Бангкок

Из Википедија

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Координате: 13° 45' СГ Ш, 100° 31' ИГД

Бангкок

Бангкок (пуно име: Krung Thep Mahanakhon Amon Rattanakosin Mahinthara Ayuthaya Mahadilok Phop Noppharat Ratchathani Burirom Udomratchaniwet Mahasathan Amon Piman Awatan Sathit Sakkathattiya Witsanukam Prasit) је главни и највећи град Тајланда са 6.642.566 становника (2005). Град се налази на источној обали Чао Праја реке недалеко од Тајландског залива. Банкок је један од економско најдинамичнијих и социјално прогресивних градова југоисточне Азије. По неким тврдњама се сматра као регионални центар који напредује да постане ривал Сингапуру и Хонг Конгу мада пати од лоше инфраструктуре и социјалних проблема због свог пребрзог развоја. Бангкок је такође једна од најпопуларнијих туристичких дестинација.

[уреди] Историја

Бангкок (данашњи кварт Тонбури) је било село смештено на десној обали реке Чао Праја. Након разарања старе престонице краљевства од стране Бурманаца 1767. године, генерал Шанда постаје краљ и на месту данашњег Бангкока оснива нову престоницу. Због његовог лошег односа према народу, долази до убиства и на његово мест долази генерал Чакри који под именом Рама I постаје први краљ Тајланда из нове династије Чакри која је и данас на власти. Године 1782. он одлучује да у сврху одбране премести престоницу на леву обалу и почиње изградња утврђења која претстављају данашњу Велику палату. Та година се узима за годину оснивања града.

[уреди] Географија и демографија

Број становника Бангкока је званично 6 355 144 становника. Сматра се да становника има више с обзиром да овај број обухвата само оне који су пријављени да живе у Бангкоку, с обзиром да је велики број Тајланђана који живе у престоници пријављен у градовима из којих потичу. Најпоузданије процене, иако нису потврђене, оцењују да у региону Бангкока живи око 12 милиона становника.

Површина региона Бангкока је 1568,7 km². Надморска висина града је свега 2 метра изнад нивоа мора, што доводи до поплава у монсунском периоду. Поред тога, с обзиром да је град изграђен на мочварном земљишту, долази до слегања терена које се процењује на 5 до 10 цм годишње.

Кроз Бангкок пролази река Чао Праја која дели град на две дела. Десна обала (стари Тонбури) је више традиционалног карактера, у овом делу града се налазе многи "клонгови" тј. канали повезани с реком и због којих се Бангкок понекад назива азијском Венецијом. Лева обала је развијенија, ту се налазе многе туристичке атракције, пословни центар, високи небодери и овај део града опслужује метро. Развој града на десној обали је углавном органски и анархичан, одвија се без урбанистичког плана. Велике улице еу настале тако што су бетонирани неки бивши "клонгови".

Од 1999. године град поседује надземни метро систем, он се састоји од две линије постављене на надвожњацима. Назив метро се оправдава отварањем прве делимично подземне линије у августу 2004. године. Изградња подземне железнице у Бангкоку је прави подухват с обзиром на потешкоће приликом изградње у ионако нестабилном терену града.

[уреди] Административно уређење

Градом управља гувернер који се бира на четворогодишњи период. Избори из автуста 2004. су на место гувернера довели Апирака Косајотина, младог кандидата из Демократске странке, док је његов противкандидат био Таксин Шинаватра, бивши премијер.

[уреди] Образовање

Бангкок је седиште многих универзитета међу којима су најпознатији Универзитет Тамасат и Универзитет Чулалонгкорн. Такође је познат и АИТ - Азијски универзитет технологије, основан 1959. године, који се налази северно од Бангкока.