Ерих Фром
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Ерих Фром | |
|---|---|
| Информације | |
| Датум рођења | 23. март 1900. |
| Место рођења | Франкфурт на Мајни (Немачко царство) |
| Датум смрти | 18. март 1980. |
| Место смрти | Муралто, Тичино (Швајцарска) |
| Рад | |
| Епоха | филозофија 20. века |
| Регија | Западна филозофија |
| Школа филозофије | Критичка теорија Франкфуртска школа |
| Главна интересовања | Социјална терорија Марксизам |
| Значајне идеје | Социјални карактер |
Ерих Фром (нем. Erich Fromm; Франкфурт на Мајни, 23. март 1900 — Муралто, Тичино, 18. март 1980) је немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. Он је био повезан са оним што је данас познато као Франкфуртска школа критичке теорије.
Биографија [уреди]
Ерих Фром је почео да студира 1918. на универзитету у Франкфурту на Мајни. Током летног семестра 1919. Фром је студирао на Хајделбершком универзитету, где је променио смер студија са права на социологију код Алфреда Вебера (брата Макса Вебера), Карла Јасперса и Хајнриха Рикерта. Фром је постао доктор филозофије 1922, а завршио је своју обуку у психоаналитици 1930. на Психоаналитичком Институту у Берлину. Исте године је отворио клинику и придружио се Институту за социјална истраживања у Франкфурту. Након што су нацисти преузели власт у Немачкој, Фром се преселио у Женеву, а онда 1934. у Њујорк и на „Колумбија универзитету“. Након што је напустио Колумбију, помогао је стварању њујоршке филијале Вашингтонске школе психијатрије 1943. и „Вилијам Алансон Вајт“ института за психијатрију, психоанализу и психологију 1945.
Када се Фром преселио у Мексико Сити 1950., постао је професор на УНАМ („Национални Аутономни Универзитет Мексика“) и основао психоаналитички одел у медицинској школи. Поучавао је на УНАМ-у до понзије 1965. У међувремену је подучавао као професор психологију на државном свеучилишту Мичигена од 1957. до 1961., а као помоћни професор психологије на оделу Уметности и науке њујоршког универзитета после 1962. године. Фром се преселио у Муралто, Швајцарска, 1974. и умро у свом дому 1980., пет дана пре свог осамдесетог рођендана. Све време је имао своју клинику и издавао серију књига.
Дела [уреди]
- Бекство од слободе, Нолит, Београд, 1978.
- Човек за себе, Напред, Загреб, 1980.
- Здраво друштво, Рад, Београд, 1983.
- Психоанализа и религија, Народна књига - Алфа, Београд, 1998.
- С оне стране окова и илузија, Филип Вишњић, Београд, 1989.
- Умеће љубави, БИГЗ, Београд, 1993.
- Умеће живљења, Моно и Мањана, Београд, 2008.
- Зен-будизам и психоанализа, Нолит, Београд, 1977.
- Мисија Сигмунда Фројда, Графос, Београд, 1985.
- Марксово схватање човека, Графос, Београд, 1979.
- Револуција наде: за хуманизацију технике, Графос, Београд, 1980.
- Анатомија људске деструктивности, Напред, Загреб, 1980.
- Имати или бити, Народна књига - Алфа, Београд, 1998.
Спољашње везе [уреди]
