Корисник:Сецуритy 'н' Росес/песак
Институт за европске послове | |
---|---|
![]() Лого Института за европске послове | |
Скраћеница | ИЕП |
Мото | Знање покреће промене |
Основана | 23. април 2010. |
Оснивач | Наим Лео Бешири, Петар Чекеревац, Јелисавета Белић, Александар Златић, Иван Грахек, Милан Шкобић |
Датум оснивања | 23. април 2010. |
Тип | Невладина организација (НВО) |
Правни статус | Удружење грађана |
Намена | Евроатлантске интеграције Србије |
Локација | Београд |
Седиште | 27. марта |
Подручје деловања | Србија, Западни Балкан |
Чланови | Национални конвент о Европској унији, Кровна организација младих Србије, Национална асоцијација практичара/ки омладинског рада |
Службени језици | Српски, Енглески |
Извршни директор | Наим Лео Бешири |
Главни орган | Скупштина |
Буџет | 7.683.585 РСД |
Број запослених | 3 |
Број волонтера | 5 |
Веб-сајт | http://iea.rs/ |
Институт за европске послове (ИЕП) је нестраначка и невладина организација чија је мисија развијање демократског друштва у Србији, заснованог на европским вредностима као што су поштовање људског достојанства, слобода, демократија, владавина права, људска права, мир, благостање и борба против социјалне искључености и дискриминације.[1] Фокус рада Института јесте процес преговора Србије са Европском унијом и јачање капацитета свих укључених у тај процес. У свом раду, окупља велики број стручних сарадника са којима организује тренинге, семинаре, дебате и друга усавршавања у циљу доприношења бољем разумевању евроатлантских интеграција. Поред ових делатности, ИЕП кроз истраживања пружа мултиперспективне информације које имају за циљ да омогуће активно учешће стручне јавности и грађана у процесе доношења одлука. У складу са својим крајњим циљем, што је активно чланство Србије у евроатлантским интеграцијама за добробит свих грађана, заговара и залаже се за темељне реформе у оквиру реговарачког процеса. Институт је члан Националног конвента за поглавља 25, 26, 30, 31 и 35, члан КОМС, и серфитикован од стране НАПОР-а.[2]
Историјат[уреди | уреди извор]
Омладински одбор за образовање (ООО) основан је 2010. године, како би заинтересованим младима пружао подстицај у формирању и неговању критичког мишљења, кроз процесе неформалног образовања, а у сврху њиховог активног учествовања у процесима доношења одлука у локалној заједници. Посебна пажња била је посвећивана оснаживању младих за активно учешће у друштву и механизмима заштите људских права, са нагласком на потребу њиховог поштовања и на облике њиховог кршења. Програми који су спровођени за време постојања ООО били су усмерени на образовање младих о њиховој улози у друштвеним процесима и одговорности за активно учешће у тим процесима. Теме које су се налазиле у фокусу рада Одбора су: заштита људских права, са нагласком на заштиту права мањина и слободе медија, европске интеграције Србије, регионално помирење и сарадња младих, међународна мобилност, запошљивост младих и омладинско предузетништво.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Omladinski_odbor_za_obrazovanje.jpg/220px-Omladinski_odbor_za_obrazovanje.jpg)
Одбор 30.8.2015. године бива преименован у Институт за европске послове, након чега се фокус рада незнатно мења. Од тада ИЕП се много више ангажује на пољу активног чланства Србије у ЕУ и у НАТО.
„Институт заговара убрзање процеса интеграција Србије у ЕУ и даје снажан допринос дебати о чланству у ЕУ и НАТО. У сарадњи са државним институцијама ојачавамо капацитете Србије да се суочи са изазовима у глобалном свету кроз заједничко деловање, које за крајњи циљ има активно чланство Србије у ЕУ и НАТО за добробит свих грађана. Не заборављамо прошлост, и верујемо да сарадња у Региону може бити на најбољи начин омогућена кроз улазак свих држава у окружењу у ЕУ, а комуникација унапређена кроз ефикасне разговоре о споровима између држава, без популизма и национализма.”[3]
Тим[уреди | уреди извор]
Наим Лео Бешири (1987), рођен је у Крагујевцу где је завршио основну школу и Другу крагујевачку гимназију. Дипломирао је на Факултету политичких наука 2012. године, где је завршио и студије иновација знања на пољу европских интеграција. На истом факултету, тренутно завршава два мастер програма: Међународна безбедности и Европске студије. У току студијског програма био је на размени студената у Ослу и Брижу и усавршавао се у двадесетак држава широм света.
Каријеру је започео у Хелсиншком одбору за људска права у Србији на програму образовања за људска права 2005. године. Током рада у Одбору био је на стажу у Норвешком хелсиншком одбору у Ослу. У 2010. био је запослен у Мисији ОЕБС-а у Србији у Одељењу за демократизацију на програму једнаких могућности. У 2011. је постао координатор програма у Центру за евро-атлантске студије где је управљао програмима борбе против корупције и анализе кршења људских права припадника оружаних снага. Током 2012. био је ангажован у Агенцији за борбу против корупције на посматрању спровођења избора и изради планова интегритета.
Од 2014. члан је Тима Европа са којим је обишао 28 градова у 50 мисија и разговарао са 2276 младих људи и државних службеника о институционалном оквиру ЕУ, људским правима, прикључивању Србије ЕУ и о програмима ЕУ за младе.
Добитник је бројних стипендија укључујући стипендију универзитета у Ослу, Нансен мировне академије у Лилехамеру, Фонда за отворено друштво, Европског колеџа, Владе Француске и Владе Грузије. Аутор је и уредник неколико брошура о ЕУ. Већ седам година предаје увод у Европску унију и НАТО у Србији и региону.
Говори енглески, француски и шпански.
Тибор Молдваи (1987), рођен је и школовао се у Београду. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, смер политикологија. Десет година активан је у цивилном сектору. Радио је у неколико водећих невладиних организација у Србији, од којих су неке Центар за интеграцију младих и Центар за евро-атлантске студије, где је стицао искуство из области људских и мањинских права, образовања, европских интеграција, јавне управе и локалне самоуправе.
Водио је преко двадесет краткорочних и дугорочних пројеката домаћих и страних донатора. Стажирао је у Народној Канцеларији Председника Републике.
Учествовао је на више студијских посета и семинара у Србији, Региону, Немачкој, Холандији, Пољској, Белгији и другим државама Европске уније, из области владавине права, европских интеграција, унапређењу и јачању организација цивилног друштва, анти – корупцији.
Фокус рада заснива му се на изради, имплементацији и извештавању пројеката, финансијском извештавању, организацији активности и истраживању политичке и социјалне ситуације у Србији.
Говори енглески језик.
Александра Станковић (1992), рођена је у Сурдулици где је завршила основну школу као ђак генерације, а потом и гимназију. Студенткиња је међународне политике на Факултету политичких наука, где се усмерила ка модулу европских интеграција.
У току средње школе радила је на неформалном образовању кроз различите послове као што су: координатор средњих школа Пчињско-Јабланичког региона, волонтер Црвеног крста, вршњачки едукатор на тему хуманитарног права и сарадник у настави у Истраживачкој станици Петница.
Присуствовала је великом броју семинара и тренинга везаних за тему људских права, родне равноправности и активизма младих, при чему се посебно посветила теми људских и мањинских права, па је упоредо са студијама почела да волонтира а затим и да се професионално ангажује у организацијама посвећеним заштити и промовисању права националних мањина у Србији – Савезу друштава Рома Пчињско-Јабланичког округа, Савезу друштава Рома и Националном савету ромске националне мањине.
Од 2015. године ангажована је на позицији техничког секретара и портпарола Полицијске асоцијације ЕПРН, што јој је пружило прилику да ради на изради и имплементацији пројеката у сарадњи са ОЕБС-ом и МУП-ом Србије. Такође се бавила истраживачким радом у области ИПА програма Европске уније као и волонтерским радом у реализацији пројеката у оквиру тих програма.
Говори енглески и шпански језик и бави се преводилачким радом.
Програм стажирања[уреди | уреди извор]
Програм стажирања Института за европске послове отпочео је 2014. године и има преко једанаест стажиста који су прошли кроз тромесечну обуку која има за циљ да младе људе без много радног искуства оспособи за рад у невладином сектору и да им пружи неопходне вештине које ће им служити касније у развоју каријере.
Институт сваком стажисти нуди следеће:
- Тромесечно радно искуство у невладином сектору;
- Асистенција на управљању пројектима;
- Упознавање са радом у тиму и канцеларији али и самосталним радом;
- Унапређивање менаџерских и организационих способности;
- Помоћ са радом у кратким роковима и под притиском;
- Усавршавање писања есеја, публикација или предлога практичних политика;
- Упознавање великог броја људи и колега;
- Развијање критичког, академског мишљења, истраживања и обраде података;
- Помоћ у развију пословне коренсподенције и комуникације преко маилова, телефона и на састанцима;
- Могућност да се дају изјаве за медије и се буде објављени аутор/ка.
- Праксу у одржавању сајта и друштвених мрежа Института за европске послове.
- Супервизију од стране колега из Института како да се најбоље употреби знање и вештине које особа има у раду;
- Евалуацију на крају стажирања и развојну информацију од стране супервизора у Институту.
Пројекти[уреди | уреди извор]
Међународни форум — Југосфера 2017 је био пројекат реализован у сарадњи са Европским парламентом младих БиХ који је био одржан у Крагујевцу од првог до трећег августа, затим у Београду од трећег до петог августа и у Сарајеву од шестог до деветог августа 2017. године. Форум је окупио преко 170 учесника из целе Европе, како би се расправљало о кључним балканским и европским друштвеним питањима. Током форума, делегати су били подељени у 12 радних група (комитета) и имали су задатак да напишу резолуцију о теми коју су добили. Ове теме биле су у вези са спољном и унутрашњом политиком, спречавањем конфликата, економским питањима, изградњом мира, културом, уметношћу и слично. У овим групама, задатак омладине био је да пронађу заједничко решење и идеје за најважнија политичка питања, која се тичу и њих. Резултати радних група били су представљени као основа за расправу у пленарној седници на крају догађаја.
Југосфера 2017 је део глобалног пројекта који финансира ЕУ и који је у вези са стварањем државних капацитета за спречавање конфликата, који имплементује Одељење за мир и развој у склопу Канцеларије Резидентног УН координатора кроз УНДП-ово Одељење за мир и сигурност.
Радимо за мир био је пројекат који је урађен у кооперацији са Немачком комисијом за гробове особа страдалих у рату који је слао заинтересоване пријављене кандидате на студијску посету у Матхаузен и кратке посете Берлину, Бечу и Линцу.
Млади учесници, година од 16 до 24 били су у току студијске посете упознати са и дискутовали о национал-социјалистичкој диктатури у Немачкој, култури сећања и о томе да ли постоји јединствена европска историја коју можемо сматрати заједничком или нам разнородне верзије о сукобима на европском тлу говоре другачије.
Будућност Србије је пројекат који се реализује кроз ЕУдебате и бави се праћењем приступања Републике Србије Европској унији. Институт за европске послове пројекат реализује у сарадњи са амбасадом Сједињених Америчких Држава у Београду.
Овај пројекат је фокусиран на процес приступања Републике Србије Европској унији. Како је сам процес приступања дугорочан период, Србија осим привилегије да буде држава кандидат за чланство у ЕУ, има и обавезе да на најбољи начин искористи предности процеса придруживања, развије своје унутрашње капацитете, да би постала активан и равноправан члан Уније. Садржаји у поглављима за која се очекује да део њих буде отворен до краја 2015.године, требало би да буду предмет анализа и дебата.
Пројекат се фокусира на јавност у Србији двојако кроз два круга дебата. Први круг дебата обухвата експерте из својих области, политичаре, новинаре, представнике невладиног сектора, академске раднике и чланове дипломатског кора у Србији, и другу врсту дебата која се одржава на факултетима широм Србије, где студенти на факулетима дебатују са политичарима, аналитичарима и експертима.
Укупно је реализовано 13 дебата на различитим локацијама у Србији.
Ка транспарентном високом образовању
Бранитељи и бранитељке мањинских права
Омладински амбасадори помирења
П2П: Цхалленгинг еxтремисм
Искуство 14/14
Наша европска будућност
Млади лидери Западног Балкана
Европски млади лидери
Млади против корупције
Регионалне студијске посете
Симулација рада Парламента Србије
Будуће перспективе региона (БПР)
Публикације[уреди | уреди извор]
Ставови грађана[уреди | уреди извор]
Публикације[уреди | уреди извор]
Анализе[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Статут Института за европске послове” (ПДФ). Институт за европске послове. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^ „О организацији”. Институт за европске послове. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^ „О организацији”. Институт за европске послове. Приступљено 19. 4. 2018.