Пређи на садржај

Džabir ibn Hajan — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
(нема разлике)

Верзија на датум 4. фебруар 2019. у 02:08

Džabir ibn Hajan
15th-century European portrait of "Geber", Codici Ashburnhamiani 1166, Biblioteca Medicea Laurenziana, Florence
Evropski portret „Džabira” iz 15. veka, Kodiči Ašburnhamijani 1166, Biblioteka Mediči Lorenzijana, Firenca
Ime po rođenjuAbu Musa Jabir ibn Hayyan
Druga imenaJabir ibn Hayyan
Datum rođenja721.
Mesto rođenjaTus, Horasan
 Omejadski kalifat[1]
Datum smrti815.
Mesto smrtiKufa
ZanimanjeAlhemija i hemija, astronomija, astrologija, medicina i farmacija, filozofija, fizika, filantropija
DelovanjeOtac hemije

Mūsā Jābir ibn Hayyān (pers. جابر بن حيان; Džabir ibn Hajan; Tus, 721. - Kufa, 815.)[2][3] persijski lekar, sufijski filozof i alhemičar.[4]‍:3[5] Smatra se jednim od najpoznatijih persijskih alhemičara.[6] Bavio se još i astronomijom, astrologijom, matematikom, muzikom i magijom. Smatra se da je autor enormnog broja raznovrsnih radova na arapskom jeziku, koji se često nazivaju Džabirovim korpusom.[7] On je naširoko prihvaćen kao otac[8][9][10] ili osnivač rane hemije, izumitelj mnogih osnovnih procesa i opreme koja je još uvek u upotrebi u hemijskim laboratorijama.[11]

Životopis

Abu Musa Džabir ibn Hajan al-Azdi al-Kufi al-Sufi ili latinizirano Geber je do danas zagonetna osoba, budući da istoričari još uvek nisu postigli konsenzus oko pitanja da li je uopšte postojao ili se zapravo radi o legendarnoj osobi.[12], a prepirke se vode i na temelju njegovog etničkog podekla s ozbirom da je pisao i na arapskom jeziku.

Njegovu biografiju napisao je Ibn al-Nadim, oko 170 godina posle pretpostavljene Džabirove smrti. Prema njegovom kazivanju, Džabir je napisao mnogo važnih knjiga, čak oko tristo naslova, ali istoričari veruju da nijedna od knjiga potpisanih njegovim imenom nije njegova, stoga autorstvo nad tim delima pripisuju Pseudo-Džabiru.

Rukovodeći se obrascima koje čine i prožimaju navodno Džabirova dela, dolazi se do spoznaje kako su te tekstove napisali pripadnici šijitskog ogranka ismailita.[13] Primetno je da se na nekoliko mesta u knjigama Džabirovog korpusa javlja pouka o imamu, što upučuje na zaključak da su ta dela nastala u trenutku kada je ta pouka bila politički aktuelna. Povodeći se time, J. Ruska je 1930. zaključio da je „celi sistem Džabirovih spisa... ismailitskog porekla”.[14]

Doprinos alhemiji

Svojim je delom Džabir postavio temelje celokupnoj kasnijoj islamskoj alhemiji. Prvi je u alhemiju uveo životinjske i biljne supstance, u islamski svet je uveo i pitagorejski princip brojeva.[15] Tvrdio je i da se neplemeniti metali mogu pretvoriti u plemenite, što je bio modus operandi kasnijih alhemičara.[16]

Upravo se u njegovim delima sačuvao najraniji poznati tekst Smaragdne ploče.[17]

Džabirova dela

Džabirov korpus

Radi se o knjigama i raspravama koje nose Džabirovo ime, a navodi se više od hiljadu naslova o magiji, teurgiji, medicini i teologiji.

Izdvajaju se četiri zbirke knjiga koje su napisane od kraja 9. do sredine 10. veka:

  • Sto dvanaest knjiga - radi se o zbirci od 112 rasprava, od kojih je danas pronađeno tek 28. U knjigama se opisuju alhemijski postupci, pretežno suva destilacija organskih materija, kojoj je cilj bio da se rastave materije na sastojke prema Aristotelovom principu.[18]
  • Sedamdeset knjiga - zbirka knjiga o alhemiji i medicini, koja se pojavila na Zapadu u 12. veku, u latinskom prevodu pod naslovom Liber de septuaginta, ali s nepotpunim tektom. Tek je 1926. godine među novootkrivenim rukopisima u Kairu i Carigradu, pronađen celovit rukopis. U ovoj zbirci nalazi se medicinsko delo „Knjiga otrova” (Kitab al-sumum).
  • Knjiga ispravljanja - je zbirka od deset knjiga napisanih radi ispravake i dopune nauka navodnih alhemičara, poput, Pitagore, Sokrata, Aristotela im Demokrita.
  • Knjiga Vaga - je naslov zbirke od 144 rasprave napisane početkom 10. veka, koja govori o filozofskom balansu između materijalnog i duhovnog sveta.

Pseudo-Džabirov korpus

Unutar ove zbirke nalaze se latinski radovi pripisani Džebiru, za koje nije otkriven arapski izvornik. Iako su ovi radovi nastali pod uticajem arapskih naučnika, zapravo su nastali u Evropi u 14. veku, napisani na latinskom jeziku:

  • „Zbroj savršenstva magisterija” (Summa perfectionis magisterii)
  • Liber fornacum
  • „O istraživanju savršenosti” (De investigatione perfectionis)
  • „O otkrivanju istine” (De inventione veritatis)
  • „Džabirova oporuka” (Testamentum gerberi)

Reference

  1. ^ Tus, V. Minorsky, The Encyclopaedia of Islam, Vol. X, ed. P.J. Bearman, T. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs, (Brill, 2000), 741.
  2. ^ Eliksir i kamen, str. 56.
  3. ^ „Abu Musa Jabir ibn Hayyan”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 11. 2. 2008. 
  4. ^ Haq, Syed Nomanul (28. 2. 1995). Names, Natures and Things: The Alchemist Jabir Ibn Hayyan and His Kitab Al-Ahjar (Book of Stones). Springer. ISBN 978-0-7923-3254-1. 
  5. ^ Jabir Ibn Hayyan. Vol. 1. Le corpus des ecrits jabiriens. George Olms Verlag, 1989
  6. ^ Opća i nacionalna enciklopedija u 20 svezaka, sv. VII, str. 137.
  7. ^ „Jabir | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. 
  8. ^ Derewenda, Zygmunt S. (2007), „On wine, chirality and crystallography”, Acta Crystallographica A, 64 (Pt 1): 246–258 [247], Bibcode:2008AcCrA..64..246D, PMID 18156689, doi:10.1107/s0108767307054293 
  9. ^ John Warren (2005). "War and the Cultural Heritage of Iraq: a sadly mismanaged affair", Third World Quarterly, Volume 26, Issue 4 & 5, p. 815-830.
  10. ^ „Jabir Ibn Haiyan (Geber), Died 803 C.E.”. 30. 6. 2008.  « Jabir Ibn Haiyan, known by the name of the alchemist Geber of the Middle Ages, is generally known as the Father of Chemistry «
  11. ^ „Contribution of Iranian chemists in research activities, on the occasion of the International Year of Chemistry” (PDF). www.scielo.org.co. стр. 242. Приступљено 2019-01-03. 
  12. ^ Grdenić, Drago, str. 73.-74.
  13. ^ Grdenić, Drago, str. 76.
  14. ^ Grdenić, Drago, str. 76.
  15. ^ Eliksir i kamen, str. 57.
  16. ^ Opća i nacionalna enciklopedija u 20 svezaka, sv. VII, str. 137.
  17. ^ Eliksir i kamen, str. 57.
  18. ^ Grdenić, Drago, str. 77.-78.

Literatura

Spoljašnje veze

Džabir ibn Hajan на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džabir_ibn_Hajan&oldid=21303797”