлуче да имају секс и када, како и са ким они одлуче да имају децу-су у срцу животног достојанства."

Право и политика

Annie Kenney and Christabel Pankhurst.

Род се понекад користи као средство за дискриминацију жена у политичкој свери. Женско право гласа није постигнуто до 1893.године када је Нови Зеланд био прва земља која женама даје право гласа. Саудијска Арабија је била најновија земља од августа 2015. Године да би 2011. Године приширила право на глас жена. Неке западне земље дозволиле су женама право гласа релативно недавно: швајцарске жене су стекле право гласа на савазним изборима 1971. године и Кантон Апенцел Инероден постали су последљи кантон који женама даје право гласа о локалним питањима (1991. када је то учинио Врховни суд Швајцарске). францускиње су добиле право гласа 1944. године, у Гчкој жене добијају право гласа 1952. Године, у Лихтенштајну жене су добиле право гласа 1984. Године, кроз женки референдум о изборима из 1984 године.

Иако скоро свака жена данас има право гласа, и даље постоји напредак који треба учинити за жене у политици. Студије су показале да су у неколико демократија, укључујући Аустралију, Канаду и САД, жене и даље представљене користећи родне сереотипе у штампи. Вишеструки аутори покказали су да су родне разлике у медијима данас мање евидентне него раније али су ипак присутне. Одређена питања(нпр. Образовање) ће вероватно бити повезана са женсим кандидатима, док ће се друга питања(нпр. порези, вероватно повазати са мушким кандитатима, осим тога, више се наглашава лични клвалитет женских кандидата, као што су њихов изглед и њихова личност, јер су жене приказане као емоционалне и зависне.

Сексизам у политици таакође се може показати у неравнотежу закона који доноси власт између мушкараца и жена. Ланија Чен је изјавио да мушкарци имају више политичке моћи од жена служећи као вратар креирања политике. Могуће да то доводи дa потребe жена да нису правилно представљене. У том смислу смислу, неједнакост моћи закона доноси и родну дискриминацију у политици. Однос жена и мушкараца у законодавним телима се користи као мера родне равноправности, у Уједињеном Краљевству створила је Мере оснаживања радова и њену нову инкарнацију Индекса родне неједнакости.

Професионални сексизам

Занатски сексизам се односи на дискримонаторне праксе, изјаве или радње засноване на полу особе, који се јавља ма радном месту. Једном облик секса је дискриминација у платама. У 2008. Години, Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) је утврдила да иако су се стопе запослености жена прошириле, а запосленост у погледу запошњавања и расхода за плате су се сужавале готово свуда, у просеку жене имају и даље 20%  мање шансе  да имају посао и плаћају се 17% мање од мушкараца. Извештај наводи:

У многи земљама, дискриминација на тржисту рада-неједнак третман једнако продуктивних појединаца само зато што припају одређеној групи-идаље је пресудан фактор који пвећава диспаритете у запошљавању и квалитет могућности за запошљавање...Докази представљени у ово издање Оумлоок-а за запољавање предлаже да се око 8% варијације у разликама у полној запослености и 30% у варијацији у разликама између одних плата у земљама ОЕЦД-а мозе објаснити дискриминаторским праксама на тржишту рада.

Такоеђе  је истановљено да упркос чоњеници да су скоро све земље ОЕЦД-а укључујући и САД, успоставиле законе против дискриминација, те законе је тешко примењнивати.

Жене које уђу у претежно мушке радне групе могу да искусе негативне последице токенизма: притисак учинка, друштвену изолацију и инкапсулацију улоге. Токенизам се може користити за камуфлажу сексизма, како би сачувала оредност мушког радника на радном месту.  Не постоји веза између процента жена које раде у организацији/предузећу и побољшања њихових услова рада. Игнорисање сексистичких проблем може погоршати женске професионалне проблеме.

Раскорак у запошљавању

Истраживања су у више наврата показивла да су мање мајке у Сјеињеним Државама мање ангажоване него једнако квалификовани очеви и ако су ангажовани, примају низу плату од мушких апликаната са децом.

Једна студија показлаа је да су фаворизовани женси кандидат међутим, њихови резутати су задовољавали скептицизам од других истраживача, јер је у супротности са већином других студија о том питању. Џон Ц. Вилијамс, истакнути професор на правном факултету у Хастингсу у Калифорнији, покренуо је проблеме са својом методологијом, нагалшавајући да су фиктивне кандидаткиње које су користиле биле неуобичајено добро квалофиковане. Студије које користије више умерено квалификоване студенте су утврдиле да су мушкарци ученици много више ангажовани и понудили бољу плату и менторство.

У Европи студије на основу теренских експеримената на тржишту рада пружају доказе да нема озбољних нивоа дискриминације на основу женског пола. Међутим, неједнак третман се и даље мери у одређеним ситуацијама, на пример када се кандиадати пријављују за позиције на вишем функционалном нивоу у Белгији. Када е примењују на њиховој полодности у Француској и када се пријављују за занимања у којима доминирају мушкарци у Аустрији.

Заразна зарада

Гендер разлика у платама у просјеку бруто дневна зарада према Еуростату 2014. године

Студије су закључиле да у просеку жене зарађују мање плате од мушкараца широм света. Неки људи тврде да је то резутат распрострањене родне дисктиминације на радно месту. Други тврде да је разлика у платама резултат различитих избора мушкараца и жена као што су жене које постављају више бредности од мушкараца о деци, а мушкарци су више склони него жене да бирају каријеру у високо плаћеним областима као сто су пословање, инжењеринг и технологија.

Еуростат је у 2008 години пронашао стални и просечни јаз у 27,5% у 27 земаља чланица ЕУ. Слично томе, ОЕЦД је утврдио да су запослени са пуним радним временом заслужили 27% мање од својих мушкараца у земљама ОЕЦД-а у 2009.

У сједињеним Државама однос жена и мушкараца у 2009. Години био је 0.77; радници са пуним радним временом, током целе године(ФТИР) зарадили су 77% колико и радници ФТИР-а. Женска зарада у односу на мушкарце пала је од 1960. године  до 1980. Године( 56,7-54,2%), брзо се повећала од 1980. Године до 1990. Године(54,2-67,6%), порасла са 1990 на 2000 годину(67,6-71,2%) и порасла са 2000 на 2009. Годину(71,2- 77.0%). Када је први Закон о једнаким плаћањима донеот 1963 године, радници који нису имали пуно радно време зарадили су 48,9% колико и мушкарци са пуним радним временом.

Истраживање спроведено у Чешкој и словачкој показује да чак и након што су владе усвојиле законодавство против дискриминације, две трећине родног јаза у платама остало је необјашњиво и сегрегација је и даље представљала „главни извор празнине“.

Разлика између полова мозе се разликовати од окупације до окупације. На Тајвану, на пример студије показују како највеци део родних разлика у плати доживљавају се унутар окупације. У Русији истраживање показује да је разлика између родних плата неравномерно распоређена на нивоу прихода и да се углавном јавља на доњем крају дистрибуције прихода.Истраживање је такође утврдило дда су „неизмирене“ обавезе у платама и уштеде у платном промеу ослабиле дискриминацију плата., нарпчито међу најнижим запосленима, што указује на то да су руски менаџери имали најнижу важност за учеште у лаапиталу приликом доделе ових облика плаћања.

Родни јаз је приписан разликама у особинама и карактеристикама радног места између мушкараца и жена(као сто су образовања, радно време и занимање), урођене бихевиоралне  и биолошке разлике између мушкараца и жена и дискриминација на тржиту рада(као што су родни стереотипи и пристрасност клијената и послодаваца). Жене тренутно имају знатно више времена за  подизање деце оф мушкараца. У неким земљама као штп је Јузна Кореја такође је постојала пракса отпуштања жена у браку. Студија професора Линда Баб Кок у књизи „Жене не питају“ показује да ће мушкарци осам пута вероватније тражити повећање плата што указује на то да неједнакост у плаћању мозе бити деом резултат разлика у поашању између полова. Међутим, студије генерално утичу на то да део разлика у платама остаје необјашњен након сто се обраунавају фактори који предпоставља да утичу на зараде;необјашњени део празничне празнине приписује се родној дискриминацији.

Средње недељне зараде радника са пуним радним временом и платом, по полу, раси и етничкој припадности, У.С. 2009.године.

Проценат дискриминатроне компоненте у висини родних разлика варирају. ОЕЦД процењује да је отприлике 30% разлика у платама међу половима у земљма ОЕЦД-а последица дискриминације. Аустралијска истраживања показују да дискриминација чини око 60% разлике у плати између мушкараца и жена. Студије које испитују рзлике у платама у Сједињеним Државама показују да велики до диференцијале плате остане необјашњив након што контролише факторе који утичу на плату. Једна  студија дипломираних студената је открила да је део разлике у платама неразјашњен након свих других фактора који се узимју у обзир 5% годину дана након завршетка школовања и 12%  деценију након диполомирања. Студија Америчког удружњења универзитетских жена показала је да су матуранти у СједињенимДржавама плећени мање него мушкарци који раде исти посао и воде се на истом подручју.

Дискриминација зарада је теоретизована као супротна економском концепту понуде и потражње у којем се наводи да ако је добро или услуга( у овом случају равна снага) у потрази и има вредност, наћи ће своју цену на тржишту. Ако је радник понудио једнаку  вредност за мање плате понуда и потражња указују на већу потражњ за тадницима за нижим платама. Ако је предузеће ангажовало раднике са истим платама за исти посао , смањио би своје трошкове и уживао конкурентску предност. Истраживање на универзитету Корнел показује да су мање мајке у Сједињеним Државамам мање ангажоване него они једанко квалификовани и ако су ангажовани пужају мању плату него мушки кандидати са грешком. ОЕЦД је утврдио да „знацајан утицај деце на женску плату угланом се налази у Уједињеном краљевству и Сједињенм Државама“. Очеви зарађују више од 7.500 долара у просеку, него мушкарци без деце. Постоје истраживања која сугеришу да разлика између родних плата доводи до великих губитака ѕа привреду у целини.

Могући узроци дискриминације у плати

Према Денис Венабле у Националном центру за анализу политике, „разлика у платама“ у САД није резултат дискриминације али је разилка у избору начина живота. Венаблов извештај да су жене мање склоне од мушкараца да жртвују личну срећу због повећања прихода или избора   пуног радног времена. Она је открила да међу америчким одраслим особама које раде између једног и тридесет пет часова недељно и радницима са повременим радним временом који никада нису били ожењени, жене зарађују више од мушкараца. Венабле је такође установио да међу женама од  двадесет седам до тридесет три године које никада нису имале дете, женска зарада приступа 98% мушкараца и „жена које имају положај и имају вештине и искуство слично онима од мушкараца који се суочавају са неједнаким платама мање од 10%“.

• „Венабле је закључио да жене и мушкарци са једнаким вештинама и могућностима на истим положајима суочавају се са мало или нимало дискриминације у платама:“Захтеви неједнаке плате скоро увек укључују поређење јабуке и поморанџе“.

Постоји знатна сагласност да сискриминација родних плата постоји, међутим када је у питању процена његове магнитуде, видљиве су значајне разлике. Метарегресијска анализа закључује да „процењени јаз између полова стално опада“ и да се израчунавање стопе  зарада показало кључним у процени разлика у платама.

Стаклени плафон ефекат

„Популарни појам стаклених ефеката стакла подразумева да су полне мане јаче на врху хијерархије него На нижим нивоима.

САД  жене чине 52% радне снаге али чине само 3% корпоративних извршних директора и извршних директора. Неки истраживачи виде основни узрок ове ситуације у прећутној дискриминацији заснованој на полу, коју воде тренутни руководиоци и корпоративни директори као и „историјско одсуство жена на највишим положајима“ које „могу довести до хистерезе спречавајући жене да приступе моћним професионалним мрежама у којима доминирају мушкарци или менторима истог пола“. Стаклени ефекат стакла се сматра посебно издржљивим за жене у боји.

У економској професији  примећено је да су жене склоније од мушкараца да посвете своје време настави и услузи. У високотехнолошкој индустрији, истраживање показује да ће, без обзира на промене унутар предузећа, „ванорганизацијски притисци вероватно допринети сталној стратификацији полова приликом побољшања фирми што ће довести до потенцијалне маскуларизације квалификовано високотехнолошког рада“.

Уједињене нације тврде да је „напредак у довођењу жена у руководећим позицијама широм света и даље сувише  споро“.

Потенцијали лекови

Истраживања Давид Матса и Амалија Милера сугеришу да би могући лек за стаклени плафон повећао број жена у корпорацијама што би могло довести до повећања броја жена које раде на највећим руководећим позицијама. Иста истраживања сугеришу да би то могло довести до „циклуса повратних информација у којима присуство више жена менаџера повећава  квалификовану групу потенцијалних чланова одбора.

Сексизам заснован на тежини

Студије иу 2009. Године утврдила је да прекомерна тежина штети женском напредовању у каријери али не представља баријеру за мушкарце. Жене са прекомерном телесном тежином биле су недовољно заступљене међу шефовима компанија, чинећи између 5% и 22% жена директора. Међутим, проценат директних мушкараца са прекомерном тежином био је између 45 и 61%. Са друге стране, око 5% извршних директора било је дебело међу оба пола. Аутор студије наводи да резултати указују на то да „ефекат стаклене платформе на напредак жена може да одражава не само опште негативне стереотипе о компетенцијама жена, већ и пристрасност која доводи до примене строжијих стандарда изгледа за жене“

Трансгендерна дикриминација

Трансродни људи такође доживљавају значајну дискриминацију и узнемиравање на радном месту. За разлику од дискриминације засноване на сексу, одбијање запошљавања радника за њихов родни идентитет није есплицитно илегално у већини америчких држава.

У августу 1995. Кимберли Никон је поднео тужбу Трибуналу за људска права Британске Колумбије против Ванкуверовог олакшања и женског заточеништва. Транс жена била је заинтересована за волонтирање као саветник са склоништем. Када је склониште сазнало да је он трансексуалан, рекли су да неће бити дозвољено да добовољно сарађује са организацијом. Никон је тврдио да је то представљало илегалну дискриминацију према члану 41. Закона о људским правима у Британској Колумбији.

Родна дискриминација

Родна дискриминација је дискриминација на основу стварног или перципираногродног идентитета. Родни идентитет је „родни идентитет, изгле или начин или друге родне карактеристике појединца са или без обзира на одређени секс по рођењу.“Родна дисктиминација се теоретски разликује од сексизма. Док је сексизам предрасуда заснована на биолоском полу, родна дискриминација се посебно бави дискриминацијом родних идентитета, укључујући трећи род, родно лице и друге небинарне идентификованее људе. Посебно се приписује како се људи третирају на радном месту, и забрана дискриминације на оснкову родног идентитета и изражавања појавила се као предмет расправе у америцком правном систему.

Према недавном извештају конгресне истраживачке службе, „иако је већина федералних судова која је разматрала ово питање закључила да дискриминација на основу родног идетитета није дискриминација на основу секса, било је неколико судова који су дошли ди супротног закључка“.Хурст наводи да „често збуњују пол и сексуалну оријентацију и збуњују их на начин који негира права не само од гејева и лезбејки, већ и оних који се не представљају, или не делују на начин који се традиционално очекује од њиховог пола.

Опозициони сексизам

Опозициони сексизам је термин који је сковао трансфеминистички аутор Јулија Серано, који је опозициони сексизам дефинисао као „уверење да су мушкарци и жене ригидне, међусоно искључиве категорије. Он игра важну улогу у великом броју друштвених норми.Опозициони сексизам нормализује мушки израз код мушкараца и женски израз код жена, истовремено демонизујуци женственост мушкарца и мушкости жена. Овај концепт игра кључну улогу у подржавању цисексизма, друштвене норме која гледа људе цисгендера и природне и привилеговане у супротност са трансродним људима.

Идеаја да иају два потпуно супротна пола везана је за сексуалност кроз оно сто родни теоретичар Јудитх Бутлер назива „обавезном праксом хетеросексуалности“. Пошто је опозициони сексизам везан хетеронормативност на овај начин, не-хетеросексуалци се сматрају кршењем родних норми. Концепт супротних полова поставља „опасан преседан“ каже Серано, где „ако су мушкарци велики онда жене морају бити мале, ако су мушкарци јаки, онда жене морају бити слабе“.

Серано наводи да опозициони сексизам функционише заједно са „традиционалим сексизмом“. То осигурава да“они који су мужевни имају моћ над онима који су женствени.“

Транстендерна дискримиација

То је дискриминација према људима чији се родни идентитет разликује од друштвених очекивања биолошког пола са којим су рођени. Облици дискриминације укљујучују, али се не ограничавају на идентификационе документе који не одражавају своје родне, сексуално одвојене јавне тоалете и друге објекте, кодове за облачење према бинарнимродним кодовима и недостатак приступа и постојања одговарајућих здравствених услуга. У недавној пресуди Kомисија за једнаке могућнсти запошљавања(ЕЕОЦ) закључила је да је дискриминација трансродне особе дискиминација по основу секса.

Националн истраживања по трансакцијама о дискриминицији(НТДС) 2008-2009. У САД од стране Националног центра за равноправност трансмисијом и националне радне групе за геј и лезбејску заједницу у сарањи са Националном коалицијом за црну правду која је у то време била најобухватнији преглед трансродне дискриминације-показало је да црници трансродних људи у САД трпе „комбинацију анти-трансродних предрасуда и упорног, структуралног и индивидуалнг расизма“ и да „црни трансродни људи зиве у ексремном сиромаштву који је више од двоструке стопе за трансродне људе. Даљој дискриминацији се суочавају родно неспособни поједнинци, ббез обзира на то да ли се прелазак или не, због премештаја из друштвено прихватљивих родних бирача и видљиве стигматизације. Према НТДС-у родитељи који нису рођени су трансгендеру (ТГНЦ) суочавају се између 8 и 15% високих стопа самопослуживања и друштвене дискриминације и бинарних трансродних послова. Лиса Р. Милер и Ерик Антони Гролман су у студији 2015. Годне открили да „родна несагласност може повећати експресију трансљуди прем дискриминацији и понашаљу које повређују здравље. Родно неформалне трансодрасле особе пријавили су више догађаја од велике и свакодневне трансфобичне дискриминације него њихови родитељи који су у складу са родним односима“.

У другој студији која је спроведена у сарадњи са Савезом грађана Латинске Америке, Латино/трансродни људи који нису били грађани били су најосетљивији на узнемиравање, злостављање и насиље.

Ажурирана верзија анкете НТДС, названа америчко истраживање о трансгендерима за 2015 годину , објављена је у децембру 2016. године.

Литература

• Brittan, Arthur (1984). Sexism, racism and oppression. Blackwell. стр. 236. ISBN 9780855206748.