Бунар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Ископ или грађевина за обезбеђивање приступа подземним водама}}{{рут}}
{{bez_izvora}}
{{Друго значење 2}}
{{Друго значење 2}}
[[Датотека:Бунар у селу Рујишту (Ражањ).JPG|мини|250 п|Бунар у селу [[Рујиште (Ражањ)|Рујишту (Ражањ)]]|алт=]]
[[Датотека:Бунар у селу Рујишту (Ражањ).JPG|мини|250 п|Бунар у селу [[Рујиште (Ражањ)|Рујишту (Ражањ)]]|алт=]]
[[Датотека:Bunar Trakoscan, Croatia.JPG|мини|250px|desno|Бунар у дворцу [[Тракошћан]].]]

'''Бунар''', '''кладенац''', '''студенац''' или '''зденац''' представља вертикални хидрогеолошки објекат изведен у тлу чија намена је експлоатација или осматрање [[подземне воде|подземних вода]]. За израду бунара користе се методе као што су ископ, бушење са језгровањем или бушење.
'''Бунар''', '''кладенац''', '''студенац''' или '''зденац''' представља вертикални хидрогеолошки објекат изведен у тлу чија намена је експлоатација или осматрање [[подземне воде|подземних вода]]. За израду бунара користе се методе као што су ископ, бушење са језгровањем или бушење.


U [[Selo|seoskim]] područjima jama je iznutra ograđena [[kamen]]om ili [[opeka|opekom]], a nadzemni je dio (grlo), prema lokalnim [[Graditeljstvo|graditeljskim]] značajkama, u obliku [[kocka|kocke]], [[prizma|prizme]] ili [[valjak|valjka]], izveden od [[Greda (konstrukcija)|gredica]], kamena, opeke, [[beton]]a, pa i šupljega debla. [[Voda]] se crpi posudom ([[metal]]nom, ranije i kožnim ili drvenim vjedrom), ovješenom o drvenu kuku ili pričvršćenom na uže. [[Uže]] može biti namotano na vodoravno položen [[vitlo|vitao]], koji se pokreće [[kolo]]m; takvi su bunari zaštićeni i nadstrešnicom. U ravničarskim hrvatskim krajevima uže je pričvršćeno na [[đeram]], dugačku pokretnu gredu, uloženu u visoki [[stup]]. Bunari su većinom na dvorištima pojedinačnih kućanstava, ali mogu biti i zajednički za zaselak ili selo; tada su i uobičajena mjesta okupljanja. Javni gradski i samostanski bunari često su bogato umjetnički oblikovani. <ref> '''bunar''', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=10158] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>
⚫
== Према начину градње ==

== Историја ==
[[Датотека:Tunis1960-150 hg.jpg|thumb|лево|250п|Camel drawing water from a well, [[Djerba]] island, Tunisia, 1960]]
[[Датотека:Brunnenschacht Ronneburg, Deutschland.JPG|мини|250px|desno|98 metara duboki bunar u dvorcu Ronneburg u [[Njemačka|Njemačkoj]].]]
[[Датотека:Model well, burial find, China, Han dynasty, 206 BC to 220 AD, earthenware - Östasiatiska museet, Stockholm - DSC09578.JPG|thumb|left|250px|A Chinese ceramic model of a well with a water [[pulley]] system, excavated from a tomb of the [[Han Dynasty]] (202 BC – 220 AD) period]]
[[Датотека:Markowa stodoła.jpg|мини|250px|desno|Đeram u mjestu Markowa ([[Poljska]]).]]
[[Датотека:Wheelaxle quackenbos.gif|мини|лево|250px|Veći dio jednostavnog priručnog [[vitlo|vitla]] naziva se [[kolo]], a manji, produžen u obliku [[valjak|valjka]] na koje se namata [[uže]] s [[teret]]om, naziva se vreteno. [[Sila]] potezanja razmjerno je manja u odnosu na silu u teretnom užetu prema omjeru [[polumjer]]a vretena i kola.]]
[[Датотека:Dubrovnic-dominican monastery.JPG|мини|250px|desno|[[Cisterna]] u [[Dominikanski samostan i crkva u Dubrovniku|Dominikanskom samostanu]] u [[Dubrovnik]]u.]]

Wood-lined wells are known from the early Neolithic [[Linear Pottery culture]], for example in Ostrov, Czech Republic, dated 5265 BC,<ref>{{cite journal |url= https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0305440320300066 |title= World's oldest dendrochronologically dated archaeological wood construction |year= 2020 |journal= Journal of Archaeological Science |volume= 115 }}</ref> Kückhoven (an outlying centre of [[Erkelenz]]), dated 5090&nbsp;BC, and [[Eythra]] in Schletz (an outlying centre of [[Asparn an der Zaya]]) in [[Austria]], dated 5200&nbsp;BC.<ref>{{cite journal |title=Early Neolithic Water Wells Reveal the World's Oldest Wood Architecture |vauthors=Tegel W, Elburg R, Hakelberg D, Stäuble H, Büntgen U |year=2012 |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=12 |page=e51374 |doi=10.1371/journal.pone.0051374 |pmid=23284685 |pmc=3526582|bibcode=2012PLoSO...751374T }}</ref>

Some of the earliest evidence of water wells is located in China. The neolithic Chinese discovered and made extensive use of deep drilled groundwater for drinking. The Chinese text ''[[I Ching|The Book of Changes]]'', originally a divination text of the Western Zhou dynasty (1046 -771 BC), contains an entry describing how the ancient Chinese maintained their wells and protected their sources of water.<ref name="auto">{{Cite journal |last=Kuhn |first=Oliver |date=2004-06-30 |title=Ancient Chinese Drilling |url=https://csegrecorder.com/articles/view/ancient-chinese-drilling |journal=Canadian Society of Exploration Geophysicists |volume=29 |issue=6}}</ref> Archaeological evidence and old Chinese documents reveal that the prehistoric and ancient Chinese had the aptitude and skills for digging deep water wells for drinking water as early as 6000 to 7000 years ago. A well excavated at the [[Hemudu culture|Hemedu]] excavation site was believed to have been built during the neolithic era.<ref name="auto1">{{Cite book |title=Forest Hydrology: An Introduction to Water and Forests |last= Chang |first=Mingteh |publisher= CRC Press |year=2012 |isbn= 978-1439879948 |edition=3rd |publication-date=November 1, 2012 |page=31}}</ref> The well was cased by four rows of logs with a square frame attached to them at the top of the well. 60 additional tile wells southwest of Beijing are also believed to have been built around 600 BC for drinking and irrigation.<ref name="auto1"/><ref>{{Cite web |title=How the ancient Chinese looked after their drinking water |last= Koon |first=Wee Kek |date=July 25, 2015 |website=South China Morning Post|url=http://www.scmp.com/magazines/post-magazine/article/1843012/how-ancient-chinese-looked-after-their-drinking-water}}</ref>

In [[Egypt]], [[shadoof]]s and [[sakia]]s are used.<ref>{{cite encyclopedia|url=http://www.britannica.com/eb/topic-518730/sakia |title=Sakieh explication/difference vs Sakia |encyclopedia=Britannica.com |access-date=2011-12-19}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|url=http://www.britannica.com/eb/article-9001226/sakia#271043.hook |title=Sakia explication |encyclopedia=Britannica.com |access-date=2011-12-19}}</ref> The sakia is much more efficient, as it can bring up water from a depth of 10 metres (versus the 3 metres of the shadoof). The sakia is the Egyptian version of the [[noria]]. Some of the world's oldest known wells, located in Cyprus, date to 9000–10,500 BC.<ref>{{cite news|title=Stone Age wells found in Cyprus|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8118318.stm|work=BBC News}}</ref> Two wells from the Neolithic period, around 6500 BC, have been discovered in Israel. One is in Atlit, on the northern coast of Israel, and the other is the Jezreel Valley.<ref>{{Cite web |url=https://www.haaretz.com/israel-news/ancient-well-reveals-secrets-of-first-jezreel-valley-farmers-1.476288 |title=Ancient Well Reveals Secrets of First Jezreel Valley Farmers |last=Ashkenazi |first=Eli |date=November 9, 2012 |website=Haaretz}}</ref>

== Подела ==
'''Zdenac''' je [[građevina]] za zahvaćanje i iskorištavanje podzemnih voda. Kadšto može poslužiti i za kontrolu razine podzemne vode. Prema načinu izvođenja, zdenci mogu biti kopani, bušeni ili zabijeni, s obzirom na položaj prema vodonosniku, potpuni ili nepotpuni, a prema vrsti strujanja, sa slobodnim vodnim licem ili pod [[tlak]]om (takav je slučaj na primjer kod [[Arteški bunar|arteškoga zdenca]], kada arteška voda pod tlakom izbija na površinu).
⚫
=== Према начину градње ===
* Копани бунари. Раније су се копањем бунара бавили посебни мајстори [[бунарџија|бунарџије]]. Изнад оваквих бунара обично се налази [[ђерам]] или [[сантрач]].
* Копани бунари. Раније су се копањем бунара бавили посебни мајстори [[бунарџија|бунарџије]]. Изнад оваквих бунара обично се налази [[ђерам]] или [[сантрач]].
* Бушени бунари. По начину бушења: ударном методом, ротационом методом (са директном циркулацијом флуида за бушење или реверзном циркулацијом), и комбинованом методом)
* Бушени бунари. По начину бушења: ударном методом, ротационом методом (са директном циркулацијом флуида за бушење или реверзном циркулацијом), и комбинованом методом)
* Утисни бунари.
* Утисни бунари.


==== Kopani zdenac ili bunar ====
⚫
== Према типу издани ==
'''Kopani zdenac''' ili '''bunarđija''' najčešće je ozidana jama [[valjak|valjkasta]] oblika, a sastoji se od nožice, plašta i završne kape (glave). Pretežito se izvodi kod plićih vodonosnika, većinom u području [[aluvij]]alnih naslaga. [[Zid]]ovi zdenca nekoć su se zidali od [[kamen]]a ili [[opeka|opeke]], a u današnje se doba izvode [[beton]]iranjem od dna iskopa prema površini (uglavnom kod plićih vodonosnika) ili spuštanjem betonskih [[cijev]]i ili sličnih [[Armirani beton|armiranobetonskih]] dijelova od površine prema dnu, uz istodobni iskop i vađenje iskopanoga materijala. Unutarnji [[promjer]] takvih zdenaca obično je nekoliko [[metar]]a (najmanje 1 metar). Voda u zdenac može dotjecati kroz otvoreno dno ili kroz otvore ostavljene u stijenkama zdenca. Zahvat vode iz zdenca može biti jednostavan (vjedro, dizalo ili elevator, klipne [[crpka|crpke]]) ili složen (različiti tipovi [[Centrifugalna sisaljka|centrifugalnih crpki]] s [[Električna energija|električnim pogonom]]).
[[Датотека:Stari zdenec u Dragoslavcu.jpg|мини|250px|desno|Stari zdenac u [[Međimurje|Međimurju]]]]

==== Bušeni zdenac ====
'''Bušeni zdenac''' radio se u prošlosti samo kada je vodonosni sloj bio dubok (uglavnom dublji od 50 [[metar]]a). Međutim, zahvaljujući razvoju [[tehnologija|tehnologije]] [[bušenje|bušenja]] i prateće opreme, danas se bušeni zdenci izvode pri dubinama od deset do nekoliko stotina metara, uz promjer zdenca od 30 do 100 [[centimetar]]a. Nakon bušenja bušotina se zacjevljuje [[čelik|čeličnim]] cijevima, uz izvedbu filtarskoga dijela s granuliranim zasipom i pokrovnim vodonepropusnim tamponom. Voda iz takva zdenca zahvaća se podvodnim elektromotornim crpkama. Prednosti su bušenih zdenaca pred kopanima gotovo neograničena dubina zahvaćanja vode, neovisnost o [[geologija|geološkom]] sastavu tla, dobivanje razmjerno većih količina vode uz manju opasnost od presušivanja, besprijekornost vode u [[Sanitarno inženjerstvo|sanitarnom]] pogledu zbog male mogućnosti vanjskog onečišćenja, ekonomičnost.

==== Zabijeni zdenac ====
'''Zabijeni zdenac''' ili '''abesinski zdenac''' rupičasta je [[cijev]] koja je bez prethodnoga bušenja utisnuta u vodonosni sloj u rahlom zemljištu, a uz pomoć koje se sakuplja i crpi [[podzemna voda]], obično za potrebe jednoga kućanstva ili gospodarstva. <ref> '''zdenac''', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=67007] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>

⚫
=== Према типу издани ===
У зависности од типа издани које користе могу бити: обични, [[артески бунар|артески]] (под притиском) и субартески.
У зависности од типа издани које користе могу бити: обични, [[артески бунар|артески]] (под притиском) и субартески.

==Gradnja==
Jedan od načina je da se kopanjem u različitim materijalima zemljine površine kao što je zemlja kopaju okomite okrugle rupe promjera do 2,5 metra različitih dubina kojoj se stijenke oblažu u kamen ili betoniraju da bi se spriječilo odronjavanje okolnog materijala i ulaska onečišćenja kroz porozne stijenke. Ovaj način izrade bunara najčešći je u područjima gdje je tlo zemljano.

Drugi način je da se kopanjem u različitim materijalima zemljine površine kopa udubljenje širine do desetak metara neodređene dubine koje se nadsvodi da bi se spriječilo onečišćenje. Kod ovog tipa bunara ponekad se stijenke ne obrađuju jer nema potrebe zbog materijala u kojem su izrađene. Ovaj tip gradnje bunara je najučestaliji u područjima gdje je tlo kameno ili pretežno kameno.

Treći način je da se u nepropusnom materijalu ([[kamen|kamen]], [[ilovača|ilovača]]) pronađe prirodno udubljenje koje se oblikuje u oblik bunara nadsvođenjem i obradom rubnih dijelova stijenki.

Kod gradnje valja naglasiti da određeni bunari imaju "krunu" to jest uzdignuće na samom otvoru koji olakšava izvlačenje vode iz bunara kao što su [[đeram|đeram]], vitlo, pumpe i slični uređaji. Bunari koji nemaju "krunu" se nazivaju [[Čatrnja (razdvojba)|čatrnja]] u jednom području [[Dalmacija|Dalmacije]] te [[BIH|BIH]].

== Cisterna ==
{{Glavni|Cisterna}}

'''Cisterna''' ([[Latinski jezik|lat]].) je građevina za opskrbu vodom (kišnicom) kućanstva (kućna) ili naselja (javna). Voda se skuplja s [[krov]]išta ili za to posebno izgrađene prihvatne površine, s koje se [[cjevovod]]om dovodi do cisterne ukopane u tlo. U graditeljskom smislu sastoji se od dovodnog cjevovoda, prostora za odvajanje ili [[Separacija|separaciju]] (uklanjanje masti, lišća i slično), prostora za [[Filtracija|filtraciju]] (pročišćivanje vode), te od spremnika za pričuvu vode. Iz cisterne se voda crpi ručno ili [[crpka]]ma (klipne ili motorne). Cisterne se grade od kamena, betona ili armiranog betona. Spremnik cisterne s unutarnje strane [[žbuka]] se vodonepropusnom žbukom. Cisterne se grade u područjima gdje ne postoje izvorišta vode ili nije izgrađena [[vodoopskrba]] ([[krš]], otoci, priobalje, rjeđe unutrašnjost). Tradicionalne cisterne pokrivene su bačvastim [[svod]]om ili [[kupola|kupolom]] od [[kamen]]a. Nadzemni dio, grlo, ima oblik prizme, kocke ili valjka, često je isklesan od jednoga komada i ukrašen. Zatvara se drvenim ili željeznim poklopcem. Srednjovjekovne cisterne u gradovima i samostanima nerijetko su bile umjetnički oblikovane ([[Trogir]], [[Hvar]], [[Dubrovnik]] i drugi). U 19. stoljeću preuzete su i u seljačko graditeljstvo, pa se grla cisterne najčešće nalaze na terasi jadranskih pučkih kuća. <ref> '''cisterna''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=11962] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>


== Вода ==
== Вода ==
Бунари могу знатно варирати у димензијама (по дубини), издашности и квалитету [[вода|воде]]. Подземне воде захваћене бунаром далеко су квалитетније него воде из површинских токова, јер им није потребна прерада као за површинске воде.{{чињеница|date=10. 2010. }} Обично, када је у питању водоснабдевање становништва, код подземне воде захваћене бушеним бунаром на већим дубинама (које не захватају приповршинске воде) једини третман који се ради је [[хлорисање]].
Бунари могу знатно варирати у димензијама (по дубини), издашности и квалитету [[вода|воде]]. Подземне воде захваћене бунаром далеко су квалитетније него воде из површинских токова, јер им није потребна прерада као за површинске воде. Обично, када је у питању водоснабдевање становништва, код подземне воде захваћене бушеним бунаром на већим дубинама (које не захватају приповршинске воде) једини третман који се ради је [[хлорисање]].


== Галерија ==
== Галерија ==
<gallery widths="200" heights="200" perrow="3">
<gallery widths="250px" heights="180px">
Датотека:Бунар етно Ћоров водопад Медвеђа.JPG|Бунар поред [[Ћоров водопад|Ћоровог водопада]]
Датотека:Бунар етно Ћоров водопад Медвеђа.JPG|Бунар поред [[Ћоров водопад|Ћоровог водопада]]
Датотека:Ranciceva kuca - 5.jpg|Бунар испред [[Ранчићева кућа у Гроцкој|Ранчићеве куће у Гроцкој]]
Датотека:Ranciceva kuca - 5.jpg|Бунар испред [[Ранчићева кућа у Гроцкој|Ранчићеве куће у Гроцкој]]
Ред 32: Ред 76:
* [[Подземне воде]]
* [[Подземне воде]]
* [[Хидрогеологија]]
* [[Хидрогеологија]]

== Референце ==
{{Reflist|}}

== Литература ==
{{Refbegin|}}
* {{cite book|last= Driscoll|first= F.|year=1986|title= Groundwater and Wells|location= [[St. Paul, MN|St. Paul]]|publisher= Johnson Filtration Systems|isbn= 978-0-9616456-0-1}}
* {{cite book|author= Raymond Rowles|edition= 2nd|year= 1995|title= Drilling for Water|publisher= Avebury, Cranfield University|isbn= 1-85628-984-2}}
* {{cite web|url=https://www.astm.org/COMMIT/D02/to1899_index.html|title=ASTM International – Standards Worldwide|website=www.astm.org}}
* {{cite encyclopedia|title=petroleum|encyclopedia=[[Encyclopædia Britannica]]|author=Joseph P. Riva Jr. and Gordon I. Atwater|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/454269/petroleum|access-date=2008-06-30}}
{{Reflist|}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Water wells|Бунар}}
{{Commons category|Water wells|Бунар}}
* [https://web.archive.org/web/20081212020920/http://www.popularmechanics.com/home_journal/how_your_house_works/1275136.html?page=3 Како то ради: Бунар (+опис/слике система)]
* [https://web.archive.org/web/20081212020920/http://www.popularmechanics.com/home_journal/how_your_house_works/1275136.html?page=3 Како то ради: Бунар (+опис/слике система)]
* [https://web.archive.org/web/20081015215056/http://www.scientificexploration.org/jse/articles/betz/betz_toc.html Неконвенционална детекција воде]
* [https://web.archive.org/web/20081015215056/http://www.scientificexploration.org/jse/articles/betz/betz_toc.html Неконвенционална детекција воде]
* [https://web.archive.org/web/20060911221117/http://www.oznet.ksu.edu/library/h20ql2/mf2669.pdf Мерење дубине до воде у Велсу]
* [https://web.archive.org/web/20060911221117/http://www.oznet.ksu.edu/library/h20ql2/mf2669.pdf Мерење дубине до воде у Велсу]
* [http://www.rural-water-supply.net/en/sustainable-groundwater-management Sustainable Groundwater Development theme of the Rural Water Supply Network (RWSN)]
* [http://akvopedia.org/wiki/Water_Portal Water Portal – Akvopedia]
* [http://www.sswm.info/ Sustainable Sanitation and Water Management Toolbox]
* [https://www.cdc.gov/healthywater/drinking/private/wells/index.html U.S. Centers for Disease Control and Prevention (CDC) Healthy Water – Water Wells] Site covering well basics, guidelines for proper siting and location of wells to avoid contamination, well testing, diseases related to wells, emergency well treatment and other topics.
* [http://ga.water.usgs.gov/edu/earthgwwells.html US Geological Survey – Ground water: Wells]
* [http://ga.water.usgs.gov/edu/gwartesian.html US Geological Survey – Water Science Pictures Flowing Artesian Well]
* [http://agwt.org/ American Ground Water Trust]
* [http://www.lifewater.org/resources/ground_water.html#GW Lifewater International Technical Library]
* [http://www.watersanitationhygiene.org/References/Technical%20Resources%20-%20Wells.htm Well Construction Technical Resources for NGOs]

{{Authority control}}


[[Категорија:Хидрогеологија]]
[[Категорија:Хидрогеологија]]

Верзија на датум 11. јул 2021. у 16:45

За друге употребе погледајте страницу Бунар (вишезначна одредница).
Бунар у селу Рујишту (Ражањ)
Бунар у дворцу Тракошћан.

Бунар, кладенац, студенац или зденац представља вертикални хидрогеолошки објекат изведен у тлу чија намена је експлоатација или осматрање подземних вода. За израду бунара користе се методе као што су ископ, бушење са језгровањем или бушење.

U seoskim područjima jama je iznutra ograđena kamenom ili opekom, a nadzemni je dio (grlo), prema lokalnim graditeljskim značajkama, u obliku kocke, prizme ili valjka, izveden od gredica, kamena, opeke, betona, pa i šupljega debla. Voda se crpi posudom (metalnom, ranije i kožnim ili drvenim vjedrom), ovješenom o drvenu kuku ili pričvršćenom na uže. Uže može biti namotano na vodoravno položen vitao, koji se pokreće kolom; takvi su bunari zaštićeni i nadstrešnicom. U ravničarskim hrvatskim krajevima uže je pričvršćeno na đeram, dugačku pokretnu gredu, uloženu u visoki stup. Bunari su većinom na dvorištima pojedinačnih kućanstava, ali mogu biti i zajednički za zaselak ili selo; tada su i uobičajena mjesta okupljanja. Javni gradski i samostanski bunari često su bogato umjetnički oblikovani. [1]

Историја

Camel drawing water from a well, Djerba island, Tunisia, 1960
98 metara duboki bunar u dvorcu Ronneburg u Njemačkoj.
A Chinese ceramic model of a well with a water pulley system, excavated from a tomb of the Han Dynasty (202 BC – 220 AD) period
Đeram u mjestu Markowa (Poljska).
Veći dio jednostavnog priručnog vitla naziva se kolo, a manji, produžen u obliku valjka na koje se namata uže s teretom, naziva se vreteno. Sila potezanja razmjerno je manja u odnosu na silu u teretnom užetu prema omjeru polumjera vretena i kola.
Cisterna u Dominikanskom samostanu u Dubrovniku.

Wood-lined wells are known from the early Neolithic Linear Pottery culture, for example in Ostrov, Czech Republic, dated 5265 BC,[2] Kückhoven (an outlying centre of Erkelenz), dated 5090 BC, and Eythra in Schletz (an outlying centre of Asparn an der Zaya) in Austria, dated 5200 BC.[3]

Some of the earliest evidence of water wells is located in China. The neolithic Chinese discovered and made extensive use of deep drilled groundwater for drinking. The Chinese text The Book of Changes, originally a divination text of the Western Zhou dynasty (1046 -771 BC), contains an entry describing how the ancient Chinese maintained their wells and protected their sources of water.[4] Archaeological evidence and old Chinese documents reveal that the prehistoric and ancient Chinese had the aptitude and skills for digging deep water wells for drinking water as early as 6000 to 7000 years ago. A well excavated at the Hemedu excavation site was believed to have been built during the neolithic era.[5] The well was cased by four rows of logs with a square frame attached to them at the top of the well. 60 additional tile wells southwest of Beijing are also believed to have been built around 600 BC for drinking and irrigation.[5][6]

In Egypt, shadoofs and sakias are used.[7][8] The sakia is much more efficient, as it can bring up water from a depth of 10 metres (versus the 3 metres of the shadoof). The sakia is the Egyptian version of the noria. Some of the world's oldest known wells, located in Cyprus, date to 9000–10,500 BC.[9] Two wells from the Neolithic period, around 6500 BC, have been discovered in Israel. One is in Atlit, on the northern coast of Israel, and the other is the Jezreel Valley.[10]

Подела

Zdenac je građevina za zahvaćanje i iskorištavanje podzemnih voda. Kadšto može poslužiti i za kontrolu razine podzemne vode. Prema načinu izvođenja, zdenci mogu biti kopani, bušeni ili zabijeni, s obzirom na položaj prema vodonosniku, potpuni ili nepotpuni, a prema vrsti strujanja, sa slobodnim vodnim licem ili pod tlakom (takav je slučaj na primjer kod arteškoga zdenca, kada arteška voda pod tlakom izbija na površinu).

Према начину градње

  • Копани бунари. Раније су се копањем бунара бавили посебни мајстори бунарџије. Изнад оваквих бунара обично се налази ђерам или сантрач.
  • Бушени бунари. По начину бушења: ударном методом, ротационом методом (са директном циркулацијом флуида за бушење или реверзном циркулацијом), и комбинованом методом)
  • Утисни бунари.

Kopani zdenac ili bunar

Kopani zdenac ili bunarđija najčešće je ozidana jama valjkasta oblika, a sastoji se od nožice, plašta i završne kape (glave). Pretežito se izvodi kod plićih vodonosnika, većinom u području aluvijalnih naslaga. Zidovi zdenca nekoć su se zidali od kamena ili opeke, a u današnje se doba izvode betoniranjem od dna iskopa prema površini (uglavnom kod plićih vodonosnika) ili spuštanjem betonskih cijevi ili sličnih armiranobetonskih dijelova od površine prema dnu, uz istodobni iskop i vađenje iskopanoga materijala. Unutarnji promjer takvih zdenaca obično je nekoliko metara (najmanje 1 metar). Voda u zdenac može dotjecati kroz otvoreno dno ili kroz otvore ostavljene u stijenkama zdenca. Zahvat vode iz zdenca može biti jednostavan (vjedro, dizalo ili elevator, klipne crpke) ili složen (različiti tipovi centrifugalnih crpki s električnim pogonom).

Stari zdenac u Međimurju

Bušeni zdenac

Bušeni zdenac radio se u prošlosti samo kada je vodonosni sloj bio dubok (uglavnom dublji od 50 metara). Međutim, zahvaljujući razvoju tehnologije bušenja i prateće opreme, danas se bušeni zdenci izvode pri dubinama od deset do nekoliko stotina metara, uz promjer zdenca od 30 do 100 centimetara. Nakon bušenja bušotina se zacjevljuje čeličnim cijevima, uz izvedbu filtarskoga dijela s granuliranim zasipom i pokrovnim vodonepropusnim tamponom. Voda iz takva zdenca zahvaća se podvodnim elektromotornim crpkama. Prednosti su bušenih zdenaca pred kopanima gotovo neograničena dubina zahvaćanja vode, neovisnost o geološkom sastavu tla, dobivanje razmjerno većih količina vode uz manju opasnost od presušivanja, besprijekornost vode u sanitarnom pogledu zbog male mogućnosti vanjskog onečišćenja, ekonomičnost.

Zabijeni zdenac

Zabijeni zdenac ili abesinski zdenac rupičasta je cijev koja je bez prethodnoga bušenja utisnuta u vodonosni sloj u rahlom zemljištu, a uz pomoć koje se sakuplja i crpi podzemna voda, obično za potrebe jednoga kućanstva ili gospodarstva. [11]

Према типу издани

У зависности од типа издани које користе могу бити: обични, артески (под притиском) и субартески.

Gradnja

Jedan od načina je da se kopanjem u različitim materijalima zemljine površine kao što je zemlja kopaju okomite okrugle rupe promjera do 2,5 metra različitih dubina kojoj se stijenke oblažu u kamen ili betoniraju da bi se spriječilo odronjavanje okolnog materijala i ulaska onečišćenja kroz porozne stijenke. Ovaj način izrade bunara najčešći je u područjima gdje je tlo zemljano.

Drugi način je da se kopanjem u različitim materijalima zemljine površine kopa udubljenje širine do desetak metara neodređene dubine koje se nadsvodi da bi se spriječilo onečišćenje. Kod ovog tipa bunara ponekad se stijenke ne obrađuju jer nema potrebe zbog materijala u kojem su izrađene. Ovaj tip gradnje bunara je najučestaliji u područjima gdje je tlo kameno ili pretežno kameno.

Treći način je da se u nepropusnom materijalu (kamen, ilovača) pronađe prirodno udubljenje koje se oblikuje u oblik bunara nadsvođenjem i obradom rubnih dijelova stijenki.

Kod gradnje valja naglasiti da određeni bunari imaju "krunu" to jest uzdignuće na samom otvoru koji olakšava izvlačenje vode iz bunara kao što su đeram, vitlo, pumpe i slični uređaji. Bunari koji nemaju "krunu" se nazivaju čatrnja u jednom području Dalmacije te BIH.

Cisterna

Glavni članak: Cisterna

Cisterna (lat.) je građevina za opskrbu vodom (kišnicom) kućanstva (kućna) ili naselja (javna). Voda se skuplja s krovišta ili za to posebno izgrađene prihvatne površine, s koje se cjevovodom dovodi do cisterne ukopane u tlo. U graditeljskom smislu sastoji se od dovodnog cjevovoda, prostora za odvajanje ili separaciju (uklanjanje masti, lišća i slično), prostora za filtraciju (pročišćivanje vode), te od spremnika za pričuvu vode. Iz cisterne se voda crpi ručno ili crpkama (klipne ili motorne). Cisterne se grade od kamena, betona ili armiranog betona. Spremnik cisterne s unutarnje strane žbuka se vodonepropusnom žbukom. Cisterne se grade u područjima gdje ne postoje izvorišta vode ili nije izgrađena vodoopskrba (krš, otoci, priobalje, rjeđe unutrašnjost). Tradicionalne cisterne pokrivene su bačvastim svodom ili kupolom od kamena. Nadzemni dio, grlo, ima oblik prizme, kocke ili valjka, često je isklesan od jednoga komada i ukrašen. Zatvara se drvenim ili željeznim poklopcem. Srednjovjekovne cisterne u gradovima i samostanima nerijetko su bile umjetnički oblikovane (Trogir, Hvar, Dubrovnik i drugi). U 19. stoljeću preuzete su i u seljačko graditeljstvo, pa se grla cisterne najčešće nalaze na terasi jadranskih pučkih kuća. [12]

Вода

Бунари могу знатно варирати у димензијама (по дубини), издашности и квалитету воде. Подземне воде захваћене бунаром далеко су квалитетније него воде из површинских токова, јер им није потребна прерада као за површинске воде. Обично, када је у питању водоснабдевање становништва, код подземне воде захваћене бушеним бунаром на већим дубинама (које не захватају приповршинске воде) једини третман који се ради је хлорисање.

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ bunar, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
  2. ^ „World's oldest dendrochronologically dated archaeological wood construction”. Journal of Archaeological Science. 115. 2020. 
  3. ^ Tegel W, Elburg R, Hakelberg D, Stäuble H, Büntgen U (2012). „Early Neolithic Water Wells Reveal the World's Oldest Wood Architecture”. PLOS ONE. 7 (12): e51374. Bibcode:2012PLoSO...751374T. PMC 3526582 Слободан приступ. PMID 23284685. doi:10.1371/journal.pone.0051374. 
  4. ^ Kuhn, Oliver (2004-06-30). „Ancient Chinese Drilling”. Canadian Society of Exploration Geophysicists. 29 (6). 
  5. ^ а б Chang, Mingteh (2012). Forest Hydrology: An Introduction to Water and Forests (3rd изд.). CRC Press (објављено 1. 11. 2012). стр. 31. ISBN 978-1439879948. 
  6. ^ Koon, Wee Kek (25. 7. 2015). „How the ancient Chinese looked after their drinking water”. South China Morning Post. 
  7. ^ „Sakieh explication/difference vs Sakia”. Britannica.com. Приступљено 2011-12-19. 
  8. ^ „Sakia explication”. Britannica.com. Приступљено 2011-12-19. 
  9. ^ „Stone Age wells found in Cyprus”. BBC News. 
  10. ^ Ashkenazi, Eli (9. 11. 2012). „Ancient Well Reveals Secrets of First Jezreel Valley Farmers”. Haaretz. 
  11. ^ zdenac, [2] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
  12. ^ cisterna, [3] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.

Литература

Спољашње везе

Бунар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бунар&oldid=23936563”