Уго Чавез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уго Чавез

HugoChavez1824.jpeg

Биографија
Датум рођења 28. јул 1954.
Место рођења Сабанета (Венецуела) Венецуела (Венецуела)
Датум смрти 5. март 2013. (58. година)
Место смрти Каракас (Венецуела)
Држављанство Венецуела
Вероисповест Римокатолик
Политичка партија Уједињена социјалистичка партија Венецуеле
Супружник Марисабел Родриез Чавез
Професија Официр (потпуковник)
Политичар
Мандат(и)
Председник Венецуеле
2. фебруар 19995. март 2013.
Претходник Рафаел Калдера
Министар спољних послова Венецуеле
5. март 201122. новембар 2011.

Уго Рафаел Чавез Фријас (шп. Hugo Rafael Chávez Frías; 28. јул 19545. март 2013) је био председник Венецуеле. Као вођа боливаријанске револуције, Чавез је промовисао своје виђење демократског социјализма[1], латиноамеричких интеграција, и антиимперијализма. Такође је био и ватрени критичар неолибералне глобализације и спољашње политике САД[2].

Официр по професији (падобранац), 4. фебруара 1992. године предводио је неуспели војни пуч у Венецуели. Неколико стотина људи је погинуло, пуч је пропао, а Чавез је био затворен. После 2 године затвора помиловао га је тадашњи председник Венецуеле, Рафаел Калдера.

По изласку из затвора, основао је партију Покрет за пету републику. На председничким изборима 6. децембра 1998. добио је 56,2% гласова и постао председник првенствено захваљујући гласовима сиромашних грађана, код којих је имао јаку подршку. Његови политички непријатељи су били средња и виша класа, синдикати, као и скоро сви приватни медији у земљи.[тражи се извор од 09. 2009.] Таква ситуација је довела до политичке поларизације у Венецуели, а као резултат тога 12. априла 2002. је извршен војни удар на коме је опозиција преузела власт, али само накратко. Због велике подршке међу војницима, Чавез је враћен на председничку функцију два дана касније, 14. априла. У децембру исте године почео је велики штрајк у нафтној индустрији који је трајао два месеца, изазван Чавезовим покушајима да промени вођство у нафтним компанијама и отпусти 18.000 радника.[тражи се извор од 09. 2009.]

На референдуму за опозив који је одржан 15. августа 2004. године, 59% оних који су изашли гласало је против Чавезовог опозива.

Чавезови односи са САД су били врло лоши, а више пута је претио престанком извоза нафте у ту земљу због мешања у унутрашња питања Венецуеле. Насупрот томе, био је у врло добрим односима са Кубом и Фиделом Кастром, а Венецуела и Куба добро сарађују и размењују услуге. Чавез је такође био у добрим односима са Ираном и Русијом са којом је склапао веће оружарске послове (руски борбени авиони).

Став о Косову и Метохији[уреди]

Уго Чавез у посети Гватемали

Чавез је изјавио да његова земља неће признати независност Косова и Метохије, упозоравајући да би одвајање Космета и Србије могло изазвати сукоб у региону.[3]

САД су иницирале независност Косова да не би допустиле јачање Русије у свету и да би створиле ново жариште напетости“, изјавио је Чавез 24. марта 2008. Он је рекао да су САД „за постизање својих циљева чак прибегле томе да на чело Косова поставе терористу, јер је политика Вашингтона усмерена у правцу поделе народа и распиривања конфликата. Амерички империјализам покушава да, по примеру Косова, постигне одвајање нафтом најбогатије државе Сулија од Венецуеле, али му то никада неће поћи за руком“.[4]

Болест и смрт[уреди]

Председик Венецуеле Уго Чавез умро је у уторак 5. марта 2013. године у 58. години у Каракасу, после двогодишње борбе са раком.

Референце[уреди]

  1. ^ Хју Ошонеси: „Председник Венецуеле осваја срца и умове у Лондону“ (Обзервер, 22. маја 2006) (Hugh O'Shaughnessy: „Venezuela's President Chavez wins hearts and minds in London“, The Observer), доступно преко Тајпеји Тајмса, Приступљено 28. 12. 2006.((en))
  2. ^ Стив Елнер: „»Радикална« теза о глобализацији и случај венецуеланског Уга Чавеза“, „Латиноамеричке перспективе“, Књига 29, бр. 6, Глобализација и глобализам у Латинској Америци и на Карибима, (новембар 2002), стр. 88-93 (Ellner, Steve. „The »Radical« Thesis on Globalisation and the Case of Venezuela's Hugo Chavez“, „Latin American Perspectives“, Vol. 29, No. 6, Globalization and Globalism in Latin America and the Caribbean. (Nov., 2002), pp. 88-93.)((en))
  3. ^ Асошијејтед прес: Венецуелин Чавез неће признати независно Косово (International Herald Tribune; iht.com - The Associated Press: Venezuela's Chavez won't recognize independent Kosovo), 21. фебруара 2008. године ((en))
  4. ^ У чешкој влади раздор због Косова, Вести Б92 на b92.net, 25. марта 2008. године

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :