Животни циклус ћелије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Животни циклус ћелије је живот ћелије између две деобе, при чему је једна деоба укључена у циклус. Према томе ћелијски циклус се састоји од две фазе – фазе деобе (Д-фаза) и интерфазе. Интерфаза обухвата период у току кога се ћелија припрема за деобу. Пре деобе ћелија мора да удвостручи своју масу, да би све своје делове подједнако поделила између кћерки-ћелија. Фаза деобе код еукариотских ћелија обухвата поделу једра (кариокинеза) и поделу цитоплазме и њених органела (цитокинеза). Ћелијски циклус има различито време трајања код различитих ћелија (код бактерија најчешће траје око 20 мин, а различитих људских и животињских ћелија од 16 – 25 сати).

Интерфаза[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Интерфаза

Интерфаза (лат. интер = између) је период ћелијског циклуса између две деобе. Она је најдужа фаза у животу ћелије зато што се за време те фазе обављају обимне припреме за деобу. (Као што је већ речено, цео ћелијски циклус људских ћелија траје 16-25 сати, од чега деоба траје око 1 сат, а све остало време је интерфаза.)

Дели се на три фазе:

1. пресинтетичка (Г1)

2. синтетичка (С)

3. постсинтетичка (Г2).

Из назива ових фаза се уочава да је кључна С-фаза према којој и остале фазе добијају имена. У свим фазама интерфазе се одвија транскрипција РНК, неопходних за синтезу протеина.

Ћелијски циклус

Пресинтетичка (Г1 - од енглески the growth = раст) је период који обухвата, с једне стране, раст ћелије до величине која одговара датој врсти ћелија и, са друге стране, процесе који припремају једро да уђе у С-фазу. Због раста ћелије синтеза протеина у цитоплазми је у овој фази врло интезивна. У овој фази сваки хромозом се састоји од једне хроматиде, односно једног молекула ДНК. Код сисарских ћелија ова фаза траје 6-12 сати у зависности од типа ћелије.

Током синтетичке (С-фазе) у једру се одвија удвајање (репликација) ДНК. Сваки хромозом, који је у претходној Г1 фази имао 1 молекул ДНК, на крају С-фазе изграђен је од два молекула ДНК (две хроматиде). У овој фази се одвија и синтеза хистона и дуплирање центриола (од једног настају два пара центриола који се у деоби распоређују на полове ћелије). Синтетичка фаза траје 6-8 сати.

Постсинтетичка фаза је период у коме се ћелија припрема да уђе у деобу. Пошто се одвија после репликације, у овој фази је количина ДНК у ћелији дупло већа него у Г1 фази. После Г2 фазе ћелија улази у деобу.

Кључни процеси у интерфази су:

  • раст ћелије до величине карактеристичне за њену врсту; ћелија која не достигне одређену величину неће моћи да се подели;
  • репликација ДНК која омогућава да у деоби кћерке ћелије добију међусобно исту количину ДНК, односно исте гене; сестринске хроматиде су, у ствари, будући хромозоми кћерки-ћелија које ће настати деобом.

Ћелијски циклус се одвија од момента настанка неке ћелије (деобом мајке-ћелије) па све до момента када се та ћелија дели на две нове ћелије (сада су оне унуке-ћелије оне почетне). Смене ћелијских циклуса (мајка - кћерке - унуке) омогућавају раст и обнављање ткива код вишећелијских организама, док код једноћелијских доводе до увећања броја јединки.

Ћелије које немају способност дељења, као што су попречно-пругасте мишићне ћелије, нервне ћелије или, рецимо, еритроцити уласком у Г1 фазу у њој трајно остају. Пошто Г1 фаза истовремено представља читав ћелијски циклус ових ћелија, она се у том случају означава као Г0 фаза. Ћелије које се током целог свог живота налазе у Г0 фази називају се нецикличне ћелије. Оне свој животни век окончавају ћелијским умирањем, а ћелије које имају способност деобе завршавају деобом на нове ћелије.

Фаза деобе[уреди]

Одређеним механизмима (тзв. контролне тачке) изврши се у ћелији проверавање да ли су све неопходне припреме за деобу ваљано спроведене и, ако је све уреду, ћелија улази у деобу.

Постоје различити начини деоба ћелија међу којима се издвајају:

Литература[уреди]

  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
  • Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998

Спољашње везе[уреди]