Нацрт:Следећи парламентарни избори у Србији — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
израда чланка
ознаке: Визуелно уређивање везе до вишезначних одредница
(нема разлике)

Верзија на датум 30. септембар 2023. у 12:26

У Србији ће до 30. априла 2026. године бити одржани парламентарни избори за бирање посланика у Народној скупштини. О могућности одржавања ванредних избора разговарало се током целе 2023. године, а Александар Вучић, председник Србије, најавио је у септембру 2023. да би избори могли да буду одржани 17. децембра 2023. године, истовремено са локалним изборима. Могуће је да се упоредо са парламентарним одрже и покрајински избори и избори за Скупштину града Београда.

Позадина

Популистичка коалиција предвођена Српском напредном странком (СНС) дошла је на власт после избора 2012, заједно са Социјалистичком партијом Србије (СПС). Александар Вучић, који је у почетку био потпредседник владе, а касније и премијер, изабран је за председника 2017. и поново изабран 2022. године.[1][2] Од његовог доласка на власт, посматрачи су оценили да је Србија патила од демократског назадовања у ауторитаризам, праћеног падом слободе медија и грађанских слобода.[3][4] В-Дем институт је 2023. године Србију категорисао као изборну аутократију, док је Freedom House приметио да је СНС „нагризао политичка права и грађанске слободе, извршио притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва“.[5][6][7]

Коалиција Заједно можемо све, коју је предводио СНС, изгубила је парламентарну већину на парламентарним изборима 2022. године, али је на изборима било обухваћено и укупно дванаест изборних листа које су прешле цензус од 3 одсто.[8] Невладине организације и организације за праћење избора пријавиле су да је током дана гласања дошло до изборних неправилности.[9][10][11] После избора, распуштена је коалиција Уједињени за победу Србије (УЗПС), која је заузела друго место.[12][13] Ана Брнабић, која је премијерка од 2017. године, и њен трећи кабинет положили су заклетву 26. октобра 2022. године[14]. Раде Баста, министар у Брнабићевом кабинету, изразио је подршку увођењу санкција Русији у марту 2023. године.[15] СПС и Јединствена Србија су касније поднели предлог за његову смену из владе, који је успео.[16][17] У мају 2023. Вучића је на месту председника СНС наследио Милош Вучевић.[18]

Анкете

2023

СНС коалиција ПЕ Народна ДС СПС-ЈС НАДА ЗЛФ Заједно Двери ССЗ СРЦЕ ЕУ НПС Остали
Анкетна фирма Датум Величина ССП ПСГ
colspan="2" style="background:Шаблон:Party color; width:60px" |
НДСС ПОКС
НСПМ[19] 28. септембар 1,000 37.3 4.2 2.8 2.4 9.5 3.6 2.3 1.3 3.1 3.0 3.2 2.6 2.8 21.9
Stata[20] 19. септембар 1,580 36.3 9.8 1.9 0.5 1.2 7.3 3.0 4.0 0.6 2.6 3.4 4.4 3.1 5.5 18.8
Stata[21][22] 28. јул 1,558 37.8 9.6 2.1 8.0 3.6 3.7 6.0 2.6 3.1 4.7 18.8
НСПМ[23] 23. јул 1,100 37.2 4.0 3.4 2.1 9.4 4.2 2.3 1.3 3.9 3.6 3.5 3.4 21.7
НСПМ[24] 2. јун 1,000 36.2 3.8 3.5 2.6 8.4 4.6 1.3 1.8 1.6 4.0 3.6 3.0 4.3 21.3
НСПМ[25] 27. април 1,000 38.0 4.2 3.2 2.8 9.4 4.4 1.0 1.4 4.0 3.4 3.9 3.8 20.5
Faktor Plus[26] 11. април 45.5 6.9 1.2 2.5 1.8 10.7 4.5 3.0 2.4 4.0 4.5 2.0 11.0
ŠSM[27] 5. април 1,329 42.8 4.5 2.2 2.6 1.9 8.5 5.2 1.7 3.2 3.9 4.5 3.1 2.9 13.0
ŠSM[28] 22. април 44.5 4.5 2.1 2.2 2.2 8.9 3.1 2.4 2.3 3.9 3.8 4.0 4.3 11.8
НСПМ[29] 14. фебруар 1,050 39.1 4.7 3.1 2.2 10.0 5.4 1.6 3.8 3.6 5.2 3.7 17.6
Faktor Plus[30] 13. фебруар 1,100 46.0 7.1 1.1 2.7 2.0 10.8 4.7 3.3 2.2 3.3 4.3 2.2 10.3

Референце

  1. ^ Rudić, Filip (2. 4. 2017). „Vučić wins Serbian Presidential elections”. Balkan Insight. Архивирано из оригинала 12. 6. 2020. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  2. ^ „Pobeda Vučića i SNS, Beograd još enigma” [The victory of Vučić and SNS, in Belgrade still an engima]. Deutsche Welle (на језику: српски). 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 3. 4. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  3. ^ Bieber, Florian (јул 2018). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 38 (3): 337—54. doi:10.1080/21599165.2018.1490272Слободан приступ. 
  4. ^ Maerz, Seraphine F; et al. (април 2020). „State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows”. Democratization. 27 (6): 909—927. doi:10.1080/13510347.2020.1758670Слободан приступ. 
  5. ^ Democracy Report 2023: Defence in the Face of Autocratization (PDF). Gothenburg: V-Dem Institute, University of Gothenburg. 2023. стр. 10. 
  6. ^ „Serbia: Freedom in the World 2023 Country Report”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 29. 5. 2023. 
  7. ^ Konstantinović, Ivana (9. 3. 2023). „Fridom haus: U Srbiji dramatičan pad sloboda, demokratija u svetu na prekretnici” [Freedom House: Dramatic decline of freedoms in Serbia, democracy in the world at a turning point]. Voice of America (на језику: српски). Приступљено 4. 6. 2023. 
  8. ^ „IPSOS/CeSID: Prvi preliminarni rezultati parlamentarnih izbora” [IPSOS/CeSID: First preliminary results of parliamentary elections]. N1 (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 27. 5. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  9. ^ „CeSID: Zabeležene različite nepravilnosti na biračkim mestima” [CeSID: Various irregularities at polling stations reported]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 8. 4. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  10. ^ „CRTA: Uočen veliki broj nepravilnosti, bugarski voz, a u Beogradu odbili da sarađuju sa posmatračima” [CRTA: A large number of irregularities were observed, a Bulgarian train, and in Belgrade they refused to cooperate with the observers]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 8. 6. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  11. ^ „Izbori u Srbiji: Zabilježene nepravilnosti i napadi na stranačke zvaničnike” [Elections in Serbia: Irregularities and attacks on party officials reported]. Al Jazeera (на језику: бошњачки). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  12. ^ Latković, Nataša (13. 5. 2022). „Prestrojavanja u opoziciji: Formiraju novu organizaciju, DS sve bliži Moramo” [Realignments in the opposition: Formation of a new organisation, the DS is getting closer to We Must]. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 5. 2022. г. Приступљено 16. 5. 2022. 
  13. ^ „Grbović (PSG): Koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije" praktično ne postoji” [Grbović (PSG): The United for the Victory of Serbia coalition practically does not exist]. Danas (на језику: српски). 28. 4. 2022. Архивирано из оригинала 1. 5. 2022. г. Приступљено 1. 5. 2022. 
  14. ^ „Izglasana nova Vlada Srbije, premijerka i ministri položili zakletvu” [The new government of Serbia has been voted in, the prime minister and ministers took the oath]. N1 (на језику: српски). 26. 10. 2022. Архивирано из оригинала 26. 10. 2022. г. Приступљено 26. 10. 2022. 
  15. ^ „Ministar Rade Basta traži da se Vlada izjasni o sankcijama Rusiji: Za uvođenje sankcija sam” [Minister Rade Basta requests that the government should declare its stance on sanctions against Russia: I am in favour of introducing sanctions]. Danas (на језику: српски). 13. 3. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  16. ^ Valtner, Lidija (22. 6. 2023). „Rade Basta potvrdio da je zahtev za njegovu smenu poslat Skupštini: Očekuje da naprednjaci neće prihvatiti predlog SPS i JS” [Rade Basta confirmed that the request for his removal has been sent to the Assembly: He expects that the Progressives will not accept the SPS and JS proposal]. Danas (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  17. ^ „Skupština izglasala smenu ministra Radeta Baste” [The Assembly voted to dismiss minister Rade Basta]. N1 (на језику: српски). 11. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  18. ^ Marić, Dunja (27. 5. 2023). „Miloš Vučević novi predsednik SNS” [Miloš Vučević is the new president of the SNS]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 27. 5. 2023. 
  19. ^ „Srbija, avgust 2023.”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 28. 9. 2023. Приступљено 28. 9. 2023. 
  20. ^ „Istraživanje javnog mnjenja: Koliko bi građana glasalo za vlast, koliko za organizatore protesta” (на језику: српски). N1. 19. 9. 2023. Приступљено 19. 9. 2023. 
  21. ^ „Opoziciji podrška raste, SNS i SPS u padu”. NOVA portal (на језику: српски). 29. 7. 2023. Приступљено 30. 7. 2023. 
  22. ^ „Više od polovine građana Srbije podržava raspisivanje izbora”. Vreme (на језику: српски). 28. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023. 
  23. ^ „Srbija, leto 2023.”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 23. 7. 2023. Архивирано из оригинала 24. 7. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2023. 
  24. ^ „Srbija, maj 2023 - EU, francusko-nemački sporazum i rejtinzi”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 2. 6. 2023. Архивирано из оригинала 3. 6. 2023. г. Приступљено 3. 6. 2023. 
  25. ^ „Novo istraživanje NSPM: Mali pad SNS, stranke opozicije preko cenzusa”. Danas (на језику: српски). 27. 4. 2023. Архивирано из оригинала 27. 4. 2023. г. Приступљено 27. 4. 2023. 
  26. ^ Tašković, Marko (11. 4. 2023). „Za koga bi građani Srbije danas glasali i šta misle o EU: Najnovije istraživanje Faktor plusa”. Blic (на језику: српски). Приступљено 11. 4. 2023. 
  27. ^ „Spoljnopolitičko opredeljenje Srbije” (на језику: српски). Šta Srbija misli?. 5. 4. 2023. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 7. 4. 2023. 
  28. ^ „Međunarodna politička situacija i javno mnjenje u Srbiji” (на језику: српски). Šta Srbija misli?. 22. 2. 2023. Архивирано из оригинала 22. 2. 2023. г. Приступљено 22. 2. 2023. 
  29. ^ „Srbija januar 2023 - SNS na 39.1 odsto. Za ulazak Srbije u EU 35,5%, protiv 47,7%. Protiv sankcija Rusiji 80,1% odsto građana, a podržava 8,2 odsto”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 14. 2. 2023. Архивирано из оригинала 14. 2. 2023. г. Приступљено 14. 2. 2023. 
  30. ^ „SRBI HOĆE SPORAZUM O KOSOVU, ALI NE I PONIŽENJE Novo istraživanje "Faktora plus": Evo koliko bi građana potpisalo priznanje južne pokrajine”. Blic (на језику: српски). 13. 2. 2023. Архивирано из оригинала 13. 2. 2023. г. Приступљено 13. 2. 2023. 

Спољашне везе