Метовница

Координате: 43° 57′ 21″ С; 22° 08′ 23″ И / 43.955833° С; 22.139833° И / 43.955833; 22.139833
С Википедије, слободне енциклопедије

Метовница
Црква Вазнесења Господњег
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Становништво
 — 2022.Пад 775
 — густина17,56 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 21″ С; 22° 08′ 23″ И / 43.955833° С; 22.139833° И / 43.955833; 22.139833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина288 m
Површина44,131 km2
Метовница на карти Србије
Метовница
Метовница
Метовница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19204
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Метовница је насељено место града Бора у Борском округу. Метовница се налази се на путу Брестовачка Бања - Зајечар, а источни  део атара је у близини магистралног пута Параћин - Зајечар. Насеље лежи у долини Брестовачке реке, у близини њеног ушћа у Црни Тимок. Према попису из 2022. у насељу је било 775 становника.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље је разбијеног типа, налази се на надморској висино од 130 до 350 мнв и простире се око десет километара уздуж подножја коса које се протежу дуж Брестовачке реке, са обе стране, чинећи утисак клисуре. Реони у којима се налази село, зову се: Сеоско Брдо, Попово Брдо, Спинет, Лунка, Сува Река, Тимок, Џаново поље, Божуров поток, Беличино поље, Рошково поље.

Брестовачка река се на источном крају села у близини бивше железничке станице улива у Црну Реку а према подацима само је једном плавила село, и то 1915. године.

Околна места су са северозапада Брестовац, са севера Слатина, са истока Николичево, са југа Гамзиград и са запада Шарбановац.

Историја[уреди | уреди извор]

У атару села близу обала Црног Тимока су евидентирана три праисторијска локалитета из периода старијег неолита (старчевачка култура) и раног средњег и бронзаног доба, као и из млађег гвозденог доба односно латенске културе.[2]

Према писаним изворима Метовница се некада налазила у Продановом пољу где постоје неидентификовани остаци античке вароши, а на путу за Шарбановац се налази један брежуљак који се зове Манастирско брдо што је такође индикатор старости насеља.[3]

О настанку имена села постоје три предања. По једном се назив села везује за Старословенски назив мед који значи бакар јер се сматра да је на овим просторима постојао рудник бака о чему су постојали скромни трагови и остаци рударења о томе да су руду овде копали римљани још у четвртом веку.[4]

Друга верзија је да име села потиче по меду јер су се у овим крајевима гајиле пчеле, на влашком албина што има везе са потесом Албина (Пчелино поље) где је било остатака неке грађевине за које се причало да је била црква, а постоји и Медовнички поток.

Трећа теорија се везује за турске пописе из 1560. године у којима се јављају два села Доња Метелница (Метефница) која је имала 6 кућа и Горња Метелница која је имала 15 кућа.[5]

Од 14. јануара 1911. године до 25. маја 1968. године до Метовнице је ишла пруга уског колосека која се од 1912. године повезивала са пругом Зајечар-Параћин. И данас се може видети зграда железничке станице и стари железнички мост изграђен 1912. године а преко кога се још увек може прелазити и колима. Овом пругом у почетку радници који су радили у Борском руднику бесплатно се превозили на посао.[6] [7]

Насеље данас[уреди | уреди извор]

Становници се једним делом баве пољопривредом док је највећи део запослен у РТБ-у Бор а данас Зијин и у новом руднику Чукару Пеки који је отворен 2021. године на простору између Бора, Слатине, Николичева, Брестовца и Метовнице.

У центру насеља су у Дом културе, Школа, Црква, Пошта и продавнице, а у току је и изградња водовода.

Сеоске заветине су Петровдан и Илиндан.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према турском попису насеља на царској хасовини, 1560. године на овом подручју је уписана Доња Метелница (Метефница) са 6 кућа и Горња Метелница са 15 кућа.[8] Према попису из 1866. године, било је 890 становника од којих су 4 знали писати.

Према попису из 2022. у Метовници живи 775 становника што је за 336 мање (-30,24%) у односу на попис из 2011. када је било 1.111 становника. Ово је највећи пад броја становника од било ког борског насеља за овај период. У насељу има 694 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,52 година (47,69 код мушкараца и 53,42 код жена).[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 266 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91,[9] а према попису из 2002. у насељу има 297 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,67.

Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[10]
Година Становника
1948. 2.002
1953. 2.086
1961. 2.160
1971. 1.988
1981. 1.794
1991. 1.569 1.548
2002. 1.331 1.382
2011. 1.111
2022. 775
Етнички састав према попису из 2002.‍[11]
Власи
  
 977 73,40%
Срби
  
 279 20,96%
Румуни
  
 17 1,27%
Македонци
  
 2 0,15%
Црногорци
  
 1 0,07%
Хрвати
  
 1 0,07%
Словенци
  
 1 0,07%
Словаци
  
 1 0,07%
Југословени
  
 1 0,07%
непознато
  
 5 0,37%


Становништво према полу и старости[12]
м
ж
? 1
  
  
 1
80+ 15
  
  
 29
75—79 27
  
  
 41
70—74 43
  
  
 61
65—69 40
  
  
 67
60—64 48
  
  
 52
55—59 53
  
  
 50
50—54 49
  
  
 63
45—49 42
  
  
 53
40—44 39
  
  
 32
35—39 41
  
  
 29
30—34 44
  
  
 41
25—29 30
  
  
 35
20—24 36
  
  
 19
15—19 29
  
  
 26
10—14 38
  
  
 44
5—9 33
  
  
 27
0—4 25
  
  
 28
Просек : 43,3 47,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 450 463 479 434 427 393 363
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 59 80 56 45 39 40 27 13 4 0 3,67
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 537 108 375 36 18 0
Женски 599 46 374 146 33 0
УКУПНО 1.136 154 749 182 51 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 239 12 0 43 97
Женски 102 51 0 1 9
УКУПНО 341 63 0 44 106
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 7 10 8 3 17
Женски 0 0 3 4 3
УКУПНО 7 10 11 7 20
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 5 9 5 7
Женски 1 0 2 6 12
УКУПНО 1 5 11 11 19
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 13
Женски 3 1 0 6
УКУПНО 6 1 0 19

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Rudnik Čukaru Peki
    Rudnik Čukaru Peki
  • Predeo u okolini Metovnice
    Predeo u okolini Metovnice
  • Predeo u okolini Metovnice
    Predeo u okolini Metovnice
  • Železnički most u Metovnici
    Železnički most u Metovnici
  • Železnička stanica u Metovnici
    Železnička stanica u Metovnici
  • Crkva u Metovnici
    Crkva u Metovnici


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ Капуран, Булатовић, Јовановић, Александар, Александар, Игор (2014). Бор и Мајданпек културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока. Београд - Бор: Археолошки институт, Београд и Музеј рударства и металургије Бор. стр. стр 176—180. 
  3. ^ Драшкић, Др Мирослав (1975). „Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор”. Гласник Етнографског музеја у Београду. 38: 22—23. 
  4. ^ Станојевић, Маринко (1975). Црна река. Зајечар: Новинска установа Тимок. стр. 90. 
  5. ^ Динић, Јакша (2019). Топоними Црноречја. Београд: Ономатолошки прилози, САНУ. стр. 269. 
  6. ^ „Сметње на прузи Бор-Метовница; Колектив, број 289”. лист Колектив. 1968. Приступљено 17. јун 2023. 
  7. ^ „"Ћира" свечано испраћен из Бора”. лист Колектив бр 289, стр 8. 1968. Приступљено 17. јун 2023. 
  8. ^ Бојанић-Лукач, Др Душанка. „Зајечар и Црна река од XV до XVIII века”. Зајечар и Црна река у време турске владавине: 26. 
  9. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  10. ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Метовница&oldid=26936223”