Ерих Фром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ерих Фром

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 23. март 1900.
Место рођења Франкфурт на Мајни (Немачко царство)
Датум смрти 18. март 1980.
Место смрти Муралто, Тичино (Швајцарска)
Рад
Епоха филозофија 20. века
Регија Западна филозофија
Школа филозофије Критичка теорија
Франкфуртска школа
Главна интересовања Социјална терорија
Марксизам
Значајне идеје Социјални карактер

Ерих Фром (нем. Erich Fromm; Франкфурт на Мајни, 23. март 1900 — Муралто, Тичино, 18. март 1980) је немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. Он је био повезан са оним што је данас познато као Франкфуртска школа критичке теорије.

Биографија[уреди]

Ерих Фром је почео да студира 1918. на универзитету у Франкфурту на Мајни. Током летног семестра 1919. Фром је студирао на Хајделбершком универзитету, где је променио смер студија са права на социологију код Алфреда Вебера (брата Макса Вебера), Карла Јасперса и Хајнриха Рикерта. Фром је постао доктор филозофије 1922, а завршио је своју обуку у психоаналитици 1930. на Психоаналитичком Институту у Берлину. Исте године је отворио клинику и придружио се Институту за социјална истраживања у Франкфурту. Након што су нацисти преузели власт у Немачкој, Фром се преселио у Женеву, а онда 1934. у Њујорк и на „Колумбија универзитету“. Након што је напустио Колумбију, помогао је стварању њујоршке филијале Вашингтонске школе психијатрије 1943. и „Вилијам Алансон Вајт“ института за психијатрију, психоанализу и психологију 1945.

Када се Фром преселио у Мексико Сити 1950., постао је професор на УНАМ („Национални Аутономни Универзитет Мексика“) и основао психоаналитички одел у медицинској школи. Поучавао је на УНАМ-у до понзије 1965. У међувремену је подучавао као професор психологију на државном свеучилишту Мичигена од 1957. до 1961., а као помоћни професор психологије на оделу Уметности и науке њујоршког универзитета после 1962. године. Фром се преселио у Муралто, Швајцарска, 1974. и умро у свом дому 1980., пет дана пре свог осамдесетог рођендана. Све време је имао своју клинику и издавао серију књига.

Дела[уреди]

  • Бекство од слободе, Нолит, Београд, 1978.
  • Човек за себе, Напред, Загреб, 1980.
  • Здраво друштво, Рад, Београд, 1983.
  • Психоанализа и религија, Народна књига - Алфа, Београд, 1998.
  • С оне стране окова и илузија, Филип Вишњић, Београд, 1989.
  • Умеће љубави, БИГЗ, Београд, 1993.
  • Умеће живљења, Моно и Мањана, Београд, 2008.
  • Зен-будизам и психоанализа, Нолит, Београд, 1977.
  • Мисија Сигмунда Фројда, Графос, Београд, 1985.
  • Марксово схватање човека, Графос, Београд, 1979.
  • Револуција наде: за хуманизацију технике, Графос, Београд, 1980.
  • Анатомија људске деструктивности, Напред, Загреб, 1980.
  • Имати или бити, Народна књига - Алфа, Београд, 1998.


Спољашње везе[уреди]