Емпатија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Способност да разумете или осетите шта друга особа доживљава}}
[[Датотека:There's no crying in baseball! (4549295140) 2.jpg|алт=|мини|[[Hugging|Грљење]]]]
[[Датотека:There's no crying in baseball! (4549295140) 2.jpg|алт=|мини|[[Hugging|Грљење]]]]

'''Емпатија''' (од {{Грчки1|εν}} — у; и {{Грчки1|παθος}} — осећање, страст) дословно означава уосећавање, уживљавање. Емпатија подразумева способност да се емоционално разуме шта друга особа доживљава.<ref>{{cite journal|url=http://jama.jamanetwork.com/article.aspx?articleid=392335 | title=The importance of empathy as an interviewing skill in medicine |last=Bellet|first=Paul S.|last2=Maloney|first2=Michael J.| journal=[[JAMA (journal)|JAMA]] |year=1991 | volume=226 | issue=13 |pages=1831–1832 | doi=10.1001/jama.1991.03470130111039 |url-status=live | archiveurl=https://web.archive.org/web/20150626101006/http://jama.jamanetwork.com/article.aspx?articleid=392335 | archivedate=26. 6. 2015 | df=mdy-all }}</ref> У суштини, то је стављање у туђу позицију и доживљавање туђих осећаја. Термин емпатија је први пут уведен 1909. године од стране психолога Едвард Б. Тичнера, као превод немачког термина ''einfühlung'' (што значи „осећам за”). Емпатија нам омогућава да разумемо друге и, често нас „присиљава” да предузму мере како би ублажили патњу друге особе. Типови емпатије су когнитивна емпатија, емоциона емпатија, и [[Wiktionary:somatic#Etymology|сoматска]] емпатија.<ref name="Rothschild, B. 2006">Rothschild, B. (with Rand, M. L.). (2006). ''Help for the Helper: The psychophysiology of compassion fatigue and vicarious trauma.</ref>
'''Емпатија''' (од {{Грчки1|εν}} — у; и {{Грчки1|παθος}} — осећање, страст) дословно означава уосећавање, уживљавање. Емпатија подразумева способност да се емоционално разуме шта друга особа доживљава.<ref>{{cite journal|url=http://jama.jamanetwork.com/article.aspx?articleid=392335 | title=The importance of empathy as an interviewing skill in medicine |last=Bellet|first=Paul S.|last2=Maloney|first2=Michael J.| journal=[[JAMA (journal)|JAMA]] |year=1991 | volume=226 | issue=13 |pages=1831–1832 | doi=10.1001/jama.1991.03470130111039 |url-status=live | archiveurl=https://web.archive.org/web/20150626101006/http://jama.jamanetwork.com/article.aspx?articleid=392335 | archivedate=26. 6. 2015 | df=mdy-all }}</ref> У суштини, то је стављање у туђу позицију и доживљавање туђих осећаја. Термин емпатија је први пут уведен 1909. године од стране психолога Едвард Б. Тичнера, као превод немачког термина ''einfühlung'' (што значи „осећам за”). Емпатија нам омогућава да разумемо друге и, често нас „присиљава” да предузму мере како би ублажили патњу друге особе. Типови емпатије су когнитивна емпатија, емоциона емпатија, и [[Wiktionary:somatic#Etymology|сoматска]] емпатија.<ref name="Rothschild, B. 2006">Rothschild, B. (with Rand, M. L.). (2006). ''Help for the Helper: The psychophysiology of compassion fatigue and vicarious trauma.</ref>


Ред 5: Ред 7:


Реч ''емпатија'' је изведена из [[старогрчки језик|античке грчке]] речи εμπάθεια (-{''empatheia''}-, са значењем „психичка наклоност или суосећање”). Она потиче од речи (-{'' εμπάθεια {''[[empatheia]]''}-, „суосецање").<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3D%2334198 Empatheia, Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', at Perseus]</ref> Овај терми су адаптирали [[Рудолф Херман Лоце|Херман Лоц]] и [[Robert Vischer|Роберт вишер]] чиме су формирали немачку реч -{''Einfühlung''}- („саосећање”), коју је на енглески превео [[Edward B. Titchener|Едвард Тиченер]] као емпатија.<ref>Titchener E.B. (1909/2014) [http://www.crossingdialogues.com/Ms-E14-01.pdf Introspection and empathy] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140726132552/http://www.crossingdialogues.com/Ms-E14-01.pdf |date=26. 7. 2014 }} Dialogues in Philosophy, Mental and Neuro Sciences 2014; 7: 25–30</ref><ref>{{cite journal|citeseerx=10.1.1.143.2396 | first = Vittorio | last=Gallese |year=2003 | title = The Roots of Empathy: The Shared Manifold Hypothesis and the Neural Basis of Intersubjectivity | journal = Psychopathology | volume = 36 |pages=171–180 | doi = 10.1159/000072786 | pmid=14504450 | issue = 4}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Koss|first=Juliet|date=март 2006|title=On the Limits of Empathy|url=http://www.jstor.org/stable/25067229|journal=The Art Bulletin|volume= 88| issue = 1|via=|pages=139-157}}</ref>
Реч ''емпатија'' је изведена из [[старогрчки језик|античке грчке]] речи εμπάθεια (-{''empatheia''}-, са значењем „психичка наклоност или суосећање”). Она потиче од речи (-{'' εμπάθεια {''[[empatheia]]''}-, „суосецање").<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3D%2334198 Empatheia, Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', at Perseus]</ref> Овај терми су адаптирали [[Рудолф Херман Лоце|Херман Лоц]] и [[Robert Vischer|Роберт вишер]] чиме су формирали немачку реч -{''Einfühlung''}- („саосећање”), коју је на енглески превео [[Edward B. Titchener|Едвард Тиченер]] као емпатија.<ref>Titchener E.B. (1909/2014) [http://www.crossingdialogues.com/Ms-E14-01.pdf Introspection and empathy] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140726132552/http://www.crossingdialogues.com/Ms-E14-01.pdf |date=26. 7. 2014 }} Dialogues in Philosophy, Mental and Neuro Sciences 2014; 7: 25–30</ref><ref>{{cite journal|citeseerx=10.1.1.143.2396 | first = Vittorio | last=Gallese |year=2003 | title = The Roots of Empathy: The Shared Manifold Hypothesis and the Neural Basis of Intersubjectivity | journal = Psychopathology | volume = 36 |pages=171–180 | doi = 10.1159/000072786 | pmid=14504450 | issue = 4}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Koss|first=Juliet|date=март 2006|title=On the Limits of Empathy|url=http://www.jstor.org/stable/25067229|journal=The Art Bulletin|volume= 88| issue = 1|via=|pages=139-157}}</ref>

== Дефиниције ==
=== Опште ===
{{рут}}
Since its introduction into the English language, ''empathy'' has had a wide range of (sometimes conflicting) definitions among both researchers and laypeople.<ref name="Lanzoni2018">{{cite book |last1=Lanzoni |first1=Susan Marie |title=Empathy : a history |date=2018 |location=New Haven |isbn=978-0-300-22268-5}}</ref><ref name="Hall2019">{{cite journal |last1=Hall |first1=Judith A. |last2=Schwartz |first2=Rachel |title=Empathy present and future |journal=The Journal of Social Psychology |date=4 May 2019 |volume=159 |issue=3 |pages=225–243 |doi=10.1080/00224545.2018.1477442|pmid=29781776 |s2cid=29167108 }}</ref><ref name="Hall2021">{{cite journal |last1=Hall |first1=Judith A. |last2=Schwartz |first2=Rachel |last3=Duong |first3=Fred |title=How do laypeople define empathy? |journal=The Journal of Social Psychology |date=2 January 2021 |volume=161 |issue=1 |pages=5–24 |doi=10.1080/00224545.2020.1796567|pmid=32870130 |s2cid=221405375 }}</ref> Empathy definitions encompass a broad range of phenomena, including caring for other people and having a desire to help them; experiencing emotions that match another person's emotions; discerning what another person is thinking or feeling;<ref name="Pijnenborg2012">{{cite journal | vauthors = Pijnenborg GH, Spikman JM, Jeronimus BF, Aleman A | title = Insight in schizophrenia: associations with empathy | journal = European Archives of Psychiatry and Clinical Neuroscience | volume = 263 | issue = 4 | pages = 299–307 | date = June 2013 | pmid = 23076736 | doi = 10.1007/s00406-012-0373-0 | s2cid = 25194328 }}</ref> and making less distinct the differences between the self and the other.<ref>{{cite journal | vauthors = Hodges SD, Klein KJ | title = Regulating the costs of empathy: the price of being human. | journal = The Journal of Socio-Economics | date = September 2001 | volume = 30 | issue = 5 | pages = 437–52 | doi = 10.1016/S1053-5357(01)00112-3 | url = https://cpb-us-e1.wpmucdn.com/blogs.uoregon.edu/dist/4/2521/files/2013/03/Hodges-Klein_2001-1tl1rsl.pdf }}</ref>

Since empathy involves understanding the emotional states of other people, the way it is characterized derives from the way emotions are characterized. For example, if emotions are characterized by bodily feelings, then understanding the bodily feelings of another will be considered central to empathy. On the other hand, if emotions are characterized by a combination of beliefs and desires, then understanding those beliefs and desires will be more essential to empathy. The ability to imagine oneself as another person is a sophisticated process. However, the basic capacity to recognize emotions in others may be innate<ref name="Baird, James D., and Laurie Nadel, 2010">{{cite book | vauthors = Baird JD, Nadel L | title = Happiness Genes: Unlock the Positive Potential Hidden in Your DNA | publisher = New Page Books | date = April 2010 | isbn = 978-1-60163-105-3 }}</ref> and may be achieved unconsciously. Empirical research supports a variety of interventions to improve empathy.<ref name="Singer2019">{{cite journal |last1=Singer |first1=Tania |last2=Engert |first2=Veronika |title=It matters what you practice: differential training effects on subjective experience, behavior, brain and body in the ReSource Project |journal=Current Opinion in Psychology |date=August 2019 |volume=28 |pages=151–158 |doi=10.1016/j.copsyc.2018.12.005|pmid=30684917 |s2cid=59291558 }}</ref><ref name="Weisz2021">{{cite journal |last1=Weisz |first1=Erika |last2=Ong |first2=Desmond C. |last3=Carlson |first3=Ryan W. |last4=Zaki |first4=Jamil |title=Building empathy through motivation-based interventions. |journal=Emotion |date=August 2021 |volume=21 |issue=5 |pages=990–999 |doi=10.1037/emo0000929|pmid= |s2cid=227079997 }}</ref><ref name="TedingVanBerkhout2016">{{cite journal |last1=Teding van Berkhout |first1=Emily |last2=Malouff |first2=John M. |title=The efficacy of empathy training: A meta-analysis of randomized controlled trials. |journal=Journal of Counseling Psychology |date=January 2016 |volume=63 |issue=1 |pages=32–41 |doi=10.1037/cou0000093|pmid=26191979 }}</ref><ref name="Rathje2021">{{cite journal |last1=Rathje |first1=Steve |last2=Hackel |first2=Leor |last3=Zaki |first3=Jamil |title=Attending live theatre improves empathy, changes attitudes, and leads to pro-social behavior |journal=Journal of Experimental Social Psychology |date=July 2021 |volume=95 |pages=104138 |doi=10.1016/j.jesp.2021.104138|s2cid= |url=https://psyarxiv.com/feqr8/ }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = O'Malley WJ | year = 1999 | title = Teaching Empathy | journal = America | volume = 180 | issue = 12| pages = 22–26 }}</ref>

Empathy is not all-or-nothing; rather, a person can be more or less empathic toward another. Paradigmatically, a person exhibits empathy when they communicate an accurate recognition of the significance of another person's ongoing intentional actions, associated emotional states, and personal characteristics in a manner that seems accurate and tolerable to the recognized person.<ref>{{cite journal | vauthors = Schwartz W | title = From passivity to competence: a conceptualization of knowledge, skill, tolerance, and empathy | url = https://archive.org/details/sim_psychiatry_winter-2002_65_4/page/339 | journal = Psychiatry | volume = 65 | issue = 4 | pages = 339–45 | year = 2002 | pmid = 12530337 | doi = 10.1521/psyc.65.4.338.20239 | s2cid = 35496086 }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Schwartz W | year = 2013 | title = The parameters of empathy: Core considerations for psychotherapy and supervision | doi = 10.2139/ssrn.2393689 | journal = Advances in Descriptive Psychology | volume = 10}}</ref>

One's ability to recognize the bodily feelings of another is related to one's imitative capacities, and seems to be grounded in an innate capacity to associate the bodily movements and facial expressions one sees in another with the [[proprioception|proprioceptive]] feelings of producing those corresponding movements or expressions oneself.<ref>{{cite journal | vauthors = Meltzoff AN, Decety J | title = What imitation tells us about social cognition: a rapprochement between developmental psychology and cognitive neuroscience | journal = Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences | volume = 358 | issue = 1431 | pages = 491–500 | date = March 2003 | pmid = 12689375 | pmc = 1351349 | doi = 10.1098/rstb.2002.1261 }}</ref>

=== Разлике између емпатије и сродних појмова===
[[Compassion]] and [[sympathy]] are terms associated with empathy. A person feels compassion when they notice others are in need, and this feeling motivates that person to help. Like empathy, compassion has a wide range of definitions and purported facets (which overlap with some definitions of empathy).<ref>{{cite journal |last1=Gu |first1=Jenny |last2=Cavanagh |first2=Kate |last3=Baer |first3=Ruth |last4=Strauss |first4=Clara |title=An empirical examination of the factor structure of compassion |journal=PLOS ONE |date=17 February 2017 |volume=12 |issue=2 |pages=e0172471 |doi=10.1371/journal.pone.0172471|pmid=28212391 |pmc=5315311 |bibcode=2017PLoSO..1272471G |doi-access=free }}</ref><ref>{{cite journal |last1=Strauss |first1=Clara |last2=Lever Taylor |first2=Billie |last3=Gu |first3=Jenny |last4=Kuyken |first4=Willem |last5=Baer |first5=Ruth |last6=Jones |first6=Fergal |last7=Cavanagh |first7=Kate |title=What is compassion and how can we measure it? A review of definitions and measures |journal=Clinical Psychology Review |date=July 2016 |volume=47 |pages=15–27 |doi=10.1016/j.cpr.2016.05.004|pmid=27267346 }}</ref> Sympathy is a feeling of care and understanding for someone in need. Some include in sympathy an [[empathic concern]] for another person, and the wish to see them better off or happier.<ref name="Batson, C.D. 2009 pp. 3">{{cite book | vauthors = Batson CD | date = 2009 | chapter = These things called empathy: Eight related but distinct phenomena. | veditors = Decety J, Ickes W | title = The Social Neuroscience of Empathy | url = https://archive.org/details/socialneuroscien0000unse | pages = [https://archive.org/details/socialneuroscien0000unse/page/n3 3]–15 | location = Cambridge | publisher = [[MIT Press]] | isbn = 9780262012973 }}</ref>


== Историја ==
== Историја ==

Верзија на датум 2. новембар 2022. у 22:47

Грљење

Емпатија (од грч. εν — у; и грч. παθος — осећање, страст) дословно означава уосећавање, уживљавање. Емпатија подразумева способност да се емоционално разуме шта друга особа доживљава.[1] У суштини, то је стављање у туђу позицију и доживљавање туђих осећаја. Термин емпатија је први пут уведен 1909. године од стране психолога Едвард Б. Тичнера, као превод немачког термина einfühlung (што значи „осећам за”). Емпатија нам омогућава да разумемо друге и, често нас „присиљава” да предузму мере како би ублажили патњу друге особе. Типови емпатије су когнитивна емпатија, емоциона емпатија, и сoматска емпатија.[2]

Етимологија

Реч емпатија је изведена из античке грчке речи εμπάθεια (empatheia, са значењем „психичка наклоност или суосећање”). Она потиче од речи ( εμπάθεια {empatheia, „суосецање").[3] Овај терми су адаптирали Херман Лоц и Роберт вишер чиме су формирали немачку реч Einfühlung („саосећање”), коју је на енглески превео Едвард Тиченер као емпатија.[4][5][6]

Дефиниције

Опште

Since its introduction into the English language, empathy has had a wide range of (sometimes conflicting) definitions among both researchers and laypeople.[7][8][9] Empathy definitions encompass a broad range of phenomena, including caring for other people and having a desire to help them; experiencing emotions that match another person's emotions; discerning what another person is thinking or feeling;[10] and making less distinct the differences between the self and the other.[11]

Since empathy involves understanding the emotional states of other people, the way it is characterized derives from the way emotions are characterized. For example, if emotions are characterized by bodily feelings, then understanding the bodily feelings of another will be considered central to empathy. On the other hand, if emotions are characterized by a combination of beliefs and desires, then understanding those beliefs and desires will be more essential to empathy. The ability to imagine oneself as another person is a sophisticated process. However, the basic capacity to recognize emotions in others may be innate[12] and may be achieved unconsciously. Empirical research supports a variety of interventions to improve empathy.[13][14][15][16][17]

Empathy is not all-or-nothing; rather, a person can be more or less empathic toward another. Paradigmatically, a person exhibits empathy when they communicate an accurate recognition of the significance of another person's ongoing intentional actions, associated emotional states, and personal characteristics in a manner that seems accurate and tolerable to the recognized person.[18][19]

One's ability to recognize the bodily feelings of another is related to one's imitative capacities, and seems to be grounded in an innate capacity to associate the bodily movements and facial expressions one sees in another with the proprioceptive feelings of producing those corresponding movements or expressions oneself.[20]

Разлике између емпатије и сродних појмова

Compassion and sympathy are terms associated with empathy. A person feels compassion when they notice others are in need, and this feeling motivates that person to help. Like empathy, compassion has a wide range of definitions and purported facets (which overlap with some definitions of empathy).[21][22] Sympathy is a feeling of care and understanding for someone in need. Some include in sympathy an empathic concern for another person, and the wish to see them better off or happier.[23]

Историја

Термин потиче из естетике. Немачки филозоф и психолог Теодор Липс (Lipps) је почетком 20. века увео израз уживљавање (нем. Einfühlung), у енглеском преводу empathy (емпатија), да би њиме означио „уношење“ (путем интуиције и моторне мимикрије) властитих ставова и осећања у неко уметничко дело или природну појаву (натмурен облак, ведар дан итд.).

Основне поставке

Емпатија подразумева емоционално стапање особе са објектом свог естетског доживљаја. Мада је за појаву уживљавања парадигматична емпатија у рецепцији уметничког дела, по Липсу, ова појава је општија и јавља се и ван сфере уметничког.

Емпатија се разликује од симпатије у томе што симпатија заснива на пасивној вези, док емпатија обично укључује много активнији однос и покушај да се разуме друга особа.

На примарном нивоу, постоје два главна фактора који доприносе нашој способности да доживимо емпатију: генетика и социјализација. У суштини, то се своди на релативне доприносе природе и прастара васпитања унутар друштва или породице.[24]

Међутим у савременом дехуманизованом друштву људи постају жртве емпатије: јер падају у замку размишљања да су поједини људи другачији од нас и да они не осећају и не понашају се исто као и ми. Ово је посебно изражено у случајевима када су људи физички удаљени од нас. У таквим условима када гледамо извештаје катастрофа или сукоба у страној земљи, код појединаца се ствара вероватно другојачији осећај емпатије јер мислимо да су они који пате фундаментално другачији од нас. У таквим условима понекад када друга особа претрпи ужасно искуство, људи греше и окривљују жртву за своје околности. Колико често се код људи чује став; шта је жртва злочина могао да учини да се изазове напад? Ова тенденција произлази из наше потребе да верујемо да је свет фер и праведно место. Ако верујемо да људи добију оно што заслужују и заслужују оно што добијају, то нас чини нереалним да мислимо да се такве страшне ствари никада не би могле нама десити.[25]

У друштвеним односима постоји нешто што Кендас Кларк назива „резервама емпатије" као неку врсту претходних заслуга које појединцима омогућавају да траже разумевање, емпатију и опроштење других људи када нешто згреше, постану жртва итд.[26]

Динамика емпатије у савременој култури, има карактер размене, као и специфичне стратешке драматургије. Културна правила диктирају да чланове породице имају највећу резерву емпатије, као и да појединци који имају већу друштвену вредност (у контексту образовања, богатства, ауторитета, лепоте, славе, итд.) такође имају значајне количина емпатије од других.

Емпатија у психологији

У психологији, термин емпатија употребљава се да означи процес непосредног уживљавања у емоционална стања, мишљење и понашање како људи тако и свих осталих осећајних живих бића. Емпатија представља непосредно сазнање осећања, жеља и намера других осећајних живих бића, за разлику од симпатије која подразумева саживљавање са осећањима других осећајних живих бића, саучествовање у емоционалном стању других. Нпр. када путем симпатије откривамо страх или бол другог живог бића без обзира на врсту, ми првенствено знамо шта они осећају, а када преко емпатије доживљавамо ова осећања која имају друга осећајна жива бића, тада и сами проживљавамо, осећамо страх или бол.

Емпатија је такође могуће повезати са емоционалним и социјалним проблемима као што су стрес, развод, усамљеност, виктимизација, незадовољство радом итд, А институција предузетника емпатије је у функцији смањивања ових психичких проблема. Занимљиво је да поједини истраживачи тврде да друштвене науке имају сличну функцију када се баве темама попут расизма, сексизма, патријархата, дискриминације, положаја ниже класе итд.[27]

У психоанализи и психотерапији уопште, емпатија као способност да „будемо други“ јесте несвесни канал комуникације терапеутовог предсвесног и несвесног са несвесним пацијента. По Фројду, емпатија је дериват процеса идентификације са објектом. Неки клинички психолози разликују имитативну и пројективну емпатију. Х. А. Мари (Murray) се залаже за примену критичке емпатије у клиничкој психологији.[28]

Референце

  1. ^ Bellet, Paul S.; Maloney, Michael J. (1991). „The importance of empathy as an interviewing skill in medicine”. JAMA. 226 (13): 1831—1832. doi:10.1001/jama.1991.03470130111039. Архивирано из оригинала 26. 6. 2015. г. 
  2. ^ Rothschild, B. (with Rand, M. L.). (2006). Help for the Helper: The psychophysiology of compassion fatigue and vicarious trauma.
  3. ^ Empatheia, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, at Perseus
  4. ^ Titchener E.B. (1909/2014) Introspection and empathy Архивирано 2014-07-26 на сајту Wayback Machine Dialogues in Philosophy, Mental and Neuro Sciences 2014; 7: 25–30
  5. ^ Gallese, Vittorio (2003). „The Roots of Empathy: The Shared Manifold Hypothesis and the Neural Basis of Intersubjectivity”. Psychopathology. 36 (4): 171—180. CiteSeerX 10.1.1.143.2396 Слободан приступ. PMID 14504450. doi:10.1159/000072786. 
  6. ^ Koss, Juliet (март 2006). „On the Limits of Empathy”. The Art Bulletin. 88 (1): 139—157. 
  7. ^ Lanzoni, Susan Marie (2018). Empathy : a history. New Haven. ISBN 978-0-300-22268-5. 
  8. ^ Hall, Judith A.; Schwartz, Rachel (4. 5. 2019). „Empathy present and future”. The Journal of Social Psychology. 159 (3): 225—243. PMID 29781776. S2CID 29167108. doi:10.1080/00224545.2018.1477442. 
  9. ^ Hall, Judith A.; Schwartz, Rachel; Duong, Fred (2. 1. 2021). „How do laypeople define empathy?”. The Journal of Social Psychology. 161 (1): 5—24. PMID 32870130. S2CID 221405375. doi:10.1080/00224545.2020.1796567. 
  10. ^ Pijnenborg GH, Spikman JM, Jeronimus BF, Aleman A (јун 2013). „Insight in schizophrenia: associations with empathy”. European Archives of Psychiatry and Clinical Neuroscience. 263 (4): 299—307. PMID 23076736. S2CID 25194328. doi:10.1007/s00406-012-0373-0. 
  11. ^ Hodges SD, Klein KJ (септембар 2001). „Regulating the costs of empathy: the price of being human.” (PDF). The Journal of Socio-Economics. 30 (5): 437—52. doi:10.1016/S1053-5357(01)00112-3. 
  12. ^ Baird JD, Nadel L (април 2010). Happiness Genes: Unlock the Positive Potential Hidden in Your DNA. New Page Books. ISBN 978-1-60163-105-3. 
  13. ^ Singer, Tania; Engert, Veronika (август 2019). „It matters what you practice: differential training effects on subjective experience, behavior, brain and body in the ReSource Project”. Current Opinion in Psychology. 28: 151—158. PMID 30684917. S2CID 59291558. doi:10.1016/j.copsyc.2018.12.005. 
  14. ^ Weisz, Erika; Ong, Desmond C.; Carlson, Ryan W.; Zaki, Jamil (август 2021). „Building empathy through motivation-based interventions.”. Emotion. 21 (5): 990—999. S2CID 227079997. doi:10.1037/emo0000929. 
  15. ^ Teding van Berkhout, Emily; Malouff, John M. (јануар 2016). „The efficacy of empathy training: A meta-analysis of randomized controlled trials.”. Journal of Counseling Psychology. 63 (1): 32—41. PMID 26191979. doi:10.1037/cou0000093. 
  16. ^ Rathje, Steve; Hackel, Leor; Zaki, Jamil (јул 2021). „Attending live theatre improves empathy, changes attitudes, and leads to pro-social behavior”. Journal of Experimental Social Psychology. 95: 104138. doi:10.1016/j.jesp.2021.104138. 
  17. ^ O'Malley WJ (1999). „Teaching Empathy”. America. 180 (12): 22—26. 
  18. ^ Schwartz W (2002). „From passivity to competence: a conceptualization of knowledge, skill, tolerance, and empathy”. Psychiatry. 65 (4): 339—45. PMID 12530337. S2CID 35496086. doi:10.1521/psyc.65.4.338.20239. 
  19. ^ Schwartz W (2013). „The parameters of empathy: Core considerations for psychotherapy and supervision”. Advances in Descriptive Psychology. 10. doi:10.2139/ssrn.2393689. 
  20. ^ Meltzoff AN, Decety J (март 2003). „What imitation tells us about social cognition: a rapprochement between developmental psychology and cognitive neuroscience”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 358 (1431): 491—500. PMC 1351349 Слободан приступ. PMID 12689375. doi:10.1098/rstb.2002.1261. 
  21. ^ Gu, Jenny; Cavanagh, Kate; Baer, Ruth; Strauss, Clara (17. 2. 2017). „An empirical examination of the factor structure of compassion”. PLOS ONE. 12 (2): e0172471. Bibcode:2017PLoSO..1272471G. PMC 5315311 Слободан приступ. PMID 28212391. doi:10.1371/journal.pone.0172471 Слободан приступ. 
  22. ^ Strauss, Clara; Lever Taylor, Billie; Gu, Jenny; Kuyken, Willem; Baer, Ruth; Jones, Fergal; Cavanagh, Kate (јул 2016). „What is compassion and how can we measure it? A review of definitions and measures”. Clinical Psychology Review. 47: 15—27. PMID 27267346. doi:10.1016/j.cpr.2016.05.004. 
  23. ^ Batson CD (2009). „These things called empathy: Eight related but distinct phenomena.”. Ур.: Decety J, Ickes W. The Social Neuroscience of Empathy. Cambridge: MIT Press. стр. 3–15. ISBN 9780262012973. 
  24. ^ Bandura, A. Ross, D., & Ross, S. A. (1961). Transmission of aggression through the imitation of aggressive models. Journal of Abnormal and Social Psychology, 63, 575-582.
  25. ^ Wispe, L. (1986). The distinction between sympathy and empathy: To call forth a concept, a word is needed. Journal of Personality and Social Psychology, 50(2), 314-321.
  26. ^ Clark, C. (1997). Misery and Company: Sympathy in Everyday Life. Chicago: University of Chicago Press
  27. ^ Clark, C. (1987). Sympathy biography and sympathy margin. American Journal of Sociology 93 (2): 290-321.
  28. ^ Davis, M. H. (1994). Empathy: A social psychological approach. Madison, Wisconson: Westview Press, Inc.

Литература

  • Davis, M. H. (1994). Empathy: A social psychological approach. Madison, Wisconson: Westview Press, Inc.
  • Epley, N. (2014). Mindwise: How we understand what others think, believe, feel, and want. Knopf.
  • Hoffman, M. L. (1987). The contribution of empathy to justice and moral judgement. In N. Eisenbert and J. Strayer (Eds.), Empathy and its development. New York: Cambridge University Press.
  • Stotland, E. (1969). The psychology of hope. Jossey-Bass.
  • Wispe, L. (1986). The distinction between sympathy and empathy: To call forth a concept, a word is needed. Journal of Personality and Social Psychology, 50(2), 314-321.

Спољашње везе

Емпатија na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емпатија&oldid=25327219”