Културни марксизам — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 26: Ред 26:
„Ово је, заузврат, довело до мноштва нових видео снимака, који су сада доступни на [[YouTube|ИоуТубе-]] у, који садрже чудну групу псеудо-стручњака који изговарају потпуно исту линију. Порука је затупљујуће поједностављена: све 'болести' модерне америчке културе, од [[Феминизам|феминизма]], [[Афирмативна акција|афирмативне акције]], [[Сексуална револуција|сексуалног ослобођења]], [[Расну једнакост|расне једнакости]], [[Мултикултуризам|мултикултурализма]] и [[Права ЛГБТ+ особа по државама или територији|права хомосексуалаца]] до пропадања традиционалног образовања, па чак и [[Environmentalizam|заштите животне средине]], на крају се могу приписати подмуклим интелектуалцима. утицај чланова Института за друштвена истраживања који су дошли у Америку 1930-их.”<ref name="Jay3">{{Cite web|url=http://cms.skidmore.edu/salmagundi/backissues/168-169/martin-jay-frankfurt-school-as-scapegoat.cfm|title=Dialectic of Counter-Enlightenment: The Frankfurt School as Scapegoat of the Lunatic Fringe|last=Jay|first=Martin|authorlink=Martin Jay|website=Salmagundi Magazine|archive-url=https://web.archive.org/web/20111124045123/http://cms.skidmore.edu/salmagundi/backissues/168-169/martin-jay-frankfurt-school-as-scapegoat.cfm|archive-date=November 24, 2011|url-status=dead}}</ref>
„Ово је, заузврат, довело до мноштва нових видео снимака, који су сада доступни на [[YouTube|ИоуТубе-]] у, који садрже чудну групу псеудо-стручњака који изговарају потпуно исту линију. Порука је затупљујуће поједностављена: све 'болести' модерне америчке културе, од [[Феминизам|феминизма]], [[Афирмативна акција|афирмативне акције]], [[Сексуална револуција|сексуалног ослобођења]], [[Расну једнакост|расне једнакости]], [[Мултикултуризам|мултикултурализма]] и [[Права ЛГБТ+ особа по државама или територији|права хомосексуалаца]] до пропадања традиционалног образовања, па чак и [[Environmentalizam|заштите животне средине]], на крају се могу приписати подмуклим интелектуалцима. утицај чланова Института за друштвена истраживања који су дошли у Америку 1930-их.”<ref name="Jay3">{{Cite web|url=http://cms.skidmore.edu/salmagundi/backissues/168-169/martin-jay-frankfurt-school-as-scapegoat.cfm|title=Dialectic of Counter-Enlightenment: The Frankfurt School as Scapegoat of the Lunatic Fringe|last=Jay|first=Martin|authorlink=Martin Jay|website=Salmagundi Magazine|archive-url=https://web.archive.org/web/20111124045123/http://cms.skidmore.edu/salmagundi/backissues/168-169/martin-jay-frankfurt-school-as-scapegoat.cfm|archive-date=November 24, 2011|url-status=dead}}</ref>


=== Франкфуртска школа ===
== Франкфуртска школа ==
[[Датотека:Ludwig_Binder_Haus_der_Geschichte_Studentenrevolte_1968_2001_03_0275.4222_(17084685812).jpg|веза=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Ludwig_Binder_Haus_der_Geschichte_Studentenrevolte_1968_2001_03_0275.4222_%2817084685812%29.jpg/220px-Ludwig_Binder_Haus_der_Geschichte_Studentenrevolte_1968_2001_03_0275.4222_%2817084685812%29.jpg|мини|Немачки студенти заузимају учионицу током [[Протести 1968|протеста 1968]] . Студентски протестни покрети су се ослањали на научнике Франкфуртске школе, посебно [[Херберт Маркузе|Херберта Маркузеа]] . На табли пише: „Студирати је опијум“ и „Данас уче само фашисти“.]]
Пре било какве конспиративне употребе, фраза „културни марксизам“ се повремено користила у прихваћеним академским наукама да означава проучавање начина на који производњу културе користе елитне групе да би одржале своју доминацију. <ref name="survey2">{{Cite journal|year=2018|title=Cultural Marxism: A survey|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/rec3.12258|journal=Religion Compass|volume=12|issue=1–2|pages=e12258|doi=10.1111/REC3.12258}}</ref> <ref name="Hanlon">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=6WxAEAAAQBAJ|title=Liberalism and Socialism: Mortal Enemies or Embittered Kin?|last=Hanlon|first=Aaron|date=August 31, 2021|publisher=[[Springer Nature]]|isbn=978-3-030-79537-5|editor-last=McManus|editor-first=Matthew|language=en|chapter=Disambiguating Critical Theory}}</ref> <ref name="Lynn">{{Cite journal|last=Lynn|first=Andrew|title=Cultural Marxism|journal=The Hedgehog Review|volume=20}}</ref> <ref name="LikeUs2">{{Cite journal|date=August 24, 2018|title=Cultural Marxists Like Us|url=https://www.journals.uchicago.edu/doi/abs/10.1086/700248|journal=Afterall: A Journal of Art, Context and Enquiry|volume=46|pages=66–75|doi=10.1086/700248|issn=1465-4253}}</ref> Понекад се третира као синоним за " [[Критичка теорија|критичку теорију]] " која је настала у [[Франкфуртска школа|Франкфуртској школи]] . <ref name="survey2" /> <ref name="Hanlon" />

Група [[Zapadni marksizam|западних марксиста]] међу којима су [[Фелик Веил|Феликс Вајл]], [[Карл Корсцх|Карл Корш]] и [[Ђерђ Лукач]] основали су [[Институт за друштвена истраживања]] у Франкфурту око 1922. и 1923. <ref name="Abyss">{{Cite book|title=Grand Hotel Abyss: The Lives of the Frankfurt School|last=Jeffries|first=Stuart|date=2017|publisher=Verso|isbn=9-781-78478-569-7|page=78}}</ref> Настојећи да објасне неуспех [[Немачка револуција 1918–1919|Немачке револуције 1918–1919]], комбиновали су Марксове економске анализе са другим правцима размишљања о психологији и култури, посебно са [[Зигмунд Фројд|делима Сигмунда Фројда]] . <ref name="Abyss" /> Око 1929. [[Макс Хоркхајмер]] је започео школу мишљења која је постала позната као Франкфуртска школа или критичка теорија, која је нарасла да обухвати бројне сараднике директно ангажоване са Институтом за друштвена истраживања и другима изван њега. <ref name="SEPCriticalTheory">{{Sep entry}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://iep.utm.edu/frankfur/|title=The Frankfurt School and Critical Theory|last=Corradetti|first=Claudio|website=Internet Encyclopedia of Philosophy|archive-url=https://web.archive.org/web/20201020004411/https://iep.utm.edu/frankfur/|archive-date=October 20, 2020|url-status=live|access-date=October 24, 2020}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Stern|first=Laurent|date=January 1, 1983|title=On the Frankfurt school|url=https://doi.org/10.1016/0191-6599(83)90043-8|journal=History of European Ideas|volume=4|issue=1|pages=83–90|doi=10.1016/0191-6599(83)90043-8|issn=0191-6599}}</ref> <ref>{{Cite book|url=https://www.taylorfrancis.com/books/mono/10.4324/9781315132105/frankfurt-school-horkheimer-max-adorno-theodor-torr-zolt%C3%A1n-landmann-michael|title=The Frankfurt School|last=Theodor|first=W. Adorno|last2=Zoltán|first2=Torr|last3=Michael|first3=Landmann|date=October 25, 2017|publisher=Routledge|isbn=978-1-315-13210-5|editor-last=Max|editor-first=Horkheimer|location=New York|doi=10.4324/9781315132105}}</ref> Препознајући непосредну опасност од [[Нацизам|нацизма]], Хоркхајмер је 1935. преместио институт на [[Универзитет Колумбија]] у Њујорку. <ref name="Abyss" /> Након тога, постало је покретачка снага франкфуртске школе да разуме успон [[Тоталитаризам|тоталитаризма]] како би се спречило његово понављање. <ref name="Abyss" /> <ref name="Jeffries2021">{{Cite news|url=https://www.newstatesman.com/culture/2021/08/splinters-in-your-eye-frankfurt-school-review|title=Why Theodor Adorno and the Frankfurt School failed to change the world|date=August 18, 2021|access-date=October 4, 2021|publisher=The New Statesman}}</ref> У радовима укључујући књигу Хоркхајмера и [[Теодор Адорно|Теодора Адорна]] ''[[Дијалектика просветитељства]]'' и ''[[Ерос и цивилизација]]'' [[Херберт Маркузе|Херберта Маркузеа]] анализирали су [[Културна индустрија|културну индустрију]] у смислу марксистичке теорије рада и фројдовске психоанализе. Били су забринути због способности [[Мас-медији|масовних медија]] да усађују [[Лажна свест|лажну свест]], а Адорно је предложио концепт [[Ауторитарна личност|ауторитарне личности]] који је грађане у либералним демократијама чинио подложним фашистичким покретима. <ref name="Abyss" />

После рата, Адорно и Хоркхајмер су се вратили у Немачку, а Франкфуртска школа је наставила у другој генерацији коју је пример [[Jirgen Habermas|Јирген Хабермас]] . <ref name="Abyss2">{{Cite book|title=Grand Hotel Abyss: The Lives of the Frankfurt School|last=Jeffries|first=Stuart|date=2017|publisher=Verso|isbn=9-781-78478-569-7|page=78}}</ref> Херберт Маркузе је остао у Америци, где је постао контроверзна јавна личност повезана са [[Нова левица|Новом левицом]] . <ref name="Abyss2" /> Својим писањем о [[Критика чисте толеранције|репресивној толеранцији]] и саветовањем студената као што су [[Ангела Давис]] и [[Руди Дучке|Руди Дутсцхке]], Маркузе је играо драматичну улогу у покрету за [[Pokret za građanska prava|грађанска права]] и [[Западнонемачки студентски покрет|западнонемачком студентском покрету]] . <ref name="Abyss2" /> Насупрот томе, већина чланова Франкфуртске школе избегавала је такво учешће, а Хабермас је предложио „стратегију хибернације“. <ref name="Abyss2" /> Након што је Нова левица опала 1970-их, [[критичка педагогија]] — концепт који потиче из Франкфуртске школе — постала је главна струја на америчким универзитетима. <ref name="Gottesman">{{Cite book|title=The Critical Turn in Education|last=Gottesman|first=Isaac|publisher=Routledge|year=2016|isbn=978 1 138 78134 4|editor-last=Apple|editor-first=Michael}}</ref> Критичка педагогија је допринела контроверзи о [[Politička korektnost|политичкој коректности]] 1990-их. <ref name="Graff">{{Cite journal|last=Graff|first=Gerald|title=Teaching Politically Without Political Correctness|url=https://www.jstor.org/stable/20710051|journal=The Radical Teacher|volume=Fall 2000|pages=26-30}}</ref>

=== Конспиративне интерпретације ===


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 12. октобар 2022. у 00:01

Термин „ културни марксизам “ односи се на крајње десничарску антисемитску теорију завере која тврди да је западни марксизам основа континуираних академских и интелектуалних напора да се подрива западна култура . [1] [2] [3] Теорија завере погрешно представља Франкфуртску школу као одговорну за модерне прогресивне покрете, политику идентитета и политичку коректност, тврдећи да постоји стална и намерна субверзија западног друштва кроз планирани културни рат који подрива хришћанске вредности традиционалистичког конзервативизма и настоји да замени њих са културно либералним вредностима шездесетих година. [2] [3] [4]

Иако су уочене сличности са нацистичким пропагандним термином „ културни бољшевизам “, савремена теорија завере настала је у Сједињеним Државама током 1990-их. [5] [6] [7] [8] Првобитно пронађен само на крајње десничарској политичкој маргини, термин је почео да улази у мејнстрим дискурс 2010-их и сада се налази широм света. [7] Теорију завере о марксистичком културном рату промовишу десничарски политичари, фундаменталистичке верске вође, политички коментатори у мејнстрим штампаним и телевизијским медијима и терористи беле расе [9] и описана је као „темељни елемент алт- прави поглед на свет“. [10] Научна анализа теорије завере је закључила да она нема чињенично утемељење. [7] [11]

Порекло

Мајкл Минићино и ЛаРуш покрет

LaRouche, 1976
Линдон ЛаРуш 1976.

Есеј Ново мрачно доба: Франкфуртска школа и 'Политичка коректност [12] Мицхаела Минницина био је полазна тачка за савремену теорију завере у Сједињеним Државама. [13] [14] [15] Мининино је тврдио да је Америка касног двадесетог века постала „ново мрачно доба” као резултат напуштања јудео-хришћанских и ренесансних идеала, за које је тврдио да су у модерној уметности замењени „тиранијом ружноће”. Он је ово приписао наводној завери за усађивање културног песимизма у Америци, коју су у три фазе спровели Георг Лукач, Франкфуртска школа и елитне медијске личности и политички активисти. [13]

Према Мининину, постојала су два аспекта плана Франкфуртске школе да се уништи западна култура . Прво, културна критика, Теодора Адорна и Валтера Бењамина, да се уметност и култура користе за промовисање отуђења и замену хришћанства социјализмом . Ово је укључивало развој испитивања јавног мњења и техника оглашавања за испирање мозга становништву и контролу политичких кампања. Друго, план је наводно укључивао нападе на традиционалну породичну структуру од стране Херберта Маркузеа и Ериха Фрома у циљу промовисања женских права, сексуалног ослобођења и полиморфне перверзности како би се срушио патријархални ауторитет . [16] Мининино је тврдио да је Франкфуртска школа одговорна за елементе контракултуре 1960-их и " психеделичну револуцију", дистрибуирајући халуциногене дроге како би подстакли сексуалну перверзију и промискуитет. [16]

Мининијево интересовање за ову тему произашло је из његовог учешћа у ЛаРушевом покрету . [17] [18] Линдон ЛаРуш је почео да развија теорије завере у вези са Франкфуртском школом 1974. године, када је тврдио да Херберт Маркузе и Анђела Дејвис делују као део ЦОИНТЕЛПРО-а . [18] Друге карактеристике теорије завере развиле су се током 1970-их и 80-их у часопису покрета, ЕИР . [18] Након напада у Норвешкој 2011. године, Мининино је одбацио сопствени есеј, [17] [18] написавши: „Још увек волим да мислим да су нека од мојих истраживања била ваљано спроведена и корисна. Међутим, врло јасно видим да је читав подухват — а посебно закључци — безнадежно деформисан аутоцензуром и жељом да се на неки начин подржи напукли поглед на свет господина ЛаРуша.“ [17]

Пол Вејрих и Вилијам Линд

У говору на Конференцији конзервативног руководства Института Цивитас 1998. [19] Пол Вајрих је изједначио културни марксизам са политичком коректношћу . [20] [21] Пол Вајрих је тврдио да смо „изгубили културни рат“ и да је „легитимна стратегија коју треба да следимо да тражимо начине да се одвојимо од институција које су заробљене идеологијом политичке коректности или другим непријатељима наше традиционална култура“. [19] [21] [22]

За Фондацију за истраживање и образовање слободног конгреса, Вејрих је наручио Вилијама Линда да напише историју културног марксизма, дефинисаног као „бренд западног марксизма ... опште познат као „ мултикултурализам “ или, мање формално, политичка коректност“. [23] У говору Порекло политичке коректности, Линд је написао: „Ако то погледамо аналитички, ако погледамо историјски, брзо ћемо сазнати шта је тачно. Политичка коректност је културни марксизам. То је марксизам преведен са економских на културолошке термине. То је напор који сеже не из 1960-их и хипија и мировног покрета, већ из Првог светског рата . Ако упоредимо основна начела политичке коректности са класичним марксизмом, паралеле су веома очигледне.“ [24]

Према Линдовој анализи, Лукач и Грамши су имали за циљ да сруше западну културу јер је она била препрека марксистичком циљу пролетерске револуције . Према Линду, Франкфуртска школа под Макса Хоркхајмера је имала за циљ да уклони друштвене инхибиције (и уништи западну културу) користећи четири главне стратегије. Прво, Хоркхајмерова критичка теорија би поткопала ауторитет традиционалне породице и државних институција, док би сегрегирала друштво на супротстављене групе жртава и тлачитеља. Друго, концепти ауторитарне личности и Ф-скале, које је развио Адорно, користили би се за оптуживање Американаца са десничарским ставовима да имају фашистичке принципе. Треће, концепт полиморфне перверзности би поткопао западну културу промовишући слободну љубав и хомосексуалност . [25] Линд је рекао да је Херберт Маркузе коалицију " црнаца, студената, феминистичких жена и хомосексуалаца" сматрао изводљивом авангардом културне револуције 1960-их. [26] Маркузеову репресивну толеранцију Линд тумачи као аргумент да се десница ућутка, а да се чује само левица. [25] Линд је такође написао да је културни марксизам био пример ратовања четврте генерације . [27]

Пат Бјукенен је привукао више пажње међу палеоконзервативцима на Вејрихову и Линдову итерацију теорије завере. [28] [29] Жером Жамин назива Бјукенена „интелектуални моментум“ [30] теорије завере, а Андерса Брејвика „насилним подстицајем“. [30] Обојица су се ослањала на Вилијама Линда, који је уредио вишеауторски рад под називом „Политичка коректност: кратка историја једне идеологије“ који Јамин назива основним текстом који је „једногласно цитиран као 'референца' од 2004. године. [30]

Линд и Вијеће конзервативних грађана снимили су видео документарни филм Политичка коректност: Франкфуртска школа 1999. [31] [32] Филм укључује деконтекстуализоване клипове историчара Мартина Џеја, који у то време није био свестан природе продукције. [31] [33] Џеј је од тада постао признати стручњак за теорију завере. [33] Написао је да је Линдов документарац био ефикасна пропаганда културног марксизма јер је „изнедрио низ сажетих, текстуалних верзија, које су репродуковане на бројним радикалним, десничарским [веб] сајтовима“. [31] Џеј даље пише:

„Ово је, заузврат, довело до мноштва нових видео снимака, који су сада доступни на ИоуТубе- у, који садрже чудну групу псеудо-стручњака који изговарају потпуно исту линију. Порука је затупљујуће поједностављена: све 'болести' модерне америчке културе, од феминизма, афирмативне акције, сексуалног ослобођења, расне једнакости, мултикултурализма и права хомосексуалаца до пропадања традиционалног образовања, па чак и заштите животне средине, на крају се могу приписати подмуклим интелектуалцима. утицај чланова Института за друштвена истраживања који су дошли у Америку 1930-их.”[34]

Франкфуртска школа

Немачки студенти заузимају учионицу током протеста 1968 . Студентски протестни покрети су се ослањали на научнике Франкфуртске школе, посебно Херберта Маркузеа . На табли пише: „Студирати је опијум“ и „Данас уче само фашисти“.

Пре било какве конспиративне употребе, фраза „културни марксизам“ се повремено користила у прихваћеним академским наукама да означава проучавање начина на који производњу културе користе елитне групе да би одржале своју доминацију. [35] [36] [37] [38] Понекад се третира као синоним за " критичку теорију " која је настала у Франкфуртској школи . [35] [36]

Група западних марксиста међу којима су Феликс Вајл, Карл Корш и Ђерђ Лукач основали су Институт за друштвена истраживања у Франкфурту око 1922. и 1923. [39] Настојећи да објасне неуспех Немачке револуције 1918–1919, комбиновали су Марксове економске анализе са другим правцима размишљања о психологији и култури, посебно са делима Сигмунда Фројда . [39] Око 1929. Макс Хоркхајмер је започео школу мишљења која је постала позната као Франкфуртска школа или критичка теорија, која је нарасла да обухвати бројне сараднике директно ангажоване са Институтом за друштвена истраживања и другима изван њега. [40] [41] [42] [43] Препознајући непосредну опасност од нацизма, Хоркхајмер је 1935. преместио институт на Универзитет Колумбија у Њујорку. [39] Након тога, постало је покретачка снага франкфуртске школе да разуме успон тоталитаризма како би се спречило његово понављање. [39] [44] У радовима укључујући књигу Хоркхајмера и Теодора Адорна Дијалектика просветитељства и Ерос и цивилизација Херберта Маркузеа анализирали су културну индустрију у смислу марксистичке теорије рада и фројдовске психоанализе. Били су забринути због способности масовних медија да усађују лажну свест, а Адорно је предложио концепт ауторитарне личности који је грађане у либералним демократијама чинио подложним фашистичким покретима. [39]

После рата, Адорно и Хоркхајмер су се вратили у Немачку, а Франкфуртска школа је наставила у другој генерацији коју је пример Јирген Хабермас . [45] Херберт Маркузе је остао у Америци, где је постао контроверзна јавна личност повезана са Новом левицом . [45] Својим писањем о репресивној толеранцији и саветовањем студената као што су Ангела Давис и Руди Дутсцхке, Маркузе је играо драматичну улогу у покрету за грађанска права и западнонемачком студентском покрету . [45] Насупрот томе, већина чланова Франкфуртске школе избегавала је такво учешће, а Хабермас је предложио „стратегију хибернације“. [45] Након што је Нова левица опала 1970-их, критичка педагогија — концепт који потиче из Франкфуртске школе — постала је главна струја на америчким универзитетима. [46] Критичка педагогија је допринела контроверзи о политичкој коректности 1990-их. [47]

Конспиративне интерпретације

Референце

  1. ^ Jay, Martin. „Dialectic of Counter-Enlightenment: The Frankfurt School as Scapegoat of the Lunatic Fringe”. Salmagundi Magazine. Архивирано из оригинала 24. 11. 2011. г. 
  2. ^ а б Jamin, Jérôme (2014). „Cultural Marxism and the Radical Right”. Ур.: Shekhovtsov, Anton; Jackson, Paul. The Post-War Anglo-American Far Right: A Special Relationship of Hate. London, England: Palgrave Macmillan. стр. 84—103. ISBN 978-1-137-39619-8. doi:10.1057/9781137396211.0009. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  3. ^ а б Richardson, John E.; Copsey, Nigel (2015). „'Cultural-Marxism' and the British National Party: a transnational discourse”. Cultures of Post-War British Fascism. Abingdon, England: Routledge. ISBN 9781317539360. Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  4. ^ Jeffries, Stuart (2016). Grand Hotel Abyss: The Lives of the Frankfurt School. London, England: Verso Books. стр. 6—11. ISBN 9781784785680. 
  5. ^ Woods, Andrew (2019). „Cultural Marxism and the Cathedral: Two Alt-Right Perspectives on Critical Theory”. Critical Theory and the Humanities in the Age of the Alt-Right. New York City: Springer International Publishing. стр. 39—59. ISBN 978-3-030-18753-8. doi:10.1007/978-3-030-18753-8_3. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  6. ^ Jay, M (2010). „Dialectic of counter-enlightenment: The frankfurt school as scapegoat of the lunatic fringe”. Salmagundi. 168/169: 30—40 — преко ProQuest. 
  7. ^ а б в „Cultural Marxism: Far-Right Conspiracy Theory in Australia's Culture Wars”. Social Identities. London, England: Taylor & Francis. 26 (6): 722—738. јун 2020. ISSN 1350-4630. doi:10.1080/13504630.2020.1787822. Архивирано из оригинала 30. 7. 2020. г. Приступљено 6. 10. 2020. 
  8. ^ In its dominant iteration, the US-originating conspiracy holds that a small group of Marxist critical theorists have conspired to destroy Western civilisation by taking over key cultural institutions.
  9. ^ „The Alt-Right's Discourse of 'cultural Marxism': A political Instrument of Intersectional Hate”. Atlantis Journal. Halifax, Nova Scotia: Mount Saint Vincent University. 39 (1). 2018. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 5. 11. 2020. 
  10. ^ Elley, Ben (2021). „"The rebirth of the West begins with you!"—Self-improvement as radicalisation on 4chan”. Humanities and Social Sciences Communications (на језику: енглески). 8 (1): 1—10. ISSN 2662-9992. doi:10.1057/s41599-021-00732-x. 
  11. ^ „Who's Afraid of the Frankfurt School? 'Cultural Marxism' as an Antisemitic Conspiracy Theory” (PDF). Journal of Social Justice. 9. 2019. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 7. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  12. ^ Minnicino, Michael. „New Dark Age: Frankfurt School and 'Political Correctness'”. Schiller Institute. Архивирано из оригинала 25. 7. 2018. г. Приступљено 6. 10. 2020. 
  13. ^ а б Woods, Andrew (2019). „Cultural Marxism and the Cathedral: Two Alt-Right Perspectives on Critical Theory”. Critical Theory and the Humanities in the Age of the Alt-Right. New York City: Springer International Publishing. стр. 39—59. ISBN 978-3-030-18753-8. doi:10.1007/978-3-030-18753-8_3. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  14. ^ Woods, Andrew. „The American Roots of a Right-wing Conspiracy”. Commune. 
  15. ^ Jay, Martin (2020). „Dialectic of Counter-Enlightenment: The Frankfurt School as Scapegoat of the Lunatic Fringe”. Splinters in Your Eye Essays on the Frankfurt School. Verso Books. стр. 151—172. ISBN 978-1-78873-603-9. OCLC 1163441655. 
  16. ^ а б Woods, Andrew (2019). „Cultural Marxism and the Cathedral: Two Alt-Right Perspectives on Critical Theory”. Critical Theory and the Humanities in the Age of the Alt-Right. New York City: Springer International Publishing. стр. 39—59. ISBN 978-3-030-18753-8. doi:10.1007/978-3-030-18753-8_3. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  17. ^ а б в Jay, Martin (2020). „Dialectic of Counter-Enlightenment: The Frankfurt School as Scapegoat of the Lunatic Fringe”. Splinters in Your Eye Essays on the Frankfurt School. Verso Books. стр. 151—172. ISBN 978-1-78873-603-9. OCLC 1163441655. 
  18. ^ а б в г Woods, Andrew. „The American Roots of a Right-wing Conspiracy”. Commune. 
  19. ^ а б Weyrich, Paul. „Letter to Conservatives by Paul M. Weyrich”. Conservative Think Tank: The National Center for Public Policy Research. Архивирано из оригинала 11. 4. 2000. г. Приступљено 30. 11. 2015. 
  20. ^ Neiwert, David (2020). Red Pill, Blue Pill: How to Counteract the Conspiracy Theories That Are Killing Us. Rowman & Littlefield. стр. 15. ISBN 978-1-63388-627-8. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 2. 11. 2020 — преко Google Books. 
  21. ^ а б Moonves, Leslie. „Death of the Moral Majority?”. CBS News. Архивирано из оригинала 27. 4. 2016. г. Приступљено 19. 4. 2016. 
  22. ^ Whisenhunt, Donald W. (2009). Reading the Twentieth Century: Documents in American History. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-6477-0. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 2. 11. 2020 — преко Google Books. 
  23. ^ Lind, William S. „What is Cultural Marxism?”. Maryland Thursday Meeting. Архивирано из оригинала 19. 4. 2015. г. Приступљено 9. 4. 2015. 
  24. ^ Lind, William S. (5. 2. 2000). „The Origins of Political Correctness”. Accuracy in Academia. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2015. 
  25. ^ а б Woods, Andrew (2019). „Cultural Marxism and the Cathedral: Two Alt-Right Perspectives on Critical Theory”. Critical Theory and the Humanities in the Age of the Alt-Right. New York City: Springer International Publishing. стр. 39—59. ISBN 978-3-030-18753-8. doi:10.1007/978-3-030-18753-8_3. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  26. ^ Berkowitz, Bill. „Ally of Christian Right Heavyweight Paul Weyrich Addresses Holocaust Denial Conference”. Southern Poverty Law Center. SPLC 2003. Архивирано из оригинала 28. 4. 2016. г. Приступљено 19. 4. 2016. 
  27. ^ Rosenberg, Paul (5. 5. 2019). „A User's Guide to 'Cultural Marxism': Anti-Semitic Conspiracy Theory, Reloaded”. Salon. Архивирано из оригинала 11. 6. 2019. г. Приступљено 11. 6. 2019. 
  28. ^ Copsey, Nigel; Richardson, John E., ур. (2015). „'Cultural-Marxism' and the British National Party: a transnational discourse”. Cultures of Post-War British Fascism. ISBN 9781317539360. Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  29. ^ „'Cultural Marxism' Catching On”. Southern Poverty Law Center. Архивирано из оригинала 30. 9. 2018. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  30. ^ а б в „Cultural Marxism: A survey”. Religion Compass. 12 (1–2): e12258. 2018. doi:10.1111/REC3.12258. 
  31. ^ а б в Jay, Martin. „Dialectic of Counter-Enlightenment: The Frankfurt School as Scapegoat of the Lunatic Fringe”. Salmagundi Magazine. Архивирано из оригинала 24. 11. 2011. г. 
  32. ^ Berkowitz, Bill. „Ally of Christian Right Heavyweight Paul Weyrich Addresses Holocaust Denial Conference”. Southern Poverty Law Center. SPLC 2003. Архивирано из оригинала 28. 4. 2016. г. Приступљено 19. 4. 2016. 
  33. ^ а б „Cultural Marxists Like Us”. Afterall: A Journal of Art, Context and Enquiry. 46: 66—75. 24. 8. 2018. ISSN 1465-4253. doi:10.1086/700248. 
  34. ^ Jay, Martin. „Dialectic of Counter-Enlightenment: The Frankfurt School as Scapegoat of the Lunatic Fringe”. Salmagundi Magazine. Архивирано из оригинала 24. 11. 2011. г. 
  35. ^ а б „Cultural Marxism: A survey”. Religion Compass. 12 (1–2): e12258. 2018. doi:10.1111/REC3.12258. 
  36. ^ а б Hanlon, Aaron (31. 8. 2021). „Disambiguating Critical Theory”. Ур.: McManus, Matthew. Liberalism and Socialism: Mortal Enemies or Embittered Kin? (на језику: енглески). Springer Nature. ISBN 978-3-030-79537-5. 
  37. ^ Lynn, Andrew. „Cultural Marxism”. The Hedgehog Review. 20. 
  38. ^ „Cultural Marxists Like Us”. Afterall: A Journal of Art, Context and Enquiry. 46: 66—75. 24. 8. 2018. ISSN 1465-4253. doi:10.1086/700248. 
  39. ^ а б в г д Jeffries, Stuart (2017). Grand Hotel Abyss: The Lives of the Frankfurt School. Verso. стр. 78. ISBN 9-781-78478-569-7. 
  40. ^ Zalta, Edward N. (ур.). Stanford Encyclopedia of Philosophy.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  41. ^ Corradetti, Claudio. „The Frankfurt School and Critical Theory”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2020. 
  42. ^ Stern, Laurent (1. 1. 1983). „On the Frankfurt school”. History of European Ideas. 4 (1): 83—90. ISSN 0191-6599. doi:10.1016/0191-6599(83)90043-8. 
  43. ^ Theodor, W. Adorno; Zoltán, Torr; Michael, Landmann (25. 10. 2017). Max, Horkheimer, ур. The Frankfurt School. New York: Routledge. ISBN 978-1-315-13210-5. doi:10.4324/9781315132105. 
  44. ^ „Why Theodor Adorno and the Frankfurt School failed to change the world”. The New Statesman. 18. 8. 2021. Приступљено 4. 10. 2021. 
  45. ^ а б в г Jeffries, Stuart (2017). Grand Hotel Abyss: The Lives of the Frankfurt School. Verso. стр. 78. ISBN 9-781-78478-569-7. 
  46. ^ Gottesman, Isaac (2016). Apple, Michael, ур. The Critical Turn in Education. Routledge. ISBN 978 1 138 78134 4. 
  47. ^ Graff, Gerald. „Teaching Politically Without Political Correctness”. The Radical Teacher. Fall 2000: 26—30. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Културни_марксизам&oldid=25271101”