Izbeglička kriza u Venecueli — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 89: Ред 89:


== Uzroci==
== Uzroci==
{{quote box|width=250px|align=right|quote=Roditelji će reći: „Radije bih se oprostio od sina na aerodromu nego na groblju“.|source=—Tomas Paez, [[Centralni univerzitet u Venecueli]]<ref name="NYThungryDIA" />
}}

Venecuelanske novine ''El Universal'' su izvestile da je studija „Venezuelan Community Abroad: A New Method of Exile“, autora Tomasa Paeza, Mercedes Vivasa i Huana Rafaela Pulidoa, pokazala da je bolivarska dijaspora pogođena „pogoršanjem ekonomije i socijalne strukture, raširenim kriminalom, neizvesnošću i nedostatkom nade za promenu rukovodstva u bliskoj budućnosti“.<ref name=EUdiaspora /> Wall Street Journal je izveštavao da su mnogi Venecuelanci pobegli zbog visoke stope kriminala, rastuće inflacije i loših statističkih izgleda.<ref name=WSJ2011 /> Kao razlozi za napuštanje domovine, navodi se i nedostatak slobode, visok nivo nesigurnosti i nedostatak mogućnosti prosperiteta.<ref name=ENHaug28>{{cite news|last1=Maria Delgado|first1=Antonio|title=Venezuela agobiada por la fuga masiva de cerebros|url=http://www.elnuevoherald.com/2014/08/26/1828337/venezuela-agobiada-por-fuga-masiva.html|access-date=August 28, 2014|agency=El Nuevo Herald|quote=The massive emigration of Venezuelans, a trend that was unprecedented in the republican history of the nation, is mainly motivated by personal insecurity, legal insecurity and lack of options to progress under the Bolivarian regime|date=August 28, 2014}}</ref><ref name=Elimpulso23AUG /> Oskar Hernandez, direktor kompanije „Link Consultants“ rekao je da uzroci emigracije uključuju ekonomska pitanja, iako su neizvesnost i pravna nesigurnost glavni razlozi.<ref name=ELIMPdec2014>{{cite news|title=La emigración venezolana a diferencia de otras "se va con un diploma bajo el brazo"|url=http://elimpulso.com/articulo/la-emigracion-venezolana-a-diferencia-de-otras-se-va-con-un-diploma-bajo-el-brazo#|access-date=December 21, 2014|agency=El Impulso|date=December 17, 2014}}</ref>

=== Kriminal i nesigurnost ===
[[File:1998 to 2018 Venezuela Murder Rate.png|upright=1.7|thumbnail|alt=Graph of Venezuela's increasing murder rate|Stopa ubistava od 1998. do 2018. godine. ''Izvor:'' OVV, PROVEA, UN<br /> * UN isprekidana linija se projektuje na osnovu podataka koji nedostaju.]]

Venecuelanski kriminal je glavni uzrok emigracije.<ref name=EUdiaspora /><ref name=WSJ2011 /> Prema sociologu Tomasu Paezu, venecuelanski roditelji i bake i deke podstiču mlade da napuste zemlju zbog sopstvene bezbednosti.<ref name=ENHaug28 />

Porast političke nestabilnosti i nasilja u Venecueli pogoršao se za vreme Uga Čaveza.<ref name=SCIELOcrime>{{cite journal|last1=Briceño-León|first1=Roberto|title=Three phases of homicidal violence in Venezuela|issue=12|pages=3233–3242|journal=Ciencia & Saude Coletiva|volume=17|doi=10.1590/S1413-81232012001200008|pmid=23175399|year=2012|doi-access=free}}</ref> Autori Geret A. Džons i Denis Rodžers su u svojoj knjizi „Youth violence in Latin America: Gangs and Juvenile Justice in Perspective“ naveli da je promena režima koja je došla sa Čavezovim predsedništvom izazvala politički sukob, koji je „obeležen daljim povećanjem broja i stope nasilnih smrti“.<ref name=YOUTHviolence>{{cite book|editor-last1=Jones|editor-first1=Gareth A.|editor-last2=Rodgers|editor-first2=Dennis|url=https://books.google.com/books?id=_aK_AAAAQBAJ |title=Youth violence in Latin America : gangs and juvenile justice in perspective|date=2008|publisher=Palgrave Macmillan|location=Basingstoke|isbn=978-0-230-60056-0|pages=84–85|edition=1st|access-date=October 1, 2014}}</ref> Profesor sociologije Roberto Briseno-Leon se složio se tim tvrdnjama, navodeći da je Bolivarska revolucija pokušala da „uništi ono što je ranije postojalo, status kvo društva“, sa rezultatom porasta nestabilnosti;<ref name=SCIELOcrime /> takođe verujući da je vlada unapređivala socijalna pitanja pripisujući nasilje i zločin siromaštvu i nejednakosti.<ref name=SCIELOcrime /> Stručnjaci su, povećanje stope ubistava povezivali sa korupcijom venecuelanske vlasti, lošoj kontroli naoružanja i lošem pravosudnom sistemu.<ref name=FUSapril6>{{cite news|last1=Rueda|first1=Manuel|title=Venezuelan beauty queen gets carjacked at gunpoint|url=http://fusion.net/story/115356/venezuelan-beauty-queen-gets-carjacked-at-gunpoint/|access-date=April 9, 2015|agency=[[Fusion (TV channel)|Fusion]]|date=April 6, 2015}}</ref> Stopa ubistava povećala se sa 25 na 100.000 ljudi u 1999. godini (kada je izabran Čavez)<ref name="YOUTHviolence" /> na 82 ubijenih na 100.000 ljudi u 2014. godini.<ref>{{cite news|title=Venezuela Ranks World's Second In Homicides: Report|url=https://www.nbcnews.com/news/latino/venezuela-ranks-worlds-second-homicides-report-n276371|access-date=January 3, 2015|agency=NBC News|date=December 29, 2014}}</ref>

U 2018. godini procenjeno je da je bilo 81,4 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi, što je najveća stopa u Latinskoj Americi. Na osnovu standarda SZO, ovo nasilje ima epidemiološke razmere u 88% opština. Takođe postoje procene u kojima se tvrdi da Venecuela ima najviše stopa otmica u regionu i da se otmica, od početka predsedništva Čaveza do 2011. godine, povećala preko dvadeset puta. Takođe se povećao broj vansudskih egzekucija u kojima su vladine poznate pod nazivom Snage za specijalne akcije ({{Jez-špa|Fuerzas de Acciones Especiales}}; FAES) izvršavale egzekucije pod maskom bezbednosnih operacija.<ref>{{cite web|url=http://www.oas.org/dsp/documentos/Publicaciones/Seg%20Publica-%20Venezuela%20y%20Bolivia.pdf|title=SeguridadPúblicayPrivada VenezuelayBolivia|date=August 2009|publisher=Oas.org|access-date=March 30, 2015}}</ref><ref name="CICPC2009">{{cite web|url=https://issuu.com/lexys/docs/fact_sheet_paz_activa/1|title=Venezuela: Gravísima Crisis de Seguridad Pública by Lexys Rendon|publisher=ISSUU.com|access-date=March 30, 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.eluniversal.com/sucesos/120104/segun-el-cicpc-el-2011-cerro-con-1150-secuestros-en-todo-el-pais|title=Según el Cicpc el 2011 cerró con 1.150 secuestros en todo el país – Sucesos|publisher=Eluniversal.com|access-date=March 30, 2015}}</ref><ref name=":16">{{Cite web|url=https://www.wilsoncenter.org/article/understanding-the-venezuelan-refugee-crisis|title=Understanding the Venezuelan Refugee Crisis|date=September 13, 2019|website=Wilson Center|language=en|access-date=December 12, 2019}}</ref> Više od 7.500 od 23.000 nasilnih smrtnih slučajeva prijavljenih u 2018. godini, uzrokovano je otporom vlasti. Između januara i maja 2019. prijavljeno je 2.100 takvih smrtnih slučajeva.<ref name=":16" />

Međutim, stopa ubistva u Venecueli se počela smanjivati od 2017. godine. Prema podacima Venecuelske opservatorije za nasilja (OVV) koji govore da je ona na početku 2017. godine iznosila 81,4 na 100.000 ljudi, stopa ubistava se u 2019. godini smanjila na 60,3.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-crime-idUSKCN1OQ1GJ|title=Venezuela murder rate dips, partly due to migration: monitoring group|date=December 27, 2018|work=[[Reuters]]|access-date=April 10, 2019|language=en}}</ref> Ova organizacija izjavila je da je ovaj silazni trend usledio pre svega zbog velike emigracije miliona Venecuelanaca koji su napustili državu.<ref>{{Cite web|url=https://www.infobae.com/america/venezuela/2019/12/27/venezuela-otra-vez-el-pais-mas-peligroso-del-mundo-registro-16506-muertes-violentas-en-2019/|title=Venezuela, otra vez el país más peligroso de América Latina: registró 16.506 muertes violentas en 2019|date=December 27, 2019|website=[[Infobae]]|language=es-ES|access-date=December 27, 2019}}</ref>

=== Ekonomija ===

Veliki pokretač masovnog iseljavanja bila je ekonomska situacija u zemlji. Venecuelanska ekonomska kriza, koja je poznata kao jedna od najtežih u novijoj ekonomskoj istoriji, bila je uglavnom pokrenuta padom međunarodnih cena nafte 2014. godine, a neadekvatan odgovor vlade doveo je do pogoršanja krize i recesije 2017. godine, koja je zabeležena kao jedna od najgore recesije u novijoj istoriji zapadne hemisfere.<ref name=":17">{{Cite book|title=Migración desde Venezuela a Colombia: impactos y estrategia de respuesta en el corto y mediano plazo|publisher=World Bank|year=2018|location=Colombia}}</ref>

Mnogi vlasnici preduzeća, nakon Bolivarske revolucije, emigrirali su u zemlje sa rastućom ekonomijom.<ref name="EUdiaspora" /> Ekonomska kriza u Venecueli gora je od događaja nakon [[Raspad Sovjetskog Saveza|raspada Sovjetskog Saveza]].<ref name="9Charts">{{cite news|title=Venezuela's economic collapse explained in nine charts; Venezuela's decline is now deeper than that of the Soviet Union after its breakup, and comparable only to Zimbabwe's in the late 1990s, economists say|author=Pérez, Santiago|date=March 25, 2019|work=Wall Street Journal|via=ProQuest}}</ref> Otkako je Ugo Čavez 2003. godine uveo strožiju kontrolu valuta u pokušaju da spreči bekstvo kapitala,<ref name="economist.com">{{cite news|url=https://www.economist.com/blogs/americasview/2013/02/venezuela%E2%80%99s-currency|access-date=February 18, 2013|title=Venezuela's currency: The not-so-strong bolívar|work=[[The Economist]]|date=February 11, 2013}}</ref> niz devalvacija valuta poremetio je venecuelansku ekonomiju.<ref>{{cite news|url=http://www.ft.com/cms/s/0/12e9f32e-739e-11e2-9e92-00144feabdc0.html#axzz2KaYrvVGc|title=Venezuelan devaluation sparks panic|last=Mander|first=Benedict|date=February 10, 2013|work=Financial Times|access-date=February 11, 2013}}</ref> Kontrole cena i druge vladine politike izazvale su ozbiljne nestašice u Venecueli.<ref>{{cite news|url=http://www.economist.com/node/21526365|access-date=February 23, 2014|title=Venezuela's economy: Medieval policies|work=[[The Economist]]|date=August 20, 2011|url-access=subscription}}</ref> Kao rezultat nestašice, Venecuelanci su morali da tragaju za hranom traže hranu, a neki od njih su povremeno jeli divlje voće ili hranu iz smeća. Čekanje u redovima za kupovinu namernica bilo je veliko a visoke cene primoravale su mnoge da se odreknu od kupovine proizvoda koje se inače kupovali ili koji su im bili potrebni.<ref>{{cite news|title=Why are Venezuelans posting pictures of empty shelves?|url=https://www.bbc.com/news/blogs-trending-30710014|access-date=January 10, 2015|agency=BBC|date=January 8, 2015}}</ref><ref name="REUTjan2015">{{cite news|last1=Cawthorne|first1=Andrew|title=In shortages-hit Venezuela, lining up becomes a profession|url=https://www.reuters.com/article/2015/01/21/us-venezuela-shortages-idUSKBN0KU1BX20150121|access-date=June 17, 2015|agency=[[Reuters]]|date=January 21, 2015}}</ref><ref name="FOXgarbage">{{cite news|last1=MacDonald|first1=Elizabeth|title=Exclusive: Harrowing Video Shows Starving Venezuelans Eating Garbage, Looting|url=http://www.foxbusiness.com/politics/2016/05/26/exclusive-harrowing-video-shows-starving-venezuelans-eating-garbage-looting.html|access-date=July 12, 2016|agency=[[Fox Business]]|date=May 26, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160707182016/http://www.foxbusiness.com/politics/2016/05/26/exclusive-harrowing-video-shows-starving-venezuelans-eating-garbage-looting.html|archive-date=July 7, 2016|url-status=dead}}</ref><ref name="APgarbage">{{cite news|last1=Sanchez|first1=Fabiola|title=As hunger mounts, Venezuelans turn to trash for food|url=http://bigstory.ap.org/article/5ee6b03daee141c3b89d419ecadcc7fa/venezuelans-pick-through-trash-food-eat-or-sell|access-date=July 12, 2016|agency=[[Associated Press]]|date=June 8, 2016}}</ref><ref name="CBCfruit">{{cite news|title=Mangoes fill the gaps in Venezuela's food crisis|url=http://www.cbc.ca/news/multimedia/mangoes-fill-the-gaps-in-venezuela-s-food-crisis-1.3620964|access-date=July 12, 2016|agency=[[Canadian Broadcasting Corporation]]|date=June 7, 2016}}</ref>

Prema [[Galup]]ovoj analizi iz 2018. godine, „[vladine] odluke o prekomernoj naplati dovele su do krize i domino efekata koja se dalje pogoršava, ostavljajući stanovnike u nemogućnosti da priušte osnovne potrepštine kao što su hrana i stanovanje“, a Venecuelanci su živeli „verujući da mogu da pronađu bolji život negde drugde.“<ref name="GALL18">{{cite web|title=Four in 10 Venezuelans Would Leave Venezuela Behind|url=http://news.gallup.com/poll/228338/four-venezuelans-leave-venezuela-behind.aspx|website=[[Gallup (company)|Gallup Inc.]]|access-date=March 13, 2018|date=March 6, 2018}}</ref>

Trenutno ekonomija Venecuele nastavlja da doživljava stagnaciju, devalvaciju, stambenu krizu, pogoršanje spoljnog duga i smanjenja BDP-a za više od 35%.<ref name=":17" /> Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), venecuelanska ekonomija se smanjila za 45% u periodu između 2013. i 2018. godine. Stopa inflacije u Venecueli prešla je preko 100 procenata do 2015. godine, što je najveća stopa inflacije na svetu i najviša u istoriji zemlje.<ref name="FPblackbox">{{cite news|url=https://foreignpolicy.com/2015/07/13/looking-into-the-black-box-of-venezuelas-economy-caracas-bolivar-maduro/|title=Looking Into the Black Box of Venezuela's Economy|last1=Cristóbal Nagel|first1=Juan|date=July 13, 2015|access-date=July 14, 2015|agency=[[Foreign Policy]]}}</ref> Do kraja 2018. ova stopa porasla je na 1,35 miliona procenata..<ref name="MaduroStarts">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2019/jan/10/venezuela-president-nicolas-maduro-begins-second-term|title=Maduro starts new Venezuela term by accusing US of imperialist 'world war'|author=Phillips, Tom|date=January 10, 2019|work=The Guardian|access-date=January 10, 2019|issn=0261-3077}}</ref> Pored toga BDP je do kraja 2019. smanjen za 35%.<ref name=":16" />

=== Zdravstvo i pristup zdravstvenoj zaštiti ===

Ekonomska i politička situacija u Venecueli dovela je do povećanja nivoa siromaštva i oskudice resursa, uključujući hranu i lekove, što je u velikoj meri uticalo na zdravlje i dobrobit Venecuelana. U 2018. godini procenjeno je da oko 90% stanovništva živelo u uslovima siromaštva. Što se tiče nutritivnog zdravlja, Venecuelanci su 2017. godine izgubili u proseku 11 kilograma telesne težine, a 60% stanovništva izjavilo je da nemaju dovoljno resursa neophodnih za pristup hrani.<ref name=":17" /> Venecuelanci koji su ostali u zemlji imali su mali pristup prehrambenim proizvodima, a Ministarstvo prehrane je 2018. godine izvestilo da 84% stavki koji su deo osnovne korpe sa hranom nisu dostupne u supermarketima. Proizvodnja hrane takođe je opala za 60% u periodu između 2014. i 2018. godine, dok su poljoprivredni sektor značajno oslabili za vreme Ugove i Madurove administracije. U periodu od 2014. do 2016. godine, uvoz hrane smanjen je za 70%.<ref name=":16" />

Pored toga, opšta propast države dovelo je do smanjenog pružanja zdravstvenih usluga i pogoršanja zdravstvenog sektora. Ovakvo siromašno okruženje sa niskim resursima bilo je savršeno leglo za porast bolesti poput ospica, difterije, tuberkuloze i malarije.<ref name=":17" /> Uvoz lekova smanjio se za 70% između 2012. i 2016. godine, a samo 15 od 56 farmaceutskih kompanija nastavilo je svoj rad, dok je preko 150 apoteka zatvoreno od 2016. godine. Krajem 2018. godine 85% osnovnih lekova proglašeno je oskudnim, a prema UN, 300.000 pojedinaca je ugroženo jer više od godinu dana nisu imali pristup osnovnim lekovima. Vlada je prestala da objavljuje podatke o zdravstvenim pokazateljima na nacionalnom nivou u 2015. godini, ali veruje se da je bila dosta teška.<ref name=":16" />

=== Politička represija ===
[[File:Paola Ramírez body.jpg|250px|thumb|alt=A dead body in the street, Paola Ramírez, covered with a sheet|Telo žene demonstrantkinje, ubijene od strane ''kolectivosa'' tokom Majke svih marševa.]]

Prema studiji Centralnog univerziteta („Venezuelan Community Abroad: A New Method of Exile”), bolivarska vlada „radije će nagovoriti one koji se ne slažu sa revolucijom da odu, umesto da zastane i da duboko razmisli o šteti koju ova dijaspora donosi državi“.<ref name=EUdiaspora /> Njuzvik je izvestio da je Čavez „snažno gurao“ svakog ko nije bio deo njegovog pokreta, što je zahvatilo mnoge naučnike, biznismene i medijske stručnjake koji su emigrirali iz Venecuele.<ref name=NEWSWEEKdiaspora />

U 2014. godini, oko 9.000 venecuelanskih prognanika živelo je u Sjedinjenim Američkim Državama, a značajan broj njih pobeglo je u [[Evropska unija|Evropsku uniju]].<ref name=EUdiaspora /> Floridski centar za žrtve torture je izvestio da su 2015. godine većinu korisnika Centra bili venecuelanski migranti kojima je pružena psihijatrijska, socijalna, pravna, i lekarska pomoć.<ref name=MHtorture>{{cite news|last1=Fernández|first1=Abel|title=New victims of oppression seeking help at Miami center come from Venezuela|url=http://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/venezuela/article27434545.html|access-date=August 17, 2018|agency=[[Miami Herald]]|date=July 16, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150725123718/https://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/venezuela/article27434545.html|archive-date=July 25, 2015}}</ref>

== {{anchor|Outcomes}}Efekti ==


== Reference ==
== Reference ==

Верзија на датум 1. април 2021. у 02:17

Izbeglička kriza u Venecueli
Deeo krize u Venecueli
(od gore ka dole, s leva na desno)
Stotine Venecuelanaca čekaju da dobije pečate u svojim pasošima na ekvatorskoj carinarnici; Kolumbijska nacionalna policija koja vodi Venecuelance u Kukutu, Kolumbija; Putnici avio-kompanije koji su krenuli iz Venecuele sa aerodroma Simon Bolivar.
Druga imenaBolivarska dijaspora
Datum1999–još uvek
(glavna faza od 2015)
LokacijaVenezuela
UzrokSocijalni problemi, politička represija, nasilje, ekonomski pad, korupcija, siromaštvo, cenzura, nezaposlenost, hiperinflacija, nedostatak, neuhranjenost, kršenje ljudskih prava i ostalo[1][2][3]
Ishod

Venecuelanska migraciona i izbeglička kriza (poznata i kao Bolivarska dijaspora) je najveća zabeležena izbeglička kriza u Americi,[8] i odnosi se na emigraciju miliona Venecuelanaca iz njihove matične zemlje tokom predsedavanja Uga Čaveza i Nikolasa Madura usled Bolivarske revolucije.[1][2][9] Revolucija je bila pokušaj Čaveza, a kasnije i Madura, da se uspostavi kulturna i politička hegemonija,[10][11][12] koja je kulminirala krizom u bolivarskoj Venecueli.[13] Nastala izbeglička kriza upoređuje se sa krizama sa kojima su se suočili kubanski prognanici, sirijske izbeglice i one zemlje pogođene evropskom migrantskom krizom.[14][15] Bolivarska vlada porekla je postojanje bilo kakve migracione krize, navodeći da Ujedinjene nacije, i drugi akteri, pokušavaju da opravdaju stranu intervenciju unutar Venecuele.[16]

Američki nedeljni časopis Njuzvik je opisao „bolivarsku dijasporu“ kao „masovni preokret bogatstva“, gde je „preokret“ poređenje sa visokom stopom imigracije u Venecueli tokom 20. veka.[2] U početku su bogati Venecuelanci i obrazovani naučnici emigrirali za vreme Čavezovog predsedništva. Međutim to se promenilo, kako su se uslovi u zemlji pogoršavali, i zemlju su počeli da napuštaju i Venecuelanci srednje i niže klase.[17] Zbog velikog broja obrazovanih i kvalifikovanih emigranata, naciju je pogodio veliki odliv mozgova.[18][19] Nakon razočaranja opozicionom politikom, zemlju su napustili i Venecuelanci suprotstavljeni predsedniku Maduru,[20] što je rezultiralo povećanom podrškom Madurovoj vladi. Tokom krize, Venecuelanci su često anketirani o svojoj želji da napuste rodnu zemlju,[21] a preko 30 procenata ispitanika u anketi iz decembra 2015. godine izjavilo je da planiraju da trajno napuste Venecuelu.[22] Procenat se gotovo udvostručio sledećeg septembra, sudeći prema Datinkorpu (agencije iz Karakasa), kada je 57 odsto ispitanika želelo da napusti zemlju.[23] Do sredine 2019. godine preko četiri miliona Venecuelanaca, odnosno oko 13 procenata stanovništva države, emigriralo je od početka revolucije, odnosno od 2. februara 1999. godine.[24][7][25]

Ujedinjene nacije su predviđale da će do kraja 2019. biti evidentirano više od 5 miliona emigranata tokom venecuelanske krize, što je preko 15% stanovništva.[26] Studija instituta Brukings (енгл. Brookings Institution), s kraja 2018. godine, sugerisala je da će broj emigranata 2019. godine dostići broj od 6 miliona što je bilo približno 20% stanovništva Venecuele u 2017. godini.[27] Anketa agencije Konsultares 21 (шп. Consultares 21) iz sredine 2019. godine procenila je da je već dostignut broj od 6 miliona Venecuelanaca koji su pobegli iz zemlje.[28][5] Toliko izbeglica bilo je i tokom sirijskog građanskog rata koji se u to vreme se smatrao najgorom humanitarnom katastrofom na svetu.[28][29]

Istorija

Tokom 20. veka, „Venecuela je bila utočište imigranata koji su bežali od represije i netrpeljivosti Starog sveta“, navodi Njuzvik.[2] Iseljavanje po niskim stopama je počelo 1983. godine nakon pada cena nafte, mada su stope emigracije, posebno profesionalaca, uglavnom porasle nakon Bolivarske revolucije koju je predvodio venecuelanski predsednik Ugo Čavez.[30] Anitza Freitez, šefica Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja pri Katoličkom univerzitetu Andres Beljo, izjavila je da su emigracije za vreme Ugove vladavine bile zbog želje ljudi za lični prosperitet i bolju sigurnost.[31]

Početak emigracije

Airport terminal, with colorful floor tiles
Venecuelanski emigranti često prave selfije stopala na pločice koje je dizajnirao Carlos Cruz-Diez na međunarodnom aerodromu Maikuetia.[32] Bolivarska vlada postavila je kopiju pločica na aerodromu, što je shvaćeno kao ismevanje emigranata.[33]

Godine 1998, kada je Čavez prvi put izabran, broj Venezuelaca kojima je odobren azil u Sjedinjenim Američkim Državama naglo se povećao.[34] Čavezovo obećanje da će dodeliti više sredstava za siromašne zabrinulo je mnogobrojne bogate i doborstojeće Venecuelane, pokrećući prvi talas emigranata koji beže od bolivarske vlade.[35]

Nakon pokušaja venecuelanskog državnog udara 2002. godine, emigracije su postale sve učestalije.[36] Novi talas usledio je 2006. godine,[36][37] nakon ponovnog izbora Čavesa. Godine 2009. procenjeno je da je više od jednog miliona Venecuelanaca emigriralo u period od deset godina Ugove vladavine.[2] Prema podacima Centralnog univerziteta u Venecueli (UCV), procenjeno je da je 1,5 miliona građana napustilo državu u periodu od 1999. do 2014. godine, što je od 4 do 6 % ukupnog stanovništva Venecuele.[18]

Kriza u Venecueli

Graph of the number of Venezuelans living abroad
Izvor: Međunarodna organizacija za migracije[38]
Takođe pogledajte: Kriza u Venecueli

Akademici i poslovni lideri izjavili su da se emigracija iz Venecuele znatno povećala tokom poslednjih godina Čavezovog predsedavanja i tokom predsedavanja Nikolasa Madura.[39] Vremenom se emigracija dodatno dramatično povećala tokom krize i počela je da uključuje Venecuelance sa nižim prihodima, odnosno ljude kojima je Čaves obećao pomoć i koji su se suočavali sa glađu tokom ekonomske krize u državi.[35] Isprva su venecuelanski muškarci ostavljali žene, decu i roditelje, bežeći u potrazi za prihodima, kako bi mogli da šalju novac kući i izdržavaju svoje porodice.[40] Kako se kriza produbljavala, tako su počele da emigriraju i majke sa decom, napustivši Venecuelu, pridruživši se svojim članovima porodice u inostranstvu.[40]

Izbor Madura i protesti 2014. godine

Nakon izbora Madura 2013. godine i sve većih protesta u 2014. godini, stopa emigracije iz Venecuele je rasla. Asošijeted pres je izvestio da je venecuelanska srednja klasa u tom periodu počela da emigrira, suočena sa sve većim nestašicama, inflacijom i nemirima.[39][41][41]

Između 2012. i 2015. godine, broj Venezuelaca koji su emigrirali povećao se za 2,889 procenata.[42] PGA grupa je 2015. procenila da je ukupno emigriralo oko 1,8 miliona Venecuelanaca.[43][44] Veruje se da je naredne godine još 150.000 ljudi napustilo svoje domove, a američki list Njujork tajms nazvao je ovu situaciju „egzodusom“.[35]

Ustavna kriza iz 2017. i izbori za ustavotvornu skupštinu

Tokom venecuelanske ustavne krize 2017. godine, Kolumbija se pripremila za povećanje broja venecuelanskih izbeglica.[45] Prema podacima kolumbijske vlade, više od 100.000 Venecuelanaca emigriralo je u Kolumbiju u prvoj polovini 2017. godine.[46] Uoči izbora za Venecuelansku ustavotvornu skupštinu 2017. godine, Kolumbija je dodelila posebnu dozvolu stalnog boravka državljanima Venecuele koji su u zemlju ušli pre 25. jula i preko 22.000 Venecuelanaca prijavilo se za stalni boravak u Kolumbiji u prva 24 sata programa.[47] Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice izvestio je da su države širom Latinske Amerike zabeležile više od jednog miliona Venecuelaca koji su se naselili u periodu između 2014. i 2017.[48] Međuvladina Međunarodna organizacija za migracije (IOM) imala je slične procene na oko milion ljudi za period između 2015. i 2017. godine.[38] Međutim druge statistike ukazuju da je procena IOM-a možda bio konzervativna.[49]

Reizbor Madura 2018. godine

Posle kontroverznog reizbora predsednika Madura u maju 2018. godine, emigracija se nastavila; Venecuelanci su verovali da se Madurova politika neće promeniti i da će se uslovi u zemlji i dalje pogoršavati.[50] U septembru 2018. godine, regionalni predstavnik Ujedinjenih nacija za izbeglice zvanično je uporedio krizu sa migrantskom i izbegličkom krizom izazvanom sirijskim građanskim ratom.[15] UNHCR i IOM objavili su podatke u novembru 2018. godine koji pokazuju da je broj izbeglica koji su bežali iz Venecuele od početka bolivarske revolucije 1999. porastao na 3 miliona, što je oko 10 procenata stanovništva zemlje.[6]

Predsednička kriza

U 2019, predsednik Narodne skupštine Venecuele Huan Gvaido proglasio se vršiocem dužnosti predsednika Venecuele, i tako započinjući predsedničku krizu.[51] Dana 30. aprila 2019. godine Gvaido je pokušao da povede vojnu pobunu u cilju uklanjanja Madura sa vlasti, ali je plan na kraju propao.[52][53] Iseljavanje se još jednom povećalo jer su Venecuelanci predvideli da neće biti značajne promene. Takođe, bili su nezadovoljni postupcima opozicije.[40] Kako su se izgledi za političke promene u Venecueli smanjivali, anketa venecuelanskog anketara Consultares 21 iz jula 2019. procenila je da je zemlju napustilo između 4,7 i 6 miliona Venecuelanaca.[5] Do ovog trenutka, venecuelanska izbeglička kriza smatrala se drugom najgorom na svetu, iza one iz sirijskog građanskog rata.[54] Krajem 2019. godine, predsednik Maduro se čvrsto pozicionirao na vlasti i svako protivljenje tome postalo je obeshrabreno. To je rezultiralo odlaskom kritičara iz zemlje, dok je Madurova podrška sve više rasla među preostalim Venecuelancima.[20]

Uzroci

Roditelji će reći: „Radije bih se oprostio od sina na aerodromu nego na groblju“.

—Tomas Paez, Centralni univerzitet u Venecueli[35]

Venecuelanske novine El Universal su izvestile da je studija „Venezuelan Community Abroad: A New Method of Exile“, autora Tomasa Paeza, Mercedes Vivasa i Huana Rafaela Pulidoa, pokazala da je bolivarska dijaspora pogođena „pogoršanjem ekonomije i socijalne strukture, raširenim kriminalom, neizvesnošću i nedostatkom nade za promenu rukovodstva u bliskoj budućnosti“.[1] Wall Street Journal je izveštavao da su mnogi Venecuelanci pobegli zbog visoke stope kriminala, rastuće inflacije i loših statističkih izgleda.[30] Kao razlozi za napuštanje domovine, navodi se i nedostatak slobode, visok nivo nesigurnosti i nedostatak mogućnosti prosperiteta.[18][19] Oskar Hernandez, direktor kompanije „Link Consultants“ rekao je da uzroci emigracije uključuju ekonomska pitanja, iako su neizvesnost i pravna nesigurnost glavni razlozi.[55]

Kriminal i nesigurnost

Graph of Venezuela's increasing murder rate
Stopa ubistava od 1998. do 2018. godine. Izvor: OVV, PROVEA, UN
* UN isprekidana linija se projektuje na osnovu podataka koji nedostaju.

Venecuelanski kriminal je glavni uzrok emigracije.[1][30] Prema sociologu Tomasu Paezu, venecuelanski roditelji i bake i deke podstiču mlade da napuste zemlju zbog sopstvene bezbednosti.[18]

Porast političke nestabilnosti i nasilja u Venecueli pogoršao se za vreme Uga Čaveza.[56] Autori Geret A. Džons i Denis Rodžers su u svojoj knjizi „Youth violence in Latin America: Gangs and Juvenile Justice in Perspective“ naveli da je promena režima koja je došla sa Čavezovim predsedništvom izazvala politički sukob, koji je „obeležen daljim povećanjem broja i stope nasilnih smrti“.[57] Profesor sociologije Roberto Briseno-Leon se složio se tim tvrdnjama, navodeći da je Bolivarska revolucija pokušala da „uništi ono što je ranije postojalo, status kvo društva“, sa rezultatom porasta nestabilnosti;[56] takođe verujući da je vlada unapređivala socijalna pitanja pripisujući nasilje i zločin siromaštvu i nejednakosti.[56] Stručnjaci su, povećanje stope ubistava povezivali sa korupcijom venecuelanske vlasti, lošoj kontroli naoružanja i lošem pravosudnom sistemu.[58] Stopa ubistava povećala se sa 25 na 100.000 ljudi u 1999. godini (kada je izabran Čavez)[57] na 82 ubijenih na 100.000 ljudi u 2014. godini.[59]

U 2018. godini procenjeno je da je bilo 81,4 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi, što je najveća stopa u Latinskoj Americi. Na osnovu standarda SZO, ovo nasilje ima epidemiološke razmere u 88% opština. Takođe postoje procene u kojima se tvrdi da Venecuela ima najviše stopa otmica u regionu i da se otmica, od početka predsedništva Čaveza do 2011. godine, povećala preko dvadeset puta. Takođe se povećao broj vansudskih egzekucija u kojima su vladine poznate pod nazivom Snage za specijalne akcije (шп. Fuerzas de Acciones Especiales; FAES) izvršavale egzekucije pod maskom bezbednosnih operacija.[60][61][62][63] Više od 7.500 od 23.000 nasilnih smrtnih slučajeva prijavljenih u 2018. godini, uzrokovano je otporom vlasti. Između januara i maja 2019. prijavljeno je 2.100 takvih smrtnih slučajeva.[63]

Međutim, stopa ubistva u Venecueli se počela smanjivati od 2017. godine. Prema podacima Venecuelske opservatorije za nasilja (OVV) koji govore da je ona na početku 2017. godine iznosila 81,4 na 100.000 ljudi, stopa ubistava se u 2019. godini smanjila na 60,3.[64] Ova organizacija izjavila je da je ovaj silazni trend usledio pre svega zbog velike emigracije miliona Venecuelanaca koji su napustili državu.[65]

Ekonomija

Veliki pokretač masovnog iseljavanja bila je ekonomska situacija u zemlji. Venecuelanska ekonomska kriza, koja je poznata kao jedna od najtežih u novijoj ekonomskoj istoriji, bila je uglavnom pokrenuta padom međunarodnih cena nafte 2014. godine, a neadekvatan odgovor vlade doveo je do pogoršanja krize i recesije 2017. godine, koja je zabeležena kao jedna od najgore recesije u novijoj istoriji zapadne hemisfere.[66]

Mnogi vlasnici preduzeća, nakon Bolivarske revolucije, emigrirali su u zemlje sa rastućom ekonomijom.[1] Ekonomska kriza u Venecueli gora je od događaja nakon raspada Sovjetskog Saveza.[67] Otkako je Ugo Čavez 2003. godine uveo strožiju kontrolu valuta u pokušaju da spreči bekstvo kapitala,[68] niz devalvacija valuta poremetio je venecuelansku ekonomiju.[69] Kontrole cena i druge vladine politike izazvale su ozbiljne nestašice u Venecueli.[70] Kao rezultat nestašice, Venecuelanci su morali da tragaju za hranom traže hranu, a neki od njih su povremeno jeli divlje voće ili hranu iz smeća. Čekanje u redovima za kupovinu namernica bilo je veliko a visoke cene primoravale su mnoge da se odreknu od kupovine proizvoda koje se inače kupovali ili koji su im bili potrebni.[71][72][73][74][75]

Prema Galupovoj analizi iz 2018. godine, „[vladine] odluke o prekomernoj naplati dovele su do krize i domino efekata koja se dalje pogoršava, ostavljajući stanovnike u nemogućnosti da priušte osnovne potrepštine kao što su hrana i stanovanje“, a Venecuelanci su živeli „verujući da mogu da pronađu bolji život negde drugde.“[76]

Trenutno ekonomija Venecuele nastavlja da doživljava stagnaciju, devalvaciju, stambenu krizu, pogoršanje spoljnog duga i smanjenja BDP-a za više od 35%.[66] Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), venecuelanska ekonomija se smanjila za 45% u periodu između 2013. i 2018. godine. Stopa inflacije u Venecueli prešla je preko 100 procenata do 2015. godine, što je najveća stopa inflacije na svetu i najviša u istoriji zemlje.[77] Do kraja 2018. ova stopa porasla je na 1,35 miliona procenata..[78] Pored toga BDP je do kraja 2019. smanjen za 35%.[63]

Zdravstvo i pristup zdravstvenoj zaštiti

Ekonomska i politička situacija u Venecueli dovela je do povećanja nivoa siromaštva i oskudice resursa, uključujući hranu i lekove, što je u velikoj meri uticalo na zdravlje i dobrobit Venecuelana. U 2018. godini procenjeno je da oko 90% stanovništva živelo u uslovima siromaštva. Što se tiče nutritivnog zdravlja, Venecuelanci su 2017. godine izgubili u proseku 11 kilograma telesne težine, a 60% stanovništva izjavilo je da nemaju dovoljno resursa neophodnih za pristup hrani.[66] Venecuelanci koji su ostali u zemlji imali su mali pristup prehrambenim proizvodima, a Ministarstvo prehrane je 2018. godine izvestilo da 84% stavki koji su deo osnovne korpe sa hranom nisu dostupne u supermarketima. Proizvodnja hrane takođe je opala za 60% u periodu između 2014. i 2018. godine, dok su poljoprivredni sektor značajno oslabili za vreme Ugove i Madurove administracije. U periodu od 2014. do 2016. godine, uvoz hrane smanjen je za 70%.[63]

Pored toga, opšta propast države dovelo je do smanjenog pružanja zdravstvenih usluga i pogoršanja zdravstvenog sektora. Ovakvo siromašno okruženje sa niskim resursima bilo je savršeno leglo za porast bolesti poput ospica, difterije, tuberkuloze i malarije.[66] Uvoz lekova smanjio se za 70% između 2012. i 2016. godine, a samo 15 od 56 farmaceutskih kompanija nastavilo je svoj rad, dok je preko 150 apoteka zatvoreno od 2016. godine. Krajem 2018. godine 85% osnovnih lekova proglašeno je oskudnim, a prema UN, 300.000 pojedinaca je ugroženo jer više od godinu dana nisu imali pristup osnovnim lekovima. Vlada je prestala da objavljuje podatke o zdravstvenim pokazateljima na nacionalnom nivou u 2015. godini, ali veruje se da je bila dosta teška.[63]

Politička represija

A dead body in the street, Paola Ramírez, covered with a sheet
Telo žene demonstrantkinje, ubijene od strane kolectivosa tokom Majke svih marševa.

Prema studiji Centralnog univerziteta („Venezuelan Community Abroad: A New Method of Exile”), bolivarska vlada „radije će nagovoriti one koji se ne slažu sa revolucijom da odu, umesto da zastane i da duboko razmisli o šteti koju ova dijaspora donosi državi“.[1] Njuzvik je izvestio da je Čavez „snažno gurao“ svakog ko nije bio deo njegovog pokreta, što je zahvatilo mnoge naučnike, biznismene i medijske stručnjake koji su emigrirali iz Venecuele.[2]

U 2014. godini, oko 9.000 venecuelanskih prognanika živelo je u Sjedinjenim Američkim Državama, a značajan broj njih pobeglo je u Evropsku uniju.[1] Floridski centar za žrtve torture je izvestio da su 2015. godine većinu korisnika Centra bili venecuelanski migranti kojima je pružena psihijatrijska, socijalna, pravna, i lekarska pomoć.[79]

Efekti

Reference

  1. ^ а б в г д ђ е Olivares, Francisco (13. 9. 2014). „Best and brightest for export”. El Universal. Архивирано из оригинала 16. 9. 2014. г. Приступљено 24. 9. 2014. „The Bolivarian diaspora is a reversal of fortune on a massive scale” 
  2. ^ а б в г д ђ „Hugo Chavez is Scaring Away Talent”. Newsweek. 30. 6. 2009. Приступљено 24. 9. 2014. „The Bolivarian diaspora is a reversal of fortune on a massive scale” 
  3. ^ „Ten percent of Venezuelans are taking steps for emigrating”. El Universal. 16. 8. 2014. Приступљено 26. 4. 2015. 
  4. ^ „Situation Response for Venezuelans”. r4v.info. Приступљено 2020-04-17. 
  5. ^ а б в Wyss, Jim (13. 8. 2019). „A nation is vanishing: Has Venezuela lost almost 20 percent of its population?”. The Miami Herald. Приступљено 15. 8. 2019. 
  6. ^ а б „Number of refugees and migrants from Venezuela reaches 3 million”. UNHCR. UNHCR, IOM. 8. 11. 2018. Приступљено 13. 11. 2018. 
  7. ^ а б „Gracias a las malas políticas del Gobierno bolivariano, más de 4 millones de venezolanos se han ido del país (encuesta)”. La Patilla (на језику: шпански). 19. 1. 2018. Приступљено 20. 1. 2018. 
  8. ^  • Board, Editorial (23. 2. 2018). „Latin-America's worst-ever refugee crisis: Venezuelans”. The Washington Post. Приступљено 25. 2. 2018. „This human outflow, ... is the largest displacement of people in Latin American history” 
  9. ^  • Maria Delgado, Antonio (28. 8. 2014). „Venezuela agobiada por la fuga masiva de cerebros”. El Nuevo Herald. Приступљено 28. 8. 2014. „The massive emigration of Venezuelans, a trend that was unprecedented in the republican history of the nation, is mainly motivated by personal insecurity, legal insecurity and lack of options to progress under the Bolivarian regime” 
  10. ^ Cannon, Barry (2013). Hugo Chávez and the Bolivarian Revolution: Populism and Democracy in a Globalised Age. Manchester University Press. ISBN 978-1847797193. 
  11. ^ Canelón-Silva, Agrivalca Ramsenia (2014). „Del Estado Comunicador Al Estado De Los Medios. Catorce Años De Hegemonía Comunicacional En Venezuela.”. Palabra Clave. University of La Sabana. 17 (4): 1243—78. doi:10.5294/pacla.2014.17.4.11 Слободан приступ. 
  12. ^ Rory, Carroll (2014). Comandante : Hugo Chavez's Venezuela. Penguin Books: New York. стр. 182—94. ISBN 978-0143124887. 
  13. ^ 남민우, 기 (2. 5. 2018). „화폐경제 무너졌는데…최저임금 인상에 목매는 베네수엘라”. 朝鮮日報 (на језику: корејски). Приступљено 22. 5. 2018. „'Venezuela's fall is considered to be mainly caused by the populist policy ... Venezuela, for decades, has increased the number of public sector employees and has promoted populist support to maintain the regime'” 
  14. ^ „'I can't go back': Venezuelans are fleeing their crisis-torn country en masse”. Washington Post. Приступљено 7. 4. 2018. 
  15. ^ а б Welsh, Teresa (19. 9. 2018). „Venezuela crisis is 'on the scale of Syria,' UNHCR says”. Devex. Приступљено 21. 9. 2018. 
  16. ^ „Venezuela government denies facing migration crisis”. Al Jazeera. 4. 9. 2018. Приступљено 4. 9. 2018. 
  17. ^ LaFranchi, Howard (2. 11. 2016). „Why time is ripe for US to address Venezuela's mess”. Christian Science Monitor. Приступљено 4. 11. 2016. 
  18. ^ а б в г Maria Delgado, Antonio (28. 8. 2014). „Venezuela agobiada por la fuga masiva de cerebros”. El Nuevo Herald. Приступљено 28. 8. 2014. „The massive emigration of Venezuelans, a trend that was unprecedented in the republican history of the nation, is mainly motivated by personal insecurity, legal insecurity and lack of options to progress under the Bolivarian regime” 
  19. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Elimpulso23AUG.
  20. ^ а б „Venezuela's Nicolás Maduro survives 2019 despite U.S. insistence he'd fall”. Axios (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019. 
  21. ^ Pitts, Pietro D.; Rosati, Andrew (4. 12. 2014). „Venezuela's Oil Industry Exodus Slowing Crude Production: Energy”. Bloomberg. Приступљено 24. 1. 2015. 
  22. ^ Lee, Brianna (2. 12. 2015). „Venezuela Elections 2015: Why Venezuelans Are Fleeing The Country”. International Business Times. Приступљено 30. 12. 2015. 
  23. ^ Margolis, Mac (14. 9. 2016). „Latin America Has a Different Migration Problem”. Bloomberg. Приступљено 22. 9. 2016. 
  24. ^ „Refugees and migrants from Venezuela top 4 million: UNHCR and IOM”. UNHCR. UNHCR, IOM. 7. 6. 2019. Приступљено 10. 6. 2019. 
  25. ^ Forero, Juan; Protti, Tommaso (13. 2. 2018). „Venezuela's Misery Fuels Migration on Epic Scale”. Wall Street Journal. Приступљено 13. 2. 2018. 
  26. ^ „More than 5m set to flee Venezuela by end of this year”. Financial Times. 19. 6. 2019. Приступљено 19. 6. 2019. 
  27. ^ Bahar, Dany; Barrios, Douglas (10. 12. 2018). „How many more migrants and refugees can we expect out of Venezuela?”. Brookings (на језику: енглески). Приступљено 22. 9. 2019. 
  28. ^ а б Fieser, Ezra; Moran, Nancy (20. 9. 2019). „Venezuela Exodus Is as Big as Syria's, Yet Got 1.5% of the Aid”. Bloomberg. Приступљено 22. 9. 2019. 
  29. ^ „Syrian refugees biggest humanitarian crisis”. Middle East Star. 28. 8. 2014. Приступљено 30. 8. 2014. 
  30. ^ а б в Gonzalez, Angel; Minaya, Ezequiel (17. 10. 2011). „Venezuelan Diaspora Booms Under Chávez”. The Wall Street Journal. Приступљено 8. 10. 2014. 
  31. ^ Pablo Peńaloza, Pedro (13. 1. 2014). „Number of outgoing Venezuelans on the rise”. El Universal. Архивирано из оригинала 17. 1. 2014. г. Приступљено 26. 4. 2015. 
  32. ^ Casey, Nicholas (5. 1. 2016). „Arriving in Venezuela and Taking a Selfie, as Many of My Peers Depart”. The New York Times. Приступљено 14. 1. 2016. 
  33. ^ „Régimen se burla de la diáspora colocando réplica de Obra de Cruz Diez para "selfies"”. Venezuela al Día (на језику: шпански). 9. 1. 2018. Приступљено 15. 2. 2018. 
  34. ^ Brown, Tom (16. 7. 2007). „Venezuelans, fleeing Chavez, seek U.S. safety net”. Reuters. Приступљено 22. 9. 2014. 
  35. ^ а б в г Casey, Nicholas (25. 11. 2016). „Hungry Venezuelans Flee in Boats to Escape Economic Collapse”. The New York Times. Приступљено 27. 11. 2016. 
  36. ^ а б „Dateline migration: International”. Migration World Magazine. 30 (4/5): 7—13. 2002. 
  37. ^ „La historia de una familia que abandonó Venezuela”. Noticias24. 18. 3. 2007. Приступљено 16. 10. 2014. 
  38. ^ а б „Diego Beltrand: Más de 1 millón 642 mil venezolanos migraron en 2017 (Video)”. La Patilla (на језику: шпански). 30. 4. 2018. Приступљено 1. 5. 2018. 
  39. ^ а б Symmes Cobb, Julia; Garcia Rawlins, Carlos (15. 10. 2014). „Economic crisis, political strife drive Venezuela brain-drain”. Reuters. Приступљено 15. 10. 2014. 
  40. ^ а б в Taj, Mitra; Garcia Rawlins, Carlos (19. 6. 2019). „Venezuelan mothers, children in tow, rush to migrate”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 20. 6. 2019. 
  41. ^ а б „Venezuelan middle class seeks refuge in Miami”. USA TODAY (на језику: енглески). Associated Press. 7. 3. 2014. Приступљено 20. 6. 2019. 
  42. ^ „Venezuela's Health Crisis: 40 Percent of New Medical Graduates Have Already Left”. PanAm Post. 12. 12. 2017. Приступљено 13. 12. 2017. 
  43. ^ „1,8 millones de venezolanos han emigrado en 10 años”. Globovision. 23. 4. 2015. Архивирано из оригинала 11. 7. 2015. г. Приступљено 26. 4. 2015. 
  44. ^ „PGA Group estima que 1,8 millones de venezolanos han emigrado en 10 años”. La Nación. 23. 4. 2015. Архивирано из оригинала 19. 5. 2015. г. Приступљено 26. 4. 2015. 
  45. ^ Fernando Llano (25. 7. 2017). „As Venezuela faces critical week, Colombia prepares for a wave of migrants”. The Miami Herald (на језику: енглески). Приступљено 20. 6. 2019. 
  46. ^ „As Venezuela's economy plummets, mass exodus ensues”. PBS NewsHour. 9. 7. 2017. Приступљено 10. 7. 2017. 
  47. ^ „Unos 22 mil venezolanos tramitaron en 24 horas permiso especial en Colombia”. La Patilla (на језику: шпански). 4. 8. 2017. Приступљено 4. 8. 2017. 
  48. ^ „Venezuela Situation Update, November 2017”. ReliefWeb. UN High Commissioner for Refugees. Приступљено 26. 12. 2017. 
  49. ^ Wyss, Jim (13. 6. 2018). „Almost 1 million people moved from Venezuela to Colombia in just two years, study shows”. The Miami Herald. Приступљено 15. 6. 2018. „According to the International Organization on Migration, there were at least 1.6 million Venezuelans living abroad in 2017 — up from 698,000 in 2015. But Wednesday’s data, and studies in Venezuelan universities and elsewhere, suggest the total number could be much higher.” 
  50. ^ Cohen, Luc. „Venezuelans buy bus tickets out after Maduro wins re-election”. Reuters. Приступљено 23. 5. 2018. 
  51. ^  • Specia, Megan (30. 4. 2019). „What Is Happening in Venezuela and Why It Matters”. The New York Times. Приступљено 4. 6. 2019. „Just two weeks after Mr. Maduro was sworn in for a second term in January, Mr. Guaidó declared himself the interim president, directly challenging the country’s leadership” 
  52. ^ Faiola, Anthony (4. 5. 2019). „Guaidó says opposition overestimated military support for uprising”. The Washington Post. 
  53. ^ Guy, Jack (3. 5. 2019). „Venezuela's Leopoldo Lopez says he met generals during house arrest”. CNN. Приступљено 3. 5. 2019. 
  54. ^ Arnson, Cynthia J (26. 7. 2019). „The Venezuelan Refugee Crisis Is Not Just a Regional Problem”. Foreign Affairs. Приступљено 22. 9. 2019. 
  55. ^ „La emigración venezolana a diferencia de otras "se va con un diploma bajo el brazo"”. El Impulso. 17. 12. 2014. Приступљено 21. 12. 2014. 
  56. ^ а б в Briceño-León, Roberto (2012). „Three phases of homicidal violence in Venezuela”. Ciencia & Saude Coletiva. 17 (12): 3233—3242. PMID 23175399. doi:10.1590/S1413-81232012001200008 Слободан приступ. 
  57. ^ а б Jones, Gareth A.; Rodgers, Dennis, ур. (2008). Youth violence in Latin America : gangs and juvenile justice in perspective (1st изд.). Basingstoke: Palgrave Macmillan. стр. 84—85. ISBN 978-0-230-60056-0. Приступљено 1. 10. 2014. 
  58. ^ Rueda, Manuel (6. 4. 2015). „Venezuelan beauty queen gets carjacked at gunpoint”. Fusion. Приступљено 9. 4. 2015. 
  59. ^ „Venezuela Ranks World's Second In Homicides: Report”. NBC News. 29. 12. 2014. Приступљено 3. 1. 2015. 
  60. ^ „SeguridadPúblicayPrivada VenezuelayBolivia” (PDF). Oas.org. август 2009. Приступљено 30. 3. 2015. 
  61. ^ „Venezuela: Gravísima Crisis de Seguridad Pública by Lexys Rendon”. ISSUU.com. Приступљено 30. 3. 2015. 
  62. ^ „Según el Cicpc el 2011 cerró con 1.150 secuestros en todo el país – Sucesos”. Eluniversal.com. Приступљено 30. 3. 2015. 
  63. ^ а б в г д „Understanding the Venezuelan Refugee Crisis”. Wilson Center (на језику: енглески). 13. 9. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  64. ^ „Venezuela murder rate dips, partly due to migration: monitoring group”. Reuters (на језику: енглески). 27. 12. 2018. Приступљено 10. 4. 2019. 
  65. ^ „Venezuela, otra vez el país más peligroso de América Latina: registró 16.506 muertes violentas en 2019”. Infobae (на језику: шпански). 27. 12. 2019. Приступљено 27. 12. 2019. 
  66. ^ а б в г Migración desde Venezuela a Colombia: impactos y estrategia de respuesta en el corto y mediano plazo. Colombia: World Bank. 2018. 
  67. ^ Pérez, Santiago (25. 3. 2019). „Venezuela's economic collapse explained in nine charts; Venezuela's decline is now deeper than that of the Soviet Union after its breakup, and comparable only to Zimbabwe's in the late 1990s, economists say”. Wall Street Journal — преко ProQuest. 
  68. ^ „Venezuela's currency: The not-so-strong bolívar”. The Economist. 11. 2. 2013. Приступљено 18. 2. 2013. 
  69. ^ Mander, Benedict (10. 2. 2013). „Venezuelan devaluation sparks panic”. Financial Times. Приступљено 11. 2. 2013. 
  70. ^ „Venezuela's economy: Medieval policies”Неопходна новчана претплата. The Economist. 20. 8. 2011. Приступљено 23. 2. 2014. 
  71. ^ „Why are Venezuelans posting pictures of empty shelves?”. BBC. 8. 1. 2015. Приступљено 10. 1. 2015. 
  72. ^ Cawthorne, Andrew (21. 1. 2015). „In shortages-hit Venezuela, lining up becomes a profession”. Reuters. Приступљено 17. 6. 2015. 
  73. ^ MacDonald, Elizabeth (26. 5. 2016). „Exclusive: Harrowing Video Shows Starving Venezuelans Eating Garbage, Looting”. Fox Business. Архивирано из оригинала 7. 7. 2016. г. Приступљено 12. 7. 2016. 
  74. ^ Sanchez, Fabiola (8. 6. 2016). „As hunger mounts, Venezuelans turn to trash for food”. Associated Press. Приступљено 12. 7. 2016. 
  75. ^ „Mangoes fill the gaps in Venezuela's food crisis”. Canadian Broadcasting Corporation. 7. 6. 2016. Приступљено 12. 7. 2016. 
  76. ^ „Four in 10 Venezuelans Would Leave Venezuela Behind”. Gallup Inc. 6. 3. 2018. Приступљено 13. 3. 2018. 
  77. ^ Cristóbal Nagel, Juan (13. 7. 2015). „Looking Into the Black Box of Venezuela's Economy”. Foreign Policy. Приступљено 14. 7. 2015. 
  78. ^ Phillips, Tom (10. 1. 2019). „Maduro starts new Venezuela term by accusing US of imperialist 'world war'”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 10. 1. 2019. 
  79. ^ Fernández, Abel (16. 7. 2015). „New victims of oppression seeking help at Miami center come from Venezuela”. Miami Herald. Архивирано из оригинала 25. 7. 2015. г. Приступљено 17. 8. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izbeglička_kriza_u_Venecueli&oldid=23723760”