Пређи на садржај

Лангобарди — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
.
Ред 42: Ред 42:
* {{Cite book| ref=harv|last=Милошевић|first=Петар|title=Археологија и историја Сирмијума|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ResJHQAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Милошевић|first=Петар|title=Археологија и историја Сирмијума|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ResJHQAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* Bluhme, Friedrich. ''Gens Langobardorum''
⚫
* Bruckner, Wilhelm. ''Die Sprache der Langobarden''
* {{Cite book| ref=harv|last=Christie|first=Neil|title=The Lombards: the ancient Longobards|year=1995|series=The Peoples of Europe|publisher=Blackwell|location=Oxford}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Christie|first=Neil|title=The Lombards: the ancient Longobards|year=1995|series=The Peoples of Europe|publisher=Blackwell|location=Oxford}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Literacy in Lombard Italy, c. 568-774|first=Nicholas|last=Everett|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2003|isbn=9780521819053|location=Cambridge}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Literacy in Lombard Italy, c. 568-774|first=Nicholas|last=Everett|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2003|isbn=9780521819053|location=Cambridge}}
Ред 55: Ред 53:
* Hodgkin, Thomas. ''Italy and Her Invaders''. [[Clarendon Press]]
* Hodgkin, Thomas. ''Italy and Her Invaders''. [[Clarendon Press]]
* Menghin, Wilifred. ''Die Langobarden / Geschichte und Archäologie''. Theiss
* Menghin, Wilifred. ''Die Langobarden / Geschichte und Archäologie''. Theiss
* [[Charles Oman|Oman, Charles]]. ''The Dark Ages 476–918''. London, 1914.
⚫
* Pohl, Walter and Erhart, Peter. ''Die Langobarden / Herrschaft und Identität''
⚫
* Priester, Karin. ''Geschichte der Langobarden / Gesellschaft - Kultur - Altagsleben''. Theiss
⚫
* {{Cite book| ref=harv|translator=Katherine Fischer Drew|others= foreword by Edward Peters |title=The Lombard Laws|location=Philadelphia|publisher=[[University of Pennsylvania Press]]|
⚫
year=1973|isbn=978-0-8122-1055-2|pages=}}
* [[Antonio Santosuosso|Santosuosso, Antonio]]. ''Barbarians, Marauders, and Infidels: The Ways of Medieval Warfare''. {{page|year=2004|isbn=978-0-8133-9153-3|pages=}}
* [[Antonio Santosuosso|Santosuosso, Antonio]]. ''Barbarians, Marauders, and Infidels: The Ways of Medieval Warfare''. {{page|year=2004|isbn=978-0-8133-9153-3|pages=}}
* Schmidt, Dr. Ludwig. ''Älteste Geschichte der Langobarden''
* [[Tacitus]]. ''Annals''
* [[Tacitus]]. ''Annals''
* Tacitus. ''[[Germania (book)|Germania]]''
* Tacitus. ''[[Germania (book)|Germania]]''
* Wegewitz, Willi. ''Das langobardische Brandgräberfeld von Putensen, Kreise Harburg''
* Wegewitz, Willi. ''Das langobardische Brandgräberfeld von Putensen, Kreise Harburg''
* {{Cite book| ref=harv|first=Christopher|last=Wickham|author-link=Chris Wickham|editor-last=Goffart|editor-first=Walter A.|editor2-last=Murray|editor2-first=Alexander C.|contribution=Aristocratic Power in Eighth-Century Lombard Italy|title=After Rome's Fall: Narrators and Sources of Early Medieval History, Essays presented to Walter Goffart|year=1998|pages=153-170|place=Toronto|publisher=[[University of Toronto Press]]|isbn=978-0-8020-0779-7|postscript=<!--None-->}}.
* {{Cite book| ref=harv|first=Christopher|last=Wickham|author-link=Chris Wickham|editor-last=Goffart|editor-first=Walter A.|editor2-last=Murray|editor2-first=Alexander C.|contribution=Aristocratic Power in Eighth-Century Lombard Italy|title=After Rome's Fall: Narrators and Sources of Early Medieval History, Essays presented to Walter Goffart|year=1998|pages=153-170|place=Toronto|publisher=[[University of Toronto Press]]|isbn=978-0-8020-0779-7|postscript=<!--None-->}}.
* Wiese, Robert. ''Die älteste Geschichte der Langobarden''
* Zeuss, Kaspar. ''Die Deutschen und die Nachbarstämme''
* Zeuss, Kaspar. ''Die Deutschen und die Nachbarstämme''
* Carlo Troya, Giovanni Minervini, Codice diplomatico longobardo dal DLXVIII al DCCLXXIV: con note storiche, Napoli, Stamperia reale, 1855
* Carlo Troya, Giovanni Minervini, Codice diplomatico longobardo dal DLXVIII al DCCLXXIV: con note storiche, Napoli, Stamperia reale, 1855
* {{cite journal |last1=Amorim |first1=Carlos Eduardo G. |author-link1= |date=February 20, 2018a |year= |editor1-last= |editor1-first= |editor1-link= |others= |title=Understanding 6th-Century Barbarian Social Organization and Migration through Paleogenomics |script-title= |trans-title= |url=https://www.biorxiv.org/content/10.1101/268250v1 |access-date=March 13, 2020 |url-access= |format= |department= |journal= |type= |series= |language= |edition= |location= |publisher= |publication-place= |publication-date= |volume=9 |issue=3547 |page= |pages= |at= |nopp= |arxiv= |asin= |bibcode= |bibcode-access= |biorxiv=10.1101/268250 |citeseerx= |doi=10.1101/268250 |doi-access=free |doi-broken-date= |isbn= |issn= |jfm= |jstor= |jstor-access= |lccn= |mr= |oclc= |ol= |ol-access= |osti= |osti-access= |pmc= |pmid= |rfc= |ssrn= |zbl= |id= |archive-url= |archive-date= |url-status= |via= |layurl= |laysource= |laydate= |quote= |postscript= |ref=harv}}
* {{cite journal |last1=Amorim |first1=Carlos Eduardo G. |author-link1= |date=September 11, 2018b |year= |editor1-last= |editor1-first= |editor1-link= |others= |title=Understanding 6th-century barbarian social organization and migration through paleogenomics |script-title= |trans-title= |url=https://www.nature.com/articles/s41467-018-06024-4 |access-date=March 13, 2020 |url-access= |format= |department= |journal=[[Nature Communications]] |type= |series= |language= |edition= |location= |publisher=[[Nature Research]] |publication-place= |publication-date= |volume=9 |issue=3547 |page= |pages= |at= |nopp= |arxiv= |asin= |bibcode= |bibcode-access= |biorxiv= |citeseerx= |doi=10.1038/s41467-018-06024-4 |doi-access= |doi-broken-date= |isbn= |issn= |jfm= |jstor= |jstor-access= |lccn= |mr= |oclc= |ol= |ol-access= |osti= |osti-access= |pmc=6134036 |pmid=30206220 |rfc= |ssrn= |zbl= |id= |archive-url= |archive-date= |url-status= |via= |layurl= |laysource= |laydate= |quote= |postscript= |ref=harv}}
* [[Friedrich Bluhme|Bluhme, Friedrich]] (1868). ''[https://catalog.hathitrust.org/Record/008235861 Die Gens Langobardorum und ihre Herkunft, ...und ihre Sprache]''. Bonn: A.Marcus.
* {{cite book |last1=Brown |first1=Thomas S. |author-link1= |date=2005 |year= |orig-year= |chapter=Lombards |chapter-url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780195046526.001.0001/acref-9780195046526-e-3191? |editor1-last=Kazhdan |editor1-first=Alexander P. |editor1-link=Alexander Kazhdan |title=[[The Oxford Dictionary of Byzantium]] |trans-title= |url= |url-status= |format= |type= |series= |language= |volume= |issue= |edition= |location= |publisher=[[Oxford University Press]] |page= |pages= |isbn=9780195187922 |archive-url= |archive-date= |access-date=January 26, 2020 |via= |subscription= |quote= |ref=harv}}
* Bruckner, Wilhelm (1895). ''[https://archive.org/details/quellenundforsc03unkngoog/page/n453 Die Sprache der Langobarden]'', Quellen und Forschungen zur Sprach- und Culturgeschichte der germanischen Völker, 75. Strassburg: Karl J. Trübner.
* {{cite book |last1=Christie |first1=Neil |author-link1=Neil Christie |year=1995 |chapter= |editor-last= |editor-first= |editor-link= |title=The Lombards |url=https://books.google.com/books?id=xNuGQgAACAAJ |series= |language= |volume= |edition= |location= |publisher=[[Wiley (publisher)|Wiley]] |page= |pages= |isbn=0631182381 |archive-url= |archive-date= |access-date= |via= |registration= |subscription= |quote= |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Christie |first1=Neil |author-link1=Neil Christie |date=2018 |year= |orig-year= |chapter=Lomvard Invasion Of Italy |chapter-url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198662778.001.0001/acref-9780198662778-e-2845 |editor1-last=Nicholson |editor1-first=Oliver |editor1-link= |title=[[The Oxford Dictionary of Late Antiquity]] |trans-title= |url= |url-status= |format= |type= |series= |language= |volume= |issue= |edition= |location= |publisher=[[Oxford University Press]] |page= |pages=919–920 |doi=10.1093/acref/9780198662778.001.0001 |isbn=9780191744457 |archive-url= |archive-date= |access-date=March 13, 2020 |via= |subscription= |quote= |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Christie |first1=Neil |author-link1=Neil Christie |date=2018 |year= |orig-year= |chapter=Lombards |chapter-url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198662778.001.0001/acref-9780198662778-e-2847 |editor1-last=Nicholson |editor1-first=Oliver |editor1-link= |title=[[The Oxford Dictionary of Late Antiquity]] |trans-title= |url= |url-status= |format= |type= |series= |language= |volume= |issue= |edition= |location= |publisher=[[Oxford University Press]] |page= |pages=920–922 |doi=10.1093/acref/9780198662778.001.0001 |isbn=9780191744457 |archive-url= |archive-date= |access-date=March 13, 2020 |via= |subscription= |quote= |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Darvill |first1=Timothy |author-link1=Timothy Darvill |date=2009 |year= |orig-year= |chapter=Lombards |chapter-url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199534043.001.0001/acref-9780199534043-e-2297? |editor1-last= |editor1-first= |editor1-link= |title=The Concise Oxford Dictionary of Archaeology |trans-title= |url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199534043.001.0001/acref-9780199534043 |url-status= |format= |type= |series= |language= |volume= |issue= |edition=3 |location= |publisher=[[Oxford University Press]] |page= |pages= |doi=10.1093/acref/9780199534043.001.0001 |isbn=9780191727139 |archive-url= |archive-date= |access-date=January 25, 2020 |via= |subscription= |quote= |ref=harv}}
* Fröhlich, Hermann (1976). [https://www.perspectivia.net/publikationen/qfiab/55-56-1976 "Zur Herkunft der Langobarden"]. In ''Quellen und Forschungen aus italienischen Archiven und Bibliotheken (QFIAB) 55/56''. Tübingen : Max Niemeyer. pp.&nbsp;1–21.
* {{cite journal |last1=Leonardi |first1=Michela |author-link1= |date=September 6, 2018 |year= |editor1-last= |editor1-first= |editor1-link= |others= |title=The female ancestor's tale: Long‐term matrilineal continuity in a nonisolated region of Tuscany |script-title= |trans-title= |url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/ajpa.23679 |access-date=March 13, 2020 |url-access= |format= |department= |journal=[[American Journal of Physical Anthropology]] |type= |series= |language= |edition= |location= |publisher=[[Wiley (publisher)|Wiley]] |publication-place= |publication-date= |volume=167 |issue=3 |page= |pages=497–506 |at= |nopp= |arxiv= |asin= |bibcode= |bibcode-access= |biorxiv=10.1101/268250 |citeseerx= |doi=10.1002/ajpa.23679 |doi-access= |doi-broken-date= |isbn= |issn= |jfm= |jstor= |jstor-access= |lccn= |mr= |oclc= |ol= |ol-access= |osti= |osti-access= |pmc= |pmid=30187463 |rfc= |ssrn= |zbl= |id= |archive-url= |archive-date= |url-status= |via= |layurl= |laysource= |laydate= |quote= |postscript= |ref=harv}}
* {{cite journal |last1=O'Sullivan |first1=Niall |author-link1= |date=September 9, 2018 |year= |editor1-last= |editor1-first= |editor1-link= |others= |title=Ancient genome-wide analyses infer kinship structure in an Early Medieval Alemannic graveyard |script-title= |trans-title= |url=https://advances.sciencemag.org/content/4/9/eaao1262 |access-date=March 13, 2020 |url-access= |format= |department= |journal=[[Science Advances]] |type= |series= |language= |edition= |location= |publisher=[[American Association for the Advancement of Science]] |publication-place= |publication-date= |volume=4 |issue=9 |page= |pages= |at= |nopp= |arxiv= |asin= |bibcode= |bibcode-access= |biorxiv= |citeseerx= |doi=10.1126/sciadv.aao1262 |doi-access= |doi-broken-date= |isbn= |issn= |jfm= |jstor= |jstor-access= |lccn= |mr= |oclc= |ol= |ol-access= |osti= |osti-access= |pmc=6124919 |pmid=30191172 |rfc= |ssrn= |zbl= |id= |archive-url= |archive-date= |url-status= |via= |layurl= |laysource= |laydate= |quote= |postscript= |ref=harv}}
* [[Charles Oman|Oman, Charles]] (1914) [1893] . ''[https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.86389/page/n5 The Dark Ages 476–918]'' (6th ed.). Periods of European History. London: Rivingtons.
⚫
* [[Walter Pohl|Pohl, Walter]] and Erhart, Peter (2005). ''Die Langobarden : Herrschaft und Identität''. Forschungen zur Geschichte des Mittelalters, 9. Wien: VÖAW.
⚫
* Priester, Karin (2004). ''Geschichte der Langobarden: Gesellschaft – Kultur – Altagsleben''. Stuttgart: Konrad Theiss.
⚫
* {{cite book|translator=Katherine Fischer Drew|others= foreword by Edward Peters |title=The Lombard Laws|location=Philadelphia|publisher=[[University of Pennsylvania Press]]|
⚫
year=1973|isbn=0-8122-1055-7}}
* Schmidt, Dr. Ludwig (1885). [https://archive.org/details/zurgeschichtede08schmgoog/page/n5 ''Zur Geschichte der Langobarden'']. Leipzig: Gustav Fock. Also in (1884) ''Älteste Geschichte der Langobarden. Ein Beitrag zur Geschichte der Völkerwanderung''. Dissertation. Leipzig, Universität.
* {{cite book |last1=Todd |first1=Malcolm |author-link1=Malcolm Todd |year=2004 |chapter= |editor-last= |editor-first= |editor-link= |title=The Early Germans |url=https://books.google.com/books?id=ZxXltwAACAAJ |series= |language= |volume= |edition= |location= |publisher=[[Wiley (publisher)|Wiley]] |page= |pages= |isbn=9781405117142 |archive-url= |archive-date= |access-date= |via= |registration= |subscription= |quote= |ref=harv}}
⚫
* Wiese, Robert. ''Die älteste Geschichte der Langobarden''
* {{cite book|ref=harv|last1=Hutterer|first1=Claus Jürgen|title=Die Germanischen Sprachen|chapter=Langobardisch|pages=336–341|date=1999|publisher=Albus|location=Wiesbaden|isbn=3-928127-57-8}}
* {{cite book |last1=Taviani-Carozzi |first1=Huguette |author-link1= |date=2005 |year= |orig-year= |chapter=Lombards |chapter-url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780227679319.001.0001/acref-9780227679319-e-1700 |editor1-last=Vauchez |editor1-first=André |editor1-link=André Vauchez |title=Encyclopedia of the Middle Ages |trans-title= |url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780227679319.001.0001/acref-9780227679319 |url-status= |format= |type= |series= |language= |volume= |issue= |edition= |location= |publisher=[[The Lutterworth Press|James Clarke & Co]] |page= |pages= |doi=10.1093/acref/9780227679319.001.0001 |isbn=9780195188172 |archive-url= |archive-date= |access-date=January 26, 2020 |via= |subscription= |quote= |ref=harv}}
* {{cite journal |last1=Vai |first1=Stefania |author-link1= |date=January 19, 2019 |year= |editor1-last= |editor1-first= |editor1-link= |others= |title=A genetic perspective on Longobard-Era migrations |script-title= |trans-title= |url=https://www.nature.com/articles/s41431-018-0319-8 |access-date=March 13, 2020 |url-access= |format= |department= |journal=[[European Journal of Human Genetics]] |type= |series= |language= |edition= |location= |publisher=[[Nature Research]] |publication-place= |publication-date= |volume=27 |issue= |page= |pages=647–656 |at= |nopp= |arxiv= |asin= |bibcode= |bibcode-access= |biorxiv= |citeseerx= |doi=10.1038/s41431-018-0319-8 |doi-access= |doi-broken-date= |isbn= |issn= |jfm= |jstor= |jstor-access= |lccn= |mr= |oclc= |ol= |ol-access= |osti= |osti-access= |pmc=6460631 |pmid=30651584 |rfc= |ssrn= |zbl= |id= |archive-url= |archive-date= |url-status= |via= |layurl= |laysource= |laydate= |quote= |postscript= |ref=harv}}
* {{cite book |last1=Whitby |first1=L. Michael |author-link1=Michael Whitby |date=2012 |year= |orig-year= |chapter=Lombards |chapter-url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199545568.001.0001/acref-9780199545568-e-3764? |editor1-last=Hornblower |editor1-first=Simon |editor1-link=Simon Hornblower |editor2-last=Spawforth |editor2-first=Antony |editor2-link= |editor3-last=Eidinow |editor3-first=Esther |editor3-link=Esther Eidinow |title=[[The Oxford Classical Dictionary]] |trans-title= |url= |url-status= |format= |type= |series= |language= |volume= |issue= |edition=4 |location= |publisher=[[Oxford University Press]] |page=857 |pages= |doi=10.1093/acref/9780199545568.001.0001 |isbn=9780191735257 |archive-url= |archive-date= |access-date=January 25, 2020 |via= |subscription= |quote= |ref=harv}}
{{refend}}
{{refend}}


Верзија на датум 10. јун 2020. у 18:03

Ломбарди преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Ломбарди (вишезначна одредница).
Гвоздена круна којом су крунисани лангобардски владари
Држава Лангобарда у средњој Европи
Држава Лангобарда у Италији

Лангобарди или Ломбарди (лат. Langobardi, итал. Longobardi, ломб. Longobard (зап.)), су западногерманско племе које се први пут спомиње у делима Гаја Јулија Цезара око педесетих година пре н. е у склопу Свевског војног савеза дуж реке Елбе, Мајне, Некара и горње Рајне.

Први помен племена Лангобарда се налази у Цезаровом спису о Галском рату. Лангобарди се код Цезара не спомињу тим именом, већ само као западногерманско племе. Цезар спомиње Лангобарде на подручју реке Елбе, Мајне, Некара (данас у Немачкој) и горње Рајне. У ствари био је то Свевски широки војни савез, којим је у почетку загосподарило племе Свева, а коме су поред Лангобарда припадала и племена: Маркомана, Семона и Хермундурија, као и низ ситнијих племена на доњој Рајни. Римљани су за време Цезара, а посебно након његове смрти водили бројне ратове са овим Свевским савезом за одбрану њихових западних граница царства. Велико померање Лангобарда је уследило одмах након кризе Римског царства и све већег надирања других варварских племена.

Овај чланак је део серије о историји Италије
Историја Италије
Амблем Италијанске Републике
Преисторија
Антика
Средњи век
Рани нови век
Касни нови век и савремено доба

Свевски војни савез се распао, а одвојена племена су имала своје племенске вође. Код Лангбарда је позната титула конинг, што је и слично као краљ, али се ради само о истакнутим племенским вођама.

Лангобарди долазе почетком 3. века на подручје Скандинавског полуострва где се сукобљавају са осталим мањим племенима. Према сведочанству лангобардског историчара Павла Ђакона, друга племена нису знали Лангобарде под тим именом, већ су их називали „Винили“, по готском сточарском племену „Виња“ које је једно време живело у долини Одре. Лангобарди су по доласку у Скандинавију добили своје прве вође.

Браћа Ибо и Ајо су узели власт над читавим племенским савезом и повели га у трагању за новим животним простором. Трагајући за простором, Лангобарди су непосредно дошли у сукоб са Вандалима и њиховим краљем Годаном. После њиховог пораза, вандалски краљ је наредио да се на његов двор појави неколицина поражених који ће наредити својим женама да пусте косу до лица у знак пораза. Чим је краљ видео призор испред двора са пуштеним косама, насумично је питао своје слуге: Ко су ове дугобрадоње? Тако је и настао назив за Лангобарде, јер на латинском то и значи:(ланг-дуга, барт-брада).

По напуштању Скандинавије, Лангобарди се настањују на територији Скоринге (данас Немачка) [1]. Пред крај 5. века напуштају ове просторе и долазе на ушћу Лабе на западној и левој обали те реке. На овим просторима Лангобарди остају све до прелаза из 3. у 4. век, а тада се њихова главнина у спором кретању кроз средњу Европу, Шлеску и Моравску доселила у средње Подунавље. Почетком V века они су ударом узели државу Херула у јужној Словачкој, па су одатле своју власт проширили на јужну Моравску, јужну Чешку и Доњу Аустрију.

Почетком четвртог века долазе на простору доње Одре и постају суседи Вандала. Лангобарди се даље крећу према југоистоку, преко Моравске у Западну Панонију где долазе у сукобе са околним племеном Гепида у 6. веку. За време њиховог владара Ваха постају краљевина и организована држава. Учествују као савезници у борби против Острогота на страни Византије. У Панонији остају све до доласка Авара који их потискују. Почетком 568. године почиње њихова велика сеоба под краљем Албоином у Италију која је остала опустошена после протеривања Острогота.

Краљ Албоин организује стабилну државу, учвршћује краљевску власт и дели земљу на 13 независних војводстава. Лангобардска краљевина у Италији ће трајати од 568. до 774. године. Лангобарди су по заузимању простора Италије полако почели да шире своју власт, да одузимају имања свештеницима и да врше феудализацију земље.

Пошто су заузели све веће градове осим Рима, дошли су у сукоб са папством које се обратило за помоћ Каролинзима. Против њих је прво водио рат Карло Мартел, па затим Пипин Мали, да би их краљ Карло Велики коначно победио 774. године.

Наслеђе

Оставили су великог трага у култури, уметности и законодавству. За њихово време велику улогу је имао манастир Монте Касино, а дворац у Павији је био украшен по лангобардским драгоценостима. Неколико њихових краљева је издала своје законике, међу којима је најзначајнији био едикт краља Ротарија 643.. године.

Да су су великог удела имали Лангобарди на простору Италије у VI, VII и VIII веку показују и многи лангобардски сувенири који се данас чувају у италијанским музејима: лангобардска круна, мач краља Албоина, круна краљице Теоделинде, златни новчић краља Лиутпранда у Монци и друго. Данас се по Лангобардима једна италијанска провинција зове Ломбардија са главним градом Миланом, који је некада био и главно седиште Лангобардске краљевине поред поменуте Павије.

Види још

Референце

  1. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2006), Приступљено 10. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Лангобарди на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лангобарди&oldid=23188684”