Пређи на садржај

Кронен цајтунг — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Направљено превођењем странице „Kronen Zeitung”
(нема разлике)

Верзија на датум 27. септембар 2022. у 10:41

 

Кронен цајтунг (нем. Kronen Zeitung), познатији као Кроне,

су најтиражније дневне новине у Аустрији.

Историја

Први број Кронен цајтунга изашао је 2. јануара 1900.[1]Оснивач је био Густав Дејвис, бивши официр. Назив се односио на месечну откупну цену једне круне (није се односио на монархијску круну).

У прве три године свог постојања, Кронен цајтунг се борио да буде прихваћен од читатеља. Популарност новина је драстично скочила након убиства краља Александра Обреновића 10. јуна 1903. у суседној Краљевини Србији, о чему је лист опширно извештавао. До 1906. године новине су продате у 100.000 примерака. Франц Лехар је компоновао валцер за новине за њихов 10.000. број. Након Аншлуса Аустрије од стране нацистичке Немачке 1938. године, сви медији су морали да прођу кроз Глајхшалтунг, што је значило губитак сваке уређивачке независности. Рат је узео још један данак и 31. августа 1944. лист је морао да се угаси.

Препород Кроне

1959. године, новинар и претходни главни уредник листа Курир Ханс Диханд купио је права на име Кроне. Поново је основао новине као Ноје Кронен Зеитунг (нем. Neue Kronen Zeitung), и након првог броја 11. априла 1959. године, убрзо постаје најутицајнији таблоид у Аустрији, али и најконтроверзнији.

Околности у вези са куповином Кронена од стране Диханда обавијене су велом мистерије. Веома утицајни политичар из Социјалдемократске партије Аустрије (СПО) Франц Олах, тадашњи потпредседник Аустријског синдиката (ОГБ), довео је Диханда у везу са немачким бизнисменом Фердинандом Карпиком, који је желео да купи удео од 50%. Маркетиншки стратег Курт Фалк постао је Дихандова десна рука, и заједно су развили Кроне до најчитанијих аустријских новина.

Средином 1960-их, ОГБ је изненада подигао власничка потраживања над Кроне. Они су тврдили да је бивши потпредседник Франц Олах злоупотребио синдикална средства за куповину листа, користећи немачког инвеститора као параван. Новине су одговориле клеветничком кампањом против СПО, што је новина сматрала првом успешном кампањом. Уследио је судски спор између листа и савеза синдиката који је трајао много година. ОГБ се коначно нагодио са компензационим уговором од 11 милиона Шилинга, а Курт Фалк је преузео 50% од Фердинанда Карпика.

Сам Курт Фалк напустио је новине након дуге борбе са Дихандом 1980-их. Своје акције је продао немачкој медијској групи ВАЦ, за коју се наводи да има блиске везе са Социјалдемократском партијом Немачке (СПД). 1989. године Ханс Мар, саветник Дицханда од 1983. године, преузео је дужност менаџера.

Методе које користе новине

Убрзо након поновног успостављања Кроне постало је очигледно да су новине користиле неортодоксне методе против конкуренције.

  • Курт Фалк се сматра иницијатором постављања пластичних кеса са касицама за убацивање новчића постављеним на стубове на улицама и тротоарима, које садрже недељно издање (нем. Sonntagsstandln). Ова идеја, коју је конкуренција у почетку исмевала, брзо је заживела и данас је веома популарна код већине аустријских новина.
  • Курт Фалк се 1963. године договорио са тадашњим конкурентом Клајнес Фолксблатом да обе новине пређу из малог формата у већи. Клејнес Фолксблат је одржао свој део погодбе и променио формат, али Кронен Цајтунг је задржао свој оригинални мали формат и тиме придобио 40.000 нових читалаца. Када се Клејнес Фолксблатт касније угасио, Кроне није могао да одоли да им се исмеје јер су уопште променили формат.
  • Године 1970. Фалк и Диханд су купили таблоид Експрес и угасили га након аквизиције.
  • Након што је једна од најважнијих штампарија у Аустрији, Пресехаус у Бечу, продата 1972. банци БАВАГ (која је заузврат имала блиске везе са социјалдемократским синдикатом ОГБ), Кроне је запретила да ће изградити сопствену штампарију и тако је приморао БАВАГ да цео посао прода Кроне Цајтунгу.
  • Кроне је 1995. године тужио бечке градске новине Фалтер за неколико милиона шилинга због наводног кршења закона о конкуренцији због игре на срећу. Фалтер је једва избегао финансијску пропаст. Сумња се да је Кроне покушао да угаси Фалтер због његовог критичког извештавања о Кроне Цајтунгу. У Аустријском националном савету, политичар из странке Зелених Карл Олингер назвао је случај нападом на слободу штампе.
  • Након емитовања критичног документарца Кронен Цајитунг - дан за даном за жуту штампу (нем. Kronen Zeitung - Tag für Tag ein Boulevardstück) од стране француско-немачке ТВ станице Арте, Кроне је избрисао ову ТВ станицу са своје новинске странице која извештава о програмима ТВ страница. Аустријска национална телевизија, ОРФ је вероватно одлучила да не приказује документарац како би избегла сукоб. Међутим, када је 2005. године приватна аустријска ТВ станица АТВ+ приказала документарни филм, Кроне није уложио протест нити предузео даље акције.
  • Крајем 2012. године, новине су оптужене за манипулисање сликама како би створиле лажну причу о блискоисточној политици. Новине су снимиле фотографију муслиманске породице која шета европском улицом и поставила је на позадину разорог града у Сирији. Новине нису дале никакве назнаке да је у питању фото-монтажа; него су фотографију представили као веродостојни приказ ситуације. Редит је анализирао фотографију и утврдио да није аутентична.[2] Лист није дао значајне гаранције да се овакав пропуст неће поновити. [3]

Кроне данас

Изглед, распоред

Кроне излази свакодневно, штампа се у боји и садржи отприлике 80 страница. Новине се штампају у таблоидном формату[4] (близу формату А4). Издања се разликују од државе до државе, где свака аустријска савезна држава има своју верзију осим државе Форарлберг, која нема своју верзију издања.

Структура и власници

Главни уредник је био Кристоф Диханд, син оснивача и издавача Ханса Диханда.[5] Његово именовање довело је до борбе за моћ између породице Диханд и ВАЦ-а, немачке медијске групе која држи 50% Кронен Цајтунга.[6] [7] ВАЦ такође делимично поседује дневни лист Курир.[6] [7] Ханс Диханд је власник преосталих 50% папира. [6]

Вршилац дужности главног уредника којег је изабрао ВАЦ је Михаел Кун, издавач штампарске компаније Медијапринт.

Компанија за некретнине и малопродају Сигна Холдинг је 2018. године купила акције листа.

Карактеристике

  • Карактеристика Кронен Цајтунга је велики број колона за коментаре. Најзначајнији колумнисти Кроне су и били Гинтер Ненинг (преминуо 14. маја 2006), Михаел Жане, Норман Шенц, Волф Мартин (преминуо 12. априла 2012), Роберт Лефлер (преминуо 27. децембра 2016.), Ернст Трост (преминуо 24. јул 2015.), Клаус Панди, Рихард Нимерихтер, католички свештеник Курт Крен, стари бискуп Сент Пелтена (преминуо 25. јануар, 2014) и бечки надбискуп кардинал Кристоф Шенборн, који сваке недеље пише „Мисли о недељном јеванђељу“. Сам издавач Ханс Диханд (преминуо 17. јуна 2010) писао је нередовне коментаре о темама које су се њему лично чиниле важним, понекад на насловној страни под псеудонимом.
  • Карактеристика Кроне-а је релативно кратка дужина чланка (максимално: 1.600 словних знакова).
  • Лист организује редовне кампање и истовремено покреће или подржава референдуме о питањима као што су заштита животиња, протести против чешке нуклеарне електране Темелин или куповина борбених авиона од стране аустријске владе. Једна од најуспешнијих кампања листа била је против изградње хидроелектране у Хајнбургу на Дунаву 1980-их.
  • У складу са овим наглашеним антитехнолошким ставом, питања основне или примењене науке су занемарена, осим ако нису представљена као опасна на нејасан и популистички начин. Кронен Цајтунг испољава пристрасности према свим облицима генетског инжењеринга.
  • Посебно важан део извештавања Кронен цајтунга тиче се области друштва и догађаја.[8]

Моћ Кроне

Са око три милиона читалаца од укупне аустријске популације од око осам милиона, Кроне има скоро три пута више читалаца од свог најјачег конкурента, Клајн цајтунга (12,4% удела свих читалаца).

Ипак, постоје одређене регионалне разлике између источне и западне Аустрије које утичу на новине. У источним државама (као што је Бургенланд) има скоро 60% удела на тржишту, али у западним државама као што су Тирол и Форарлберг, Кроне је једва продрла на тржиште. Док је у Форарлбергу Кроне потпуно безначајна, у Тиролу је успела да освоји неке читаоце. Тамошње локалне новине, као што је Тиролер Тагесцајтунг, сада страхују за своје тираже. Као одговор, Тиролер Тагесцајтунг је 2004. године створио свој властити таблоид под називом Ди Ноје (нем. Die Neue) .

Тираж

Кронен цајтунг је био седми по величини светски лист и највећи европски лист са тиражом од 1.075.000 примерака крајем 1980-их. [9] Био је то најпродаванији аустријски лист 1993. са тиражом од 1,1 милион примерака.[10] У периоду 1995-96. дневни лист је имао тираж од 1.075.000 примерака.[11] Кронен цајтунг је био шести најпродаванији европски лист са тиражом од 1.084.000 примерака 1999.[12]

Године 2000. Кронен цајтунг је био седма најпродаванија новина у Европи са тиражом од 1.052.000 примерака.[13] Године 2001. био је пети најпродаванији европски лист и најчитанији лист у Аустрији са тиражом од 1.035.000 примерака.[14] Лист је 2002. године имао тираж од 1.018.000 примерака, што га је чинило најпродаванијим новинама у земљи.[15] Године 2005. њен тираж је био 850.000 примерака.[16] Њен тираж 2007. био је 961.000 примерака.[17] Следеће године тираж Кронен цајтунга био је 881.000 примерака, што га је чинило најпродаванијим листом у Аустрији.[4] Имао је тираж од 929.000 примерака 2010.[18] и 818.859 примерака 2011. [19] Тираж листа у 2012. био је 800.000 примерака, достигавши 40% аустријских читалаца.[20] Њен тираж је био 820.000 примерака 2013.[21]

Издавачка кућа и маркетиншко предузеће Медијапринт

Деведесетих година прошлог века Кроне је заједно са другим по снази лист Курир основао издавачку кућу и маркетиншку компанију Медијапринт, која је преузела штампање, маркетинг и продају ова два листа. Многи посматрачи су у том тренутку већ говорили о монополу. 2000. године најуспешнија аустријска магазинска група, Њуз (NEWS, медијска компанија, која поседује часописе NEWS, Профил, Е-Медиа, Формат и Тренд), спојила се са Медијапринтом. Од тада већина штампаних медија у Аустрији заправо долази из исте компаније.

Фокусирано мешање у аустријску политику

Кронен цајтунг је био присталица Курта Валдхајма на председничким изборима 1986.[22] Многи аустријски интелектуалци сматрају Кронен цајтунг одговорним за успехе крајње десничарске Слободарске партије (ФПО) на изборима 1999. године, тврдећи да је њено новинарство неприхватљиво.

Међутим, до 2007. утицај Кронен цајтунга на аустријску политику, иако се сматрао изузетно јаким, на крају је био индиректан. Године 2008. нова политика постала је очигледна када је лист оркестрирао фокусирану (и успешну) кампању за замену канцелара Алфреда Гузенбауера на месту шефа СПО са Вернером Фајманом, деценијским блиским пријатељем Ханса Диханда.

27. јуна 2008. док је смена гарде у врху СПО-а још трајала, лист је објавио отворено писмо Фајмана адресирано на Диханда (које је потписао и Гузенбауер).[23] У овом отвореном писму су политичари најавили да ће странка учинити све Аустријско прихватање одлука ЕУ о „важним стварима“ (као што је преформулисање Уговора са ЕУ или пријем Турске као нове чланице) зависи од исхода аустријског народног референдума о таквим питањима. Ово је представљало заокрет у социјалистичкој политици и представљало је усвајање дугорочног централног захтева Кронен цајтунга. У кампањи за ванредне изборе 28. септембра 2008. коју је у великој мери убрзала ова акција, Кронен-Цајтунг је отворено и масовно водио кампању за Фајмана као следећег канцелара.

Међутим, у кампањи за изборе за Европски парламент у јуну 2009. Кронен цајтунг је подржавао Ханса-Петера Мартина, популистичког бившег члана СПО-ове европске парламентарне фракције. Иако је немогуће квантификовати тачан допринос подршке Кронен цајтунга листи Ханса-Петера Мартина на 17,9% аустријских гласова које је добила на овим изборима, ова цифра је приближан показатељ политичке моћи ових новина. Према анкети агенције Гфк Аустрија,[24] 70% бирача листе Ханса-Петера Мартина на тим изборима били су читаоци Кронен цајтунга, а 29% свих читалаца Кронен цајтунга је заправо гласало за њега.

Кронен цајтунг је имао улогу у афери на Ибици, када је објављено да је бивши аустријски вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе показао намеру да преузме Кроне и да је користи за ширење пропаганде ФПО-а.[25]

Извори

  1. ^ „European News Resources”. NYU Libraries. Приступљено 24. 1. 2015. 
  2. ^ „Photoshop in Syria”. Reddit. Приступљено 20. 5. 2019. 
  3. ^ Richard Wolf. (9 October 2012). Austrian Newspaper Apologizes for Fake Syria Photo Imedia Ethics. Retrieved 24 January 2015.
  4. ^ а б Lisa Müller (10. 9. 2014). Comparing Mass Media in Established Democracies: Patterns of Media Performance. Palgrave Macmillan. стр. 224. ISBN 978-1-137-39138-4. Приступљено 16. 1. 2015.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „lisam” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ^ Victor Flores (2013). „The Austrian Journalists' Report” (Report). Medienhaus Wien. Приступљено 5. 2. 2015. 
  6. ^ а б в „Media Markets: Austria Country Overview”. Russian Telecom. август 2004. Приступљено 1. 1. 2015. 
  7. ^ а б „Communications Report 2005” (Report). Rundfunk and Telekom Regulierungs GmbH. Приступљено 1. 1. 2015. 
  8. ^ „Society-Berichterstattung im Wandel. Wer berichtete denn noch über Promis?“ (German: Society reporting in transition. Who reported on celebrities?) in: Wiener Zeitung, 28 June 2013.
  9. ^ Franz Horner (1996). „Agencies of Socialization”. Ур.: Volkmar Lauber. Contemporary Austrian Politics. Boulder, CO: Westview Press. стр. 223. Архивирано из оригинала 1. 1. 2015. г. [недостаје ISBN]
  10. ^ Eric Solsten, ур. (1994). Austria: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress. Приступљено 23. 3. 2015. 
  11. ^ Media Policy: Convergence, Concentration and Commerce. SAGE Publications. 24. 9. 1998. стр. 10. ISBN 978-1-4462-6524-6. Приступљено 3. 2. 2014. 
  12. ^ „Top 100 Dailies 1999”. campaign. 24. 11. 2000. Приступљено 12. 2. 2015. 
  13. ^ „Top 100 dailies 2000”. campaign. 16. 11. 2001. Приступљено 2. 3. 2015. 
  14. ^ Adam Smith (15. 11. 2002). „Europe's Top Papers”. campaign. Приступљено 5. 2. 2015. 
  15. ^ „World Press Trends 2003” (PDF). World Association of Newspapers. Paris. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 11. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2015. 
  16. ^ Georgios Terzis, ур. (2007). European Media Governance: National and Regional Dimensions. Intellect Books. стр. 64. ISBN 978-1-84150-192-5. 
  17. ^ Anne Austin; et al. (2008). „Western Europe Market & MediaFact” (PDF). ZenithOptimedia. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2015. г. Приступљено 1. 1. 2015. 
  18. ^ „Western Europe Media Facts. 2011 Edition” (PDF). ZenithOptimedia. Приступљено 6. 3. 2016. 
  19. ^ Paul C. Murschetz (25. 1. 2014). State Aid for Newspapers: Theories, Cases, Actions. Springer Science & Business Media. стр. 134. ISBN 978-3-642-35691-9. Приступљено 2. 12. 2014. 
  20. ^ „Austrian circulation rise because of free papers”. Newspaper Innovation. 26. 2. 2013. Приступљено 26. 11. 2014. 
  21. ^ „Austria 2013”. WAN IFRA. Приступљено 25. 2. 2015. 
  22. ^ Richard Mitten (1992). The Politics of the Antisemitic Prejudice. The Waldheim Phenomenon in Austria (PDF). Boulder: Westview Press. Приступљено 24. 1. 2015. 
  23. ^ Volksabstimmung für neuen EU-Vertrag.Full text of the Faymann-Gusenbauer open letter
  24. ^ Plasser F, Ulram PA. Analyse der Europawahl 2009. Gfk Austria. p. 36 PDF at Gfk Austria Архивирано 31 мај 2011 на сајту Wayback Machine
  25. ^ Al-Serori, Leila; Das Gupta, Oliver; Münch, Peter; Obermaier, Frederik; Obermayer, Bastian (18. 5. 2019). „Caught In The Trap”. Süddeutsche Zeitung. Приступљено 19. 5. 2019. „The supposed investor already had a plan: She proposed acquiring a 50-percent stake in the Kronen Zeitung, a highly influential Austrian tabloid, and to use the newspaper as a mouthpiece backing Strache and his FPÖ party in the election campaign.... A glance across the border is all you need to realize what he means, where the Hungarian public broadcasting system has already been the government's mouthpiece for several years. Even the privately held media there is largely under the control of people connected with Orbán. In such a situation, one doesn't have to worry much about unwanted criticism, and it's also easier to win elections. Freedom of the press? That's something that Strache also finds to be something of a nuisance...” 
  • Фидлер, Харалд: У предворју битке. (Fidler, Harald: Im Vorhof der Schlacht. Falter-Verlag, Wien 2004, ISBN 3-85439-341-5)
  • Стајнмаурер, Томас: Фокусирани и испреплетени. (Steinmaurer, Thomas: Konzentriert und verflochten. Studien Verlag, 2002, ISBN 3-7065-1755-8)

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кронен_цајтунг&oldid=25239398”