Радиологија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
typo
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Грана медицине}}
{{Без извора}}{{proširiti}}
{{Инфокутија занимање
⚫
[[Датотека:Dr. MacIntyre's X-Ray film.webm|thumb|thumbtime=2|upright=1.5|''Dr. Macintyre's X-Ray Film'' (1896)]]
| име = Радиолог
'''Радиологија''' је грана [[медицина|медицине]] која се превасходно бави откривањем [[болест]]и и повреда, односно дијагностиком. Примена радиологије у терапији ограничена је углавном на лечење малигних болести, али и васкуларних и других поремећаја као што је случај са инвазивном радиологијом.
| слика =
| ширина_слике =
| опис_слике =
| назив_занимања = Лекар
| врста_занимања = [[Specialty (medicine)|Специјалност]]
| подручје_рада = [[Медицина]]
| поља_рада =
| квалификације =
* [[Doctor of Medicine|Доктор медицине]] (M.D.)
* [[Doctor of Osteopathic medicine|Доктор остеопатијске медицине ]] (D.O.)
| слични_послови =
}}
[[File:Radiologist interpreting MRI.jpg|thumb|250px|A radiologist interpreting [[magnetic resonance imaging]]]]
⚫
[[Датотека:Dr. MacIntyre's X-Ray film.webm|thumb|thumbtime=2|250px|''Dr. Macintyre's X-Ray Film'' (1896)]]


Радиолошким техникама се настоји визуелизовати људско тело и његови делови како би се открило постојање патолошких промена, које би се онда правовремено лечиле.
'''Радиологија''' је грана [[медицина|медицине]] која се превасходно бави откривањем [[болест]]и и повреда, односно дијагностиком. Примена радиологије у терапији ограничена је углавном на лечење малигних болести, али и васкуларних и других поремећаја као што је случај са инвазивном радиологијом. Радиолошким техникама се настоји визуелизовати људско тело и његови делови како би се открило постојање патолошких промена, које би се онда правовремено лечиле. Почетак примене [[Рендгенски зраци|рендгенских]] или [[рендгенски зраци|икс-зрака]] у медицини означава почетак радиологије. Употреба ових зрака револуционарно је променила приступ [[љекар|лекара]] пацијнетима као и поимање људског тела уопште. По први пут лекари су могли да „завире“ у унутрашњост тела, без хируршких захвата.


⚫
Развојем науке пронађени су и други начини визуелизације људског тела, тако да данас поред класичног рендгенског снимања постоји и ултразвучно снимање, компјутеризована [[томографија]] ([[скенер]]), [[нуклеарна магнетна резонанца]] (НМР). Ове технике су имале за циљ да буду једноставне за употребу и јефтине, као што је [[ултразвук]]. Да буду нешкодљиве за здравље, као што је ултразвук и НМР, као и да дају потпуно нови поглед на људско тело правећи попречне пресеке органа са изузетном оштрином слике, какву можемо добити скенером. Данас нема клиничке гране медицине која не користи радиолошке методе у утврђивању дијагнозе. У оквиру медицинских наука постоји посебна специјализација Радиологија на којој се лекари обучавају у „читању“ слика које нам дају радиолошке технике, како би лекари који лече пацијента могли поставити праву [[дијагностика|дијагнозу]] и дати праву терапију.
Почетак примене [[Рендгенски зраци|рендгенских]] или [[рендгенски зраци|икс-зрака]] у медицини означава почетак радиологије. Употреба ових зрака револуционарно је променила приступ [[љекар|лекара]] пацијнетима као и поимање људског тела уопште. По први пут лекари су могли да „завире“ у унутрашњост тела, без хируршких захвата.
{{rut}}
The modern practice of radiology involves several different healthcare professions working as a team. The radiologist is a medical doctor who has completed the appropriate post-graduate training and interprets medical images, communicates these findings to other physicians by means of a report or verbally, and uses imaging to perform minimally invasive medical procedures.<ref>[https://www.theabr.org/diagnostic-radiology The American Board of Radiology] Webpage of the American Board of Radiology</ref><ref>{{cite web|title=Radiology — Diagnostic Specialty Description|publisher=American Medical Association|url=https://www.ama-assn.org/specialty/radiology-diagnostic-specialty-description|access-date=19 October 2020}}</ref> The [[nurse]] is involved in the care of patients before and after imaging or procedures, including administration of medications, monitoring of vital signs and monitoring of sedated patients.<ref name="pmid10139086">{{cite journal | vauthors = Blevins SJ | title = The role of the radiology nurse | journal = Radiology Management | volume = 16 | issue = 4 | pages = 46–8 | date = 1994 | pmid = 10139086 }}</ref> The [[radiographer]], also known as a "radiologic technologist" in some countries such as the [[United States]] and [[Canada]], is a specially trained healthcare professional that uses sophisticated technology and positioning techniques to produce medical images for the radiologist to interpret. Depending on the individual's training and country of practice, the radiographer may specialize in one of the above-mentioned imaging modalities or have expanded roles in image reporting.<ref>{{cite journal | vauthors = Murphy A, Ekpo E, Steffens T, Neep MJ | title = Radiographic image interpretation by Australian radiographers: a systematic review | journal = Journal of Medical Radiation Sciences | volume = 66 | issue = 4 | pages = 269–283 | date = December 2019 | pmid = 31545009 | pmc = 6920699 | doi = 10.1002/jmrs.356 }}</ref>


== Дијагностички модалитети снимања ==
⚫
Развојем науке пронађени су и други начини визуелизације људског тела, тако да данас поред класичног рендгенског снимања постоји и ултразвучно снимање, компјутеризована [[томографија]] ([[скенер]]), [[нуклеарна магнетна резонанца]] (НМР). Ове технике су имале за циљ да буду једноставне за употребу и јефтине, као што је [[ултра-звук]]. Да буду нешкодљиве за здравље, као што је ултразвук и НМР, као и да дају потпуно нови поглед на људско тело правећи попречне пресеке органа са изузетном оштрином слике, какву можемо добити скенером.
{{Главни|Медицински имиџинг}}
[[Датотека:Xraymachine.JPG|thumb|Радиографија колена помоћу ДР-апарата]]
[[Датотека:Knee 1300270.JPG|thumb|[[Projectional radiography|Пројекциона радиограф]] колена]]


[[Радиографија|Радиографије]], првобитно су назване рентгенографи, назване по откривачу [[Рендгенски зраци|X-зрака]], [[Wilhelm Röntgen |Вилхелму Конраду Рендгену]]. Proizvode se prenošenjem rendgenskih zraka kroz pacijenta. X-zrake se projiciraju kroz tijelo na detektor; formira se datoteka na osnovu koje zrake prolaze (i detektiraju se) naspram onih koje se apsorbiraju ili rasipaju u pacijentu (i stoga se ne otkrivaju). Röntgen je otkrio X-zrake 8. novembra 1895. godine i za njihovo otkriće dobio prvu [[Nobelova nagrada za fiziku|Nobelovu nagradu za fiziku]] 1901.
Данас нема клиничке гране медицине која не користи радиолошке методе у утврђивању дијагнозе. У оквиру медицинских наука постоји посебна специјализација Радиологија на којој се лекари обучавају у „читању“ слика које нам дају радиолошке технике, како би лекари који лече пацијента могли поставити праву [[дијагностика|дијагнозу]] и дати праву терапију.

U film-skenirajućoj radiografiji , rendgenska cijev stvara snop rendgenskih zraka koji je usmjeren na pacijenta. Rendgenski zraci koji kroz njega prolaze, filtriraju se kroz uređaj zvani rešetka ili [[rendgenski filter]], kako bi se smanjilo rasipanje, i udario u nerazvijeni film, koji se čvrsto drži na ekranu fosfora koji emitira svjetlost u nepropusnu kasetu. Film se zatim hemijski razvija i na njemu se pojavljuje datoteka. Radiografija filmskog ekrana zamjenjuje se [[radiografija fosforne ploče|radiografijom fosforne ploče]], ali u novije vrijeme [[digitalna radiografija|digitalnom radiografijom]] (DR) i [[EOS| EOS snimanjem]].<ref>{{cite journal | vauthors = Bittersohl B, Freitas J, Zaps D, Schmitz MR, Bomar JD, Muhamad AR, Hosalkar HS | title = EOS imaging of the human pelvis: reliability, validity, and controlled comparison with radiography | journal = The Journal of Bone and Joint Surgery. American Volume | volume = 95 | issue = 9 | pages = e58–1–9 | date = May 2013 | pmid = 23636197 | doi = 10.2106/JBJS.K.01591 }}</ref> U dva najnovija sistema, rendgenski zraci udaraju u senzore koji pretvaraju generirane signale u digitalne informacije, koje se prenose i pretvaraju u datoteku prikazanu na ekranu računara. U [[digitalna radiografija|digfitalnoj radiografiji]] senzori oblikuju ploču, ali u EOS-sistemu za skeniranje proreza, linearni senzor skenira pacijenta vertikalno.

Obična radiografija bila je jedini način snimanja dostupan tokom prvih 50 godina radiologije. Zbog svoje dostupnosti, brzine i nižih troškova u odnosu na druge modalitete, radiografija je često prvi izbor u radiološkoj dijagnozi. Uprkos velikoj količini podataka u CT skeniranju, MR snimanju i drugim digitalnim slikama, postoje mnogi entiteti bolesti kod kojih se klasična dijagnoza postiže običnom radiografijom. Primjeri uključuju razne vrste [[artritis]]a i upale pluća, [[tumor]]e [[kost]]iju (posebno benigni), prijelome, urođene anomalije skeleta i određene bubrežne kamence.

[[Mamografija]] i [[DXA]] su dva oblika primjene niskoenergetske projekcije koja se koristi za procjenu stanja [[rak dojke|karcinoma dojke]], odnosno [[osteoporoza|osteoporoze]].

=== Флуороскопија ===
{{главни|Флуороскопија}}

Флуороскопија и [[ангиографија]] су посебни видови примене [[Рендгенски зраци|рендгенског]] снимања, у којима су флуоресцентни екран и појачавајуће цеви, повезане на телевизијски систем затвореног круга.<ref name="squires">{{cite book|last1=Novelline|first1=Robert A.|last2=Squire|first2=Lucy Frank | name-list-format = vanc |title=Squire's Fundamentals of Radiology|url=https://books.google.com/books?id=XhFbngxk8lMC|edition=5th|date=1997|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-01279-0}}</ref> To omogućava snimanje struktura u pokretu ili povećanih s [[radiokontrast]]nim sredstvom u stvarnom vremenu. Radiokontrastna sredstva se obično daju gutanjem ili ubrizgavanjem u tijelo pacijenta, radi ocjenjivanja anatomije i funkcioniranja krvnih sudova, [[mokraćni sistem|urogenitalnog sistema]] ili [[gastrointestinalni trakt | gastrointestinalnog trakta]] (GI-trakt). Sada su u upotrebi dva radiokontrastna sredstva. [[Barij-sulfat]] (BaSO<sub>4 </sub>) daje se oralno ili rektalno za procjenu gastrointestinalnog trakta.

[[Jod]] se, u više zaštićenih oblika, daje oralnim, rektalnim, vaginalnim, intraarterijskim ili intravenskim putem. Ovi radiokontrastni agensi snažno apsorbiraju ili rasipaju rendgenske zrake, a zajedno sa snimanjem u stvarnom vremenu omogućavaju demonstraciju dinamičkih procesa, poput [[peristaltika|peristaltike]] u probavnom traktu ili protoka krvi u arterijama i venama. Kontrast joda takođe se može koncentrirati u trbušnim područjima više ili manje nego u normalnim tkivima i učiniti abnormalnosti uočljivijima ([[tumor]]i, [[cista|ciste]], [[upala|upale]]. Pored toga, u određenim okolnostima, kao kontrastno sredstvo može se koristiti i [[zrak]], za gastrointestinalni sistem, a [[ugljik-dioksid]] kao kontrastno sredstvo u venskom sistemu; u tim slučajevima kontrastno sredstvo slabi rendgensko zračenje manje od okolnih tkiva.

=== Компјутеризована томографија ===
{{главни|Компјутеризована томографија}}
[[Датотека:Computerised Corneal Topography.jpg|thumb|[[Компјутеризована томографија|ЦТ-снимак]] [[рожњача|рожњаче]]]]

[[Компјутеризована томографија|ЦТ-снимање]] користи рендгенске зраке у комбинацији са рачунањем [[алгоритам]]а за датотеку тела.<ref name="ref1">{{cite book|last=Herman|first=Gabor T. | name-list-format = vanc |title=Fundamentals of Computerized Tomography: Datoteka Reconstruction from Projections|url=https://books.google.com/books?id=BhtGTkEjkOQC|date=14 July 2009|edition=2nd|publisher=Springer|isbn=978-1-84628-723-7}}</ref> U CT-u, rendgenska cijev nasuprot rentgenskom detektoru (ili detektorima) u aparatu u obliku prstena rotira se oko pacijenta, proizvodeći kompjuterski generirani presjek datoteke (tomogram). CT se dobija u aksijalnoj ravni, pomoću srčanih i sagitalnih datoteka proizvedenih računarskom rekonstrukcijom. Radiokontrastna sredstva se često koriste sa CT-om za pojačano ocrtavanje anatomije. Iako radiografije pružaju veću prostornu rezoluciju, CT može otkriti suptilnije varijacije u slabljenju rendgenskih zraka (veća kontrastna rezolucija). CT izlaže pacijenta znatno višem ionizujućem zračenju nego radiograf.

Spiralni multidetektor CT koristi 16, 64, 254 ili više detektora tokom neprekidnog kretanja pacijenta kroz zrake da bi se dobili kratki detalji o datotekama u kratkom vremenu pregleda. Brzom primjenom intravenoznog kontrasta tokom CT-skeniranja, ovi sitni detalje datoteka mogu se rekonstruirati u trodimenzijskoj (3D) datoteci karotidnih, cerebralnih, srčanih ili drugih arterija.

Uvođenje računarske tomografije početkom 1970-ih revolucioniralo je dijagnostičku , pružajući kliničarim datoteke prave trodimenzijske anatomske strukture. CT-skeniranje postalo je test izbora u dijagnosticiranju nekih hitnih i hitnjih stanja, poput cerebralne hemoragije, [[plućna embolija|plućne embolije]] (ugrušci u arterijama pluća), [[disekcija aorte]] (kidanje zida aorte) , [[upala slijepog crijeva]], [[divertikulitis]] i začepljivanje usljed bubrežnih kamenaca. Stalna poboljšanja u CT tehnologiji, uključujući brže vrijeme skeniranja i poboljšanu rezoluciju, dramatično su povećali tačnost i korisnost CT-skeniranja, što može djelimično objasniti povećanu upotrebu u medicinskoj dijagnozi.

=== Ултразвук ===
{{главни|Ултрасонографија}}

Медицинска ултрасонографија користи ултразвук (visokofrekventni zvučni talas) za vizualizacijske strukture mehkog tkiva u tijelu u stvarnom vremenu. Nije uključeno [[ionizujuće zračenje]], ali kvalitet datoteka dobijenih ultrazvukom u velikoj mjeri ovisi o vještini osobe (ultrasonograf) koja obavlja pregled i veličini tijela pacijenta. Pregledi većih pacijenata, [[gojznost|prekomjerne težine]] mogu imati pad kvaliteta datoteke, jer njihova [[potkožna masnoća]] apsorbira veći dio zvučnih talasa. To rezultira manjim brojem zvučnih talasa koji prodiru u organe i reflektiraju se natrag u pretvarač, što rezultira gubitkom informacija i lošom kvalitetom datoteke. Ultrazvuk je također ograničen nemogućnošću datoteke krozbzračne džepove (pluća, crijevne petlje) ili kosti. Njegova upotreba u medicinskom snimanju razvila se uglavnom u posljednjih 30 godina. Prvi+e ultrazvučne datoteke bile su statičke i dvodimenzijske (2D), ali uz modernu ultrasonografiju 3D rekonstrukcije se mogu promatrati u stvarnom vremenu, efektivno postajući "4D".

Budući da tehnike ultrazvučnog snimanja ne koriste ionizujuće zračenje za generiranje datoteka (za razliku od radiografije i CT skeniranja), one se obično smatraju sigurnijima i stoga su češće u [[Opstetrička ultrasonografija |akušerskom snimanji]]. Napredak trudnoće može se temeljito procijeniti s manje brige zbog štete od korištenih tehnika, što omogućava rano otkrivanje i dijagnozu mnogih fetusnih anomalija. Rast se s vremenom može procijeniti, što je važno kod pacijenata s hroničnim bolestima ili bolestima izazvanim trudnoćom, te u višestukoi trudnoća (blizanci, trojke, itd.). Kolor Dopplerski ultrazvuk mjeri težinu [[periferna vaskularna bolest|periferne vaskularne bolesti]] i koriste ga kardiolozi za dinamičku procjenu srca, srčanih zalistaka i glavnih sudova. [[Stenoza]], naprimjer, [[zajednička karotidna arterija | karotidne arterije]] može biti znak upozorenja za nadolazeći [[moždani udar]]. [[Duboka venska tromboza | ugrušak]], ugrađen duboko u jednu od unutrašnjih vena nogu, može se naći ultrazvukom prije nego što se istisne i putuje u pluća, što rezultira potencijalno fatalnom [[plućna embolija|plućnom embolijom]].

Ultrazvuk je koristan kao vodič za izvođenje [[biopsija | biopsije]], kako bi se smanjilo oštećenje okolnih tkiva i u drenažama kao što je [[toracenteza]]. Mali prijenosni ultrazvučni uređaji sada zamjenjuju [[dijagnostička peritonealna lavaža | peritonealna lavaža, na odjelima [[Fizička trauma | trauma]] neinvazivnom procjenom prisustva unutrašnjeg [[krvarenje|krvarenja]] i oštećenja untarašnjih organa. Opsežno interno krvarenje ili ozljeda glavnih organa može zahtijevati operaciju.

== Референце ==
{{Reflist|}}

== Литература ==
{{Refbegin|}}
* {{cite journal | vauthors = Kaufman JA | title = The interventional radiology/diagnostic radiology certificate and interventional radiology residency | journal = Radiology | volume = 273 | issue = 2 | pages = 318–21 | date = November 2014 | pmid = 25340266 | doi = 10.1148/radiol.14141263 | doi-access = free }}
* {{cite journal | vauthors = Siragusa DA, Cardella JF, Hieb RA, Kaufman JA, Kim HS, Nikolic B, Misra S, Resnick SA, Saad WE, Vatakencherry G, Wallace MJ | display-authors = 6 | title = Requirements for training in interventional radiology | journal = Journal of Vascular and Interventional Radiology | volume = 24 | issue = 11 | pages = 1609–12 | date = November 2013 | pmid = 24160820 | pmc = 4485607 | doi = 10.1016/j.jvir.2013.08.002 }}
* {{cite journal | vauthors = Di Marco L, Anderson MB | title = The new Interventional Radiology/Diagnostic Radiology dual certificate: "higher standards, better education" | journal = Insights into Imaging | volume = 7 | issue = 1 | pages = 163–5 | date = February 2016 | pmid = 26746975 | pmc = 4729716 | doi = 10.1007/s13244-015-0450-9 }}
* {{cite web | title = Pediatric Interventional Training Opportunities | url = https://www.pedrad.org/Education/Training-Opportunities/Pediatric-Interventional-Training-Opportunities | publisher = The Society for Pediatric Radiology }}
* {{cite journal | vauthors = Mahnken AH, Bücker A, Hohl C, Berlis A | title = White Paper: Curriculum in Interventional Radiology | journal = RoFo | volume = 189 | issue = 4 | pages = 309–311 | date = April 2017 | pmid = 28335057 | doi = 10.1055/s-0043-104773 | doi-access = free }}
* {{cite journal | vauthors = Kassamali RH, Hoey ET | title = Radiology training in United Kingdom: current status | journal = Quantitative Imaging in Medicine and Surgery | volume = 4 | issue = 6 | pages = 447–8 | date = December 2014 | pmid = 25525574 | pmc = 4256234 | doi = 10.3978/j.issn.2223-4292.2014.10.10 }}
* {{cite web|title=Guidance on Training in Interventional Radiology|url=https://www.rcr.ac.uk/sites/default/files/docs/radiology/pdf/Guidance%20on%20Training%20in%20Interventional%20Radiology.pdf|website=Royal College of Radiologists|access-date=26 September 2017}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 17: Ред 82:
* [http://www.dmoz.org/Health/Medicine/Medical_Specialties/Radiology/ Radiology - ''Медицинске специјалности: Радиологија'']
* [http://www.dmoz.org/Health/Medicine/Medical_Specialties/Radiology/ Radiology - ''Медицинске специјалности: Радиологија'']
* [https://web.archive.org/web/20120513065123/http://rad.usuhs.edu/medpix/parent.php3?mode=home_page#top MedPix - ''Радиолошки анатомија на MedPix'']
* [https://web.archive.org/web/20120513065123/http://rad.usuhs.edu/medpix/parent.php3?mode=home_page#top MedPix - ''Радиолошки анатомија на MedPix'']

{{Authority control}}


[[Категорија:Медицина]]
[[Категорија:Медицина]]

Верзија на датум 20. фебруар 2021. у 07:14

Радиолог
Занимање
Назив занимањаЛекар
Врста занимања
Специјалност
Подручје рада
Медицина
Опис
Квалификације
A radiologist interpreting magnetic resonance imaging
Dr. Macintyre's X-Ray Film (1896)

Радиологија је грана медицине која се превасходно бави откривањем болести и повреда, односно дијагностиком. Примена радиологије у терапији ограничена је углавном на лечење малигних болести, али и васкуларних и других поремећаја као што је случај са инвазивном радиологијом. Радиолошким техникама се настоји визуелизовати људско тело и његови делови како би се открило постојање патолошких промена, које би се онда правовремено лечиле. Почетак примене рендгенских или икс-зрака у медицини означава почетак радиологије. Употреба ових зрака револуционарно је променила приступ лекара пацијнетима као и поимање људског тела уопште. По први пут лекари су могли да „завире“ у унутрашњост тела, без хируршких захвата.

Развојем науке пронађени су и други начини визуелизације људског тела, тако да данас поред класичног рендгенског снимања постоји и ултразвучно снимање, компјутеризована томографија (скенер), нуклеарна магнетна резонанца (НМР). Ове технике су имале за циљ да буду једноставне за употребу и јефтине, као што је ултразвук. Да буду нешкодљиве за здравље, као што је ултразвук и НМР, као и да дају потпуно нови поглед на људско тело правећи попречне пресеке органа са изузетном оштрином слике, какву можемо добити скенером. Данас нема клиничке гране медицине која не користи радиолошке методе у утврђивању дијагнозе. У оквиру медицинских наука постоји посебна специјализација Радиологија на којој се лекари обучавају у „читању“ слика које нам дају радиолошке технике, како би лекари који лече пацијента могли поставити праву дијагнозу и дати праву терапију.

The modern practice of radiology involves several different healthcare professions working as a team. The radiologist is a medical doctor who has completed the appropriate post-graduate training and interprets medical images, communicates these findings to other physicians by means of a report or verbally, and uses imaging to perform minimally invasive medical procedures.[1][2] The nurse is involved in the care of patients before and after imaging or procedures, including administration of medications, monitoring of vital signs and monitoring of sedated patients.[3] The radiographer, also known as a "radiologic technologist" in some countries such as the United States and Canada, is a specially trained healthcare professional that uses sophisticated technology and positioning techniques to produce medical images for the radiologist to interpret. Depending on the individual's training and country of practice, the radiographer may specialize in one of the above-mentioned imaging modalities or have expanded roles in image reporting.[4]

Дијагностички модалитети снимања

Главни чланак: Медицински имиџинг
Радиографија колена помоћу ДР-апарата
Пројекциона радиограф колена

Радиографије, првобитно су назване рентгенографи, назване по откривачу X-зрака, Вилхелму Конраду Рендгену. Proizvode se prenošenjem rendgenskih zraka kroz pacijenta. X-zrake se projiciraju kroz tijelo na detektor; formira se datoteka na osnovu koje zrake prolaze (i detektiraju se) naspram onih koje se apsorbiraju ili rasipaju u pacijentu (i stoga se ne otkrivaju). Röntgen je otkrio X-zrake 8. novembra 1895. godine i za njihovo otkriće dobio prvu Nobelovu nagradu za fiziku 1901.

U film-skenirajućoj radiografiji , rendgenska cijev stvara snop rendgenskih zraka koji je usmjeren na pacijenta. Rendgenski zraci koji kroz njega prolaze, filtriraju se kroz uređaj zvani rešetka ili rendgenski filter, kako bi se smanjilo rasipanje, i udario u nerazvijeni film, koji se čvrsto drži na ekranu fosfora koji emitira svjetlost u nepropusnu kasetu. Film se zatim hemijski razvija i na njemu se pojavljuje datoteka. Radiografija filmskog ekrana zamjenjuje se radiografijom fosforne ploče, ali u novije vrijeme digitalnom radiografijom (DR) i EOS snimanjem.[5] U dva najnovija sistema, rendgenski zraci udaraju u senzore koji pretvaraju generirane signale u digitalne informacije, koje se prenose i pretvaraju u datoteku prikazanu na ekranu računara. U digfitalnoj radiografiji senzori oblikuju ploču, ali u EOS-sistemu za skeniranje proreza, linearni senzor skenira pacijenta vertikalno.

Obična radiografija bila je jedini način snimanja dostupan tokom prvih 50 godina radiologije. Zbog svoje dostupnosti, brzine i nižih troškova u odnosu na druge modalitete, radiografija je često prvi izbor u radiološkoj dijagnozi. Uprkos velikoj količini podataka u CT skeniranju, MR snimanju i drugim digitalnim slikama, postoje mnogi entiteti bolesti kod kojih se klasična dijagnoza postiže običnom radiografijom. Primjeri uključuju razne vrste artritisa i upale pluća, tumore kostiju (posebno benigni), prijelome, urođene anomalije skeleta i određene bubrežne kamence.

Mamografija i DXA su dva oblika primjene niskoenergetske projekcije koja se koristi za procjenu stanja karcinoma dojke, odnosno osteoporoze.

Флуороскопија

Главни чланак: Флуороскопија

Флуороскопија и ангиографија су посебни видови примене рендгенског снимања, у којима су флуоресцентни екран и појачавајуће цеви, повезане на телевизијски систем затвореног круга.[6] To omogućava snimanje struktura u pokretu ili povećanih s radiokontrastnim sredstvom u stvarnom vremenu. Radiokontrastna sredstva se obično daju gutanjem ili ubrizgavanjem u tijelo pacijenta, radi ocjenjivanja anatomije i funkcioniranja krvnih sudova, urogenitalnog sistema ili gastrointestinalnog trakta (GI-trakt). Sada su u upotrebi dva radiokontrastna sredstva. Barij-sulfat (BaSO4 ) daje se oralno ili rektalno za procjenu gastrointestinalnog trakta.

Jod se, u više zaštićenih oblika, daje oralnim, rektalnim, vaginalnim, intraarterijskim ili intravenskim putem. Ovi radiokontrastni agensi snažno apsorbiraju ili rasipaju rendgenske zrake, a zajedno sa snimanjem u stvarnom vremenu omogućavaju demonstraciju dinamičkih procesa, poput peristaltike u probavnom traktu ili protoka krvi u arterijama i venama. Kontrast joda takođe se može koncentrirati u trbušnim područjima više ili manje nego u normalnim tkivima i učiniti abnormalnosti uočljivijima (tumori, ciste, upale. Pored toga, u određenim okolnostima, kao kontrastno sredstvo može se koristiti i zrak, za gastrointestinalni sistem, a ugljik-dioksid kao kontrastno sredstvo u venskom sistemu; u tim slučajevima kontrastno sredstvo slabi rendgensko zračenje manje od okolnih tkiva.

Компјутеризована томографија

Главни чланак: Компјутеризована томографија
ЦТ-снимак рожњаче

ЦТ-снимање користи рендгенске зраке у комбинацији са рачунањем алгоритама за датотеку тела.[7] U CT-u, rendgenska cijev nasuprot rentgenskom detektoru (ili detektorima) u aparatu u obliku prstena rotira se oko pacijenta, proizvodeći kompjuterski generirani presjek datoteke (tomogram). CT se dobija u aksijalnoj ravni, pomoću srčanih i sagitalnih datoteka proizvedenih računarskom rekonstrukcijom. Radiokontrastna sredstva se često koriste sa CT-om za pojačano ocrtavanje anatomije. Iako radiografije pružaju veću prostornu rezoluciju, CT može otkriti suptilnije varijacije u slabljenju rendgenskih zraka (veća kontrastna rezolucija). CT izlaže pacijenta znatno višem ionizujućem zračenju nego radiograf.

Spiralni multidetektor CT koristi 16, 64, 254 ili više detektora tokom neprekidnog kretanja pacijenta kroz zrake da bi se dobili kratki detalji o datotekama u kratkom vremenu pregleda. Brzom primjenom intravenoznog kontrasta tokom CT-skeniranja, ovi sitni detalje datoteka mogu se rekonstruirati u trodimenzijskoj (3D) datoteci karotidnih, cerebralnih, srčanih ili drugih arterija.

Uvođenje računarske tomografije početkom 1970-ih revolucioniralo je dijagnostičku , pružajući kliničarim datoteke prave trodimenzijske anatomske strukture. CT-skeniranje postalo je test izbora u dijagnosticiranju nekih hitnih i hitnjih stanja, poput cerebralne hemoragije, plućne embolije (ugrušci u arterijama pluća), disekcija aorte (kidanje zida aorte) , upala slijepog crijeva, divertikulitis i začepljivanje usljed bubrežnih kamenaca. Stalna poboljšanja u CT tehnologiji, uključujući brže vrijeme skeniranja i poboljšanu rezoluciju, dramatično su povećali tačnost i korisnost CT-skeniranja, što može djelimično objasniti povećanu upotrebu u medicinskoj dijagnozi.

Ултразвук

Главни чланак: Ултрасонографија

Медицинска ултрасонографија користи ултразвук (visokofrekventni zvučni talas) za vizualizacijske strukture mehkog tkiva u tijelu u stvarnom vremenu. Nije uključeno ionizujuće zračenje, ali kvalitet datoteka dobijenih ultrazvukom u velikoj mjeri ovisi o vještini osobe (ultrasonograf) koja obavlja pregled i veličini tijela pacijenta. Pregledi većih pacijenata, prekomjerne težine mogu imati pad kvaliteta datoteke, jer njihova potkožna masnoća apsorbira veći dio zvučnih talasa. To rezultira manjim brojem zvučnih talasa koji prodiru u organe i reflektiraju se natrag u pretvarač, što rezultira gubitkom informacija i lošom kvalitetom datoteke. Ultrazvuk je također ograničen nemogućnošću datoteke krozbzračne džepove (pluća, crijevne petlje) ili kosti. Njegova upotreba u medicinskom snimanju razvila se uglavnom u posljednjih 30 godina. Prvi+e ultrazvučne datoteke bile su statičke i dvodimenzijske (2D), ali uz modernu ultrasonografiju 3D rekonstrukcije se mogu promatrati u stvarnom vremenu, efektivno postajući "4D".

Budući da tehnike ultrazvučnog snimanja ne koriste ionizujuće zračenje za generiranje datoteka (za razliku od radiografije i CT skeniranja), one se obično smatraju sigurnijima i stoga su češće u akušerskom snimanji. Napredak trudnoće može se temeljito procijeniti s manje brige zbog štete od korištenih tehnika, što omogućava rano otkrivanje i dijagnozu mnogih fetusnih anomalija. Rast se s vremenom može procijeniti, što je važno kod pacijenata s hroničnim bolestima ili bolestima izazvanim trudnoćom, te u višestukoi trudnoća (blizanci, trojke, itd.). Kolor Dopplerski ultrazvuk mjeri težinu periferne vaskularne bolesti i koriste ga kardiolozi za dinamičku procjenu srca, srčanih zalistaka i glavnih sudova. Stenoza, naprimjer, karotidne arterije može biti znak upozorenja za nadolazeći moždani udar. ugrušak, ugrađen duboko u jednu od unutrašnjih vena nogu, može se naći ultrazvukom prije nego što se istisne i putuje u pluća, što rezultira potencijalno fatalnom plućnom embolijom.

Ultrazvuk je koristan kao vodič za izvođenje biopsije, kako bi se smanjilo oštećenje okolnih tkiva i u drenažama kao što je toracenteza. Mali prijenosni ultrazvučni uređaji sada zamjenjuju [[dijagnostička peritonealna lavaža | peritonealna lavaža, na odjelima trauma neinvazivnom procjenom prisustva unutrašnjeg krvarenja i oštećenja untarašnjih organa. Opsežno interno krvarenje ili ozljeda glavnih organa može zahtijevati operaciju.

Референце

  1. ^ The American Board of Radiology Webpage of the American Board of Radiology
  2. ^ „Radiology — Diagnostic Specialty Description”. American Medical Association. Приступљено 19. 10. 2020. 
  3. ^ Blevins SJ (1994). „The role of the radiology nurse”. Radiology Management. 16 (4): 46—8. PMID 10139086. 
  4. ^ Murphy A, Ekpo E, Steffens T, Neep MJ (децембар 2019). „Radiographic image interpretation by Australian radiographers: a systematic review”. Journal of Medical Radiation Sciences. 66 (4): 269—283. PMC 6920699 Слободан приступ. PMID 31545009. doi:10.1002/jmrs.356. 
  5. ^ Bittersohl B, Freitas J, Zaps D, Schmitz MR, Bomar JD, Muhamad AR, Hosalkar HS (мај 2013). „EOS imaging of the human pelvis: reliability, validity, and controlled comparison with radiography”. The Journal of Bone and Joint Surgery. American Volume. 95 (9): e58—1—9. PMID 23636197. doi:10.2106/JBJS.K.01591. 
  6. ^ Novelline RA, Squire LF (1997). Squire's Fundamentals of Radiology (5th изд.). Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01279-0. 
  7. ^ Herman GT (14. 7. 2009). Fundamentals of Computerized Tomography: Datoteka Reconstruction from Projections (2nd изд.). Springer. ISBN 978-1-84628-723-7. 

Литература

Спољашње везе

Радиологија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радиологија&oldid=23632921”