Корисник:Николанрт6819/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Рејмон Декерс
Лични подаци
Друга именаДијамант
Турбина из пакла
Датум рођења4. септембар 1969.(1969-09-04)
Место рођењаБреда, Северни Брабант, Холандија,
Датум смрти27. фебруар 2013.(2013-02-27) (43 год.)
Место смртиБреда, Северни Брабант, Холандија,
НационалностХоланђанско
Висина1,72 м (5 фт 8 ин)
Маса70 кг (154 лб; 11 ст 0 лб)
Спортске информације
ТимМаенг Хо Гyм
Тим Декерс
Голден Глори
ТренерКор Хемерс

Рејмон Декерс (4 септембар 1969 – 27 фебруар 2013) био је холандски кик боксер и осмоструки светски шампион у Тајландском боксу. Декерс је био фаворит публике због свог брзог и агресивног стила борбе. Декерс је такође био познат због своје спремности да оде у иностранство и да се бори против тајландских шампиона у њиховој земљи.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ране године[уреди | уреди извор]

Декерс је рођен 4. септембра 1969. у Бреди, Холандија. Борбене вештине почео је да учи са 12 година. Пола године је учио џудо а потом је прешао на бокс. После неколико година Декерс је почео да вежба Тајландски бокс под надзором Кор Хемерса. По завршетку свог образовања за пекара, Декерс се придружио теретани Маенг Хо Бреда. Током Декерсових раних дана тренинга његова мајка је била у теретани сваки дан и на крају су се она и Хемерс заљубили и венчали.

На почетку каријере менаџер Декерса био је Кловис Депрец, менаџер легендарног Роба Кејмена. То је био разлог зашто је Кејмен био поред ринга током многих Декерсових мечева, укључујући и његову опроштајну борбу. Често су тренирали заједно и постали добри пријатељи. Декерса и Кејмена су љубитељи борбе на Тајланду прозвали "двоструки холандски двојац".

У својој првој борби са 16 година, Декерс је победио спектакуларним нокаутом против добро постављеног старијег боксера. Иако је био тежак само око 55 кг, његови противници сазнали су пре или касније да је био много јачи него што је изгледао. Како је Декерс и даље побеђивао у мечевима нокаутом, његова репутација надолазећег борца ширила се у заједници Тајлданског бокса. Прву титулу добио је са 18 година, када је 15. новембра 1987. године освојио МТБН холандско првенство. Декерс је нокаутом савладао Кенет Рамкисојена ножним ударцем у главу. Пре ове борбе холанђанин је имао прво међународно такмичење против владајућег европског првака, Ричарда Нама из Француске. Декерс је изгубио борбу на бодове. Реванширали су се годину дана касније за ЕМТА европско првенство. Овог пута Декерс је победио у борби нокаутом у четвртој рунди, комбинацијом - леви кроше, десни директ у тело.

Успон до звезда[уреди | уреди извор]

Декерс је изабран за НКББ европско првенство у супер перолакој категорији против Кевина Мориса 14. априла 1988. Једногласном одлуком победио је свог прекомерног енглеског противника. Током наредне године холанђанин ће победити у бројним борбама пре него што ће победити Мунгкордум Сичанга за ИМТА светску титулу у лакој категорији. Пред крај 1988. године суочио се са Жилберт Балантином из угледне теретане Чакурики у Амстердаму, Холандија. Декерс је одлуком изгубио након што га је Балантин надмашио у пет рунди. Овај меч је започео жестоко ривалство између њих двојице - борили су се још два пута, обојица делећи победе.

18. фебруара 1990, Декерс се истински преселио на светску сцену. У Амстердаму се суочио са владајућим Лумпин шампионом Нампхоном Нонгкеепахуиутхом. Нанео је редак пораз Намфону после пет рунди, узевши светску титулу ИМФ-а у полутешкој категорији. Два борца ће се поново састати два месеца касније у реваншу у Бангкоку на Тајланду. Овог пута Холанђанин, који је управо нокаутирао првопласираног Лумпин борца Чери С. Ваниш у Амстердаму, није успео да победи Намфона и изгубио је подељеном судијском одлуком. Исте године вратио се на Тајланд да би се састао са Исаром Сакрерином у изгубљеном мечу за Сакреринову титулу у лакој категорији.

Најзначајнији ривал Декерса био је вишеструки шампион Лумпина и жива легенда Кобан Лукчаомесаитонг. У првом сусрету 21. априла 1991. године, Декерс је нокаутиран левим крошеом. Ово би био први од четири сусрета од 1991. до 1993. године, у ономе што је постало једно од највећих ривалстава у историји Тајландског бокса. У реваншу, Декерс је победио на истакнут начин достојанственим нокаутом. У трећем нападу њиховог ривалства, Декерс је поражен одлуком судија након пет исцрпљујућих рунди, али је победио у четвртој и последњој борби, изједначивши резултат против Кобана. Борбе између Кобана и Декерса оцењене су као најбоље по свим стандардима, од стране навијача Тајландског бокса широм света.

Декерс је 1991. годину завршио са две победе нокаутом над француским шампионом Џоелом Цезаром и поразом против Сакмонкол Ситичока. Између 1992. и 1996, Декерс ће учествовати у бројним биткама високог профила, поражавајући борце као што су Џо Прести, Ритичаи Тор. Чалермчаи, Мехмет Каиа и Хектор Пена. Такође би претрпео неколико пораза, изгубивши другу борбу против Џоа Престија, као и пропустивши да порази Џаретонг Киатбангчона, Диду Диафата, Ороно Пор Муангубола и Дена Мунгсурина.

Дана 16. новембра 1996, Декерс је победио Хасана Касриуија једногласном одлуком у Амстердаму у Холандији и освојио Светски професионални кик бокс лигу (ВПКЛ) Светско првенство у супер полутешкој категорији. До овог тренутка, упркос победи, повреде су узимале данак и његова каријера се завршавала. Месец дана касније, суочио се са Јомходом Киатадисаком у Бангкоку на Тајланду за упражњену ВМТА Светску Супер велтер титулу. Декерс је изгубио борбу одлуком судија. У незаборавној бортби против Рајана Симсона у Росендејлу, Холандија 1997. године, оба борца су истовремено отишла на под са левим крошеом. Декерс је притом повредио око и морао је да одустане, изгубивши борбу техничким нокаутом на крају друге рунде. Вратио би се победничким путевима победивши Саенгтиноу Сор. Рунгрота, освећујући своја два пораза против „Смртоносног пољупца“.

Опроштајна борба[уреди | уреди извор]

18. марта 2001. године, Рејмон Декерс водио је опроштајну борбу против Марина Дефлорина у Ротердаму у Холандији. Борба је завршена у четвртој рунди када је Декерс левим крошеом нокаутирао Дефлорина. После борбе, Декерс се за финале придружио централној позорници чланова тима Златне славе, Роб Каман се спустио бедемом, поклањајући бакљу Голден Глори-ја Декерсу, који ју је заузврат преносио сваком члану тима, док су се приказивали видео клипови његових победа на екранима.

Повратак[уреди | уреди извор]

Након пензионисања, Декерс је био заузет тренирајући своја два тима, Тим Деккерс и Голден Глори. Међутим, 2005. године Декерс је изненадио борбени свет тако што се договорио о уговору са К-1. Међутим, требало је да се бори према ММА правилима против Генкија Суда. Декерс, који се никада није борио по ММА-а правилима, и борбу је примио неколико дана унапред, изгубио је кружним ножним ударцем петом.

Међутим, његово руководство је организовало још једну редовну борбу по правилима К-1. Декерс се борио против Американца Данеа Лудвига у суперфајту током К-1 Мак 2005 догађаја. Неколико дана пре борбе, Декерс се повредио, растргавши лигамент десног рамена. Читаву борбу могао је да удари само левом руком. Ипак, Декерс је срушио Лудвига у свакој рунди и победио у борби одлуком. Његово коначно пензионисање је била суперборба против Џери Меса на К-1 Светском Гранд прију 2006 у Амстердаму, 13. маја 2006, овај догађај је организовала холандска организација Иц Шоутајм у сарадњи са јапанском организацијом К-1. Након што су оба борца претрпела нокдаун у другој рунди, победу у одлуци судија зарадио је Мес. Одмах након борбе Декерс је најавио коначно пензионисање.

Слава и слава на Тајланду[уреди | уреди извор]

Рејмон Декерс борио се са неким од најбољих бораца које је Тајланд могао да понуди. Нарочито је у почетку Декерсу било тешко борити се по пуним тајландским правилима. Методе бодовања биле су другачије него што је био навикнут у Европи. "На Тајланду је веома тешко победити осим нокаутирањем противника. У многим мојим борбама дешавало ми се да сам губио на "бодове" док сам се борио на Тајланду. Нормално је да тамо губим на бодове, али може бити веома фрустрирајуће", изјавио је Декерс у интервјуу 1993. године.[1] Декерс је за неке од својих губитака окривио и бројне повреде. Упркос његовим поразима, тајландски љубитељи борбе изузетно су поштовали одлучност и способност Декерса.

Краљевско признање[уреди | уреди извор]

Поводом 85. годишњице краља Тајланда, Декерс је од краљевске породице Тајланда добио краљевску награду за заслуге у спорту. Холанђанин је такође постављен за амбасадора свих страних бораца на Тајланду. "Ово ми је веома важно. То је највеће признање које могу да добијем за оно што сам постигао у овом спорту", рекао је Декерс, након излагања тајландске принцезе Уболратане Рајаканије, најстарије ћерке краља Бумибола Адулиадеја.

Смрт[уреди | уреди извор]

27. фебруара 2013. године, Декерс је умро у 43. години, након што је наводно осећао несвестице током тренинга у свом родном граду Бреди. Возио се бициклом кад се срушио. Неколико пролазника покушало је да му помогне пре него што су хитне службе стигле и покушали су да га оживе безуспешно. Извештено је да је инфаркт миокарда (срчани удар) узрок смрти. [2]Стотине чланова породице и пријатеља опростили су се од Декерса на његовој сахрани на гробљу Зуилен. Погребну поворку пратило је на десетине чланова Мото клуба Сатудара, као и авион са натписом: "Диамонд ис 4евер, рест ин пеаце" - Дијамант је вечит, почивај у миру!

Титуле[уреди | уреди извор]

  • 1987 МТБН холандски шампион у перолакој категорији
  • 1988 ЕМТА европски шампион у перолакој категорији
  • 1988 НКББ европски шампион у перолакој категорији
  • 1989 ИМТА светски шампион у лакој категорији
  • 1990. ММФ-ов светски шампион у полутешкој категорији (2 одбране титуле)
  • 1992. (ВМТА светски шампион у полутешкој категорији 1 одбрана титуле)
  • 1995. ВМТА Светски шампион у полутешкој категорији
  • 1996 ВПКЛ светски првак у полутешкој категорији (2 одбране титуле)

Награде[уреди | уреди извор]

  • Краљевска награда Тајландске краљевске породице за 2013. годину за заслуге у спорту

Кикбокс рекорд[уреди | уреди извор]

Кицкбоxинг рецорд (инцомплете)
Профессионал миxед мартиал артс рецорд

Легенд:       Wин       Лосс       Драw/Но цонтест       Нотес

Такође прочитајте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Муаy Тхаи / Ацтион”. Тхаи Цинема. 2018. дои:10.5040/9781350988408.цх-006. 
  2. ^ Лимитед, Бангкок Пост Публиц Цомпанy. „Муаy Тхаи легенд Деккерс диес”. Бангкок Пост. Приступљено 2021-05-20. 

Спољашњи линкови[уреди | уреди извор]