Нацрт:Следећи парламентарни избори у Србији — разлика између измена
израда чланка ознаке: Визуелно уређивање везе до вишезначних одредница |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 30. септембар 2023. у 12:26
Овај чланак је део серије о политичком систему Србије |
У Србији ће до 30. априла 2026. године бити одржани парламентарни избори за бирање посланика у Народној скупштини. О могућности одржавања ванредних избора разговарало се током целе 2023. године, а Александар Вучић, председник Србије, најавио је у септембру 2023. да би избори могли да буду одржани 17. децембра 2023. године, истовремено са локалним изборима. Могуће је да се упоредо са парламентарним одрже и покрајински избори и избори за Скупштину града Београда.
Позадина
Популистичка коалиција предвођена Српском напредном странком (СНС) дошла је на власт после избора 2012, заједно са Социјалистичком партијом Србије (СПС). Александар Вучић, који је у почетку био потпредседник владе, а касније и премијер, изабран је за председника 2017. и поново изабран 2022. године.[1][2] Од његовог доласка на власт, посматрачи су оценили да је Србија патила од демократског назадовања у ауторитаризам, праћеног падом слободе медија и грађанских слобода.[3][4] В-Дем институт је 2023. године Србију категорисао као изборну аутократију, док је Freedom House приметио да је СНС „нагризао политичка права и грађанске слободе, извршио притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва“.[5][6][7]
Коалиција Заједно можемо све, коју је предводио СНС, изгубила је парламентарну већину на парламентарним изборима 2022. године, али је на изборима било обухваћено и укупно дванаест изборних листа које су прешле цензус од 3 одсто.[8] Невладине организације и организације за праћење избора пријавиле су да је током дана гласања дошло до изборних неправилности.[9][10][11] После избора, распуштена је коалиција Уједињени за победу Србије (УЗПС), која је заузела друго место.[12][13] Ана Брнабић, која је премијерка од 2017. године, и њен трећи кабинет положили су заклетву 26. октобра 2022. године[14]. Раде Баста, министар у Брнабићевом кабинету, изразио је подршку увођењу санкција Русији у марту 2023. године.[15] СПС и Јединствена Србија су касније поднели предлог за његову смену из владе, који је успео.[16][17] У мају 2023. Вучића је на месту председника СНС наследио Милош Вучевић.[18]
Анкете
2023
СНС коалиција | ПЕ | Народна | ДС | СПС-ЈС | НАДА | ЗЛФ | Заједно | Двери | ССЗ | СРЦЕ | ЕУ | НПС | Остали | |||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Анкетна фирма | Датум | Величина | ССП | ПСГ | ||||||||||||||
colspan="2" style="background:Шаблон:Party color; width:60px" | | ||||||||||||||||||
НДСС | ПОКС | |||||||||||||||||
НСПМ[19] | 28. септембар | 1,000 | 37.3 | 4.2 | – | 2.8 | 2.4 | 9.5 | 3.6 | – | 2.3 | 1.3 | 3.1 | 3.0 | 3.2 | 2.6 | 2.8 | 21.9 |
Stata[20] | 19. септембар | 1,580 | 36.3 | 9.8 | 1.9 | 0.5 | 1.2 | 7.3 | 3.0 | – | 4.0 | 0.6 | 2.6 | 3.4 | 4.4 | 3.1 | 5.5 | 18.8 |
Stata[21][22] | 28. јул | 1,558 | 37.8 | 9.6 | – | 2.1 | – | 8.0 | 3.6 | – | 3.7 | 6.0 | 2.6 | 3.1 | 4.7 | – | – | 18.8 |
НСПМ[23] | 23. јул | 1,100 | 37.2 | 4.0 | – | 3.4 | 2.1 | 9.4 | 4.2 | – | 2.3 | 1.3 | 3.9 | 3.6 | 3.5 | 3.4 | – | 21.7 |
НСПМ[24] | 2. јун | 1,000 | 36.2 | 3.8 | – | 3.5 | 2.6 | 8.4 | 4.6 | 1.3 | 1.8 | 1.6 | 4.0 | 3.6 | 3.0 | 4.3 | – | 21.3 |
НСПМ[25] | 27. април | 1,000 | 38.0 | 4.2 | – | 3.2 | 2.8 | 9.4 | 4.4 | 1.0 | – | 1.4 | 4.0 | 3.4 | 3.9 | 3.8 | – | 20.5 |
Faktor Plus[26] | 11. април | – | 45.5 | 6.9 | 1.2 | 2.5 | 1.8 | 10.7 | 4.5 | 3.0 | 2.4 | 4.0 | 4.5 | 2.0 | – | – | 11.0 | |
ŠSM[27] | 5. април | 1,329 | 42.8 | 4.5 | 2.2 | 2.6 | 1.9 | 8.5 | 5.2 | 1.7 | 3.2 | 3.9 | 4.5 | 3.1 | 2.9 | – | – | 13.0 |
ŠSM[28] | 22. април | – | 44.5 | 4.5 | 2.1 | 2.2 | 2.2 | 8.9 | 3.1 | 2.4 | 2.3 | 3.9 | 3.8 | 4.0 | 4.3 | – | – | 11.8 |
НСПМ[29] | 14. фебруар | 1,050 | 39.1 | 4.7 | – | 3.1 | 2.2 | 10.0 | 5.4 | – | 1.6 | – | 3.8 | 3.6 | 5.2 | 3.7 | – | 17.6 |
Faktor Plus[30] | 13. фебруар | 1,100 | 46.0 | 7.1 | 1.1 | 2.7 | 2.0 | 10.8 | 4.7 | 3.3 | 2.2 | 3.3 | 4.3 | 2.2 | – | – | 10.3 |
Референце
- ^ Rudić, Filip (2. 4. 2017). „Vučić wins Serbian Presidential elections”. Balkan Insight. Архивирано из оригинала 12. 6. 2020. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „Pobeda Vučića i SNS, Beograd još enigma” [The victory of Vučić and SNS, in Belgrade still an engima]. Deutsche Welle (на језику: српски). 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 3. 4. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Bieber, Florian (јул 2018). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 38 (3): 337—54. doi:10.1080/21599165.2018.1490272 .
- ^ Maerz, Seraphine F; et al. (април 2020). „State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows”. Democratization. 27 (6): 909—927. doi:10.1080/13510347.2020.1758670 .
- ^ Democracy Report 2023: Defence in the Face of Autocratization (PDF). Gothenburg: V-Dem Institute, University of Gothenburg. 2023. стр. 10.
- ^ „Serbia: Freedom in the World 2023 Country Report”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 29. 5. 2023.
- ^ Konstantinović, Ivana (9. 3. 2023). „Fridom haus: U Srbiji dramatičan pad sloboda, demokratija u svetu na prekretnici” [Freedom House: Dramatic decline of freedoms in Serbia, democracy in the world at a turning point]. Voice of America (на језику: српски). Приступљено 4. 6. 2023.
- ^ „IPSOS/CeSID: Prvi preliminarni rezultati parlamentarnih izbora” [IPSOS/CeSID: First preliminary results of parliamentary elections]. N1 (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 27. 5. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „CeSID: Zabeležene različite nepravilnosti na biračkim mestima” [CeSID: Various irregularities at polling stations reported]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 8. 4. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „CRTA: Uočen veliki broj nepravilnosti, bugarski voz, a u Beogradu odbili da sarađuju sa posmatračima” [CRTA: A large number of irregularities were observed, a Bulgarian train, and in Belgrade they refused to cooperate with the observers]. Danas (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 8. 6. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „Izbori u Srbiji: Zabilježene nepravilnosti i napadi na stranačke zvaničnike” [Elections in Serbia: Irregularities and attacks on party officials reported]. Al Jazeera (на језику: бошњачки). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Latković, Nataša (13. 5. 2022). „Prestrojavanja u opoziciji: Formiraju novu organizaciju, DS sve bliži Moramo” [Realignments in the opposition: Formation of a new organisation, the DS is getting closer to We Must]. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 5. 2022. г. Приступљено 16. 5. 2022.
- ^ „Grbović (PSG): Koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije" praktično ne postoji” [Grbović (PSG): The United for the Victory of Serbia coalition practically does not exist]. Danas (на језику: српски). 28. 4. 2022. Архивирано из оригинала 1. 5. 2022. г. Приступљено 1. 5. 2022.
- ^ „Izglasana nova Vlada Srbije, premijerka i ministri položili zakletvu” [The new government of Serbia has been voted in, the prime minister and ministers took the oath]. N1 (на језику: српски). 26. 10. 2022. Архивирано из оригинала 26. 10. 2022. г. Приступљено 26. 10. 2022.
- ^ „Ministar Rade Basta traži da se Vlada izjasni o sankcijama Rusiji: Za uvođenje sankcija sam” [Minister Rade Basta requests that the government should declare its stance on sanctions against Russia: I am in favour of introducing sanctions]. Danas (на језику: српски). 13. 3. 2023. Приступљено 25. 7. 2023.
- ^ Valtner, Lidija (22. 6. 2023). „Rade Basta potvrdio da je zahtev za njegovu smenu poslat Skupštini: Očekuje da naprednjaci neće prihvatiti predlog SPS i JS” [Rade Basta confirmed that the request for his removal has been sent to the Assembly: He expects that the Progressives will not accept the SPS and JS proposal]. Danas (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023.
- ^ „Skupština izglasala smenu ministra Radeta Baste” [The Assembly voted to dismiss minister Rade Basta]. N1 (на језику: српски). 11. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023.
- ^ Marić, Dunja (27. 5. 2023). „Miloš Vučević novi predsednik SNS” [Miloš Vučević is the new president of the SNS]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 27. 5. 2023.
- ^ „Srbija, avgust 2023.”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 28. 9. 2023. Приступљено 28. 9. 2023.
- ^ „Istraživanje javnog mnjenja: Koliko bi građana glasalo za vlast, koliko za organizatore protesta” (на језику: српски). N1. 19. 9. 2023. Приступљено 19. 9. 2023.
- ^ „Opoziciji podrška raste, SNS i SPS u padu”. NOVA portal (на језику: српски). 29. 7. 2023. Приступљено 30. 7. 2023.
- ^ „Više od polovine građana Srbije podržava raspisivanje izbora”. Vreme (на језику: српски). 28. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023.
- ^ „Srbija, leto 2023.”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 23. 7. 2023. Архивирано из оригинала 24. 7. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2023.
- ^ „Srbija, maj 2023 - EU, francusko-nemački sporazum i rejtinzi”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 2. 6. 2023. Архивирано из оригинала 3. 6. 2023. г. Приступљено 3. 6. 2023.
- ^ „Novo istraživanje NSPM: Mali pad SNS, stranke opozicije preko cenzusa”. Danas (на језику: српски). 27. 4. 2023. Архивирано из оригинала 27. 4. 2023. г. Приступљено 27. 4. 2023.
- ^ Tašković, Marko (11. 4. 2023). „Za koga bi građani Srbije danas glasali i šta misle o EU: Najnovije istraživanje Faktor plusa”. Blic (на језику: српски). Приступљено 11. 4. 2023.
- ^ „Spoljnopolitičko opredeljenje Srbije” (на језику: српски). Šta Srbija misli?. 5. 4. 2023. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 7. 4. 2023.
- ^ „Međunarodna politička situacija i javno mnjenje u Srbiji” (на језику: српски). Šta Srbija misli?. 22. 2. 2023. Архивирано из оригинала 22. 2. 2023. г. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ „Srbija januar 2023 - SNS na 39.1 odsto. Za ulazak Srbije u EU 35,5%, protiv 47,7%. Protiv sankcija Rusiji 80,1% odsto građana, a podržava 8,2 odsto”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 14. 2. 2023. Архивирано из оригинала 14. 2. 2023. г. Приступљено 14. 2. 2023.
- ^ „SRBI HOĆE SPORAZUM O KOSOVU, ALI NE I PONIŽENJE Novo istraživanje "Faktora plus": Evo koliko bi građana potpisalo priznanje južne pokrajine”. Blic (на језику: српски). 13. 2. 2023. Архивирано из оригинала 13. 2. 2023. г. Приступљено 13. 2. 2023.