Развојна психологија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Психологија бочна трака}}
{{Психологија бочна трака}}
{{short description|Научно проучавање психолошких промена код људи током њиховог живота}}'''Развојна психологија''' је научна студија о томе како и зашто људи расту, мењају се и прилагођавају током свог живота. Првобитно се бавило бебама и децом, а област се проширила на [[Адолесценција|адолесценцију]], развој одраслих, [[Starenje|старење]] и цео животни век.<ref>{{Cite journal|last=Graber|first=Julia A.|last2=Brooks-Gunn|first2=Jeanne|date=1996|title=Transitions and turning points: Navigating the passage from childhood through adolescence.|url=http://doi.apa.org/getdoi.cfm?doi=10.1037/0012-1649.32.4.768|journal=Developmental Psychology|language=en|volume=32|issue=4|pages=768–776|doi=10.1037/0012-1649.32.4.768|issn=1939-0599}}</ref> Развојни психолози имају за циљ да објасне како се размишљање, осећања и понашања мењају током живота. Ово поље испитује промене<ref name=":0">{{Citation|title=Possible in Human Development|url=https://doi.org/10.1007/978-3-319-98390-5_252-1|publisher=Springer International Publishing|date=2020|accessdate=2022-11-02|isbn=978-3-319-98390-5|pages=1–8|doi=10.1007/978-3-319-98390-5_252-1|language=en|first=Ramiro|last=Tau}}</ref> у три главне димензије, а то су физички развој, когнитивни развој и социјално емоционални развој.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20140709054242/http://www.apa.org/action/science/developmental/index.aspx|title=Developmental Psychology Studies Human Development Across the Lifespan|date=2014-07-09|website=web.archive.org|access-date=2022-11-02}}</ref> У оквиру ове три димензије налази се широк спектар тема укључујући моторичке вештине, извршне функције, морално разумевање, усвајање језика, друштвене промене, личност, емоционални развој, самопоимање и формирање идентитета.
{{short description|Научно проучавање психолошких промена код људи током њиховог живота}}

[[Datoteka:Child Art Aged 4.5 Person 2.png|thumb|250px|Цртеж 4½ годишњег детета. Насмешена особа]]'''Развојна психологија''' је грана [[психологија|психологије]] која тежиште својих [[истраживање|истраживања]] ставља на [[Поступак|процес]] развоја не само у детињству већ и на све друге периоде одраслог доба, укључујући и доба старости.<ref>{{Cite web|url=http://www.apa.org/action/science/developmental/index.aspx|title=Developmental Psychology Studies Human Development Across the Lifespan|website=www.apa.org|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20140709054242/http://www.apa.org/action/science/developmental/index.aspx|archive-date=2014-07-09|url-status=dead|access-date=2017-08-28}}</ref><ref>{{Cite book|last=Burman|first=Erica |title=Deconstructing Developmental Psychology|publisher=Routledge|year=2017|isbn=978-1-138-84695-1|location=New York, NY}}</ref> Међутим, традиционално термин се употребљава као синоним за тзв.„дечју психологију”. Основни циљ ове дисциплине је проучавање прогресивних промена у био-психолошком и социјалном [[развој]]у као и [[механизам]]а и процеса који доводе до формирања сложенијих и адаптабилнијих [[Психа (психологија)|психичких]] структура. Ерик Ериксон, [[Sigmund_Freud|Зигмунд Фројд]] и [[Жан Пијаже]] су дали велики допринос овој области.
Развојна психологија испитује утицаје природе и неге на процес људског развоја, као и процесе промене контекста током времена. Многи истраживачи су заинтересовани за интеракције између личних карактеристика, понашања појединца и фактора средине. Ово укључује друштвени контекст и изграђено окружење. Текуће дебате у вези са развојном психологијом укључују биолошки есенцијализам наспрам неуропластичности и фазе развоја наспрам динамичких система развоја. Истраживања у развојној психологији имају нека ограничења, али у овом тренутку истраживачи раде на томе да схвате како прелазак кроз фазе живота и биолошки фактори могу утицати на наше понашање и развој.<ref>{{Cite journal|last=Kobak|first=Roger|last2=Abbott|first2=Caroline|last3=Zisk|first3=Abigail|last4=Bounoua|first4=Nadia|date=2017|title=Adapting to the Changing Needs of Adolescents: Parenting Practices and Challenges to Sensitive Attunement|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5886742/|journal=Current opinion in psychology|volume=15|pages=137–142|doi=10.1016/j.copsyc.2017.02.018|issn=2352-250X|pmc=5886742|pmid=28813254}}</ref>

Развојна психологија обухвата низ области,<ref name=":0" /> као што су [[педагошка психологија]], [[дечија психопатологија]], [[форензичка развојна психологија]], [[Дете|развој детета]], [[Когнитивна психологија|когнитивна психологија,]] [[еколошка психологија]] и [[културолошка психологија]]. Утицајни развојни психолози из 20. века су [[Ури Бронфенбренер]], [[Ерик Ериксон]], [[Зигмунд Фројд|Сигмунд Фројд]], [[Ана Фројд]], [[Жан Пијаже]], [[Барбара Рогоф]], [[Естер Телен]] и [[Лав Виготски|Лaв Виготски]].<ref>Brown C (2008). "Developmental Psychology and Related Disciplines/Theories". ''Developmental Psychology''. London: SAGE Publications Ltd. p. 7. doi:10.4135/9781446214633.n3. ISBN <bdi>9781412934664</bdi>.</ref>


== Историјске претходнице ==
== Историјске претходнице ==
Ред 57: Ред 60:


== Математички модели ==
== Математички модели ==
Развојна психологија се бави не само описивањем карактеристика психолошких промена током времена, већ такође настоји да објасни принципе и унутрашње функционисање који леже у основи ових промена. Психолози су покушали да боље разумеју ове факторе користећи моделе. Модел мора једноставно да узме у обзир средства помоћу којих се процес одвија. Ово се понекад ради у вези са променама у мозгу које могу одговарати променама у понашању током развоја.
[[Datoteka:Child Art Aged 4.5 Person 2.png|thumb|250px|Цртеж 4½ годишњег детета. ]]Развојна психологија се бави не само описивањем карактеристика психолошких промена током времена, већ такође настоји да објасни принципе и унутрашње функционисање који леже у основи ових промена. Психолози су покушали да боље разумеју ове факторе користећи моделе. Модел мора једноставно да узме у обзир средства помоћу којих се процес одвија. Ово се понекад ради у вези са променама у мозгу које могу одговарати променама у понашању током развоја.


Математичко моделирање је корисно у развојној психологији за имплементацију теорије на прецизан и лак за проучавање начин, омогућавајући генерисање, објашњење, интеграцију и предвиђање различитих феномена. Неколико техника моделирања се примењује на развој: симболички, конекционистички (неуронске мреже) или модели динамичких система.
Математичко моделирање је корисно у развојној психологији за имплементацију теорије на прецизан и лак за проучавање начин, омогућавајући генерисање, објашњење, интеграцију и предвиђање различитих феномена. Неколико техника моделирања се примењује на развој: симболички, конекционистички (неуронске мреже) или модели динамичких система.

Верзија на датум 2. новембар 2022. у 19:13

Део серије о
Психологији
Основни типови
Примењена психологија
Психолошки процеси
Психологија по државама

Развојна психологија је научна студија о томе како и зашто људи расту, мењају се и прилагођавају током свог живота. Првобитно се бавило бебама и децом, а област се проширила на адолесценцију, развој одраслих, старење и цео животни век.[1] Развојни психолози имају за циљ да објасне како се размишљање, осећања и понашања мењају током живота. Ово поље испитује промене[2] у три главне димензије, а то су физички развој, когнитивни развој и социјално емоционални развој.[3] У оквиру ове три димензије налази се широк спектар тема укључујући моторичке вештине, извршне функције, морално разумевање, усвајање језика, друштвене промене, личност, емоционални развој, самопоимање и формирање идентитета.

Развојна психологија испитује утицаје природе и неге на процес људског развоја, као и процесе промене контекста током времена. Многи истраживачи су заинтересовани за интеракције између личних карактеристика, понашања појединца и фактора средине. Ово укључује друштвени контекст и изграђено окружење. Текуће дебате у вези са развојном психологијом укључују биолошки есенцијализам наспрам неуропластичности и фазе развоја наспрам динамичких система развоја. Истраживања у развојној психологији имају нека ограничења, али у овом тренутку истраживачи раде на томе да схвате како прелазак кроз фазе живота и биолошки фактори могу утицати на наше понашање и развој.[4]

Развојна психологија обухвата низ области,[2] као што су педагошка психологија, дечија психопатологија, форензичка развојна психологија, развој детета, когнитивна психологија, еколошка психологија и културолошка психологија. Утицајни развојни психолози из 20. века су Ури Бронфенбренер, Ерик Ериксон, Сигмунд Фројд, Ана Фројд, Жан Пијаже, Барбара Рогоф, Естер Телен и Лaв Виготски.[5]

Историјске претходнице

За више информација погледајте: Историја развојне психологије

Развојна психологија је грана психологије која тежиште својих истраживања ставља на процес развоја не само у детињству већ и на све друге периоде одраслог доба, укључујући и доба старости.[6][7] Као и свака друга научна дисциплина, и она има своју историју. Историчари ове психолошке дисциплине деле њену историју на следеће периоде: прелиминарни период,  период уобличавања, формативни период, период институционализације и специјализације и савремени период.

Жан Жак Русо и Џон Вотсон се типично наводе као особе које су поставиле темеље модерне развојне психологије.[8] Средином 18. века Жан Жак Русо је описао три фазе развоја: новорођенчад (рано детињство), деца (детињство) и адолесценција у делу Емил или о васпитању. Ондашњи просветни радници су свесрдно прихватили Русоове идеје.

Развојна психологија се углавном фокусира на то како и зашто се временом дешавају одређене промене (когнитивне, социјалне, интелектуалне, личне) у току људског живота. Постоје многи теоретичари који су дали дубок допринос овој области психологије. Један од њих, Ерик Ериксон развио је модел од осам фаза психолошког развоја. Он је веровао да се људи током живота развијају у фазама и да то утиче на њихово понашање.[9]

Крајем 19. века, психолози упознати са еволуционом теоријом Дарвина почели су да траже еволутивни опис психолошког развоја;[8] у том погледу се истицао пионирски психолог Г. Стенли Хол,[8] који је покушао да повеже узраст детињства са претходним узрастима човечанства. Џејмс Марк Болдвин је написао више есеја у овој области, као што су Имитација: поглавље из природне историје свести и Ментални развој детета и расе: Методе и процеси, и био је у великој мери укључен у унапређење теорије развојне психологије.[8] Зигмунд Фројдови концепти су се исто тако били бавили овом облашћу, и значајно су утицали на перцепцију јавности.[8]

Теорије

Психосексуални развој

Главни чланак: Теорија психосексуалног развоја
Деца током терапије цртања и мрљања у берлинској клиници за неурологију на оделењу дечје психијатрије.

Зигмунд Фројд је веровао да свако има свестан, предсвесни и несвесни ниво свести. У свесном, човек је свестан свог менталног процеса. Предсвест укључује информације које, иако тренутно нису у нашим мислима, могу бити доведене у свест. И на крају, несвесно укључује менталне процесе којих особа није свесна.

Он је веровао да постоји тензија између свесног и несвесног, јер свесно покушава да задржи оно што несвесно покушава да изрази. Да би то објаснио, развио је три структуре личности: ид, его и суперего. Ид, најпримитивнији од њих три, функционише према принципу задовољства: потрага за задовољством и избегавање бола.[10] Суперего игра критичку и морализаторску улогу; а его је организовани, реалистички део који посредује између жеља ида и суперега.[11]

На основу овога, предложио је пет универзалних фаза развоја, од којих се свака одликује ерогеном зоном која је извор дететове психосексуалне енергије. Прва је орална фаза која се јавља од рођења до 12. месеца живота. Током оралне фазе, „либидо је центриран у бебиним устима“. Беба је способна да сиса. Други је анални стадијум, од једне до три године. Током аналне фазе, дете врши нужду из ануса и често је фасцинирано својом дефекацијом. Трећи је фалусни стадијум, који се јавља од три до пет година старости (већина човекове личности се формира до овог доба). Током фалусне фазе дете је свесно својих полних органа. Четврта је фаза латенције, која се јавља од пете године до пубертета. Током фазе латенције, сексуални интереси детета су потиснути. Пета фаза је генитална фаза која се одвија од пубертета до одраслог доба. Током гениталне фазе, пубертет почиње да се одвија.[12]

Теорије когнитивног развоја

Главни чланак: Пијажова теорија когнитивног развоја
Љубав, дечји цртеж.

Жан Пијаже, швајцарски теоретичар, поставио је став да деца уче активно градећи знање кроз практично искуство.[13] Он је сугерисао да је улога одрасле особе у помагању детету да учи била да пружи одговарајуће материјале са којима дете може да ступи у интеракцију и које користи за конструисање. Он је искористио сократовско испитивање како би подстакао децу да размисле о ономе што раде, и покушао је да их наведе да у својим објашњењима виде контрадикције.

Пијаже је веровао да се интелектуални развој одвија кроз низ фаза, које је описао у својој теорији о когнитивном развоју. Свака фаза се састоји од корака које дете мора да савлада пре него што пређе на следећи корак. Он је сматрао да ове фазе нису одвојене једна од друге, већ да се свака фаза надограђује на претходну у континуираном процесу учења. Он је предложио четири фазе: сензомоторну, преоперативну, конкретно оперативну и формално оперативну. Иако није сматрао да су се ове фазе догађале у било ком специфичном добу, многе студије су утврдиле када би требало да дође до испољавања ових когнитивних способности.[14]

Фазе моралног развоја

За више информација погледајте: Фазе моралног развоја Лоренса Колберга

Жан Пијаже је тврдио да се логика и морал развијају кроз конструктивне фазе.[15] Проширујући Пијажеов рад, Лоренс Колберг је утврдио да се процес моралног развоја првенствено бави правдом и да се наставља током целог живота појединца.[16]

Предложио је три нивоа моралног расуђивања; пре-конвенционално морално резоновање, конвенционално морално резоновање и постконвенционално морално резоновање. Предконвенционално морално резоновање је типично за децу и карактерише га расуђивање које се заснива на наградама и казнама које су повезане са различитим правцима деловања. Конвенционални морални разум се јавља током касног детињства и ране адолесценције и карактерише га расуђивање засновано на правилима и конвенцијама друштва. На крају, постконвенционално морално резоновање је фаза током које појединац види друштвена правила и конвенције као релативне и субјективне, а не као ауторитативне.[17]

Колберг је користио Хајнцову дилему да примени на своје фазе моралног развоја. Хајнцова дилема укључује Хајнцову жену која умире од рака и Хајнца који има дилему да спасе своју жену крађом дроге. Преконвенционални морал, конвенционални морал и постконвенционални морал се примењују на Хајнцову ситуацију.[18]

Фазе психосоцијалног развоја

Датотека:Erik Erikson Photo2.jpg
Ерик Ериксон био је америчко-немачки психоаналитичар јеврејског порекла. Током свог вишедеценијског рада бавио се дечјом психоанализом, односом друштва и личности и анализом историјских личности. Познат је по теорији психосоцијалног развоја човека и увођењу термина криза идентитета.

Немачко-амерички психолог Ерик Ериксон и његова сарадница и супруга Џоан Ериксон постављају осам фаза индивидуалног људског развоја под утицајем биолошких, психолошких и друштвених фактора током животног века. У свакој фази особа мора да реши изазов, или егзистенцијалну дилему. Успешно решавање дилеме доводи до тога да особа уграђује позитивну врлину, али неуспех у решавању фундаменталног изазова тог стадијума појачава негативне перцепције особе или света око ње, а лични развој особе не може да напредује.[19] Прва фаза, "Поверење против неповерења", одвија се у детињству. Позитивна врлина за прву фазу је нада, у томе да дете научи коме да верује и има наду да ће група људи бити ту за њега/њу.

Друга фаза је "Аутономија против стида и сумње" са позитивном врлином која је воља. То се дешава у раном детињству када дете учи да постане независније откривајући за шта је способно, док ако је дете претерано контролисано, осећај неадекватности се појачава, што може довести до ниског самопоштовања и сумње.

Трећа фаза је „Иницијатива против кривице“. Врлина стеченог је осећај сврхе. Ово се првенствено дешава кроз игру. Ово је фаза у којој ће дете бити радознало и имати много интеракција са другом децом. Они ће постављати многа питања како њихова радозналост расте. Ако је присутно превише кривице, дете може спорије и теже комуницирати са својим светом и другом децом у њему.

Четврта фаза је „компетентност против инфериорности“. Врлина ове фазе је компетенција и резултат је раних искустава детета у школи. Ова фаза је када ће дете покушати да добије одобравање других и схвати вредност својих достигнућа.

Пета фаза је "Идентитет против конфузије улога". Добијена врлина је верност и дешава се у адолесценцији. Тада дете идеално почиње да идентификује своје место у друштву, посебно у смислу родне улоге.

Шеста фаза је "Интимност против изолације", која се дешава код младих одраслих, а стечена врлина је љубав. Ово је када особа почиње да дели свој живот са неким другим интимно и емотивно. Ако то не радите, то може појачати осећај изолације.

Седма фаза је "Генеративност против стагнације". То се дешава у одраслом добу и стечена врлина је брига. Особа постаје стабилна и почиње да враћа подизањем породице и укључивањем у заједницу.

Осма фаза је "Интегритет ега против очаја". Када неко остари, осврће се на свој живот и размишља о својим успесима и неуспесима. Ако ово реше позитивно, стиче се врлина мудрости. Ово је такође фаза када се може стећи осећај затворености и прихватити смрт без жаљења или страха.[20]

Математички модели

Цртеж 4½ годишњег детета.

Развојна психологија се бави не само описивањем карактеристика психолошких промена током времена, већ такође настоји да објасни принципе и унутрашње функционисање који леже у основи ових промена. Психолози су покушали да боље разумеју ове факторе користећи моделе. Модел мора једноставно да узме у обзир средства помоћу којих се процес одвија. Ово се понекад ради у вези са променама у мозгу које могу одговарати променама у понашању током развоја.

Математичко моделирање је корисно у развојној психологији за имплементацију теорије на прецизан и лак за проучавање начин, омогућавајући генерисање, објашњење, интеграцију и предвиђање различитих феномена. Неколико техника моделирања се примењује на развој: симболички, конекционистички (неуронске мреже) или модели динамичких система.

Динамички системски модели илуструју колико различитих карактеристика комплексног система може да интерагује да би произвело појавна понашања и способности. Нелинеарна динамика је примењена на људске системе посебно за решавање питања која захтевају пажњу на темпоралност, као што су животне транзиције, људски развој и промене понашања или емоционалне промене током времена. Нелинеарни динамички системи се тренутно истражују као начин да се објасне дискретни феномени људског развоја као што су афекти, усвајање другог језика и локомоција.

Види још

Научни часописи

Назив часописа на енглеском језику:

Референце

  1. ^ Graber, Julia A.; Brooks-Gunn, Jeanne (1996). „Transitions and turning points: Navigating the passage from childhood through adolescence.”. Developmental Psychology (на језику: енглески). 32 (4): 768—776. ISSN 1939-0599. doi:10.1037/0012-1649.32.4.768. 
  2. ^ а б Tau, Ramiro (2020), Possible in Human Development (на језику: енглески), Springer International Publishing, стр. 1—8, ISBN 978-3-319-98390-5, doi:10.1007/978-3-319-98390-5_252-1, Приступљено 2022-11-02 
  3. ^ „Developmental Psychology Studies Human Development Across the Lifespan”. web.archive.org. 2014-07-09. Приступљено 2022-11-02. 
  4. ^ Kobak, Roger; Abbott, Caroline; Zisk, Abigail; Bounoua, Nadia (2017). „Adapting to the Changing Needs of Adolescents: Parenting Practices and Challenges to Sensitive Attunement”. Current opinion in psychology. 15: 137—142. ISSN 2352-250X. PMC 5886742 Слободан приступ. PMID 28813254. doi:10.1016/j.copsyc.2017.02.018. 
  5. ^ Brown C (2008). "Developmental Psychology and Related Disciplines/Theories". Developmental Psychology. London: SAGE Publications Ltd. p. 7. doi:10.4135/9781446214633.n3. ISBN 9781412934664.
  6. ^ „Developmental Psychology Studies Human Development Across the Lifespan”. web.archive.org. 2014-07-09. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 2022-02-12. 
  7. ^ Burman, Erica (2017). Deconstructing developmental psychology (на језику: енглески). ISBN 978-1-138-84695-1. OCLC 953175343. 
  8. ^ а б в г д Hogan, John D (2000). „Developmental psychology: History of the field”. Ур.: Alan E. Kazdin. Encyclopedia of Psychology. Volume 3. стр. 9–13. ISBN 978-1-55798-652-8. doi:10.1037/10518-003. 
  9. ^ Erikson E, Erikson JM (1998). The Life-Cycle Completed (Extended version изд.). Norton and Company. 
  10. ^ Cloninger, Susan C. (29. 6. 2012). Theories of personality: understanding persons (6th изд.). Boston: Pearson Education. стр. 19—101. ISBN 978-0-205-25624-2. 
  11. ^ Snowden, Ruth (2006). Teach Yourself Freud. McGraw-Hill. стр. 105—107. ISBN 978-0-07-147274-6. 
  12. ^ McLeod, Saul. „Psychosexual Stages”. SimplyPsychology. Архивирано из оригинала 2014-12-19. г. Приступљено 2014-11-10. 
  13. ^ Wood SE, Wood CE, Boyd D (2006). Mastering the world of psychology (2 изд.). Allyn & Bacon. 
  14. ^ Reese-Weber, Lisa; Bohlin, Cheryl Cisero; Durwin, Marla (2011-12-06). Edpsych : modules (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Humanities/Social Sciences/Languages. стр. 30—132. ISBN 978-0-07-809786-7. 
  15. ^ Kohlberg L (1973). "The Claim to Moral Adequacy of a Highest Stage of Moral Judgment". Journal of Philosophy. The Journal of Philosophy. 70 (18): 630–646. doi:10.2307/2025030. JSTOR 2025030.
  16. ^ Kohlberg L (1958). The Development of Modes of Thinking and Choices in Years 10 to 16 (Ph.D. thesis). University of Chicago.
  17. ^ Steinberg L (2008). Adolescence (8th ed.). Boston: McGraw-Hill Higher Education. pp. 60–365. ISBN 978-0-07-340548-3.
  18. ^ Mcleod, Saul (2013). „[Kohlberg's Theory of Moral Development]” (на језику: енглески). 
  19. ^ Orenstein, Gabriel A.; Lewis, Lindsay (2022), Eriksons Stages of Psychosocial Development, StatPearls Publishing, PMID 32310556, Приступљено 2022-11-02 
  20. ^ Mcleod, Saul (2013). „[Erik Erikson's Stages of Psychosocial Development]” (на језику: енглески). 

Литература

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Bjorklund DF, Pellegrini AD (2000). „Child development and evolutionary psychology” (PDF). Child Development. 71 (6): 1687—708. CiteSeerX 10.1.1.132.1981 Слободан приступ. PMID 11194266. doi:10.1111/1467-8624.00258. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-12. г. Приступљено 2005-12-01. 
  • Bornstein MH, Lamb ME (2005). Developmental science: An advanced textbook. Mahwah, NJ: Erlbaum. 
  • Johnson-Pynn J, Fragaszy DM, Cummins-Sebree S (2003). „Common territories in comparative and developmental psychology: The quest for shared means and meaning in behavioral investigations.” (PDF). International Journal of Comparative Psychology. 16: 1—27. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-05-24. г. Приступљено 2012-06-29. 
  • Lerner RM (2002). Concepts and theories of human development. Mahwah, NJ: Erlbaum. 
  • Reid V, Striano T, Koops W (2007). Social Cognition During infancy. Psychology Press. 
  • Michael T. Nietzel, Douglas A. Bernstein, Richard Milich, Uvod u kliničku psihologiju, Naklada Slap, 2002.
  • Norbert Bischof: Das Kraftfeld der Mythen. Signale aus der Zeit, in der wir die Welt erschaffen haben; München, Zürich: Piper, 1998; ISBN 3-492-22655-8
  • Steven Pinker: Das unbeschriebene Blatt. Die moderne Leugnung der menschlichen Natur; Berlin: Berlin-Verlag, 2003; ISBN 3-8270-0509-4
  • Robert Kegan, Die Entwicklungsstufen des Selbst: Fortschritte und Krisen im menschlichen Leben, München: Kindt, 1994. ISBN 978-3-925412-00-4
  • Jane Loevinger, Ego Development - Questions of Method and Theory, Washington: Psychological Inquiry, 1993.
  • Margaret Mahler, Fred Fine, Anni Bergman: Die psychische Geburt des Menschen. Symbiose und Individuation; Frankfurt a.M. 1996; ISBN 3-596-26731-5
  • Helmut Fend: Entwicklungspsychologie des Jugendalters; Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 20033; ISBN 3-8100-3904-7
  • Kurt Koffka, Die Grundlagen der psychischen Entwicklung - eine Einfuhrung in die Kinderpsychologie; Osterwieck a. Harz, A. W. Zickfeldt, 1921. Nachdruck 2012: General Books, ISBN 978-1235114465.
  • Kurt Lewin, Psychologie der Entwicklung und Erziehung, Band 6 der Kurt Lewin Werksausgabe, Verlag Klett-Cotta, 1982. ISBN 978-3129351604
  • Anna Arfelli Galli, Gestaltpsychologie und Kinderforschung. Krammer, Wien 2013, ISBN 978-3-901811-66-1.
  • Anna Arfelli Galli, Bindungstheorie und gestalttheoretische Entwicklungspsychologie. In: Phänomenal, 6 (1/2014), 39-46.
  • Fritz Oser, Wolfgang Althof: Moralische Selbstbestimmung. Modelle der Entwicklung und Erziehung im Wertebereich. Ein Lehrbuch; Stuttgart: Klett-Cotta, 1992 (20014); ISBN 3-518-28993-4
  • Patricia Miller: Theorien der Entwicklungspsychologie; Berlin, Heidelberg: Spektrum Akademischer Verlag, 1993; ISBN 3-86025-077-9
  • August Flammer: Entwicklungstheorien – Psychologische Theorien der menschlichen Entwicklung; Bern 20094; ISBN 3-456-83921-9.
  • Gerd Mietzel: Wege in die Entwicklungspsychologie. Kindheit und Jugend; Weinheim: Beltz, 20024; ISBN 978-3-621-27477-7
  • Gerd Mietzel: Wege in die Entwicklungspsychologie. Erwachsenenalter und Lebensende; Weinheim: Beltz, 19972; ISBN 978-3-621-27376-3
  • Werner Deutsch: Aus der Kinderstube in die Wissenschaft. Entwicklungspsychologische Tagebuchstudien; in: I. Behnken, J. Zinnecker (Hrsg.): Handbuch Kindheit; Hannover: Velber, 2004
  • Peter Rossmann: Einführung in die Entwicklungspsychologie des Kindes- und Jugendalters; Bern: Huber, 19964; ISBN 3-456-82723-7
  • Rolf Oerter, Leo Montada (Hrsg.): Entwicklungspsychologie. Lehrbuch. Weinheim: Beltz, 20025; ISBN 3-621-27479-0
  • Franz Petermann (Hrsg.): Lehrbuch der Klinischen Kinderpsychologie. Göttingen: Hogrefe, 20086; ISBN 978-3-8017-2157-2
  • H. M. Trautner: Lehrbuch der Entwicklungspsychologie, 2 Bände; Göttingen: Hogrefe, 1992/1997
  • Arnold Lohaus & Marc Vierhaus: Entwicklungspsychologie des Kindes- und Jugendalters für Bachelor. 2. Auflage. Heidelberg: Springer, 2013, ISBN 978-3-642-34434-3

Међу 20 најпроминентнијих журнала у области дечије психологије су:

Спољашње везе

Развојна психологија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Развојна_психологија&oldid=25326769”