Старост — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Human life cycle stage}}
{{Друго значење|демографско старење|[[Старење становништва]]}}
{{Друго значење|демографско старење|[[Старење становништва]]}}
[[File:Bust of an elderly Roman man, marble 40BC, Albertinum, Dresden.jpg|thumb|Биста остарелог римског мушкарца, мермер 40. пне, Албертинум, [[Дресден]] ]]
⚫
'''Старење''' представља универзалан биолошки процес, природну фазу у животном циклусу сваке јединке, која се завршава [[смрт|смрћу]]. То је процес који представља генетички програмирано отказивање механизама који одржавају [[хомеостаза|хомеостазу]] (сталност унутрашње средине организма).
[[File:Festival Ringing Cedars 2014 June 22 Димон 05.jpg|thumb|Старица из насеља [[Ringing Cedars' Anastasianism|Звонећи кедрови]]' насеља у [[Русија|Русији]].]]
{{рут}}
⚫
'''Старење''' представља универзалан биолошки процес, природну фазу у животном циклусу сваке јединке, која се завршава [[смрт|смрћу]]. То је процес који представља генетички програмирано отказивање механизама који одржавају [[хомеостаза|хомеостазу]] (сталност унутрашње средине организма). Старост refers to ages nearing or surpassing the life expectancy of human beings, and is thus the end of the human [[biological life cycle|life cycle]]. Terms and euphemisms include '''old people''', '''the elderly''' (worldwide usage), '''OAPs''' (British usage which stands for [[Pensioner|Old Age Pensioner]]), '''seniors''' (American usage), '''senior citizens''' (American usage), '''older adults''' (in the social sciences<ref>''Publication Manual of the American Psychological Association, 6th edition'' (American Psychological Association, 2009) {{ISBN|1433805618}}</ref>), and '''the elders''' (in many cultures—including the cultures of aboriginal people).

Elderly people often have limited regenerative abilities and are more susceptible to disease, syndromes, injuries and sickness than younger adults. The organic process of [[ageing]] is called [[senescence]],<ref>{{cite web|url=http://www.thefreedictionary.com/senescence |title=Senescence – definition of senescence by The Free Dictionary |publisher=Thefreedictionary.com |date= |accessdate=2016-04-04}}</ref> the medical study of the aging process is called [[gerontology]],<ref>{{cite web|url=http://www.thefreedictionary.com/gerontology |title=Gerontology – definition of gerontology by The Free Dictionary |publisher=Thefreedictionary.com |date= |accessdate=2016-04-04}}</ref> and the study of diseases that afflict the elderly is called [[geriatrics]].<ref>{{cite web|url=http://www.thefreedictionary.com/geriatrics |title=Geriatrics – definition of geriatrics by The Free Dictionary |publisher=Thefreedictionary.com |date= |accessdate=2016-04-04}}</ref> The elderly also face other social issues around [[retirement]], [[loneliness]], and [[ageism]].<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-24572231 |title=Jeremy Hunt highlights plight of 'chronically lonely' – BBC News |publisher=Bbc.co.uk |date= 2013-10-18|accessdate=2016-04-04|work=BBC News }}</ref>

Old age is not a definite biological stage, as the chronological age denoted as "old age" varies culturally and historically.<ref>{{cite book|url=http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198568506.001.0001/acref-9780198568506-e-4834?rskey=7F4W2c&result=4834 |title=Old age |publisher=Oxford Reference |accessdate=2016-04-04|doi=10.1093/acref/9780198568506.001.0001 |year=2006 |isbn=9780198568506 }}</ref>

In 2011, the [[United Nations]] proposed a human rights convention that would specifically protect older persons.<ref>{{cite web|url=http://www.ohchr.org/EN/Issues/OlderPersons/Pages/OlderPersonsIndex.aspx|title=Human rights of older persons|website=OHCHR.org|publisher=[[Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights]]}}</ref>


== Старење различитих организама ==
== Старење различитих организама ==


=== Старење и размножавање ===
=== Старење и размножавање <ref>[http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%28%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%8F%29 Старение (биология) — Википедия{{Ботовски наслов}}]</ref> ===


[[Репродукција|Размножавање]] је важна функција којој су подређени сви други животни процеси, укључујући старење и смрт. Да би се разумели процеси старења неопходно је упознати се са разликама између две основне стратегије размножања:
[[Репродукција|Размножавање]] је важна функција којој су подређени сви други животни процеси, укључујући старење и смрт. Да би се разумели процеси старења неопходно је упознати се са разликама између две основне стратегије размножања:
Ред 12: Ред 22:


=== Старење човека ===
=== Старење човека ===
⚫
{{посебан чланак|старење човека}}

Процеси старења код човека се испољавају на следеће начине:
Процеси старења код човека се испољавају на следеће начине:
* губитком воде из [[ћелија (биологија)|ћелија]], што за последицу има задржавање [[отров|токсина]];
* губитком воде из [[ћелија (биологија)|ћелија]], што за последицу има задржавање [[отров|токсина]];
Ред 18: Ред 30:
* сужавањем крвних судова због [[склероза|склеротичних]] процеса, па се органи слабије снабдевају крвљу и то се одражава на слабљење њиховог рада;
* сужавањем крвних судова због [[склероза|склеротичних]] процеса, па се органи слабије снабдевају крвљу и то се одражава на слабљење њиховог рада;
* повећањем појаве најчешћих [[рак (болест)|канцера]] ([[плућа]], [[grudi|дојке]], [[debelo crevo|дебелог црева]] и др.).
* повећањем појаве најчешћих [[рак (болест)|канцера]] ([[плућа]], [[grudi|дојке]], [[debelo crevo|дебелог црева]] и др.).
⚫
{{посебан чланак|старење човека}}


=== Старење животиња ===
=== Старење животиња ===
⚫
Ефекти старења животиња се могу пратити једино у вештачким, заштићеним срединама, као што су [[лабораторија|лабораторије]] и [[зоолошки врт]]ови. У природним условима су јединке изложене нападима грабљивица, болести или изложене недостатку хране што доводи до њихове смрти у ранијем животном добу тако да је старост ретка појава. Код највећег броја животиња постоји правило да њихова дужина живота мало превазилази достизање полне зрелости, мада има и изузетака који одступају од тог правила.
{{посебан чланак|старење животиња}}
{{посебан чланак|старење животиња}}

⚫
Ефекти старења животиња се могу пратити једино у вештачким, заштићеним срединама, као што су [[лабораторија|лабораторије]] и [[зоолошки врт]]ови. У природним условима су јединке изложене нападима грабљивица, болести или изложене недостатку хране што доводи до њихове смрти у ранијем животном добу тако да је старост ретка појава. Код највећег броја животиња постоји правило да њихова дужина живота мало превазилази достизање полне зрелости, мада има и изузетака који одступају од тог правила.


=== Старење биљака ===
=== Старење биљака ===
⚫
Старења биљака није тако јасно уочљиво као код животиња. Појмови као што су старење, [[сазревање]], смрт, [[развиће]], [[хлороза]], [[некроза]], исушивање нису јасно разграничени и често се преклапају. У том смислу нејасно је како се поставити када су у питању [[семе]]на, која могу да мирују не показујући никакве физиолошке активности или са деловима биљака од којих у вегетативном размножавању настају нови организми. Дужине живота појединих врста у царству биљака се веома разликују. Неке [[дрво|дрвенасте биљке]] могу да живе стотинама година ([[секвоја]], [[баобаб]] и др.), док друге зељасте биљке читав свој [[животни циклус ћелије|животни циклус]] завршавају за неколико недеља (нпр. [[Ефемероида|ефемере]]).
{{посебан чланак|старење биљака}}
{{посебан чланак|старење биљака}}

⚫
Старења биљака није тако јасно уочљиво као код животиња. Појмови као што су старење, [[сазревање]], смрт, [[развиће]], [[хлороза]], [[некроза]], исушивање нису јасно разграничени и често се преклапају. У том смислу нејасно је како се поставити када су у питању [[семе]]на, која могу да мирују не показујући никакве физиолошке активности или са деловима биљака од којих у вегетативном размножавању настају нови организми. Дужине живота појединих врста у царству биљака се веома разликују. Неке [[дрво|дрвенасте биљке]] могу да живе стотинама година ([[секвоја]], [[баобаб]] и др.), док друге зељасте биљке читав свој [[животни циклус ћелије|животни циклус]] завршавају за неколико недеља (нпр. [[Ефемероида|ефемере]]).


== Генетика старења ==
== Генетика старења ==
⚫
{{посебан чланак|генетика старења}}

Промена генетичког материјала је значајан чинилац у процесу старења. По неким теоријама процес старења је повезан са накупљањем грешака у ДНК у соматским ћелијама, које су означене као [[соматске мутације]]. Поред генских мутација соматских ћелија, установљено је да се са старошћу повећава и учесталост [[хромозомске аберације|хромозомских аберација]], како структурних тако и нумеричких.
Промена генетичког материјала је значајан чинилац у процесу старења. По неким теоријама процес старења је повезан са накупљањем грешака у ДНК у соматским ћелијама, које су означене као [[соматске мутације]]. Поред генских мутација соматских ћелија, установљено је да се са старошћу повећава и учесталост [[хромозомске аберације|хромозомских аберација]], како структурних тако и нумеричких.


Генетика старења бави се проучавањем промена на генетичком материјалу као узроку старења човека и других биолошких врста. Сва досадашња испитивања указују на чињеницу да су те промене значајан фактор у процесу старења.
Генетика старења бави се проучавањем промена на генетичком материјалу као узроку старења човека и других биолошких врста. Сва досадашња испитивања указују на чињеницу да су те промене значајан фактор у процесу старења.

⚫
{{посебан чланак|генетика старења}}
== Физиологија старења ==
== Физиологија старења ==
⚫
{{посебан чланак|физиологија старења}}

Промене које се јављају током старења најбоље су проучене код [[сисари|сисара]], углавном из два разлога:
Промене које се јављају током старења најбоље су проучене код [[сисари|сисара]], углавном из два разлога:
* најсроднији су са човеком,
* најсроднији су са човеком,
Ред 43: Ред 60:
* смањење кретања.
* смањење кретања.


⚫
{{посебан чланак|физиологија старења}}
== Превремено старење ==
== Превремено старење ==
⚫
{{посебан чланак|Прогерија}}

Патогени фактори, гени и метаболички путеви који су важни за старење изучавају се различитим приступима од којих је један изучавање наследних болести преурањеног старења - прогерије, у коју спадају различити облици [[болест]]и:
Патогени фактори, гени и метаболички путеви који су важни за старење изучавају се различитим приступима од којих је један изучавање наследних болести преурањеног старења - прогерије, у коју спадају различити облици [[болест]]и:
* [[Вернеров синдром]]
* [[Вернеров синдром]]
Ред 51: Ред 69:
* [[Кокејнов синдром]]
* [[Кокејнов синдром]]
* [[атаксија-телеангиектатика]]
* [[атаксија-телеангиектатика]]
⚫
{{посебан чланак|прогерија}}


== Биолошке теорије старења ==
== Биолошке теорије старења ==
⚫
До данас је предложено више од 300 теорија старења које покушавају да објасне овај веома комплексан процес. Биолошке теорије имају за циљ да објасне узроке и механизме старења на нивоу ћелије, органа и организма као целине. Већина савремених теорија биолошког старења су међусобно сличне и полазе од заједничких претпоставки. Главне биолошке теорије старења обухватају еволуциони, системски и ћелијски ниво.

{{посебан чланак|биолошке теорије старења}}
{{посебан чланак|биолошке теорије старења}}

⚫
До данас је предложено више од 300 теорија старења које покушавају да објасне овај веома комплексан процес. Биолошке теорије имају за циљ да објасне узроке и механизме старења на нивоу ћелије, органа и организма као целине. Већина савремених теорија биолошког старења су међусобно сличне и полазе од заједничких претпоставки. Главне биолошке теорије старења обухватају еволуциони, системски и ћелијски ниво.


== Види још ==
== Види још ==
Ред 62: Ред 79:


== Референце ==
== Референце ==
* {{reflist}}
{{reflist}}


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
* Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
* Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, [[Научна књига]], Београд
* Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, [[Научна књига]], Београд
Ред 72: Ред 90:
* Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
* Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, [[Школска књига]], Загреб, 1990.
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, [[Школска књига]], Загреб, 1990.
* {{Citation|last=McDonald|first=Roger B.|chapter=Basic Concepts in the Biology of Aging|date=2019-06-07|title=Biology of Aging|pages=1–36|publisher=Garland Science|doi= |isbn=978-0-429-03064-2 }}
* {{cite journal |vauthors=Mortimer RK, Johnston JR| title = Life Span of Individual Yeast Cells | journal = Nature | volume = 183 | issue = 4677| pages = 1751–1752 | year = 1959 | doi = 10.1038/1831751a0 | pmid = 13666896 | pmc = | bibcode = 1959Natur.183.1751M | hdl = 2027/mdp.39015078535278 | url = http://www.escholarship.org/uc/item/9j53s5wd }}
* {{cite journal |vauthors=Nutman AP, Bennett VC, Friend CR, Van Kranendonk MJ, Chivas AR| title = Rapid emergence of life shown by discovery of 3,700-million-year-old microbial structures | journal = Nature | volume = 537| issue = 7621| pages = 535–38| year = 2016 | doi = 10.1038/nature19355 | pmid = 27580034 | pmc = | bibcode = 2016Natur.537..535N | url = http://ro.uow.edu.au/smhpapers/4157 | type = Submitted manuscript }}
* {{cite book|author=Rose MR|title=Evolutionary Biology of Aging|publisher=Oxford University Press|location=New York|year=1991|isbn=|oclc=}}
* {{cite journal |vauthors=Partridge L, Barton NH| title = Optimality, mutation and the evolution of ageing | journal = Nature | volume = 362 | issue = 6418| pages = 305–11| year = 1993 | doi = 10.1038/362305a0| pmid = 8455716 | pmc = | bibcode = 1993Natur.362..305P }}
* {{cite journal |first1=George C. |last1=Williams |title=Pleiotropy, Natural Selection, and the Evolution of Senescence |journal=Evolution |volume=11 |issue=4 |year=1957 |pages=398–411 |jstor=2406060 |doi=10.2307/2406060|lay-url=http://sageke.sciencemag.org/cgi/content/abstract/sageke;2001/1/cp13}}
* {{cite journal |vauthors=Stewart EJ, Madden R, Paul G, Taddei F | title = Aging and death in an organism that reproduces by morphologically symmetric division | journal = PLOS Biology | volume = 3 | issue = 2 | pages = e45| year = 2005 | doi = 10.1371/journal.pbio.0030045 | pmid = 15685293 | pmc = 546039}}
* {{cite journal |vauthors=Pereira-Smith OM, Ning Y| title = Molecular genetic studies of cellular senescence | journal = Exp Gerontol | volume = 27 | issue = 5–6 | pages = 519–22 | year = 1992 | doi = 10.1016/0531-5565(92)90006-L| pmid = 1426085 | pmc = }}
* {{cite journal |vauthors=Forster P, Hohoff C, Dunkelmann B, Schürenkamp M, Pfeiffer H, Neuhuber F, Brinkmann B | title = Elevated germline mutation rate in teenage fathers | journal = Proc R Soc B | volume = 282 | issue = 1803 | pages = 1–6 | year = 2015 | doi = 10.1098/rspb.2014.2898 | pmid = 25694621 | pmc = 4345458 }}
* {{cite journal |vauthors=Wakayama S, Kohda T, Obokata H, Tokoro M, Li C, Terashita Y, Mizutani E, Nguyen VT, Kishigami S, Ishino F, Wakayama T | title = Successful serial recloning in the mouse over multiple generations | journal = Cell Stem Cell | volume = 12 | issue = 3 | pages = 293–297 | year = 2013 | doi = 10.1016/j.stem.2013.01.005 | pmid = 23472871 | doi-access = free }}
* {{Cite news|title=Big ears: they really do grow as we age |url=https://www.theguardian.com/lifeandstyle/shortcuts/2013/jul/17/big-ears-grow-as-we-age|accessdate=9 September 2016|date=July 2013|id=MeshID:D000375; OMIM:502000|author=Stephen Moss|newspaper=The Guardian}}
* {{cite journal|author1=Gerasimov, I.G.|author2=Ignatov, D.Yu.|title=Age Dynamics of Body Mass and Human Lifespan| journal = Journal of Evolutionary Biochemistry and Physiology | volume = 40 | issue = 3| pages = 343–349|year=2004| doi = 10.1023/B:JOEY.0000042639.72529.e1|url=https://www.researchgate.net/publication/226729610}}
* {{cite journal |vauthors= Rodriguez Valiente A, Trinidad A, Garcia Berrocal JR, Gorriz C, Ramirez Camacho R | title = Review: Extended high-frequency (9–20 kHz) audiometry reference thresholds in healthy subjects | journal = Int J Audiol | volume = 53 | issue = 8 | pages = 531–45 | date = April 2014 | pmid = 24749665 | doi = 10.3109/14992027.2014.893375 }}
* {{cite journal |vauthors=Thurstan SA, Gibbs NK, Langton AK, Griffiths CE, Watson RE, Sherratt MJ| title = Chemical consequences of cutaneous photoageing | journal = Chem Cent J | volume = 6 | issue = 1 | pages = 34 | year = 2012 | doi = 10.1186/1752-153X-6-34 | pmid = 22534143 | pmc = 3410765 }}
* {{cite journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmedhealth/PMH0076677/|title=Infertility: Overview|last=pmhdev|date=25 March 2015|publisher=Institute for Quality and Efficiency in Health Care (IQWiG)|via=www.ncbi.nlm.nih.gov}}
* {{Cite journal|last1=Ryall|first1=James G.|last2=Schertzer|first2=Jonathan D.|last3=Lynch|first3=Gordon S.|date=Aug 2008|title=Cellular and molecular mechanisms underlying age-related skeletal muscle wasting and weakness |journal=Biogerontology|volume=9|issue=4|pages=213–228 |doi=10.1007/s10522-008-9131-0|issn=1389-5729|pmid=18299960}}
* {{Cite journal|last1=Betik|first1=Andrew C.|last2=Hepple|first2=Russell T. |date= 2008|title=Determinants of V O 2 max decline with aging: an integrated perspective|journal=Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism|language=en|volume=33|issue=1|pages=130–140|doi=10.1139/H07-174|pmid=18347663|issn=1715-5312}}
* {{cite journal |vauthors=Weale RA| title = Epidemiology of refractive errors and presbyopia | journal = Surv Ophthalmol| volume = 48 | issue = 5 | pages = 515–43 | year = 2003 | doi = 10.1016/S0039-6257(03)00086-9| pmid = 14499819 | pmc = }}
* {{cite journal |vauthors=Truscott RJ| title = Presbyopia. Emerging from a blur towards an understanding of the molecular basis for this most common eye condition | journal = Exp Eye Res| volume = 88 | issue = 2 | pages = 241–47 | year = 2009 | doi = 10.1016/j.exer.2008.07.003| pmid = 18675268 | pmc = }}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Senescence}}
{{Commonscat|Senescence}}
{{refbegin|30em}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Biološko_starenje Бионет школа]
* [http://www.bionet-skola.com/w/Biološko_starenje Бионет школа]
* [http://web.mit.edu/agelab AgeLab]
* [http://web.mit.edu/agelab AgeLab]
Ред 92: Ред 131:
* [http://www.sciam.com/article.cfm?articleID=0000D733-F9E8-14FE-B9E883414B7F0000&ref=sciam&chanID=sa003 Scientific American: Loss of Anticancer Gene Retards Aging in Stem Cells]
* [http://www.sciam.com/article.cfm?articleID=0000D733-F9E8-14FE-B9E883414B7F0000&ref=sciam&chanID=sa003 Scientific American: Loss of Anticancer Gene Retards Aging in Stem Cells]
* [http://www.senescence.info senescence.info]
* [http://www.senescence.info senescence.info]
{{refend}}

{{Authority control}}


----


[[Категорија:Биолошко старење]]
[[Категорија:Биолошко старење]]

Верзија на датум 25. јул 2020. у 01:34

Уколико сте тражили демографско старење, погледајте чланак Старење становништва.
Биста остарелог римског мушкарца, мермер 40. пне, Албертинум, Дресден
Датотека:Festival Ringing Cedars 2014 June 22 Димон 05.jpg
Старица из насеља Звонећи кедрови' насеља у Русији.

Старење представља универзалан биолошки процес, природну фазу у животном циклусу сваке јединке, која се завршава смрћу. То је процес који представља генетички програмирано отказивање механизама који одржавају хомеостазу (сталност унутрашње средине организма). Старост refers to ages nearing or surpassing the life expectancy of human beings, and is thus the end of the human life cycle. Terms and euphemisms include old people, the elderly (worldwide usage), OAPs (British usage which stands for Old Age Pensioner), seniors (American usage), senior citizens (American usage), older adults (in the social sciences[1]), and the elders (in many cultures—including the cultures of aboriginal people).

Elderly people often have limited regenerative abilities and are more susceptible to disease, syndromes, injuries and sickness than younger adults. The organic process of ageing is called senescence,[2] the medical study of the aging process is called gerontology,[3] and the study of diseases that afflict the elderly is called geriatrics.[4] The elderly also face other social issues around retirement, loneliness, and ageism.[5]

Old age is not a definite biological stage, as the chronological age denoted as "old age" varies culturally and historically.[6]

In 2011, the United Nations proposed a human rights convention that would specifically protect older persons.[7]

Старење различитих организама

Старење и размножавање

Размножавање је важна функција којој су подређени сви други животни процеси, укључујући старење и смрт. Да би се разумели процеси старења неопходно је упознати се са разликама између две основне стратегије размножања:

  • размножавање које се дешава једном у току читавог живота јединки; ова стратегија карактеристична је за

једногодишње и двогодишње биљке, док међу животињама је честа код инсеката, а ретка код кичмењака;

  • када се у току живота организми размножавају периодично већи број пута у току полне зрелости, која обично обухвата већи део живота.

Старење човека

Главни чланак: старење човека

Процеси старења код човека се испољавају на следеће начине:

  • губитком воде из ћелија, што за последицу има задржавање токсина;
  • смањањем метаболизма и постепеним снижавањем функција појединих органа, при чему је нарочито смањена хормонска активност;
  • таложењем соли калцијума у међупршљенским хрскавицама, што је последица смањеног кретања; то смањује покретљивост кичме, па је стога старија особа повијена према напред;
  • сужавањем крвних судова због склеротичних процеса, па се органи слабије снабдевају крвљу и то се одражава на слабљење њиховог рада;
  • повећањем појаве најчешћих канцера (плућа, дојке, дебелог црева и др.).

Старење животиња

Главни чланак: старење животиња

Ефекти старења животиња се могу пратити једино у вештачким, заштићеним срединама, као што су лабораторије и зоолошки вртови. У природним условима су јединке изложене нападима грабљивица, болести или изложене недостатку хране што доводи до њихове смрти у ранијем животном добу тако да је старост ретка појава. Код највећег броја животиња постоји правило да њихова дужина живота мало превазилази достизање полне зрелости, мада има и изузетака који одступају од тог правила.

Старење биљака

Главни чланак: старење биљака

Старења биљака није тако јасно уочљиво као код животиња. Појмови као што су старење, сазревање, смрт, развиће, хлороза, некроза, исушивање нису јасно разграничени и често се преклапају. У том смислу нејасно је како се поставити када су у питању семена, која могу да мирују не показујући никакве физиолошке активности или са деловима биљака од којих у вегетативном размножавању настају нови организми. Дужине живота појединих врста у царству биљака се веома разликују. Неке дрвенасте биљке могу да живе стотинама година (секвоја, баобаб и др.), док друге зељасте биљке читав свој животни циклус завршавају за неколико недеља (нпр. ефемере).

Генетика старења

Главни чланак: генетика старења

Промена генетичког материјала је значајан чинилац у процесу старења. По неким теоријама процес старења је повезан са накупљањем грешака у ДНК у соматским ћелијама, које су означене као соматске мутације. Поред генских мутација соматских ћелија, установљено је да се са старошћу повећава и учесталост хромозомских аберација, како структурних тако и нумеричких.

Генетика старења бави се проучавањем промена на генетичком материјалу као узроку старења човека и других биолошких врста. Сва досадашња испитивања указују на чињеницу да су те промене значајан фактор у процесу старења.

Физиологија старења

Главни чланак: физиологија старења

Промене које се јављају током старења најбоље су проучене код сисара, углавном из два разлога:

  • најсроднији су са човеком,
  • симптоми старења су код њих најизраженији.

Опште промене током старења сисара су:

Превремено старење

Главни чланак: Прогерија

Патогени фактори, гени и метаболички путеви који су важни за старење изучавају се различитим приступима од којих је један изучавање наследних болести преурањеног старења - прогерије, у коју спадају различити облици болести:

Биолошке теорије старења

Главни чланак: биолошке теорије старења

До данас је предложено више од 300 теорија старења које покушавају да објасне овај веома комплексан процес. Биолошке теорије имају за циљ да објасне узроке и механизме старења на нивоу ћелије, органа и организма као целине. Већина савремених теорија биолошког старења су међусобно сличне и полазе од заједничких претпоставки. Главне биолошке теорије старења обухватају еволуциони, системски и ћелијски ниво.

Види још

Референце

  1. ^ Publication Manual of the American Psychological Association, 6th edition (American Psychological Association, 2009) ISBN 1433805618
  2. ^ „Senescence – definition of senescence by The Free Dictionary”. Thefreedictionary.com. Приступљено 2016-04-04. 
  3. ^ „Gerontology – definition of gerontology by The Free Dictionary”. Thefreedictionary.com. Приступљено 2016-04-04. 
  4. ^ „Geriatrics – definition of geriatrics by The Free Dictionary”. Thefreedictionary.com. Приступљено 2016-04-04. 
  5. ^ „Jeremy Hunt highlights plight of 'chronically lonely' – BBC News”. BBC News. Bbc.co.uk. 2013-10-18. Приступљено 2016-04-04. 
  6. ^ Old age. Oxford Reference. 2006. ISBN 9780198568506. doi:10.1093/acref/9780198568506.001.0001. Приступљено 2016-04-04. 
  7. ^ „Human rights of older persons”. OHCHR.org. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 

Литература

Спољашње везе

Старост на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Старост&oldid=23266425”