Teorija zavere — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Направљено превођењем странице „Conspiracy theory”
Ред 1: Ред 1:
'''Teorija zavere''' ili '''konspirativna teorija''' je pokušaj da se objasni krajnji razlog nekog (najčešće društvenog, političkog, ili istorijskog) događaja, kao tajni plan tajnog udruženja moćnih osoba (često opisanih kao "moćna elita"), uz negiranje da je događaj rezultat direktne aktivnosti učesnika ili spontani događaj. Termin teorija zavere nekad ima i negativnu konotaciju, u smislu paranoičnog i neosnovanog verovanja.


[[Датотека:Dollarnote_siegel_hq.jpg|мини| Oko proviđenja ili svevideće božije oko, koje se nalazi na novčanici od 1 američkog dolara, neki uzimaju kao dokaz za zaveru u koju su umešani [[Очеви оснивачи Сједињених Држава|osnivači Sjedinjenih Američkih Država]] i [[Илуминати|iluminati]].<ref>{{Cite book|title=Hidden Religion: The Greatest Mysteries and Symbols of the World's Religious Beliefs|last=Issitt|first=Micah|last2=Main|first2=Carlyn|date=2014|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-61069-478-0|location=|pages=47–49|ref=harv}}</ref> ]]
[[Датотека:Eye.jpg|мини|write|Slika elementa jednog dolara pokazuje oko proviđenja - za mnoge teoretičari zavere važan dokaz globalne zavere masona.]]
'''Teorija zavere''' je objašnjenje nekog događaja ili situacije pomoću zavere zlih i moćnih aktera, često sa političkom motivacijom,<ref>{{Cite journal|last=Goertzel|first=T|date=December 1994|title=Belief in conspiracy theories|journal=Political Psychology|volume=15|issue=4|pages=731–742|doi=10.2307/3791630|jstor=3791630}} ''"explanations for important events that involve secret plots by powerful and malevolent groups"''</ref><ref>{{OED|conspiracy theory}} ''"the theory that an event or phenomenon occurs as a result of a conspiracy between interested parties; ''spec.'' a belief that some covert but influential agency (typically political in motivation and oppressive in intent) is responsible for an unexplained event"''</ref> iako su [[Окамова бритва|druga objašnjenja verovatnija]].<ref>{{Cite book|title=Voodoo histories : the role of the conspiracy theory in shaping modern history|last=Aaronovitch|first=David|date=2009|publisher=Jonathan Cape|isbn=9780224074704|location=London, England|oclc=310154675}}</ref> Ovaj termin ima pežorativnu konotaciju, ukazujući na to da je pribegavanje zaveri zasnovano na predrasudama ili nedostatku dokaza.<ref name="Byford">{{Cite book|title=Conspiracy theories : a critical introduction|last=Byford|first=Jovan|date=2011|publisher=[[Palgrave Macmillan]]|isbn=9780230349216|location=Houndmills, Basingstoke, Hampshire|oclc=802867724|ref=harv}}</ref> Teorije zavere su otporne na falsifikabilnost (opovrgljivost) i jačaju tu otpornost pomoću [[Кружни аргумент|cirkularnog rezonovanja]]: dokazi protiv zavere, isto kao i odsustvo dokaza u korist zavere, tumače se kao dokazi njene istinitosti,<ref name="Byford" /><ref>{{Cite journal|last=Keeley|first=Brian L.|date=March 1999|title=Of Conspiracy Theories|journal=The Journal of Philosophy|volume=96|issue=3|pages=109–126|doi=10.2307/2564659|jstor=2564659}}</ref> i zavera postaje više stvar verovanja nego dokazivanja.{{Sfn|Barkun|2003|p=7}}<ref>{{Cite book|title=Chasing Phantoms: Reality, Imagination, and Homeland Security Since 9/11|last=Barkun|first=Michael|date=2011|publisher=University of North Carolina Press|location=Chapel Hill|page=10|ref=harv|author-link=Michael Barkun}}</ref>
Konspirativne teorije (teorije zavere) je prvobitno neutralno značenje i označavanje bilo kojeg [[kriminal]]nog ili [[Politika|političkog]] tvrđenja. Vremenom je termin dobio [[Pežorativ|pežorativno značenje]] i upotrebljavao se isključivo za označavanje tajne zavere moćnih činioca. Zastupnici konspiracijskih teorija tvrde da su ove grupe vlade, tajne službe, moćne korporacije, međunarodne organizacije, tajna društva, predstavnici određenih naroda ili religia ili vanzemaljske civilizacije.


Na psihološkom nivou, '''konspiracistička ideacija''' — verovanje u teorije zavere — može biti štetna ili patološka<ref>{{Cite journal|last=Freeman|first=Daniel|last2=Bentall|first2=Richard P.|date=2017-03-29|title=The concomitants of conspiracy concerns|journal=Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology|language=en|volume=52|issue=5|pages=595–604|doi=10.1007/s00127-017-1354-4|issn=0933-7954|pmc=5423964|pmid=28352955}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Barron|first=David|last2=Morgan|first2=Kevin|last3=Towell|first3=Tony|last4=Altemeyer|first4=Boris|last5=Swami|first5=Viren|date=November 2014|title=Associations between schizotypy and belief in conspiracist ideation|journal=Personality and Individual Differences|language=en|volume=70|pages=156–159|doi=10.1016/j.paid.2014.06.040}}</ref> i u velikom broju slučajeva korelira sa [[Параноја|paranojom]] i [[Макијавелизам|Makijavelizmom]].<ref>{{Cite journal|last=Douglas|first=Karen M.|last2=Sutton|first2=Robbie M.|date=12 April 2011|title=Does it take one to know one? Endorsement of conspiracy theories is influenced by personal willingness to conspire|url=http://kar.kent.ac.uk/26187/1/Douglas%20%26%20Sutton%202011%20BJSP.pdf|journal=British Journal of Social Psychology|volume=10|issue=3|pages=544–552|doi=10.1111/j.2044-8309.2010.02018.x|pmid=21486312}}</ref> Teorije zavere, koje su nekada bile ograničene na marginalnu publiku, postale su uobičajene u [[Мас-медији|masovnim medijima]] i pojavljuju se kao [[Хватање у коло|kulturološki fenomen]] na kraju 20. i početku 21. veka.{{Sfn|Barkun|2003|p=58}}<ref name="Camp 1997">{{Cite book|title=Selling Fear: Conspiracy Theories and End-Times Paranoia|last=Camp, Gregory S.|publisher=Commish Walsh|year=1997|asin=B000J0N8NC}}</ref><ref name="Goldberg 2001">{{Cite book|title=Enemies Within: The Culture of Conspiracy in Modern America|last=Goldberg, Robert Alan|publisher=Yale University Press|year=2001|isbn=978-0-300-09000-0}}</ref><ref name="Fenster 2008">{{Cite book|title=Conspiracy Theories: Secrecy and Power in American Culture|last=Fenster, Mark|publisher=University of Minnesota Press; 2nd edition|year=2008|isbn=978-0-8166-5494-9}}</ref>
Sama upotreba [[termin]]a "konspirativne teorije" je do određene mere problematična, jer ovaj termin upotrebljavaju pre svega skeptici i protivnici teorije zavere i pri tome mu daju negativnu konotaciju. Ako govornik na ovaj način obeleži neku tvrdnju, onda daje na znanje da je to tvrđenje nedokazano i smišljeno. Termin se upotrebljava da bi se tvrđenje automatski diskvalifikovalo kao smešno, neispravno, paranoidno, bizarno ili iracionalno.<ref>{{cite book|last=Clare|first=Birchall|title = Knowledge Goes Pop From Conspiracy Theory to Gossip|publisher=Berg|location=Oxford|year=2006|isbn=978-1-84520-143-2|pages=}}</ref>


== Etimologija i definicija ==
Privlačnosti konspirativnih teorija doprinosi težnja za nalaženjem jednostavnog uslova često veoma složenih, teško objašnjivih i, na prvi pogled, nepovezanih događaja.
''Oksfordski rečnik engleskog jezika'' definiše ''teoriju zavere'' (''conspiracy theory'') kao "teoriju po kojoj se neki događaj ili fenomen desio kao rezultat zavere između zainteresovanih strana; ''spec.'' uverenje da je neka tajna ali uticajna služba (tipično sa političkom motivacijom i ugnjetavačkom namerom) odgovorna za neki neobjašnjeni događaj".<ref>''Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM'' (v. 4.0), Oxford University Press, 2009, s.v. '''4'''</ref> Reč "konspiracija" (sinonim za reč "zavera"), potiče iz latinskog: ''con''- ("sa, zajedno") i ''spirare'' ("disati").


Robert Blaskevic beleži primere ovog izraza u devetnaestom veku i navodi da je njegovo značenje oduvek bilo negativno.<ref name="CSICOP">{{Cite web|url=http://www.csicop.org/specialarticles/show/nope_it_was_always_already_wrong|title=Nope, It Was Always Already Wrong|last=Blaskiewicz|first=Robert|date=8 August 2013|website=The Skeptical Inquirer|publisher=Committee for Skeptical Inquiry|access-date=11 December 2015}}</ref> Lens deHejven-Smit kaže da je izraz ušao u svakodnevni jezik u Sjedinjenim Državama posle 1964, kada je [[Воренова комисија|Vorenova komisija]] iznela svoja otkrića, a Njujork tajms objavio pet članaka u kojima se koristi ovaj termin.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=TilCeCKDujQC&printsec=frontcover|title=Conspiracy Theory in America|last=deHaven-Smith|first=Lance|date=2013-04-15|isbn=9780292743793|location=|pages=3|quote=The term "conspiracy theory" did not exist as a phrase in everyday American conversation before 1964. ... In 1964, the year the Warren Commission issued its report, the New York Times published five stories in which "conspiracy theory" appeared.}}</ref>
Najčešći predmet rasprava u teorijama zavere su: [[masoni]], [[Илуминати|iluminati]], [[novi svetski poredak]], [[multinacionalne korporacije]], [[Vatikan]], [[Pentagon]] i mnoga druga moćna ili tajna udruženja.


Teorija zavere nije samo zavera. Majkl Barkan (''Michael Barkun'') piše da su zavere "tajne spletke planirane i/ili sprovedene od strane dveju ili više osoba". Teorija zavere je, s druge strane, "intelektualni konstrukt", "obrazac koji se nameće svetu kako bi se dao utisak poretka u događajima". Tvrdeći da je "neka mala i skrivena grupa ljudi" izmanipulisala događaje, teorija zavere može biti lokalna ili međunarodna, usmerena na pojedinačne događaje ili takva da pokriva višestruke incidente i čitave zemlje, regione i istorijske periode. Teoretičari zavere smatraju da imaju privilegovan pristup posebnom znanju ili naročitom načinu razmišljanja koji ih odvaja od masa koje veruju zvaničnim saopštenjima.<ref name="Barkun2016">{{Cite journal|last=Barkun|first=Michael|year=2016|title=Conspiracy Theories as Stigmatized Knowledge|journal=Diogenes|pages=039219211666928|doi=10.1177/0392192116669288}}</ref>
== Reference ==
{{reflist}}


== Vidi još ==
== Primeri ==
Teorije zavere mogu uzeti bio koju stvar kao svoj predmet, ali određene teme privlače veću pažnju od drugih. U omiljene teme spadaju smrti poznatih ličnosti, aktivnosti vlada, nove tehnologije, terorizam i pitanja vanzemaljskog života. Među najdugovečnijim i najrasprostranjenijim teorijama zavere su one u vezi sa ubistvom Džona F. Kenedija, sletanjem Apola na Mesec 1969. godine i terorističkim napadima 11. septembra, kao i brojne teorije koje se tiču navodnih spletki raznih stvarnih i izmišljenih grupa i njihovih planova za dominaciju svetom.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2016/03/16/historys-greatest-conspiracy-theories/|title=History's greatest conspiracy theories|date=12 November 2008|work=The Telegraph|publisher=''The Daily Telegraph''}}</ref>
* [[Duh vremena (film)]]


== Spoljašnje veze ==
== Popularnost ==
Neki naučnici tvrde da su teorije zavere koje su ranije bile ograničene na marginalnu publiku postale uobičajene u [[Мас-медији|masovnim medijima]] i pojavljuju se kao [[Хватање у коло|kulturološki fenomen]] na kraju 20. i na početku 21. veka.{{Sfn|Barkun|2003|p=58}}<ref name="Camp 1997">{{Cite book|title=Selling Fear: Conspiracy Theories and End-Times Paranoia|last=Camp, Gregory S.|publisher=Commish Walsh|year=1997|asin=B000J0N8NC}}</ref><ref name="Goldberg 2001">{{Cite book|title=Enemies Within: The Culture of Conspiracy in Modern America|last=Goldberg, Robert Alan|publisher=Yale University Press|year=2001|isbn=978-0-300-09000-0}}</ref><ref name="Fenster 2008">{{Cite book|title=Conspiracy Theories: Secrecy and Power in American Culture|last=Fenster, Mark|publisher=University of Minnesota Press; 2nd edition|year=2008|isbn=978-0-8166-5494-9}}</ref> Prema antropolozima Todu Sandersu i Hariju G. Vestu, podaci ukazuju da veliki uzorak Amerikanaca veruje u bar neke od teorija zavere.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HeMdeV_LvAMC&pg=PP9|title=Transparency and conspiracy: ethnographies of suspicion in the new world order|last=West|first=Harry G.|last2=Sanders|first2=Todd|publisher=Duke University Press|year=2003|isbn=978-0-8223-3024-0|page=4}}</ref> Na primer, studija sprovedena 2016. otkrila je da 10% Amerikanaca misli da je [[Кемтрејлс|kemtrejls teorija zavere]] "potpuno tačna", a 20-30% misli da je "donekle tačna".<ref name="Gizearth" /> Prema ovome, otprilike 120 miliona Amerikanaca misli da su kemtrejlsi stvarni.<ref name="Gizearth">{{Cite news|url=https://earther.gizmodo.com/theres-a-damn-good-chance-your-neighbor-thinks-chemtrai-1820077077|title=There's a Damn Good Chance Your Neighbor Thinks Chemtrails Are Real|last=Kahn|first=Brian|date=2 November 2017|work=Gizmodo Earther|access-date=2019-03-05}}</ref> Verovanje u teorije zavere je tako postalo predmet interesovanja sociologa, psihologa i stručnjaka za usmenu tradiciju.
{{Wiktionary}}
* [https://portal.d-nb.de/opac.htm?query=Verschwörungstheorie&method=simpleSearch Literatur zum Thema Verschwörungstheorie]{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} im Katalog der Deutsche Nationalbibliothek
* [http://www.h-ref.de/feindbilder/ Holocaust-Referenz: Antisemitismus und VS-Theorie]
* [http://www.jaecker.com/category/verschwoerungstheorien/ Text-Sammlung von Tobias Jaecker über Verschwörungstheorien]
* Carsten Pietsch: [http://www.carsten-pietsch.de/sozson.htm ''Zur soziologischen Topographie von ‚Verschwörungstheorien‘ und ‚Verschwörungstheoretikern‘ unter besonderer Berücksichtigung der Anschläge vom 11. September''] (Soziologische Magisterarbeit zu VS-Theorien)
* Pete Mandik: [http://www.petemandik.com/philosophy/papers/shit.pdf ''Shit happens''] (PDF; 158 kB) – Episteme 2007
* [http://www.evangelisch.de/themen/kultur/verschwoerungstheorie-ersatzreligion-und-mythos4622 Verschwörungstheorie: Ersatzreligion und Mythos] ''Warum Verschwörungstheorien erfolgreich sind''
* Deutschlandfunk: [http://www.dradio.de/dlf/sendungen/freistil/1650684/ ''Mythos Bielefeld. Verschwörungstheorien und ihre Geschichte(n)''] (Radio-Feature)
* Michael Shermer: [https://web.archive.org/web/20130920134354/http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=the-conspiracy-theory-director ''The conspiracy theory detector''] (hierunter Teil 1, Link zu Teil 2 siehe dort)


Teorije zavere su široko prisutne na [[Internet|internetu]] u formi [[Блог|blogova]] i video snimaka na [[Јутјуб|Jutjubu]], kao i na [[Друштвени медији|društvenim mrežama]]. Da li je internet povećao rasprostranjenost teorija zavere ili ne otvoreno je pitanje za istraživanje.<ref>{{Cite journal|last=Wood, M.|year=2015|title=Has the Internet been good for conspiracy theorising?|url=http://www.psypag.co.uk/wp-content/uploads/2013/09/Issue-88.pdf|journal=Psychology Postgraduate Affairs Group (PsyPAG) Quarterly|pages=31–33}}</ref> Posmatrano je i proučavano prisustvo i zastupljenost teorija zavere u rezultatima [[Веб-претраживач|internet pretraživača]], pri čemu se primećuje značajna varijacija između različitih tema i generalno odsustvo pouzdanih, kvalitetnih linkova u rezultatima.<ref>{{Cite journal|last=Ballatore, A.|year=2015|title=Google chemtrails: A methodology to analyze topic representation in search engine results|url=http://firstmonday.org/ojs/index.php/fm/article/view/5597|journal=[[First Monday (journal)|First Monday]]|volume=20|doi=10.5210/fm.v20i7.5597}}</ref>
{{клица-култура}}


== Vrste ==

=== Vokerovih pet vrsta ===
Džesi Voker (2013) je identifikovao pet vrsta teorija zavere:

* "Neprijatelj spolja" - teorije prema kojima neko izvana spletkari protiv zemlje.
* "Neprijatelj iznutra" - zaverenici koji vrebaju u sopstvenoj naciji i ne mogu se razlikovati od običnih građana.
* "Neprijatelj iznad" - moćni ljudi koji manipulišu događajima da bi od toga imali sopstvenu korist.
* "Neprijatelj ispod" - niže klase koje rade na tome da sruše društveni poredak.
* "Dobronamerne zavere" - anđeoske snage koje rade iza očiju javnosti kako bi poboljšale svet i pomogle ljudima.<ref>[[Jesse Walker]], ''The United States of Paranoia: A Conspiracy Theory'' (2013) [https://www.amazon.com/United-States-Paranoia-Conspiracy-Theory/dp/0062135554/ excerpt and text search]</ref>

=== Barkanove tri vrste ===
Majkl Barkan je identifikovao tri vrste teorija zavere:

* ''Događajne teorije zavere''. Ovo se odnosi na ograničene i definisane događaje. To su na primer teorije koje se bave ubistvom Kenedija, [[Напади 11. септембра 2001.|11. septembrom]] i širenjem virusa side.{{Sfn|Barkun|2003|p=6}}
* ''Sistemske teorije zavere''. Veruje se da zavera ima široke ciljeve, obično uspostavljanje kontrole nad zemljom, regijom ili čak celim svetom. Cilj je čišćenje, dok je zaverenička mašinerija generalno jednostavna: neka zla organizacija sprovodi plan da se infiltrira u postojeće institucije i da ih sruši. To je uobičajeni scenario u teorijama zavere koje se fokusiraju na navodne mahinacije Jevreja, masona, komunista ili katoličke crkve.{{Sfn|Barkun|2003|p=6}}
* ''Teorije superzavere''. Za Barkana, ove teorije povezuju više navodnih zavera hijerarhijski. Na vrhu se nalazi udaljena ali svemoćna zla sila. Primeri koje navodi su ideje [[Дејвид Ајк|Dejvida Ajka]] i Miltona Vilijama Kupera.{{Sfn|Barkun|2003|p=6}}

=== Rotbard: plitke ili duboke ===
Marej Rotbard zagovara model koji suprotstavlja "duboke" teorije zavere "plitkim". Prema Rotbardu, "plitki" teoretičar posmatra događaj i pita ''Cui bono''? ("Ko ima koristi od toga?"), prosuđujući bez dokaza da je taj ko ima koristi odgovoran za prikriveno uticanje na događaje. S druge strane, "duboki" teoretičar počinje sa slutnjom, a zatim traži dokaze. Rotbard opisuje ovu potonju aktivnost kao stvar potvrđivanja nečije početne paranoje određenim činjenicama.<ref>As quoted by B.K. Marcus in "[https://mises.org/journals/jls/20_2/20_2_2.pdf Radio Free Rothbard]," ''[[Journal of Libertarian Studies]]'', Vol 20, No 2. (SPRING 2006): pp 17–51. Retrieved 16 May 2013.</ref>

== Dokazi ili teorija zavere ==
Verovanje u teorije zavere obično je zasnovano ne na dokazima, već na veri vernika.{{Sfn|Barkun|2003|p=7}} [[Ноам Чомски|Noam Čomski]] suprotstavlja teoriju zavere institucionalnoj analizi koja se fokusira uglavnom na javno, dugoročno ponašanje javno poznatih institucija, koje je zabeleženo, recimo, u naučnim dokumentima ili izveštajima mejnstrim medija.<ref name="WintonickQuébec)1994">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=JfOM2H_AbIIC&pg=PA131|title=Manufacturing Consent: Noam Chomsky and the Media|publisher=Black Rose Books Ltd.|year=1994|isbn=978-1-55164-002-0|editor-last=Achbar|editor-first=Mark|page=131}}</ref> Nasuprot tome, teorija zavere pretpostavlja postojanje tajnih koalicija pojedinaca i spekuliše o njihovim navodnim aktivnostima.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=CaDA2uhr8lkC&printsec=frontcover|title=Conspiracy Panics: Political Rationality and Popular Culture|last=Jack Z. Bratich|date=2008-02-07|publisher=State University of New York Press, Albany|isbn=9780791473344|pages=98–100|access-date=16 June 2015}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=m5Er9ELOwQkC&printsec=frontcover|title=Conspiracy Theories: A Critical Introduction|last=Jovan Byford|date=2011-10-12|publisher=Palgrave MacMillan|isbn=9780230349216|pages=25–27|access-date=16 June 2015}}</ref>

Kler Birčal sa [[Kings koledž (London)|Kings koledža]] u Londonu opisuje teoriju zavere kao jedan "oblik popularnog znanja ili interpretacije". Upotreba reči "znanje" ovde znači način na koji se može posmatrati teorija zavere u odnosu na legitimne modele znanja. Odnos između legitimnog i nelegitimnog znanja je, tvrdi Birčalova, bliži nego uobičajena odbijanja tvrdnji o teorijama zavere.<ref>{{Cite journal|last=Birchall|first=Clare|year=2004|title=Just because you're paranoid, doesn't mean they're not out to get you|url=http://www.culturemachine.net/index.php/cm/article/view/12/11|dead-url=yes|journal=Culture Machine, Deconstruction Is/In Cultural Studies|volume=6|archive-url=https://web.archive.org/web/20150923211857/http://www.culturemachine.net/index.php/cm/article/view/12/11|archive-date=23 September 2015|access-date=11 March 2015|ref=harv}}</ref>

Teorije koje uključuju više zaverenika koje su se pokazale tačnim, kao što je [[Афера Вотергејт|afera Votergejt]], obično se nazivaju "istraživačkim novinarstvom" ili "istorijskom analizom" a ne teorijom zavere.<ref name="knight-2003">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qMIDrggs8TsC&pg=PA730|title=Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia|last=Peter Knight|date=1 January 2003|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-812-9|pages=730–}}</ref> Nasuprot tome, termin "Votergejt teorija zavere" se koristi za raznovrsne hipoteze u kojima su oni koji su osuđeni za zaveru u stvari žrtve jedne dublje zavere.<ref>{{Cite magazine|last=Ron Rosenbaum|year=2012|title=Ah, Watergate|url=https://newrepublic.com/article/104169/ah-watergate|magazine=New Republic}}</ref>

== Konspiracizam kao pogled na svet ==
Istoričar Ričard Hofstater opisao je ulogu [[Параноја|paranoje]] i konspiracizma tokom [[Историја Сједињених Америчких Држава|američke istorije]], u svom eseju "Paranoidni stil u američkoj politici" iz 1964 godine. Klasik Bernarda Bejlina ''Ideološko poreklo američke revolucije'' (1967) beleži da se sličan fenomen mogao naći u Severnoj Americi u vreme pre [[Америчка револуција|Američke revolucije]]. Konspiracizam označava ljudske stavove kao i vrstu teorija zavere koje su globalnije i više istorijske.<ref>
{{Cite book|title='The Ideological Origins of the American Revolution|last=Bailyn|first=Bernard|publisher=[[Harvard University Press]]|year=1992|isbn=978-0-674-44302-0|location=Cambridge|page=|nopp=yes|id=ASIN: B000NUF6FQ|orig-year=1967}}{{Page needed}}</ref>

Pojam "konspiracizam" dodatno je popularisao akademik Frenk P. Minc osamdesetih godina XX veka. Prema Mincu, konspiracizam označava "verovanje u primat zavere u razvojnom toku istorije":<ref name="Mintz1985">
{{Cite book|title=The Liberty Lobby and the American Right: Race, Conspiracy, and Culture|last=Mintz|first=Frank P.|publisher=Greenwood|year=1985|isbn=978-0-313-24393-6|location=Westport, CT}}</ref>{{Rp|4}}

''Konspiracizam služi potrebama različitih političkih i društvenih grupa u Americi i u drugim zemljama. On identifikuje elite, krivi ih za ekonomske i društvene katastrofe i pretpostavlja da će biti bolje kada se, pomoću akcije naroda, one odstrane sa pozicija vlasti. Kao takve, teorije zavere nisu tipične za neku određenu epohu ili ideologiju.''

Džastin Foks iz časopisa [[Тајм (часопис)|Tajm]] je mišljenja da su trgovci sa Vol strita jedna od grupa sa najizraženijim konspirativnim načinom razmišljanja i to pripisuje realnosti nekih zavera finansijskog tržišta i mogućnosti teorija zavere da pruže neophodnu orijentaciju u svakodnevnim kretanjima tržišta. On veruje da su dobri istraživački novinari takođe teoretičari zavere.<ref name="business.time.com">Justin Fox: [http://business.time.com/2009/10/01/wall-streeters-like-conspiracy-theories-always-have/ "Wall Streeters like conspiracy theories. Always have"], ''Time'', 1 October 2009.</ref>

=== Bliski istok ===
Metju Grej primećuje da su teorije zavere preovlađujuća karakteristika [[Арапи|arapske]] kulture i politike.<ref name="Gray">{{Cite book|title=Conspiracy Theories in the Arab World|last=Matthew Gray|year=2010|isbn=978-0-415-57518-8}}</ref> U varijante ovih zavera spadaju kolonijalizam, [[Ционизам|cionizam]], supersile, nafta i [[Рат против тероризма|rat protiv terorizma]], što se može odnositi na rat protiv islama.<ref name="Gray" /> Na primer, ''[[Протоколи сионских мудраца|Protokoli sionskih mudraca]]'', zloglasni dokument masovne obmane koji predstavlja navodni jevrejski plan za dominaciju svetom, uobičajeno se čita i promoviše u muslimanskom svetu.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2002/10/26/world/anti-semitic-elders-of-zion-gets-new-life-on-egypt-tv.html|title=Anti-Semitic 'Elders of Zion' Gets New Life on Egypt TV|last=Wakin|first=Daniel J.|date=26 October 2002|work=New York Times|access-date=26 August 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.freedomhouse.org/religion/pdfdocs/KSAtextbooks06.pdf|title=2006 Saudi Arabia's Curriculum of Intolerance|archive-url=https://web.archive.org/web/20060823125127/http://www.freedomhouse.org/religion/pdfdocs/KSAtextbooks06.pdf|archive-date=23 August 2006}} Report by Center for Religious Freedom of Freedom House. 2006</ref> Rodžer Koen kaže da je popularnost teorija zavere u arapskom svetu "poslednje utočište onih koji nemaju moć".<ref name="Cohen">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2010/12/21/opinion/21iht-edcohen21.html|title=The Captive Arab Mind|last=Cohen|first=Roger|date=20 December 2010|work=The New York Times|author-link=Roger Cohen}}</ref> Al-Mumin Said je primetio opasnost od takvih teorija, jer "nas one udaljavaju ne samo od istine, nego i od suočavanja sa sopstvenim greškama i problemima".<ref>{{Cite news|url=http://old.nationalreview.com/comment/stalinsky200405060835.asp|title=A Vast Conspiracy|last=Steven Stalinsky|date=6 May 2004|work=National Review|archive-url=https://web.archive.org/web/20131004220251/http://old.nationalreview.com/comment/stalinsky200405060835.asp|archive-date=4 October 2013}}</ref>

=== Sjedinjene Države ===
Hari G. Vest i drugi primećuju da iako se teoretičari zavere često odbacuju kao marginalna manjina, određeni podaci ukazuju da širok spektar stanovništva u SAD gaji verovanje u teorije zavere. Vest takođe upoređuje ove teorije sa [[Национализам|hipernacionalizmom]] i [[Фундаментализам|religijskim fundamentalizmom]].<ref>{{Cite book|title=Transparency and Conspiracy: Ethnographies of Suspicion in the New World Order|last=Harry G. West|publisher=Duke University Press Books|pages=4, 207–08|display-authors=etal|access-date=}}</ref><ref>[[Michael Shermer|Shermer, Michael]], and Pat Linse. ''Conspiracy Theories''. Altadena, CA: Skeptics Society, n.d. Print.</ref>

Teolog Robert Džuvet i filozof Džon Šelton pripisuju dugotrajnu popularnost teorija zavere u SAD [[Хладни рат|Hladnom ratu]], [[Макартизам|makartizmu]] i kontrakulturnom odbacivanju autoriteta. Oni navode da i kod levice i kod desnice preovlađuje spremnost da se koriste stvarni događaji, kao što su sovjetske zavere, nedoslednosti u izveštaju [[Воренова комисија|Vorenove komisije]] i [[Напади 11. септембра 2001.|napadi 11. septembra]], kako bi se podržalo postojanje neproverenih i velikih tekućih zavera.<ref>Jewett, Robert; John Shelton Lawrence (2004) ''[https://books.google.com/books?id=VE2k18ScPnQC&printsec=frontcover#v=onepage&q=%22conspiracy%20theories%22 Captain America and the crusade against evil: the dilemma of zealous nationalism]'' Wm. B. Eerdmans Publishing p. 206.</ref>

[[Афера Вотергејт|Afera Votergejt]] se takođe koristi da bi se dao legitimitet drugim teorijama zavere, pri čemu je sam Ričard Nikson izjavio da je ona služila kao "[[Роршахов тест|Roršahov test]]" koji je pozivao druge da dopune šablon koji leži u osnovi.<ref name="knight-2003">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qMIDrggs8TsC&pg=PA730|title=Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia|last=Peter Knight|date=1 January 2003|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-812-9|pages=730–}}</ref>

Istoričarka Ketrin S. Olmsted navodi tri razloga zašto su Amerikanci skloni verovanju u vladine teorije zavere:

# Stvarna prekoračenja nadležnosti i tajnovitost tokom Hladnog rata, kao u slučajevima [[Афера Вотергејт|Votergejta]], [[Студија сифилиса у Таскигију|studije sifilisa u Taskigiju]], projekta MKUltra i saradnje CIA-e sa mafijašima u pokušajima atentata na Fidela Kastra.
# Presedan napravljen teorijama zavere u cilju propagande zvanično sankcionisanim od strane vlade, kao što su tvrdnje o nemačkoj infiltraciji u SAD tokom II svetskog rata ili diskreditovana tvrdnja da je Sadam Husein igrao ulogu u napadima 11. septembra.
# Nepoverenje koje je stekla vlada špijunirajući i maltretirajući disidente, na primer prilikom Akta o pobuni iz 1918, COINTELPRO-a i raznih antikomunističkih akcija.<ref>Olmsted, Kathryn S. (2011) ''[https://books.google.com/books?id=u7Sd5vyOOtEC&lpg=PP1&pg=PA8#v=onepage Real Enemies: Conspiracy Theories and American Democracy, World War I to 9/11]'', Oxford University Press, p. 8.</ref>

== Psihološke interpretacije ==
Široko rasprostranjeno verovanje u teorije zavere postalo je tema interesovanja sociologa, psihologa i stručnjaka za usmenu tradiciju još od 60-tih godina XX veka, kada su se pojavile brojne teorije zavere u vezi sa [[Атентат на Џона Кенедија|ubistvom]] američkog predsednika [[Џон Кенеди|Džona Kenedija]]. [[Sociologija|Sociolog]] Turkaj Salim Nefes ističe političku prirodu teorija zavere. On kaže da je jedna od najvažnijih karakteristika ovih teorija njihov pokušaj da razotkriju "stvarne ali skrivene" odnose moći u društvenim grupama.<ref name="Turkay Nefes">{{Cite journal|last=Nefes|first=Türkay S|year=2013|title=Political parties' perceptions and uses of anti-Semitic conspiracy theories in Turkey|journal=The Sociological Review|volume=61|issue=2|pages=247–264|doi=10.1111/1467-954X.12016}}</ref><ref name="Nefes">{{Cite journal|last=Nefes|first=Türkay S.|year=2012|title=The History of the Social Constructions of Dönmes (Converts)*|journal=Journal of Historical Sociology|volume=25|issue=3|pages=413–439|doi=10.1111/j.1467-6443.2012.01434.x}}</ref>

=== Privlačnost teorija zavere ===
Razmatrajući upotrebu "teorije zavere" u savremenoj američkoj kulturi, politikolog Majkl Barkan smatra da se taj izraz koristi za verovanje koje objašnjava neki događaj kao rezultat tajne zavere izuzetno moćnih i lukavih zaverenika u cilju postizanja nekog zlog cilja.{{Sfn|Barkun|2003|p=3}}<ref name="New Internationalist 1 2004">{{Cite journal|last=Berlet, Chip|author-link=Chip Berlet|date=September 2004|title=Interview: Michael Barkun|url=http://www.publiceye.org/antisemitism/nw_barkun.html|access-date=1 October 2009|quote=The issue of conspiracism versus rational criticism is a tough one, and some people (Jodi Dean, for example) argue that the former is simply a variety of the latter. I don't accept this, although I certainly acknowledge that there have been conspiracies. They simply don't have the attributes of almost superhuman power and cunning that conspiracists attribute to them.}}</ref> Prema Barkanu, privlačnost teorija zavere je trostruka:

* "Prvo, teorije zavere tvrde da objašnjavaju ono što institucionalna analiza ne može da objasni. One izvlače smisao iz sveta koji je inače zbunjujuć.
* Drugo, čine to na privlačno jednostavan način, deleći oštro svet na [[Манихејство|sile svetla i sile mraka]]. One tvrde da celokupno zlo potiče iz jednog izvora, od zaverenika i njihovih agenata.
* Treće, teorije zavere se često prikazuju kao posebno, [[Западни езотеризам|tajno znanje]] koje je drugima nepoznato i koji ga ne cene. Za teoretičare zavere, mase predstavljaju [[Ponašanje gomile|stado sa ispranim mozgom]], dok teoretičari zavere mogu da čestitaju jedni drugima na tome što su prozreli zavereničke obmane".<ref name="New Internationalist 1 2004">{{Cite journal|last=Berlet, Chip|author-link=Chip Berlet|date=September 2004|title=Interview: Michael Barkun|url=http://www.publiceye.org/antisemitism/nw_barkun.html|access-date=1 October 2009|quote=The issue of conspiracism versus rational criticism is a tough one, and some people (Jodi Dean, for example) argue that the former is simply a variety of the latter. I don't accept this, although I certainly acknowledge that there have been conspiracies. They simply don't have the attributes of almost superhuman power and cunning that conspiracists attribute to them.}}</ref>

Ovaj treći razlog podržava istraživanje Rolanda Imhofa, profesora [[Социјална психологија|socijalne psihologije]] na Univerzitetu u Majncu. To istraživanje pokazuje da što je manja grupa ljudi koja veruje u neku teoriju, to je ona atraktivnija za teoretičare zavere.<ref>{{Cite web|url=https://motherboard.vice.com/en_us/article/9kg8j3/conspiracy-theorists-just-want-to-feel-special|title=Conspiracy Theorists Just Want to Feel Special|last=Imhoff|first=Roland|date=2018-04-17|website=motherboard.vice.com|access-date=July 6, 2018}}</ref>

[[Хуманистичка психологија|Humanistički psiholozi]] kažu da čak i pored toga što se hipotetička klika koja stoji iza navodne zavere skoro uvek percipira kao neprijateljska, često ostaje neki element reosiguranja za teoretičare. To je zbog toga što je utešno zamišljati da su teškoće u međuljudskim odnosima prouzrokovali ljudi i da one ostaju pod ljudskom kontrolom. Ako se u to može uplesti neka klika, onda postoji nada u rušenje njene moći ili pridruživanje njoj. Verovanje u moć neke klike je implicitna potvrda ljudskog dostojanstva - nesvesna potvrda da je čovek odgovoran za svoju sudbinu.<ref name="Baigent, Leigh & Lincoln 1987">{{Cite book|title=The Messianic Legacy|last=Baigent, Michael|last2=Leigh, Richard|last3=Lincoln, Henry|publisher=Henry Holt & Co|year=1987|isbn=978-0-8050-0568-4}}</ref>

Ljudi smišljaju teorije zavere da bi objasnili, na primer, odnose moći u društvenim grupama i primećeno postojanje zlih sila.{{Efn|[[Michael Barkun|Barkun]] 2003: "The essence of conspiracy beliefs lies in attempts to delineate and explain evil. At their broadest, conspiracy theories 'view history as controlled by massive, demonic forces.'&nbsp;... For our purposes, a ''conspiracy belief'' is the belief that an organization made up of individuals or groups was or is acting covertly to achieve a malevolent end."{{sfn|Barkun|2003|p=3}}}}<ref name="New Internationalist 1 2004">{{Cite journal|last=Berlet, Chip|author-link=Chip Berlet|date=September 2004|title=Interview: Michael Barkun|url=http://www.publiceye.org/antisemitism/nw_barkun.html|access-date=1 October 2009|quote=The issue of conspiracism versus rational criticism is a tough one, and some people (Jodi Dean, for example) argue that the former is simply a variety of the latter. I don't accept this, although I certainly acknowledge that there have been conspiracies. They simply don't have the attributes of almost superhuman power and cunning that conspiracists attribute to them.}}</ref><ref name="Turkay Nefes">{{Cite journal|last=Nefes|first=Türkay S|year=2013|title=Political parties' perceptions and uses of anti-Semitic conspiracy theories in Turkey|journal=The Sociological Review|volume=61|issue=2|pages=247–264|doi=10.1111/1467-954X.12016}}</ref><ref name="Nefes">{{Cite journal|last=Nefes|first=Türkay S.|year=2012|title=The History of the Social Constructions of Dönmes (Converts)*|journal=Journal of Historical Sociology|volume=25|issue=3|pages=413–439|doi=10.1111/j.1467-6443.2012.01434.x}}</ref> U psihološke razloge postavljanja teorija zavere spadaju: projekcija; lična potreba da se "značajan događaj objasni značajnim uzrokom"; i različite vrste i stadijumi poremećaja mišljenja, kao što je paranoidna dispozicija, od lakših do težih oblika. Neki ljudi daju prednost socio-političkim objašnjenjima naspram nesigurnosti suočavanja sa slučajnim, nepredvidivim ili iz nekog drugog razloga neobjašnjivim događajima.<ref name="business.time.com">Justin Fox: [http://business.time.com/2009/10/01/wall-streeters-like-conspiracy-theories-always-have/ "Wall Streeters like conspiracy theories. Always have"], ''Time'', 1 October 2009.</ref><ref name="Goertzel 1994 733–744">{{Cite journal|last=Goertzel|year=1994|title=Belief in Conspiracy Theories|url=http://www.crab.rutgers.edu/~goertzel/conspire.doc <!--| pages = 733–44-->|journal=Political Psychology|volume=15|issue=4|pages=731–742|doi=10.2307/3791630|jstor=3791630|access-date=7 August 2006}}</ref><ref name="Douglas 2008 210–222">{{Cite journal|last=Douglas|first=Karen|last2=Sutton|first2=Robbie|year=2008|title=The hidden impact of conspiracy theories: Perceived and actual influence of theories surrounding the death of Princess Diana|journal=Journal of Social Psychology|volume=148|issue=2|pages=210–22|doi=10.3200/SOCP.148.2.210-222|pmid=18512419}}</ref><ref name="harpers=1964">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XcLSoljnmBcC&printsec=frontcover&dq=0674654617#v=onepage&q=This%20enemy%20seems%20to%20be%20on%20many%20counts%20a%20projection|title=The Paranoid Style in American Politics and Other Essays|last=Hofstadter, Richard|publisher=Alfred A. Knopf|year=1965|isbn=978-0-674-65461-7|location=New York|pages=32–33|author-link=Richard Hofstadter}}</ref><ref name="Hodapp 2008">{{Cite book|title=Conspiracy Theories & Secret Societies For Dummies|last=Hodapp|first=Christopher|last2=Alice Von Kannon|publisher=[[John Wiley & Sons]]|year=2008|isbn=978-0-470-18408-0}}</ref><ref name="Cohen">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2010/12/21/opinion/21iht-edcohen21.html|title=The Captive Arab Mind|last=Cohen|first=Roger|date=20 December 2010|work=The New York Times|author-link=Roger Cohen}}</ref>

Prema Berletu i Lajonsu, "konspiracizam je poseban narativni oblik traženja žrtvenog jagnjeta u vidu satanizovanih neprijatelja koji predstavljaju deo velike podmukle zavere protiv opšteg dobra, pri čemu se otkrivač valorizuje kao heroj zbog objavljivanja opasnosti."<ref>
{{Cite book|title=Right-Wing Populism in America: Too Close for Comfort|last=Berlet|first=Chip|last2=Lyons, Matthew N.|publisher=Guilford Press|year=2000|isbn=978-1-57230-562-5|location=New York|page=|nopp=yes|author-link=Chip Berlet}}{{Page needed}}</ref>

=== Psihološki uzroci ===
Neki psiholozi smatraju da je potraga za smislom uobičajena za konspiracizam. Kada se ideja formira, [[sklonost potvrdi sopstvene teorije]] i izbegavanje [[Когнитивна дисонанца|kognitivne disonance]] mogu učvrstiti verovanje. Što se tiče situacije gde teorija zavere postaje ukorenjena u nekoj društvenoj grupi, [[Друштвена потпора|društvena potpora]] može takođe igrati ulogu.<ref>{{Cite journal|last=Swami|first=Viren|last2=Coles|first2=Rebecca|last3=Stieger|first3=Stefan|last4=Pietschnig|first4=Jakob|last5=Furnham|first5=Adrian|last6=Rehim|first6=Sherry|last7=Voracek|first7=Martin|date=2011|title=Conspiracist ideation in Britain and Austria: Evidence of a monological belief system and associations between individual psychological differences and real-world and fictitious conspiracy theories|journal=British Journal of Psychology|volume=102|issue=3|pages=443–463|doi=10.1111/j.2044-8295.2010.02004.x|issn=2044-8295|pmid=21751999}}</ref>

==== Projekcija ====
Neki istoričari tvrde da u konspiracizmu postoji element [[Пројекција (психологија)|psihološke projekcije]]. Ta projekcija se, prema ovim tvrđenjima, manifestuje kao pripisivanje sopstvenih nepoželjnih osobina zaverenicima. Istoričar Ričard Hofstater kaže:
 ''Iz mnogo razloga se čini da je ovaj neprijatelj projekcija selfa; idealni kao i neprihvatljivi aspekti sebe se pripisuju njemu. Osnovni paradoks paranoidnog stila je imitacija neprijatelja. Neprijatelj, na primer, može biti kosmopolitski intelektualac, ali paranoičar će ga nadmašiti učenošću, ili pedanterijom... Kju Kluks Klan je imitirao katolicizam tako što je imao svešteničke odore, razvivši složen ritual i jednako složenu hijerarhiju. Društvo Džon Birč imitira komunističke ćelije i kvazitajne operacije pomoću grupa "iz prednje linije" i propovedanja težnje za ideološkim ratom veoma sličnim onom koje nalazi kod svog komunističkog neprijatelja. Zastupnici raznih fundamentalističkih i antikomunističkih "krstaša" otvoreno izražavaju svoje divljenje posvećenosti, disciplini i strateškoj genijalnosti koje pobuđuje komunistički ideal.''
Hofstater takođe primećuje da su "seksualne slobode" porok koji se često pripisuje ciljnim grupama teoretičara zavere, s obzirom da "fantazije istinskih vernika otkrivaju snažna sadomazohistička davanja oduška, na primer, oduševljavanje anti-masona surovošću masonskih kazni."<ref name="harpers=1964">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XcLSoljnmBcC&printsec=frontcover&dq=0674654617#v=onepage&q=This%20enemy%20seems%20to%20be%20on%20many%20counts%20a%20projection|title=The Paranoid Style in American Politics and Other Essays|last=Hofstadter, Richard|publisher=Alfred A. Knopf|year=1965|isbn=978-0-674-65461-7|location=New York|pages=32–33|author-link=Richard Hofstadter}}</ref>

== Sociološke interpretacije ==
[[Кристофер Хиченс|Kristofer Hičens]] je opisao teorije zavere kao "izduvne gasove demokratije"<ref name="Hodapp 2008">{{Cite book|title=Conspiracy Theories & Secret Societies For Dummies|last=Hodapp|first=Christopher|last2=Alice Von Kannon|publisher=[[John Wiley & Sons]]|year=2008|isbn=978-0-470-18408-0}}</ref> i neizbežni rezultat velike količine informacija koje kruže između velikog broja ljudi.

Teorije zavere mogu biti emocionalno zadovoljavajuće, pripisujući krivicu nekoj grupi kojoj teoretičar ne pripada i tako oslobađajući teoretičara moralne i političke odgovornosti u društvu.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/06/04/AR2006060400618.html|title=Born With the Desire to Know the Unknown|last=Vedantam|first=Shankar|date=5 June 2006|work=The Washington Post|access-date=7 June 2006|page=A02}} Sociologist Theodore Sasson has remarked, "Conspiracy theories explain disturbing events or social phenomena in terms of the actions of specific, powerful individuals". By providing simple explanations of distressing events—the conspiracy theory in the Arab world, for example, that the [[Напади 11. септембра 2001.|September 11 attacks]] were planned by the Israeli Mossad—they deflect responsibility or keep people from acknowledging that tragic events sometimes happen inexplicably."</ref> Tako, Rodžer Koen kaže, pišući za [[Њујорк тајмс|Njujork tajms]], da "zarobljeni umovi... pribegavaju teoriji zavere jer je to poslednje utočište nemoćnih. Ako ne možete promeniti sopstveni život, onda mora da postoji neka veća sila koja kontroliše svet."<ref name="Cohen">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2010/12/21/opinion/21iht-edcohen21.html|title=The Captive Arab Mind|last=Cohen|first=Roger|date=20 December 2010|work=The New York Times|author-link=Roger Cohen}}</ref>

Sociološki istoričar Holger Hervig ustanovio je izučavajući nemačka objašnjenja za uzroke [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]]: "Ovi događaji koji su najvažniji najteži su za razumevanje zato što privlače ogromnu pažnju tvoraca mitova i šarlatana."<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ojipBAAAQBAJ&pg=PA89&q=%22Those%20events%20that%20are%20most%20important%20are%20hardest%20to%20understand%22|title=Forging the Collective Memory: Government and International Historians through Two World Wars|last=Wilson|first=Keith|date=1996-11-01|publisher=Berghahn Books|isbn=978-1-78238-828-9}}</ref>

=== Uticaj kritičke teorije ===
Francuski sociolog [[Бруно Латур|Bruno Latur]] kaže da široko rasprostranjena popularnost teorija zavere u masovnoj kulturi može biti, delom, rezultat sveprisutne marksizmom inspirisane [[Критичка теорија|kritičke teorije]] i sličnih ideja u akademskoj zajednici od 70-tih godina XX veka.<ref name="critiquesteam">{{Citation|last=Latour|first=Bruno|author-link=Bruno Latour|title=Why Has Critique Run out of Steam? From Matters of Fact to Matters of Concern.|journal=Critical Inquiry|volume=30|number=2|pages=225–48|date=Winter 2004|url=http://www.bruno-latour.fr:80/sites/default/files/89-CRITICAL-INQUIRY-GB.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120916045752/http://www.bruno-latour.fr:80/sites/default/files/89-CRITICAL-INQUIRY-GB.pdf|deadurl=yes|archivedate=2012-09-16|access-date=16 September 2012|doi=10.1086/421123}}</ref>

Latur napominje da oko 90% savremenog društvenog kriticizma u akademskoj zajednici pokazuje jedan ili dva pristupa, koje on naziva "''pozicija činjenica'' i ''pozicija bajke''".{{R|critiquesteam|page1=237}} Pozicija bajke je antifetišistička, s obzirom da tvrdi da su "predmeti verovanja" (npr. religija, umetnost) samo koncepti na koje je moć projektovana; Latur tvrdi da oni koji koriste ovaj pristup pokazuju sklonost ka potvrđivanju svojih dogmatskih sumnji argumentom "naučne podržanosti". Iako su im činjenice o situaciji i pravilna metodologija naizgled važni, Latur kaže da naučni proces počiva na utisku o nečijim omiljenim teorijama koji će im dati neku vrstu reputacije superiornosti. "Pozicija činjenica" tvrdi da spoljne sile (npr. ekonomija, rod) kontrolišu pojedince, često prikriveno i da oni nisu toga svesni.{{R|critiquesteam}} Latur zaključuje da oba ova pristupa u akademskoj zajednici dovode do polarizovane, neefikasne atmosfere koja se ističe (kod oba pristupa) zajedljivošću. "Da li sada vidite zašto je tako dobro kritički razmišljati?" pita Latur. "Bez obzira na to koju poziciju zauzmete, vi ste uvek u pravu!" {{R|critiquesteam}}

Latur napominje da su takav društveni kriticizam usvojili oni koje on opisuje kao teoretičare zavere, uključujući tu i one koji poriču klimatske promene i Pokret za istinu o 11. septembru: "Možda ja previše ozbiljno shvatam teorije zavere, ali me brine to što detektujem, u tim ludačkim mešavinama refleksne neverice, preciznih zahteva za dokazima i slobodnog korišćenja moćnih objašnjenja iz društvene nedođije, mnoga borbena sredstva društvene kritike."{{R|critiquesteam|page4=230}}

=== Fuziona paranoja ===
Majkl Keli, novinar [[Вашингтон пост|Vašington posta]] i kritičar kako levičarskih tako i desničarskih antiratnih pokreta, skovao je termin "fuziona paranoja" kao naziv za političko preklapanje aktivista levice i desnice oko antiratnih tema i [[Грађанске слободе|građanskih sloboda]], koje su, kako kaže, motivisane zajedničkim verovanjem u konspiracizam ili zajedničkim [[Етатизам|antietatističkim]] pogledima. <ref>{{Cite news|url=https://www.newyorker.com/magazine/1995/06/19/the-road-to-paranoia|title=THE ROAD TO PARANOIA|last=Kelly|first=Michael|date=1995-06-12|work=The New Yorker|access-date=2018-04-09|issn=0028-792X}}</ref>

Barkan je usvojio ovaj termin za situaciju u kojoj je sinteza paranoidnih teorija zavere, koje su nekada bile ograničene na američku marginalnu publiku, dala teorijama zavere masovnu privlačnost i omogućila im da postanu uobičajene u [[Мас-медији|masovnim medijima]],{{Sfn|Barkun|2003|p=230}} označivši time početak perioda bez presedana u kome se ljudi aktivno pripremaju za apokaliptičke ili milenarističke scenarije u Sjedinjenim Državama krajem 20. i početkom 21. veka.{{Sfn|Barkun|2003|pp=207, 210, 211}} Barkan napominje da pojava sukoba vukova samotnjaka sa policijom predstavlja zamenu za pretnju zvaničnim političkim vlastima.{{Sfn|Barkun|2003|pp=193, 197}}

== Održivost zavera ==
Fizičar Dejvid Robert Grajms procenio je vreme koje je potrebno da se neka zavera otkrije na osnovu broja ljudi koji su umešani.<ref name="pbs_plos_one">{{Cite web|url=https://www.pbs.org/newshour/updates/math-formula-charts-the-lifespan-of-hoaxes/|title=How many people does it take to keep a conspiracy alive?|last=Barajas|first=Joshua|date=2016-02-15|website=PBS NEWSHOUR|publisher=Public Broadcasting Service (PBS)|access-date=22 July 2016}}</ref><ref name="Grimes_PLOS_ONE">{{Cite journal|last=Grimes|first=David R|date=26 January 2016|title=On the Viability of Conspiratorial Beliefs|journal=PLOS ONE|volume=11|issue=1|pages=e0147905|bibcode=2016PLoSO..1147905G|doi=10.1371/journal.pone.0147905|pmc=4728076|pmid=26812482}}</ref> U svojim proračunima je koristio podatke iz [[ПРИЗМА (Програм масовног надзора)|PRIZMA programa masovnog nadzora]], [[Студија сифилиса у Таскигију|Studije sifilisa u Taskigiju]] i Forenzičkog skandala FBI-a. Grajms je procenio da je:

* za [[Теорије завере о слетању на Месец|obmanu u vezi sa sletanjem ljudi na Mesec]] potrebno 411.000 ljudi i ona se otkriva za 3,68 godina;
* za prevaru u vezi sa klimatskim promenama potrebno 405.000 ljudi i otkriva se za 3,70 godina;
* za [[Вакцинашке контраверзе|zaveru u vezi sa vakcinacijom]] potreban minimum od 22.000 ljudi (bez farmaceutskih kompanija) i otkriva se za najmanje 3,15 godina, a najviše za 34,78 u zavisnosti od broja umešanih;
* za zaveru u neotkrivanju leka za rak potrebno 714.000 ljudi i otkriva se za 3,17 godina.

== Politička upotreba ==
U svojoj knjizi ''Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji'', filozof [[Карл Попер|Karl Poper]] upotrebio je termin "teorija zavere društva" da bi označio ideju o društvenom fenomenu za koji je utvrdio da je neispravan — naime, da su društveni fenomeni kao što su "rat, nezaposlenost, siromaštvo, nestašice ... rezultat direktne konstrukcije nekih moćnih pojedinaca ili grupa."<ref>{{Cite book|title=Open Society and Its Enemies, Book II|last=Popper|first=Karl|publisher=Routledge and Kegan Paul|year=1945|location=London|chapter=14}}</ref> Poper kaže da je [[Тоталитаризам|totalitarizam]] zasnovan na "teorijama zavere" koje vode poreklo od imaginarnih spletki vođenih paranoidnim scenarijima zasnovanim na tribalizmu, šovinizmu ili rasizmu. On priznaje da prave zavere postoje,<ref name="dohloo">{{Cite web|url=http://lachlan.bluehaze.com.au/books/popper_open_society.html|title=Extracts from "The Open Society and Its Enemies Volume 2: The High Tide of Prophecy: Hegel, Marx and the Aftermath" by Karl Raimund Popper (Originally published 1945)|publisher=Lachlan Cranswick, quoting Karl Raimund Popper}}</ref> ali primećuje kako zaverenicima retko polazi za rukom da ostvare svoj cilj.<ref name="dohloo" />

Istoričar Brus Kamings na sličan način odbija ideju da je istorija kontrolisana zaverama, navodeći da kada se prave zavere pojave, one obično imaju mali uticaj na istoriju i imaju nepredviđene posledice na zaverenike. Kamings zaključuje da istoriju u stvari "pokreću velike snage i široke strukture ljudskih kolektiviteta".<ref>{{Cite book|title=The Origins of the Korean War, Vol. II, The Roaring of the Cataract, 1947–1950|last=Cumings|first=Bruce|publisher=[[Princeton University Press]]|year=1999|location=Princeton, NJ|page=|nopp=yes}}{{Page needed}}</ref>

U članku iz 2009, pravni stručnjaci Cass Sunstein i Adrian Vermeule razmatraju broj mogućih odgovora vlade na teorije zavere, uključujući cenzuru i oporezivanje. Oni zaključuju da vlasti treba da se angažuju u kontra govorima i dijalogu, što su nazvali "kognitivnom infiltracijom".<ref>{{Cite journal|last=Sunstein|first=C. R.|last2=Vermeule|first2=A.|year=2009|title=Conspiracy Theories: Causes and Cures|journal=Journal of Political Philosophy|volume=17|issue=2|pages=202–27|doi=10.1111/j.1467-9760.2008.00325.x}}</ref>

== Takođe pogledati ==

* [[Маргинална теорија|Marginalna teorija]]
* [[Окамова бритва|Okamova oštrica]]
* [[Пропаганда|Propaganda]] — Oblik komunikacije čija je namera da utiče na publiku tako što će predstavljati samo argumente jedne strane
* [[Псеудоисторија|Pseudoistorija]] — Pseudoučenjaštvo koje nastoji da iskrivi ili pogrešno predstavi istorijske činjenice
* [[Псеудонаука|Pseudonauka]]
* [[Сујеверје|Sujeverje]]

== Reference ==
{{Reflist|26em}}

== Spoljašnje veze ==


* [https://www.krstarica.com/vesti/srbija/istrazivanje-fpn-pokazalo-veruju-li-srbi-u-teorije-zavere/ Istraživanje FPN – Veruju li Srbi u teorije zavere?]
* [https://pulse.rs/teorije-zavere-cesto-ukazuju-na-stvarne-probleme/ Pulse.rs — Teorije zavere često ukazuju na stvarne probleme]


{{DEFAULTSORT:Теорија завере}}
{{Commonscat|Conspiracy theories}}
[[Категорија:Друштво]]
[[Категорија:Теорије завере| ]]
[[Категорија:Граничне теорије]]
[[Категорија:Граничне теорије]]
[[Категорија:Теорије завере]]

Верзија на датум 28. јул 2019. у 22:24

Oko proviđenja ili svevideće božije oko, koje se nalazi na novčanici od 1 američkog dolara, neki uzimaju kao dokaz za zaveru u koju su umešani osnivači Sjedinjenih Američkih Država i iluminati.[1]

Teorija zavere je objašnjenje nekog događaja ili situacije pomoću zavere zlih i moćnih aktera, često sa političkom motivacijom,[2][3] iako su druga objašnjenja verovatnija.[4] Ovaj termin ima pežorativnu konotaciju, ukazujući na to da je pribegavanje zaveri zasnovano na predrasudama ili nedostatku dokaza.[5] Teorije zavere su otporne na falsifikabilnost (opovrgljivost) i jačaju tu otpornost pomoću cirkularnog rezonovanja: dokazi protiv zavere, isto kao i odsustvo dokaza u korist zavere, tumače se kao dokazi njene istinitosti,[5][6] i zavera postaje više stvar verovanja nego dokazivanja.[7][8]

Na psihološkom nivou, konspiracistička ideacija — verovanje u teorije zavere — može biti štetna ili patološka[9][10] i u velikom broju slučajeva korelira sa paranojom i Makijavelizmom.[11] Teorije zavere, koje su nekada bile ograničene na marginalnu publiku, postale su uobičajene u masovnim medijima i pojavljuju se kao kulturološki fenomen na kraju 20. i početku 21. veka.[12][13][14][15]

Etimologija i definicija

Oksfordski rečnik engleskog jezika definiše teoriju zavere (conspiracy theory) kao "teoriju po kojoj se neki događaj ili fenomen desio kao rezultat zavere između zainteresovanih strana; spec. uverenje da je neka tajna ali uticajna služba (tipično sa političkom motivacijom i ugnjetavačkom namerom) odgovorna za neki neobjašnjeni događaj".[16] Reč "konspiracija" (sinonim za reč "zavera"), potiče iz latinskog: con- ("sa, zajedno") i spirare ("disati").

Robert Blaskevic beleži primere ovog izraza u devetnaestom veku i navodi da je njegovo značenje oduvek bilo negativno.[17] Lens deHejven-Smit kaže da je izraz ušao u svakodnevni jezik u Sjedinjenim Državama posle 1964, kada je Vorenova komisija iznela svoja otkrića, a Njujork tajms objavio pet članaka u kojima se koristi ovaj termin.[18]

Teorija zavere nije samo zavera. Majkl Barkan (Michael Barkun) piše da su zavere "tajne spletke planirane i/ili sprovedene od strane dveju ili više osoba". Teorija zavere je, s druge strane, "intelektualni konstrukt", "obrazac koji se nameće svetu kako bi se dao utisak poretka u događajima". Tvrdeći da je "neka mala i skrivena grupa ljudi" izmanipulisala događaje, teorija zavere može biti lokalna ili međunarodna, usmerena na pojedinačne događaje ili takva da pokriva višestruke incidente i čitave zemlje, regione i istorijske periode. Teoretičari zavere smatraju da imaju privilegovan pristup posebnom znanju ili naročitom načinu razmišljanja koji ih odvaja od masa koje veruju zvaničnim saopštenjima.[19]

Primeri

Teorije zavere mogu uzeti bio koju stvar kao svoj predmet, ali određene teme privlače veću pažnju od drugih. U omiljene teme spadaju smrti poznatih ličnosti, aktivnosti vlada, nove tehnologije, terorizam i pitanja vanzemaljskog života. Među najdugovečnijim i najrasprostranjenijim teorijama zavere su one u vezi sa ubistvom Džona F. Kenedija, sletanjem Apola na Mesec 1969. godine i terorističkim napadima 11. septembra, kao i brojne teorije koje se tiču navodnih spletki raznih stvarnih i izmišljenih grupa i njihovih planova za dominaciju svetom.[20]

Popularnost

Neki naučnici tvrde da su teorije zavere koje su ranije bile ograničene na marginalnu publiku postale uobičajene u masovnim medijima i pojavljuju se kao kulturološki fenomen na kraju 20. i na početku 21. veka.[12][13][14][15] Prema antropolozima Todu Sandersu i Hariju G. Vestu, podaci ukazuju da veliki uzorak Amerikanaca veruje u bar neke od teorija zavere.[21] Na primer, studija sprovedena 2016. otkrila je da 10% Amerikanaca misli da je kemtrejls teorija zavere "potpuno tačna", a 20-30% misli da je "donekle tačna".[22] Prema ovome, otprilike 120 miliona Amerikanaca misli da su kemtrejlsi stvarni.[22] Verovanje u teorije zavere je tako postalo predmet interesovanja sociologa, psihologa i stručnjaka za usmenu tradiciju.

Teorije zavere su široko prisutne na internetu u formi blogova i video snimaka na Jutjubu, kao i na društvenim mrežama. Da li je internet povećao rasprostranjenost teorija zavere ili ne otvoreno je pitanje za istraživanje.[23] Posmatrano je i proučavano prisustvo i zastupljenost teorija zavere u rezultatima internet pretraživača, pri čemu se primećuje značajna varijacija između različitih tema i generalno odsustvo pouzdanih, kvalitetnih linkova u rezultatima.[24]

Vrste

Vokerovih pet vrsta

Džesi Voker (2013) je identifikovao pet vrsta teorija zavere:

  • "Neprijatelj spolja" - teorije prema kojima neko izvana spletkari protiv zemlje.
  • "Neprijatelj iznutra" - zaverenici koji vrebaju u sopstvenoj naciji i ne mogu se razlikovati od običnih građana.
  • "Neprijatelj iznad" - moćni ljudi koji manipulišu događajima da bi od toga imali sopstvenu korist.
  • "Neprijatelj ispod" - niže klase koje rade na tome da sruše društveni poredak.
  • "Dobronamerne zavere" - anđeoske snage koje rade iza očiju javnosti kako bi poboljšale svet i pomogle ljudima.[25]

Barkanove tri vrste

Majkl Barkan je identifikovao tri vrste teorija zavere:

  • Događajne teorije zavere. Ovo se odnosi na ograničene i definisane događaje. To su na primer teorije koje se bave ubistvom Kenedija, 11. septembrom i širenjem virusa side.[26]
  • Sistemske teorije zavere. Veruje se da zavera ima široke ciljeve, obično uspostavljanje kontrole nad zemljom, regijom ili čak celim svetom. Cilj je čišćenje, dok je zaverenička mašinerija generalno jednostavna: neka zla organizacija sprovodi plan da se infiltrira u postojeće institucije i da ih sruši. To je uobičajeni scenario u teorijama zavere koje se fokusiraju na navodne mahinacije Jevreja, masona, komunista ili katoličke crkve.[26]
  • Teorije superzavere. Za Barkana, ove teorije povezuju više navodnih zavera hijerarhijski. Na vrhu se nalazi udaljena ali svemoćna zla sila. Primeri koje navodi su ideje Dejvida Ajka i Miltona Vilijama Kupera.[26]

Rotbard: plitke ili duboke

Marej Rotbard zagovara model koji suprotstavlja "duboke" teorije zavere "plitkim". Prema Rotbardu, "plitki" teoretičar posmatra događaj i pita Cui bono? ("Ko ima koristi od toga?"), prosuđujući bez dokaza da je taj ko ima koristi odgovoran za prikriveno uticanje na događaje. S druge strane, "duboki" teoretičar počinje sa slutnjom, a zatim traži dokaze. Rotbard opisuje ovu potonju aktivnost kao stvar potvrđivanja nečije početne paranoje određenim činjenicama.[27]

Dokazi ili teorija zavere

Verovanje u teorije zavere obično je zasnovano ne na dokazima, već na veri vernika.[7] Noam Čomski suprotstavlja teoriju zavere institucionalnoj analizi koja se fokusira uglavnom na javno, dugoročno ponašanje javno poznatih institucija, koje je zabeleženo, recimo, u naučnim dokumentima ili izveštajima mejnstrim medija.[28] Nasuprot tome, teorija zavere pretpostavlja postojanje tajnih koalicija pojedinaca i spekuliše o njihovim navodnim aktivnostima.[29][30]

Kler Birčal sa Kings koledža u Londonu opisuje teoriju zavere kao jedan "oblik popularnog znanja ili interpretacije". Upotreba reči "znanje" ovde znači način na koji se može posmatrati teorija zavere u odnosu na legitimne modele znanja. Odnos između legitimnog i nelegitimnog znanja je, tvrdi Birčalova, bliži nego uobičajena odbijanja tvrdnji o teorijama zavere.[31]

Teorije koje uključuju više zaverenika koje su se pokazale tačnim, kao što je afera Votergejt, obično se nazivaju "istraživačkim novinarstvom" ili "istorijskom analizom" a ne teorijom zavere.[32] Nasuprot tome, termin "Votergejt teorija zavere" se koristi za raznovrsne hipoteze u kojima su oni koji su osuđeni za zaveru u stvari žrtve jedne dublje zavere.[33]

Konspiracizam kao pogled na svet

Istoričar Ričard Hofstater opisao je ulogu paranoje i konspiracizma tokom američke istorije, u svom eseju "Paranoidni stil u američkoj politici" iz 1964 godine. Klasik Bernarda Bejlina Ideološko poreklo američke revolucije (1967) beleži da se sličan fenomen mogao naći u Severnoj Americi u vreme pre Američke revolucije. Konspiracizam označava ljudske stavove kao i vrstu teorija zavere koje su globalnije i više istorijske.[34]

Pojam "konspiracizam" dodatno je popularisao akademik Frenk P. Minc osamdesetih godina XX veka. Prema Mincu, konspiracizam označava "verovanje u primat zavere u razvojnom toku istorije":[35]‍:4

Konspiracizam služi potrebama različitih političkih i društvenih grupa u Americi i u drugim zemljama. On identifikuje elite, krivi ih za ekonomske i društvene katastrofe i pretpostavlja da će biti bolje kada se, pomoću akcije naroda, one odstrane sa pozicija vlasti. Kao takve, teorije zavere nisu tipične za neku određenu epohu ili ideologiju.

Džastin Foks iz časopisa Tajm je mišljenja da su trgovci sa Vol strita jedna od grupa sa najizraženijim konspirativnim načinom razmišljanja i to pripisuje realnosti nekih zavera finansijskog tržišta i mogućnosti teorija zavere da pruže neophodnu orijentaciju u svakodnevnim kretanjima tržišta. On veruje da su dobri istraživački novinari takođe teoretičari zavere.[36]

Bliski istok

Metju Grej primećuje da su teorije zavere preovlađujuća karakteristika arapske kulture i politike.[37] U varijante ovih zavera spadaju kolonijalizam, cionizam, supersile, nafta i rat protiv terorizma, što se može odnositi na rat protiv islama.[37] Na primer, Protokoli sionskih mudraca, zloglasni dokument masovne obmane koji predstavlja navodni jevrejski plan za dominaciju svetom, uobičajeno se čita i promoviše u muslimanskom svetu.[38][39] Rodžer Koen kaže da je popularnost teorija zavere u arapskom svetu "poslednje utočište onih koji nemaju moć".[40] Al-Mumin Said je primetio opasnost od takvih teorija, jer "nas one udaljavaju ne samo od istine, nego i od suočavanja sa sopstvenim greškama i problemima".[41]

Sjedinjene Države

Hari G. Vest i drugi primećuju da iako se teoretičari zavere često odbacuju kao marginalna manjina, određeni podaci ukazuju da širok spektar stanovništva u SAD gaji verovanje u teorije zavere. Vest takođe upoređuje ove teorije sa hipernacionalizmom i religijskim fundamentalizmom.[42][43]

Teolog Robert Džuvet i filozof Džon Šelton pripisuju dugotrajnu popularnost teorija zavere u SAD Hladnom ratu, makartizmu i kontrakulturnom odbacivanju autoriteta. Oni navode da i kod levice i kod desnice preovlađuje spremnost da se koriste stvarni događaji, kao što su sovjetske zavere, nedoslednosti u izveštaju Vorenove komisije i napadi 11. septembra, kako bi se podržalo postojanje neproverenih i velikih tekućih zavera.[44]

Afera Votergejt se takođe koristi da bi se dao legitimitet drugim teorijama zavere, pri čemu je sam Ričard Nikson izjavio da je ona služila kao "Roršahov test" koji je pozivao druge da dopune šablon koji leži u osnovi.[32]

Istoričarka Ketrin S. Olmsted navodi tri razloga zašto su Amerikanci skloni verovanju u vladine teorije zavere:

  1. Stvarna prekoračenja nadležnosti i tajnovitost tokom Hladnog rata, kao u slučajevima Votergejta, studije sifilisa u Taskigiju, projekta MKUltra i saradnje CIA-e sa mafijašima u pokušajima atentata na Fidela Kastra.
  2. Presedan napravljen teorijama zavere u cilju propagande zvanično sankcionisanim od strane vlade, kao što su tvrdnje o nemačkoj infiltraciji u SAD tokom II svetskog rata ili diskreditovana tvrdnja da je Sadam Husein igrao ulogu u napadima 11. septembra.
  3. Nepoverenje koje je stekla vlada špijunirajući i maltretirajući disidente, na primer prilikom Akta o pobuni iz 1918, COINTELPRO-a i raznih antikomunističkih akcija.[45]

Psihološke interpretacije

Široko rasprostranjeno verovanje u teorije zavere postalo je tema interesovanja sociologa, psihologa i stručnjaka za usmenu tradiciju još od 60-tih godina XX veka, kada su se pojavile brojne teorije zavere u vezi sa ubistvom američkog predsednika Džona Kenedija. Sociolog Turkaj Salim Nefes ističe političku prirodu teorija zavere. On kaže da je jedna od najvažnijih karakteristika ovih teorija njihov pokušaj da razotkriju "stvarne ali skrivene" odnose moći u društvenim grupama.[46][47]

Privlačnost teorija zavere

Razmatrajući upotrebu "teorije zavere" u savremenoj američkoj kulturi, politikolog Majkl Barkan smatra da se taj izraz koristi za verovanje koje objašnjava neki događaj kao rezultat tajne zavere izuzetno moćnih i lukavih zaverenika u cilju postizanja nekog zlog cilja.[48][49] Prema Barkanu, privlačnost teorija zavere je trostruka:

  • "Prvo, teorije zavere tvrde da objašnjavaju ono što institucionalna analiza ne može da objasni. One izvlače smisao iz sveta koji je inače zbunjujuć.
  • Drugo, čine to na privlačno jednostavan način, deleći oštro svet na sile svetla i sile mraka. One tvrde da celokupno zlo potiče iz jednog izvora, od zaverenika i njihovih agenata.
  • Treće, teorije zavere se često prikazuju kao posebno, tajno znanje koje je drugima nepoznato i koji ga ne cene. Za teoretičare zavere, mase predstavljaju stado sa ispranim mozgom, dok teoretičari zavere mogu da čestitaju jedni drugima na tome što su prozreli zavereničke obmane".[49]

Ovaj treći razlog podržava istraživanje Rolanda Imhofa, profesora socijalne psihologije na Univerzitetu u Majncu. To istraživanje pokazuje da što je manja grupa ljudi koja veruje u neku teoriju, to je ona atraktivnija za teoretičare zavere.[50]

Humanistički psiholozi kažu da čak i pored toga što se hipotetička klika koja stoji iza navodne zavere skoro uvek percipira kao neprijateljska, često ostaje neki element reosiguranja za teoretičare. To je zbog toga što je utešno zamišljati da su teškoće u međuljudskim odnosima prouzrokovali ljudi i da one ostaju pod ljudskom kontrolom. Ako se u to može uplesti neka klika, onda postoji nada u rušenje njene moći ili pridruživanje njoj. Verovanje u moć neke klike je implicitna potvrda ljudskog dostojanstva - nesvesna potvrda da je čovek odgovoran za svoju sudbinu.[51]

Ljudi smišljaju teorije zavere da bi objasnili, na primer, odnose moći u društvenim grupama i primećeno postojanje zlih sila.[а][49][46][47] U psihološke razloge postavljanja teorija zavere spadaju: projekcija; lična potreba da se "značajan događaj objasni značajnim uzrokom"; i različite vrste i stadijumi poremećaja mišljenja, kao što je paranoidna dispozicija, od lakših do težih oblika. Neki ljudi daju prednost socio-političkim objašnjenjima naspram nesigurnosti suočavanja sa slučajnim, nepredvidivim ili iz nekog drugog razloga neobjašnjivim događajima.[36][52][53][54][55][40]

Prema Berletu i Lajonsu, "konspiracizam je poseban narativni oblik traženja žrtvenog jagnjeta u vidu satanizovanih neprijatelja koji predstavljaju deo velike podmukle zavere protiv opšteg dobra, pri čemu se otkrivač valorizuje kao heroj zbog objavljivanja opasnosti."[56]

Psihološki uzroci

Neki psiholozi smatraju da je potraga za smislom uobičajena za konspiracizam. Kada se ideja formira, sklonost potvrdi sopstvene teorije i izbegavanje kognitivne disonance mogu učvrstiti verovanje. Što se tiče situacije gde teorija zavere postaje ukorenjena u nekoj društvenoj grupi, društvena potpora može takođe igrati ulogu.[57]

Projekcija

Neki istoričari tvrde da u konspiracizmu postoji element psihološke projekcije. Ta projekcija se, prema ovim tvrđenjima, manifestuje kao pripisivanje sopstvenih nepoželjnih osobina zaverenicima. Istoričar Ričard Hofstater kaže:  Iz mnogo razloga se čini da je ovaj neprijatelj projekcija selfa; idealni kao i neprihvatljivi aspekti sebe se pripisuju njemu. Osnovni paradoks paranoidnog stila je imitacija neprijatelja. Neprijatelj, na primer, može biti kosmopolitski intelektualac, ali paranoičar će ga nadmašiti učenošću, ili pedanterijom... Kju Kluks Klan je imitirao katolicizam tako što je imao svešteničke odore, razvivši složen ritual i jednako složenu hijerarhiju. Društvo Džon Birč imitira komunističke ćelije i kvazitajne operacije pomoću grupa "iz prednje linije" i propovedanja težnje za ideološkim ratom veoma sličnim onom koje nalazi kod svog komunističkog neprijatelja. Zastupnici raznih fundamentalističkih i antikomunističkih "krstaša" otvoreno izražavaju svoje divljenje posvećenosti, disciplini i strateškoj genijalnosti koje pobuđuje komunistički ideal. Hofstater takođe primećuje da su "seksualne slobode" porok koji se često pripisuje ciljnim grupama teoretičara zavere, s obzirom da "fantazije istinskih vernika otkrivaju snažna sadomazohistička davanja oduška, na primer, oduševljavanje anti-masona surovošću masonskih kazni."[54]

Sociološke interpretacije

Kristofer Hičens je opisao teorije zavere kao "izduvne gasove demokratije"[55] i neizbežni rezultat velike količine informacija koje kruže između velikog broja ljudi.

Teorije zavere mogu biti emocionalno zadovoljavajuće, pripisujući krivicu nekoj grupi kojoj teoretičar ne pripada i tako oslobađajući teoretičara moralne i političke odgovornosti u društvu.[58] Tako, Rodžer Koen kaže, pišući za Njujork tajms, da "zarobljeni umovi... pribegavaju teoriji zavere jer je to poslednje utočište nemoćnih. Ako ne možete promeniti sopstveni život, onda mora da postoji neka veća sila koja kontroliše svet."[40]

Sociološki istoričar Holger Hervig ustanovio je izučavajući nemačka objašnjenja za uzroke Prvog svetskog rata: "Ovi događaji koji su najvažniji najteži su za razumevanje zato što privlače ogromnu pažnju tvoraca mitova i šarlatana."[59]

Uticaj kritičke teorije

Francuski sociolog Bruno Latur kaže da široko rasprostranjena popularnost teorija zavere u masovnoj kulturi može biti, delom, rezultat sveprisutne marksizmom inspirisane kritičke teorije i sličnih ideja u akademskoj zajednici od 70-tih godina XX veka.[60]

Latur napominje da oko 90% savremenog društvenog kriticizma u akademskoj zajednici pokazuje jedan ili dva pristupa, koje on naziva "pozicija činjenica i pozicija bajke".[60]:237 Pozicija bajke je antifetišistička, s obzirom da tvrdi da su "predmeti verovanja" (npr. religija, umetnost) samo koncepti na koje je moć projektovana; Latur tvrdi da oni koji koriste ovaj pristup pokazuju sklonost ka potvrđivanju svojih dogmatskih sumnji argumentom "naučne podržanosti". Iako su im činjenice o situaciji i pravilna metodologija naizgled važni, Latur kaže da naučni proces počiva na utisku o nečijim omiljenim teorijama koji će im dati neku vrstu reputacije superiornosti. "Pozicija činjenica" tvrdi da spoljne sile (npr. ekonomija, rod) kontrolišu pojedince, često prikriveno i da oni nisu toga svesni.[60] Latur zaključuje da oba ova pristupa u akademskoj zajednici dovode do polarizovane, neefikasne atmosfere koja se ističe (kod oba pristupa) zajedljivošću. "Da li sada vidite zašto je tako dobro kritički razmišljati?" pita Latur. "Bez obzira na to koju poziciju zauzmete, vi ste uvek u pravu!" [60]

Latur napominje da su takav društveni kriticizam usvojili oni koje on opisuje kao teoretičare zavere, uključujući tu i one koji poriču klimatske promene i Pokret za istinu o 11. septembru: "Možda ja previše ozbiljno shvatam teorije zavere, ali me brine to što detektujem, u tim ludačkim mešavinama refleksne neverice, preciznih zahteva za dokazima i slobodnog korišćenja moćnih objašnjenja iz društvene nedođije, mnoga borbena sredstva društvene kritike."[60]

Fuziona paranoja

Majkl Keli, novinar Vašington posta i kritičar kako levičarskih tako i desničarskih antiratnih pokreta, skovao je termin "fuziona paranoja" kao naziv za političko preklapanje aktivista levice i desnice oko antiratnih tema i građanskih sloboda, koje su, kako kaže, motivisane zajedničkim verovanjem u konspiracizam ili zajedničkim antietatističkim pogledima. [61]

Barkan je usvojio ovaj termin za situaciju u kojoj je sinteza paranoidnih teorija zavere, koje su nekada bile ograničene na američku marginalnu publiku, dala teorijama zavere masovnu privlačnost i omogućila im da postanu uobičajene u masovnim medijima,[62] označivši time početak perioda bez presedana u kome se ljudi aktivno pripremaju za apokaliptičke ili milenarističke scenarije u Sjedinjenim Državama krajem 20. i početkom 21. veka.[63] Barkan napominje da pojava sukoba vukova samotnjaka sa policijom predstavlja zamenu za pretnju zvaničnim političkim vlastima.[64]

Održivost zavera

Fizičar Dejvid Robert Grajms procenio je vreme koje je potrebno da se neka zavera otkrije na osnovu broja ljudi koji su umešani.[65][66] U svojim proračunima je koristio podatke iz PRIZMA programa masovnog nadzora, Studije sifilisa u Taskigiju i Forenzičkog skandala FBI-a. Grajms je procenio da je:

  • za obmanu u vezi sa sletanjem ljudi na Mesec potrebno 411.000 ljudi i ona se otkriva za 3,68 godina;
  • za prevaru u vezi sa klimatskim promenama potrebno 405.000 ljudi i otkriva se za 3,70 godina;
  • za zaveru u vezi sa vakcinacijom potreban minimum od 22.000 ljudi (bez farmaceutskih kompanija) i otkriva se za najmanje 3,15 godina, a najviše za 34,78 u zavisnosti od broja umešanih;
  • za zaveru u neotkrivanju leka za rak potrebno 714.000 ljudi i otkriva se za 3,17 godina.

Politička upotreba

U svojoj knjizi Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, filozof Karl Poper upotrebio je termin "teorija zavere društva" da bi označio ideju o društvenom fenomenu za koji je utvrdio da je neispravan — naime, da su društveni fenomeni kao što su "rat, nezaposlenost, siromaštvo, nestašice ... rezultat direktne konstrukcije nekih moćnih pojedinaca ili grupa."[67] Poper kaže da je totalitarizam zasnovan na "teorijama zavere" koje vode poreklo od imaginarnih spletki vođenih paranoidnim scenarijima zasnovanim na tribalizmu, šovinizmu ili rasizmu. On priznaje da prave zavere postoje,[68] ali primećuje kako zaverenicima retko polazi za rukom da ostvare svoj cilj.[68]

Istoričar Brus Kamings na sličan način odbija ideju da je istorija kontrolisana zaverama, navodeći da kada se prave zavere pojave, one obično imaju mali uticaj na istoriju i imaju nepredviđene posledice na zaverenike. Kamings zaključuje da istoriju u stvari "pokreću velike snage i široke strukture ljudskih kolektiviteta".[69]

U članku iz 2009, pravni stručnjaci Cass Sunstein i Adrian Vermeule razmatraju broj mogućih odgovora vlade na teorije zavere, uključujući cenzuru i oporezivanje. Oni zaključuju da vlasti treba da se angažuju u kontra govorima i dijalogu, što su nazvali "kognitivnom infiltracijom".[70]

Takođe pogledati

Reference

  1. ^ Issitt, Micah; Main, Carlyn (2014). Hidden Religion: The Greatest Mysteries and Symbols of the World's Religious Beliefs. ABC-CLIO. стр. 47—49. ISBN 978-1-61069-478-0. 
  2. ^ Goertzel, T (децембар 1994). „Belief in conspiracy theories”. Political Psychology. 15 (4): 731—742. JSTOR 3791630. doi:10.2307/3791630.  "explanations for important events that involve secret plots by powerful and malevolent groups"
  3. ^ „conspiracy theory”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.) "the theory that an event or phenomenon occurs as a result of a conspiracy between interested parties; spec. a belief that some covert but influential agency (typically political in motivation and oppressive in intent) is responsible for an unexplained event"
  4. ^ Aaronovitch, David (2009). Voodoo histories : the role of the conspiracy theory in shaping modern history. London, England: Jonathan Cape. ISBN 9780224074704. OCLC 310154675. 
  5. ^ а б Byford, Jovan (2011). Conspiracy theories : a critical introduction. Houndmills, Basingstoke, Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN 9780230349216. OCLC 802867724. 
  6. ^ Keeley, Brian L. (март 1999). „Of Conspiracy Theories”. The Journal of Philosophy. 96 (3): 109—126. JSTOR 2564659. doi:10.2307/2564659. 
  7. ^ а б Barkun 2003, стр. 7.
  8. ^ Barkun, Michael (2011). Chasing Phantoms: Reality, Imagination, and Homeland Security Since 9/11. Chapel Hill: University of North Carolina Press. стр. 10. 
  9. ^ Freeman, Daniel; Bentall, Richard P. (2017-03-29). „The concomitants of conspiracy concerns”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology (на језику: енглески). 52 (5): 595—604. ISSN 0933-7954. PMC 5423964 Слободан приступ. PMID 28352955. doi:10.1007/s00127-017-1354-4. 
  10. ^ Barron, David; Morgan, Kevin; Towell, Tony; Altemeyer, Boris; Swami, Viren (новембар 2014). „Associations between schizotypy and belief in conspiracist ideation”. Personality and Individual Differences (на језику: енглески). 70: 156—159. doi:10.1016/j.paid.2014.06.040. 
  11. ^ Douglas, Karen M.; Sutton, Robbie M. (12. 4. 2011). „Does it take one to know one? Endorsement of conspiracy theories is influenced by personal willingness to conspire” (PDF). British Journal of Social Psychology. 10 (3): 544—552. PMID 21486312. doi:10.1111/j.2044-8309.2010.02018.x. 
  12. ^ а б Barkun 2003, стр. 58.
  13. ^ а б Camp, Gregory S. (1997). Selling Fear: Conspiracy Theories and End-Times Paranoia. Commish Walsh. ASIN B000J0N8NC. 
  14. ^ а б Goldberg, Robert Alan (2001). Enemies Within: The Culture of Conspiracy in Modern America. Yale University Press. ISBN 978-0-300-09000-0. 
  15. ^ а б Fenster, Mark (2008). Conspiracy Theories: Secrecy and Power in American Culture. University of Minnesota Press; 2nd edition. ISBN 978-0-8166-5494-9. 
  16. ^ Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0), Oxford University Press, 2009, s.v. 4
  17. ^ Blaskiewicz, Robert (8. 8. 2013). „Nope, It Was Always Already Wrong”. The Skeptical Inquirer. Committee for Skeptical Inquiry. Приступљено 11. 12. 2015. 
  18. ^ deHaven-Smith, Lance (2013-04-15). Conspiracy Theory in America. стр. 3. ISBN 9780292743793. „The term "conspiracy theory" did not exist as a phrase in everyday American conversation before 1964. ... In 1964, the year the Warren Commission issued its report, the New York Times published five stories in which "conspiracy theory" appeared.” 
  19. ^ Barkun, Michael (2016). „Conspiracy Theories as Stigmatized Knowledge”. Diogenes: 039219211666928. doi:10.1177/0392192116669288. 
  20. ^ „History's greatest conspiracy theories”. The Telegraph. The Daily Telegraph. 12. 11. 2008. 
  21. ^ West, Harry G.; Sanders, Todd (2003). Transparency and conspiracy: ethnographies of suspicion in the new world order. Duke University Press. стр. 4. ISBN 978-0-8223-3024-0. 
  22. ^ а б Kahn, Brian (2. 11. 2017). „There's a Damn Good Chance Your Neighbor Thinks Chemtrails Are Real”. Gizmodo Earther. Приступљено 2019-03-05. 
  23. ^ Wood, M. (2015). „Has the Internet been good for conspiracy theorising?” (PDF). Psychology Postgraduate Affairs Group (PsyPAG) Quarterly: 31—33. 
  24. ^ Ballatore, A. (2015). „Google chemtrails: A methodology to analyze topic representation in search engine results”. First Monday. 20. doi:10.5210/fm.v20i7.5597. 
  25. ^ Jesse Walker, The United States of Paranoia: A Conspiracy Theory (2013) excerpt and text search
  26. ^ а б в Barkun 2003, стр. 6.
  27. ^ As quoted by B.K. Marcus in "Radio Free Rothbard," Journal of Libertarian Studies, Vol 20, No 2. (SPRING 2006): pp 17–51. Retrieved 16 May 2013.
  28. ^ Achbar, Mark, ур. (1994). Manufacturing Consent: Noam Chomsky and the Media. Black Rose Books Ltd. стр. 131. ISBN 978-1-55164-002-0. 
  29. ^ Jack Z. Bratich (2008-02-07). Conspiracy Panics: Political Rationality and Popular Culture. State University of New York Press, Albany. стр. 98—100. ISBN 9780791473344. Приступљено 16. 6. 2015. 
  30. ^ Jovan Byford (2011-10-12). Conspiracy Theories: A Critical Introduction. Palgrave MacMillan. стр. 25—27. ISBN 9780230349216. Приступљено 16. 6. 2015. 
  31. ^ Birchall, Clare (2004). „Just because you're paranoid, doesn't mean they're not out to get you”. Culture Machine, Deconstruction Is/In Cultural Studies. 6. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 11. 3. 2015. 
  32. ^ а б Peter Knight (1. 1. 2003). Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 730—. ISBN 978-1-57607-812-9. 
  33. ^ Ron Rosenbaum (2012). „Ah, Watergate”. New Republic. 
  34. ^ Bailyn, Bernard (1992) [1967]. 'The Ideological Origins of the American Revolution. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-44302-0. ASIN: B000NUF6FQ. [потребна страна]
  35. ^ Mintz, Frank P. (1985). The Liberty Lobby and the American Right: Race, Conspiracy, and Culture. Westport, CT: Greenwood. ISBN 978-0-313-24393-6. 
  36. ^ а б Justin Fox: "Wall Streeters like conspiracy theories. Always have", Time, 1 October 2009.
  37. ^ а б Matthew Gray (2010). Conspiracy Theories in the Arab World. ISBN 978-0-415-57518-8. 
  38. ^ Wakin, Daniel J. (26. 10. 2002). „Anti-Semitic 'Elders of Zion' Gets New Life on Egypt TV”. New York Times. Приступљено 26. 8. 2014. 
  39. ^ „2006 Saudi Arabia's Curriculum of Intolerance” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 8. 2006. г.  Report by Center for Religious Freedom of Freedom House. 2006
  40. ^ а б в Cohen, Roger (20. 12. 2010). „The Captive Arab Mind”. The New York Times. 
  41. ^ Steven Stalinsky (6. 5. 2004). „A Vast Conspiracy”. National Review. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. 
  42. ^ Harry G. West; et al. Transparency and Conspiracy: Ethnographies of Suspicion in the New World Order. Duke University Press Books. стр. 4, 207—08. 
  43. ^ Shermer, Michael, and Pat Linse. Conspiracy Theories. Altadena, CA: Skeptics Society, n.d. Print.
  44. ^ Jewett, Robert; John Shelton Lawrence (2004) Captain America and the crusade against evil: the dilemma of zealous nationalism Wm. B. Eerdmans Publishing p. 206.
  45. ^ Olmsted, Kathryn S. (2011) Real Enemies: Conspiracy Theories and American Democracy, World War I to 9/11, Oxford University Press, p. 8.
  46. ^ а б Nefes, Türkay S (2013). „Political parties' perceptions and uses of anti-Semitic conspiracy theories in Turkey”. The Sociological Review. 61 (2): 247—264. doi:10.1111/1467-954X.12016. 
  47. ^ а б Nefes, Türkay S. (2012). „The History of the Social Constructions of Dönmes (Converts)*”. Journal of Historical Sociology. 25 (3): 413—439. doi:10.1111/j.1467-6443.2012.01434.x. 
  48. ^ а б Barkun 2003, стр. 3.
  49. ^ а б в Berlet, Chip (септембар 2004). „Interview: Michael Barkun”. Приступљено 1. 10. 2009. „The issue of conspiracism versus rational criticism is a tough one, and some people (Jodi Dean, for example) argue that the former is simply a variety of the latter. I don't accept this, although I certainly acknowledge that there have been conspiracies. They simply don't have the attributes of almost superhuman power and cunning that conspiracists attribute to them.” 
  50. ^ Imhoff, Roland (2018-04-17). „Conspiracy Theorists Just Want to Feel Special”. motherboard.vice.com. Приступљено 6. 7. 2018. 
  51. ^ Baigent, Michael; Leigh, Richard; Lincoln, Henry (1987). The Messianic Legacy. Henry Holt & Co. ISBN 978-0-8050-0568-4. 
  52. ^ Goertzel (1994). „Belief in Conspiracy Theories”. Political Psychology. 15 (4): 731—742. JSTOR 3791630. doi:10.2307/3791630. Приступљено 7. 8. 2006. 
  53. ^ Douglas, Karen; Sutton, Robbie (2008). „The hidden impact of conspiracy theories: Perceived and actual influence of theories surrounding the death of Princess Diana”. Journal of Social Psychology. 148 (2): 210—22. PMID 18512419. doi:10.3200/SOCP.148.2.210-222. 
  54. ^ а б Hofstadter, Richard (1965). The Paranoid Style in American Politics and Other Essays. New York: Alfred A. Knopf. стр. 32—33. ISBN 978-0-674-65461-7. 
  55. ^ а б Hodapp, Christopher; Alice Von Kannon (2008). Conspiracy Theories & Secret Societies For Dummies. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-18408-0. 
  56. ^ Berlet, Chip; Lyons, Matthew N. (2000). Right-Wing Populism in America: Too Close for Comfort. New York: Guilford Press. ISBN 978-1-57230-562-5. [потребна страна]
  57. ^ Swami, Viren; Coles, Rebecca; Stieger, Stefan; Pietschnig, Jakob; Furnham, Adrian; Rehim, Sherry; Voracek, Martin (2011). „Conspiracist ideation in Britain and Austria: Evidence of a monological belief system and associations between individual psychological differences and real-world and fictitious conspiracy theories”. British Journal of Psychology. 102 (3): 443—463. ISSN 2044-8295. PMID 21751999. doi:10.1111/j.2044-8295.2010.02004.x. 
  58. ^ Vedantam, Shankar (5. 6. 2006). „Born With the Desire to Know the Unknown”. The Washington Post. стр. A02. Приступљено 7. 6. 2006.  Sociologist Theodore Sasson has remarked, "Conspiracy theories explain disturbing events or social phenomena in terms of the actions of specific, powerful individuals". By providing simple explanations of distressing events—the conspiracy theory in the Arab world, for example, that the September 11 attacks were planned by the Israeli Mossad—they deflect responsibility or keep people from acknowledging that tragic events sometimes happen inexplicably."
  59. ^ Wilson, Keith (1996-11-01). Forging the Collective Memory: Government and International Historians through Two World Wars. Berghahn Books. ISBN 978-1-78238-828-9. 
  60. ^ а б в г д Latour, Bruno (зима 2004), „Why Has Critique Run out of Steam? From Matters of Fact to Matters of Concern.” (PDF), Critical Inquiry, 30 (2): 225—48, doi:10.1086/421123, Архивирано из оригинала (PDF) 2012-09-16. г., Приступљено 16. 9. 2012 
  61. ^ Kelly, Michael (1995-06-12). „THE ROAD TO PARANOIA”. The New Yorker. ISSN 0028-792X. Приступљено 2018-04-09. 
  62. ^ Barkun 2003, стр. 230.
  63. ^ Barkun 2003, стр. 207, 210, 211.
  64. ^ Barkun 2003, стр. 193, 197.
  65. ^ Barajas, Joshua (2016-02-15). „How many people does it take to keep a conspiracy alive?”. PBS NEWSHOUR. Public Broadcasting Service (PBS). Приступљено 22. 7. 2016. 
  66. ^ Grimes, David R (26. 1. 2016). „On the Viability of Conspiratorial Beliefs”. PLOS ONE. 11 (1): e0147905. Bibcode:2016PLoSO..1147905G. PMC 4728076 Слободан приступ. PMID 26812482. doi:10.1371/journal.pone.0147905. 
  67. ^ Popper, Karl (1945). „14”. Open Society and Its Enemies, Book II. London: Routledge and Kegan Paul. 
  68. ^ а б „Extracts from "The Open Society and Its Enemies Volume 2: The High Tide of Prophecy: Hegel, Marx and the Aftermath" by Karl Raimund Popper (Originally published 1945)”. Lachlan Cranswick, quoting Karl Raimund Popper. 
  69. ^ Cumings, Bruce (1999). The Origins of the Korean War, Vol. II, The Roaring of the Cataract, 1947–1950. Princeton, NJ: Princeton University Press. [потребна страна]
  70. ^ Sunstein, C. R.; Vermeule, A. (2009). „Conspiracy Theories: Causes and Cures”. Journal of Political Philosophy. 17 (2): 202—27. doi:10.1111/j.1467-9760.2008.00325.x. 

Spoljašnje veze


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teorija_zavere&oldid=22057374”