Детективска књижевност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. мај 2023. у 22:30

Детективска књижевност или детективска фантастика/фикција (енгл. detective fiction) сматра се поджанром криминалистичке и мистеријске фантастике у ком истражитељ или детектив — било да је реч о аматеру или професионалцу — истражује измишљени злочин, најчешће убиство. The detective genre began around the same time as speculative fiction and other genre fiction in the mid-nineteenth century and has remained extremely popular, particularly in novels.^[1] Some of the most famous heroes of detective fiction include C. Auguste Dupin, Sherlock Holmes, and Hercule Poirot. Juvenile stories featuring The Hardy Boys, Nancy Drew, and The Boxcar Children have also remained in print for several decades.

Карактеристике жанра

Детективска књижевност као жанр сврстава се најчешће у тривијалну^[а] књижевност, на шта подједнако утичу строго постављени фабулативни, рецепцијски и тржишни параметри који га одређују, као и циљеви и методи књижевне критике, која по правилу оспорава уметничку вредност појединачним остварењима овог жанра.^[3] Карактерише га лик детектива као главног протагонисте романа, који расветљава злочин захваљујући властитој храбрости, сналажљивости, домишљатости, допадљивости и другим сличним особинама. Радња је углавном повезана са активностима детектива и његовим поступцима при откривању злочинца, док психолошка димензија злочина и злочинца не заузима кључно место као што је то у другим врстама криминалистичког романа.^[4]

Књижевни термин детективски роман (енгл. detective novel) потиче од назива који је 1842. године употребила лондонска полиција за своју новоосновану службу — детективско одељење, када је детектив, као лик, ушао у енглеску приповедачку прозу (између осталих и у романе Чарлса Дикенса). Први пут овај термин је употребила северноамеричка књижевница 1878. Ана Кетрин Грин у поднаслову свог романа Случај Ливенворт (енгл. The Leavenworth Case: detective novel).^[5] Код нас је ова врста књижевности популарна под називима кримић и крими-роман.^[6]

Настанак и развој детективске књижевности

Епска и драмска дела чија се радња заснива на злочину позната су у историји књижевности од најстаријих времена, али се као таква ипак не могу убројати у посебну врсту епске књижевности. Криминалистичка књижевност јасно се профилисала као жанр крајем 19. века и отада сигурно влада књижевном продукцијом. Термин детективска књижевност је ипак прецизнији јер се овај жанр профилирао управо око лика детектива.^[5] Сматра се да је детективска књижевност настала у приповеткама Едгара Алана Поа, а посебно је значајна приповетка Убиство у улици Морг. Ипак, правим творцем детективске књижевности, у смислу посебног забавног жанра без већих мисаоних претензија, сматра енглески писац Артур Конан Дојл са својом серијом приповетки о Шерлоку Холмсу.^[6]

Период између два рата

Популарност Дојлових детективских приповедака довела је до појаве великог броја аутора који пишу слична дела. Најзначајнији међу њима су Гилберт Кит Честертон и Артур Морисон. После Првог светског рата наступа „златно доба” детективске књижевности, када превласт над причама преузимају романи. У то време појављују се бројни талентовани аутори који доприносе великој популарности овог жанра, на пример: Агата Кристи, Едмунд Клерихју Бентли, Дороти Сејерс, Нгаио Марш или Џон Дикинсон Кар. Међу њима је свакако најзначајнија Агата Кристи, коју су савршена форма, генијални заплети и невероватна решења њених романа учинили мајстором жанра. У Сједињеним Америчким Државама у исто време Рејмонд Чендлер и Дашијел Хемет стварају посебан тип детектива, хладнокрвног, скептичног и циничног заводника који се чврсто држи свог поимања поштења и части.^[6]

Друга половина 20. века

После Другог светског рата већина аутора почиње да инсистира на реалистичности радње, веродостојном приказу лика злочинца и ситуација у којима се радња одвија и сл. За творца оваквог типа детективских романа сматра се Жорж Сименон. Током ’60-их и ’70-их година 20. века јавља низ значајних аутора, какви су Пи Ди Џејмс, Рут Рендел и Колин Декстер, по чијим делима се снимају филмови и ТВ серије, што још више доприноси популарности жанра.^[6]

Од ’80-их година 20. века запажен је утицај детективске књижевности на тзв. „озбиљније” романе, чији аутори радњу често измештају у даљу или ближу прошлост, захтевајући од читалаца одређено предзнање. Овакве романе пишу, на пример, Умберто Еко (Име руже и Фукоово клатно), Борис Акуњин (серијали романа о детективу Ерасту Фандорину и монахињи Пелагији)^[7] или Ден Браун.^[6]

Фабула детективске приче или романа

У детективском жанру до данас су се изградиле конвенције које поштују сви бољи аутори. Обавезна тема је откривање починиоца неког злочина. Злочин, који се обично описује на почетку приче, увек је убиство, и то на први поглед неразјашњиво, а увек постоји више лица на које се сумња. Такође, увек постоји и детектив, било аматер или професионалац, који трага за злочинцем и на крају га открива. Главна пажња поклања се методичном откривању тачних узрока и околности загонетног догађаја или низа таквих догађаја, и то рационалним средствима, попут слагања слагалице. Откривање злочинца мора бити логично и уверљиво, али увек изненађујуће, засновано на чињеницама свакодневног живота или науке, без помоћи натприродног. Убица мора бити откривен и кажњен (добро увек побеђује), а писац мора држати пажњу читаоца до самог краја, не дозвољавајући му да прерано погоди решење. Главне црте будуће схеме дао је већ Алан По у приповетки Убиство у улици Морг, али је узор већини данашњих аутора дао Артур Конан Дојл који је, у лику Шерлока Холмса, створио и прототип књижевног детектива.^[5] У савременим детективским романима остварен је успешан спој традиционалне детективске књижевности засноване на фикцији и реалистичког приповедања, а улогу приватног детектива сада преузима полицајац^[6] (какав је, на пример, лик полицијског инспектора Харија Хулеа у романима норвешког писца Јуа Несбеа).^[8]

Елементи детективске књижевности често се срећу и у великим реалистичким романима и делима постмодернистичке прозе, где се користе с намером да се увећа напетост радње и привуче шира читалачка публика. Тако заплети многих дела Фјодора Михајловича Достојевског почивају на детективској књижевности. Ова тенденција уочава се и у неким причама Хорхеа Луиса Борхеса,^[9] па и у роману турског нобеловца Орхана Памука Зовем се црвено.

Романи Златног доба

Mika Waltari (1908–1979), better known for his historical novels, also wrote crime novels such as Inspector Palmus.^[10]

The period between World War I and World War II (the 1920s and 1930s) is generally referred to as the Golden Age of Detective Fiction.^[11] During this period, a number of very popular writers emerged, including mostly British but also a notable subset of American and New Zealand writers. Female writers constituted a major portion of notable Golden Age writers. Agatha Christie,^[12]^[13] Dorothy L. Sayers, Josephine Tey, Margery Allingham, and Ngaio Marsh were particularly famous female writers of this time.^[11] Apart from Ngaio Marsh (a New Zealander), they were all British.

Various conventions of the detective genre were standardized during the Golden Age, and in 1929, some of them were codified by the English Catholic priest and author of detective stories Ronald Knox in his 'Decalogue' of rules for detective fiction. One of his rules was to avoid supernatural elements so that the focus remained on the mystery itself.^[11] Knox has contended that a detective story "must have as its main interest the unravelling of a mystery; a mystery whose elements are clearly presented to the reader at an early stage in the proceedings, and whose nature is such as to arouse curiosity, a curiosity which is gratified at the end."^[14] Another common convention in Golden Age detective stories involved an outsider–sometimes a salaried investigator or a police officer, but often a gifted amateur—investigating a murder committed in a closed environment by one of a limited number of suspects.

John Dickson Carr—who also wrote as Carter Dickson—used the “puzzle” approach in his writing which was characterized by including a complex puzzle for the reader to try to unravel. He created ingenious and seemingly impossible plots and is regarded as the master of the "locked room mystery". Two of Carr's most famous works are The Case of Constant Suicides (1941) and The Hollow Man (1935).^[15] Another author, Cecil Street—who also wrote as John Rhode—wrote of a detective, Dr. Priestley, who specialised in elaborate technical devices. In the United States, the whodunit subgenre was adopted and extended by Rex Stout and Ellery Queen, along with others. The emphasis on formal rules during the Golden Age produced great works, albeit with highly standardized form. The most successful novels of this time included “an original and exciting plot; distinction in the writing, a vivid sense of place, a memorable and compelling hero and the ability to draw the reader into their comforting and highly individual world.”^[11]

Напомене

^ Тривијалан: лат. trivialis — општепознат, приступачан, обичан; trivium — раскршће три пута; који се може наћи и на улици, тј. обичан, простачки, свакидашњи, сувише познат, отрцан.^[2]

Види још

Референце

^ Michael, Cox (1992). Victorian Tales of Mystery and Detection: An Oxford Anthology. Oxford University Press. ISBN 978-0192123084.
^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 29017095
^ „detektivski roman”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 14. 3. 2017.
^ „detektivski roman”. Proleksis enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 14. 3. 2017.
^ ^а ^б ^в Rečnik književnih termina 1986, стр. 116-118
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Popović 2007, стр. 135-137
^ „Knjige - Boris Akunjin”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
^ „Knjige - Ju Nesbe”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
^ Milutinović, Dejan D. „Borhes i detektivski žanr”. P.U.L.S.E. Приступљено 14. 3. 2017.
^ „Who Murdered Mrs. Skrof? - Bonnier Rights Finland”.
^ ^а ^б ^в ^г „P.D. James: Who killed the golden age of crime?”. The Spectator (на језику: енглески). 2013-12-14. Приступљено 2018-03-29.
^ „Result of world's favourite Christie global vote”. Agatha Christie. 22. 12. 2015.
^ Morgan, Janet P. (1984). Agatha Christie: A Biography. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-216330-9. Архивирано из оригинала 12. 5. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2020.
^ Bernthal, J. C. (2016). Queering Agatha Christie: Revisiting the Golden Age of Detective Fiction (на језику: енглески). Springer. стр. 1—24. ISBN 978-3-319-33533-9.
^ McKinty, Adrian (2014-01-29). „The top 10 locked-room mysteries”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-29.

Литература

Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 29017095
Popović, Tanja (2007). Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art. ISBN 978-86-7360-064-2. COBISS.SR 140512524
Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. 1986. ISBN 86-19-00635-5. COBISS.SR 1024040832
Tomić, Uroš V. (2013). Britanski kriminalistički roman – ključni aspekti razvoja (doktorska disertacija). Beograd: Univerzitet u Beogradu - Filološki fakultet. Приступљено 15. 3. 2017.
Witschi, N. S. (2002). Traces of Gold: California's Natural Resources and the Claim to Realism in Western American Literature. Tuscaloosa: University of Alabama Press. ISBN 0-8173-1117-3.
Stern, Philip Van Doren. "The Case of the Corpse in the Blind Alley", Virginia Quarterly Review, Vol. 17, 1941, pp 227–236. Reprinted in Haycraft, Howard, Murder for Pleasure: The Life and Times of the Detective Story, Revised edition, New York: Biblio and Tannen, 1976.
Symons, Julian, Bloody Murder: From the Detective Story to the Crime Novel: A History. London: Faber and Faber, 1972 (with revisions in Penguin Books, 1974). ISBN 0-14-003794-2. Page 149 (Penguin edition)
From the Introduction to The Best Detective Stories of 1928–29. Reprinted in Haycraft, Howard, Murder for Pleasure: The Life and Times of the Detective Story, Revised edition, New York: Biblio and Tannen, 1976.
Dover, J. K. Van (2010). „No Chinaman: Ethnicity and the Detective in the 1920s”. Making the Detective Story American: Biggers, Van Dine and Hammett and the Turning Point of the Genre, 1925–1930 (на језику: енглески). McFarland. стр. 66. ISBN 9780786456895. Приступљено 6. 12. 2017.
„Martin Edwards named the next President of The Detection Club!”. Watson, Little. 23. 6. 2015. Приступљено 22. 11. 2015.
Ousby, Ian (1997). The Crime and Mystery Book: A Reader's Companion. Thames and Hudson. ISBN 0500279780.
Miller, Wilbur (2012). The Social History of Crime and Punishment in America: A-De. Thousand Oaks, CA: SAGE. стр. 1016. ISBN 9781412988766.
Herman, David; Jahn, Manfred; Ryan, Marie-Laure (2005). Routledge Encyclopedia of Narrative Theory. New York: Routledge. стр. 103. ISBN 0203932897.
Felski, Rita (2015). The Limits of Critique. Chicago: University of Chicago Press. стр. 93. ISBN 9780226293981.
Peacock, Steven (2012). Stieg Larsson's Millennium Trilogy: Interdisciplinary Approaches to Nordic Noir on Page and Screen. New York: Palgrave Macmillan. стр. 44. ISBN 9780230390430.
Gallix, François; Guignery, Vanessa (2004). Crime Fictions: Subverted Codes and New Structures. Paris: Presses Paris Sorbonne. стр. 4—5. ISBN 2840503492.
Herbert, Rosemary (2003). Whodunit?: A Who's Who in Crime & Mystery Writing. Oxford: Oxford University Press. стр. 92. ISBN 0195157613.
Currie, Mark (2006). About Time: Narrative, Fiction and the Philosophy of Time: Narrative, Fiction and the Philosophy of Time. Edinburgh: Edinburgh University Press. стр. 87—88. ISBN 9780748624249.
Shead, Jackie (2016-05-13). Margaret Atwood: Crime Fiction Writer: The Reworking of a Popular Genre (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781317100744.
„U's Whodunit: Universal is shooting 'Recipe for Murder,' Arnold Ridley's play”. Variety. 28. 8. 1934. стр. 19.
„Blind Justice (1934) - Bernard Vorhaus | Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related | AllMovie” — преко www.allmovie.com. <
Scaggs, John (2005). Crime Fiction. New York: Psychology Press. стр. 35. ISBN 0415318254.

Спољашње везе

An exhibition of detective fiction Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2020), Monash University Library
Golden Age of Detective Fiction Wiki
Golden Age of Detective Fiction Yahoo Group

[3] Тривијалан: лат. trivialis — општепознат, приступачан, обичан; trivium — раскршће три пута; који се може наћи и на улици, тј. обичан, простачки, свакидашњи, сувише познат, отрцан.^[2]

[1] Michael, Cox (1992). Victorian Tales of Mystery and Detection: An Oxford Anthology. Oxford University Press. ISBN 978-0192123084.

[Вујаклија-2] Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 29017095

[Hrvatska_enciklopedija-4] „detektivski roman”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 14. 3. 2017.

[Proleksis-5] „detektivski roman”. Proleksis enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 14. 3. 2017.

[Nolit-6] а ^б ^в Rečnik književnih termina 1986, стр. 116-118

[Popović-7] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Popović 2007, стр. 135-137

[8] „Knjige - Boris Akunjin”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.

[9] „Knjige - Ju Nesbe”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.

[10] Milutinović, Dejan D. „Borhes i detektivski žanr”. P.U.L.S.E. Приступљено 14. 3. 2017.

[11] „Who Murdered Mrs. Skrof? - Bonnier Rights Finland”.

[:1-12] а ^б ^в ^г „P.D. James: Who killed the golden age of crime?”. The Spectator (на језику: енглески). 2013-12-14. Приступљено 2018-03-29.

[13] „Result of world's favourite Christie global vote”. Agatha Christie. 22. 12. 2015.

[Morgan1984-14] Morgan, Janet P. (1984). Agatha Christie: A Biography. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-216330-9. Архивирано из оригинала 12. 5. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2020.

[:2-15] Bernthal, J. C. (2016). Queering Agatha Christie: Revisiting the Golden Age of Detective Fiction (на језику: енглески). Springer. стр. 1—24. ISBN 978-3-319-33533-9.

[16] McKinty, Adrian (2014-01-29). „The top 10 locked-room mysteries”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-29.

[1]

[а]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Књижевност}}
 [[Датотека:Sherlock holmes pipe hat.jpg|250px|мини|десно|Детаљ поставке у Музеју Шерлока Холмса у [[Лондон]]у]]
-'''Детективска књижевност''' или '''детективска фантастика/фикција''' ({{јез-енгл|detective fiction}}) сматра се поджанром [[криминалистичка фантастика|криминалистичке]] и [[мистеријска фантастика|мистеријске фантастике]] у ком [[истражитељ]] или [[детектив]] — било да је реч о аматеру или професионалцу — истражује измишљени злочин, најчешће [[убиство]].
+'''Детективска књижевност''' или '''детективска фантастика/фикција''' ({{јез-енгл|detective fiction}}) сматра се поджанром [[криминалистичка фантастика|криминалистичке]] и [[мистеријска фантастика|мистеријске фантастике]] у ком [[истражитељ]] или [[детектив]] — било да је реч о аматеру или професионалцу — истражује измишљени злочин, најчешће [[убиство]]. The detective genre began around the same time as [[speculative fiction]] and other [[genre fiction]] in the mid-nineteenth century and has remained extremely popular, particularly in novels.<ref>{{Cite book|title=Victorian Tales of Mystery and Detection: An Oxford Anthology|last=Michael|first=Cox|publisher=Oxford University Press|year=1992|isbn=978-0192123084|url=https://archive.org/details/victoriantalesof00coxm}}</ref> Some of the most famous heroes of detective fiction include [[C. Auguste Dupin]], [[Sherlock Holmes]], and [[Hercule Poirot]]. Juvenile stories featuring [[The Hardy Boys]], [[Nancy Drew]], and [[The Boxcar Children]] have also remained in print for several decades.
 == Карактеристике жанра ==
@@ Ред 24: / Ред 25: @@
 Елементи детективске књижевности често се срећу и у великим [[Realizam (književnost)|реалистичким]] романима и делима [[Постмодернизам|постмодернистичке]] прозе, где се користе с намером да се увећа напетост радње и привуче шира читалачка публика. Тако заплети многих дела [[Фјодор Михајлович Достојевски|Фјодора Михајловича Достојевског]] почивају на детективској књижевности. Ова тенденција уочава се и у неким причама [[Хорхе Луис Борхес|Хорхеа Луиса Борхеса]],<ref>{{cite journal|last1=Milutinović|first1=Dejan D.|title=Borhes i detektivski žanr|journal=P.U.L.S.E|url=http://pulse.rs/borhes-i-detektivski-zanr/|accessdate=14. 3. 2017}}</ref> па и у роману турског [[Нобелова награда за књижевност|нобеловца]] [[Orhan Pamuk|Орхана Памука]] ''[[Зовем се црвено]]''.
+== Романи Златног доба ==
+{{rut}}
+[[File:Agatha Christie.png|thumb|left|250px|[[Agatha Christie|Агата Кристи]] (1890–1976)]]
+[[File:Mika Waltari.jpg|thumb|250px|[[Mika Waltari]] (1908–1979), better known for his [[historical novel]]s, also wrote crime novels such as [[Inspector Palmu]]s.<ref>{{cite web| url = https://www.bonnierrights.fi/books/who-murdered-mrs-skrof/| title = Who Murdered Mrs. Skrof? - Bonnier Rights Finland}}</ref>]]
+The period between World War I and World War II (the 1920s and 1930s) is generally referred to as the Golden Age of Detective Fiction.<ref name=":1">{{Cite news|url=https://www.spectator.co.uk/2013/12/a-nice-gentle-murder/|title=P.D. James: Who killed the golden age of crime? |date=2013-12-14|work=The Spectator|access-date=2018-03-29|language=en-US}}</ref> During this period, a number of very popular writers emerged, including mostly British but also a notable subset of American and New Zealand writers. Female writers constituted a major portion of notable Golden Age writers. [[Agatha Christie]],<ref>{{cite web|title=Result of world's favourite Christie global vote|url=https://www.agathachristie.com/en/news/2015/worlds-favourite-christie|website=Agatha Christie|date=22 December 2015}}</ref><ref name="Morgan1984">{{cite book |last=Morgan |first=Janet P. |url=https://books.google.com/books?id=w4paAAAAMAAJ |title=Agatha Christie: A Biography |date=1984 |publisher=[[HarperCollins]] |isbn=978-0-00-216330-9 |location=London |access-date=25 May 2020 |archive-date=12 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210512060208/https://books.google.com/books?id=w4paAAAAMAAJ |url-status=live }}</ref> [[Dorothy L. Sayers]], [[Josephine Tey]], [[Margery Allingham]], and [[Ngaio Marsh]] were particularly famous female writers of this time.<ref name=":1" /> Apart from Ngaio Marsh (a New Zealander), they were all British.
+Various conventions of the detective genre were standardized during the Golden Age, and in 1929, some of them were codified by the English Catholic priest and author of detective stories [[Ronald Knox]] in his [[Ronald Knox#Knox's Ten Rules for Detective Fiction|'Decalogue']] of rules for detective fiction. One of his rules was to avoid supernatural elements so that the focus remained on the mystery itself.<ref name=":1" /> Knox has contended that a detective story "must have as its main interest the unravelling of a mystery; a mystery whose elements are clearly presented to the reader at an early stage in the proceedings, and whose nature is such as to arouse curiosity, a curiosity which is gratified at the end."<ref name=":2">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=gYL2DAAAQBAJ&pg=PA4|title=Queering Agatha Christie: Revisiting the Golden Age of Detective Fiction|last=Bernthal|first=J. C.|date=2016|publisher=Springer|isbn=978-3-319-33533-9|pages=1–24|language=en}}</ref> Another common convention in Golden Age detective stories involved an outsider–sometimes a salaried investigator or a police officer, but often a gifted amateur—investigating a murder committed in a closed environment by one of a limited number of suspects.
+John Dickson Carr—who also wrote as Carter Dickson—used the “puzzle” approach in his writing which was characterized by including a complex puzzle for the reader to try to unravel. He created ingenious and seemingly impossible plots and is regarded as the master of the "[[locked room mystery]]". Two of Carr's most famous works are ''The Case of Constant Suicides'' (1941) and ''The Hollow Man'' (1935).<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/books/2014/jan/29/top-10-locked-room-mysteries-adrian-mckinty|title=The top 10 locked-room mysteries|last=McKinty|first=Adrian|date=2014-01-29|newspaper=The Guardian|language=en|access-date=2018-03-29}}</ref> Another author, [[Cecil Street]]—who also wrote as John Rhode—wrote of a detective, [[Dr. Priestley]], who specialised in elaborate technical devices. In the United States, the whodunit subgenre was adopted and extended by [[Rex Stout]] and [[Ellery Queen]], along with others. The emphasis on formal rules during the Golden Age produced great works, albeit with highly standardized form. The most successful novels of this time included “an original and exciting plot; distinction in the writing, a vivid sense of place, a memorable and compelling hero and the ability to draw the reader into their comforting and highly individual world.”<ref name=":1" />
 == Напомене ==
@@ Ред 38: / Ред 50: @@
 == Литература ==
+{{refbegin|30em}}
 * {{Cite book |ref= harv|last1=Вујаклија|first1=Милан|title=Лексикон страних речи и израза|date=1986|publisher=Просвета|location=Београд}}{{COBISS|ID=29017095}}
 * {{cite book|ref= harv|last1=Popović|first1=Tanja|title=Rečnik književnih termina|year=2007|publisher=Logos Art|location=Beograd|isbn=978-86-7360-064-2}}{{COBISS|ID=140512524}}
 * {{cite book|title=Rečnik književnih termina|year=1986|publisher=Nolit|location=Beograd|isbn=86-19-00635-5}}{{COBISS|ID=1024040832}}
 * {{cite book|ref= harv|last1=Tomić|first1=Uroš V.|title=Britanski kriminalistički roman – ključni aspekti razvoja (doktorska disertacija)|year=2013.|publisher=Univerzitet u Beogradu - Filološki fakultet|location=Beograd|url=https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:9460/bdef:Content/download|accessdate=15. 3. 2017}}
+* {{cite book| ref = harv |last=Witschi|first=N. S. |title=Traces of Gold: California's Natural Resources and the Claim to Realism in Western American Literature |publisher=University of Alabama Press. |year=2002|location=Tuscaloosa |url=https://books.google.com/?id=opfSb5vI1e8C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |isbn=0-8173-1117-3}}
+* Stern, Philip Van Doren. "The Case of the Corpse in the Blind Alley", ''Virginia Quarterly Review'', Vol. 17, 1941, pp 227–236. Reprinted in Haycraft, Howard, ''Murder for Pleasure: The Life and Times of the Detective Story,'' Revised edition, New York: Biblio and Tannen, 1976.
+* Symons, Julian, ''Bloody Murder: From the Detective Story to the Crime Novel: A History''. London: Faber and Faber, 1972 (with revisions in Penguin Books, 1974). {{ISBN|0-14-003794-2}}. Page 149 (Penguin edition)
+* From the ''Introduction'' to ''The Best Detective Stories of 1928–29''.  Reprinted in Haycraft, Howard, ''Murder for Pleasure: The Life and Times of the Detective Story,'' Revised edition, New York: Biblio and Tannen, 1976.
+* {{cite book|last1=Dover|first1=J. K. Van|title=Making the Detective Story American: Biggers, Van Dine and Hammett and the Turning Point of the Genre, 1925–1930|date=2010|publisher=McFarland|chapter=No Chinaman: Ethnicity and the Detective in the 1920s|isbn=9780786456895|page=66|url=https://books.google.com/books?id=yk_WXS0NTsQC|access-date=6 December 2017|language=en}}
+* {{cite web |url=http://www.watsonlittle.com/martin-edwards-named-the-next-president-of-the-detection-club |title=Martin Edwards named the next President of The Detection Club! |date=23 June 2015 |publisher= Watson, Little |access-date=22 November 2015}}
+* {{Cite book|title=The Crime and Mystery Book: A Reader's Companion |last=Ousby | first=Ian |publisher=Thames and Hudson |year=1997 |isbn=0500279780}}
+* {{Cite book|title=The Social History of Crime and Punishment in America: A-De|last=Miller|first=Wilbur|publisher=SAGE|year=2012|isbn=9781412988766|location=Thousand Oaks, CA|pages=1016}}
+* {{Cite book|title=Routledge Encyclopedia of Narrative Theory|last1=Herman|first1=David|last2=Jahn|first2=Manfred|last3=Ryan|first3=Marie-Laure|publisher=Routledge|year=2005|isbn=0203932897|location=New York|pages=103}}
+* {{Cite book|title=The Limits of Critique|last=Felski|first=Rita|publisher=University of Chicago Press|year=2015|isbn=9780226293981|location=Chicago|pages=93}}
+* {{Cite book|title=Stieg Larsson's Millennium Trilogy: Interdisciplinary Approaches to Nordic Noir on Page and Screen|last=Peacock|first=Steven|publisher=Palgrave Macmillan|year=2012|isbn=9780230390430|location=New York|pages=44}}
+* {{Cite book|title=Crime Fictions: Subverted Codes and New Structures|last1=Gallix|first1=François|last2=Guignery|first2=Vanessa|publisher=Presses Paris Sorbonne|year=2004|isbn=2840503492|location=Paris|pages=4–5}}
+* {{Cite book|title=Whodunit?: A Who's Who in Crime & Mystery Writing|last=Herbert|first=Rosemary|publisher=Oxford University Press|year=2003|isbn=0195157613|location=Oxford|pages=[https://archive.org/details/whodunitwhoswhoi0000unse/page/92 92]|url=https://archive.org/details/whodunitwhoswhoi0000unse/page/92}}
+* {{Cite book|title=About Time: Narrative, Fiction and the Philosophy of Time: Narrative, Fiction and the Philosophy of Time|last=Currie|first=Mark|publisher=Edinburgh University Press|year=2006|isbn=9780748624249|location=Edinburgh|pages=87–88}}
+* {{Cite book|last=Shead|first=Jackie|url=https://books.google.com/books?id=U9QoDAAAQBAJ&q=%22whodunit+narrative%22+definition&pg=PT52|title=Margaret Atwood: Crime Fiction Writer: The Reworking of a Popular Genre|date=2016-05-13|publisher=Routledge|isbn=9781317100744|language=en}}
+* {{cite magazine|magazine=[[Variety (magazine)|Variety]] |title=U's Whodunit: Universal is shooting 'Recipe for Murder,' Arnold Ridley's play|date=August 28, 1934 |url=http://www.varietyultimate.com/search?search=whodunit&searchType=&startYear=1906&endYear=2013&searchDate=8%2F28%2F1934 |page=19}}
+* {{Cite web|url=https://www.allmovie.com/movie/blind-justice-v85351|title=Blind Justice (1934) - Bernard Vorhaus &#124; Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related &#124; AllMovie|via=www.allmovie.com}}<
+* {{Cite book|title=Crime Fiction|last=Scaggs|first=John |publisher=Psychology Press|year=2005|isbn=0415318254|location=New York|page=35}}
+{{refend}}
 == Спољашње везе ==
 {{commons category|Crime fiction}}
-* {{cite book| ref = harv |last=Witschi|first=N. S. |title=Traces of Gold: California's Natural Resources and the Claim to Realism in Western American Literature |publisher=University of Alabama Press. |year=2002|location=Tuscaloosa |url=https://books.google.com/?id=opfSb5vI1e8C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |isbn=0-8173-1117-3}}
 * [https://www.monash.edu/library/collections/exhibitions/detective-fiction An exhibition of detective fiction] {{Wayback|url=https://www.monash.edu/library/collections/exhibitions/detective-fiction |date=20200220222513 }}, [[Monash University]] Library
+* [http://gadetection.pbwiki.com Golden Age of Detective Fiction Wiki]
+* [https://groups.yahoo.com/group/GAdetection Golden Age of Detective Fiction Yahoo Group]
 {{нормативна контрола}}{{портал бар|Књижевност}}